Пази сад овако Мрки ово су хипотезе временски оквирно ограничене , не могу бити тачне скроз. Осим тога чак и на простору Балкана постоји јако мала скупина хетерогених сточара , ратара и тд. Прошло је доста ових етапа насељавања где тек у бронзано доба затичемо гушће насељене ове крајеве (Балкан) западна Европа вероватно још мање.
Са простора са којих долазе сеобе свакако је морало бити прото Словена , прото Германа ,прото Келта и других. Међутим не зна се кад су се ови народи тално формирали у засебне језичке и народне групе.
Зна се да се протословенски одвојио као самосталан на око 3000 година п.н.е.Лигвисти се слажу да словенски спада у самосталне језике не хибридне. Па опет слажем се неправедно због недостатака материјалних доказа и слабе борбе словенске интелелектуалне елите присуство Словена може да се доведе до 4-5 века н.е. Док пракултуре словенске датирају у Лужици у Подунављу у Русији , Пољској до 300 година п.н.е.
проблем број два што не може или се не жели раздвојити тачно шта је келтско наслеђе , шта је германско а шта словенско па се често мешају да је иста пракултура прото германска , словенаска и келтска али Словени су ту од 6 века. Нелогично да, али без материјалних доказа ништа.Не знам зашто помињеш Финску , Угрофинци долазе у 9-ом веку у Европу али културу коју су можда населили зову Финском према територији али носиоци те пракултуре нису заправо Финци.
Да не бих копирао све бацићу линк па ћу ископирати само важно за ову причу.
https://sr.wikipedia.org/sr/Курганска_хипотеза
Велики део таласа тих сеоба захватају заправо источну Европу и Блакан што се поклапа са неким позиционирањем Словена данас али то опет не мора имати везе.
Тек задњих или 3 талас од у захвата западну Европу..
Не знамо тачан број придошлица али дошло је заправо до хибридне културе , није изумрла староседелачка култура већ је извршила размену културолошких , материјалних добара и језичких.
Стари европљани су живели мирно , без бедема око насеља ,није се много ратовало ша су и сама оружија примитивна у односу од ониха за рад , уметност и тд.
Ови момци долазе са коњима као ратничке дружине са равијенијим оружијем и ратничком политиком.
Па би према томе само 3 талас курганизације утицао на Лужичку културу и поставио некакве једнакости између источне Европе , Рајне и Балтика.
"Талас 3", између 3000-2500 п.н.е. одговара времену проширења Јамна (енгл. Pit-Grave) културе даље од степа (са карактеристичним изгледом гробница, укопаних испод површине) на подручје културе линеарне керамике која се протезала од Рајне до Волге. Овај касно пре-Индоевропски период одговара задњој фази индо-европског културног уједињења. "Курганизација" је захватила велики простор под различитим језицима и културама и међусобни контакт између независних група омогућио је ширење технологија и развој језика. Раздвајање изоглоса је вероватно завршено, али фонетски трендови се и даље активно развијају. На подручју Румуније, Бугарске и источне Мађарске овај талас се поклапа са крајем Цуцутени-Триполи културе (око 2750 п.н.е) и довео је до настанка хибридних култура урођеничких са експанзивним номадским.
Дакле тој хибридној лужичкој би припадала она стара култура Баната и Бачке за разлику од прекоддунавске овде су се покојници спаљивали у урнама. Док су преко Дунава биле гробне хумке.
То је издвојио и Ђорђе Јанковић:
Културне разлике између Словена и Сармата су велике и неспорне. Нешто су мање у Панонији, јер су и Илири Баната сахрањивали покојнике, као и Сармати. Али Сармати су номади, који не подижу куће, већ живе у колима и на коњима, немају насеља, градове, утврђења. Не обрађују земљу, немају грнчарске, дрводељске и ткачке радионице, итд. Тацит, почетом II столећа пише за Венеде, то јест Словене, да мисли да су они Германи, а не Сармати, зато што подижу куће. Проблем мешања Словена и Сармата искрсао је из једног древног и једног новог повода. Некада је Птоломеј сав простор између Црног и Балтичког мора назвао Великом Сарматијом, што је завело многе касније писце да Словене повезују са Сарматима, иако није познато да су Сармати икада продрли дубље у шумске пределе Русије, а камоли до Балтика и Пољске. Нов повод лежи у покушајима мађарских научника да докажу да су они наследници номада који су стално живели у Потисју, па тако и Сармата. Зато сва налазишта римског доба приписују Сарматима. У томе се ослањају на одсуство римских података о другим народима, иако они бележе само оне који су их нападали и са којима су имали клијентске односе. Исте налазе које мађарски археолози приписују Сарматима, румунски археолози приписују Дачанима. Заправо је реч, у укупном Потисју до римске границе на Дунаву, о раздвојеним Словенима и Сарматима, које можемо разликовати.
Али се тај детаљ може приписати и утицају Сармата на обичаје Словена.
Словено археолошки спадају у домен скитске културе , са мало једноставнијом грнчаријом без украса и без алата више као ручном. Постоје према традиционалном античком опису Скити ратари који би били Словени и царски Скити који су владали и били коњаници и нису обрађивали земљу. Ти царски скити би могли бити Гемани или Сармати. и као први помен Неури који би били најсличнији данашњим Словенима.
Како год било Словени су морали да ступе у контакт са Геманима рано пре доласка у Европу око Црног Мора као и Сармати. Ствар олакшава чињеница да када археологија добије више средстава и следбеника као и дозвола ствар ће бити једноставнија.
Словени су везани за земљу праве трајна насеља која опстају и остављају археолошке трагове. Германи , Сармати , Хуни , Хазари ко год су прострујали као пљачкашке хорде , мељали су места од црног мора , Шпаније до Африке као и Алани не остављају трагове насеља јер су пљачкашка хорда као и авари. Германи касније под утицајем Рима у својстви федерата почињу се трајно насељавати и остављати материјалне трагове тј. насеља.
Па би неки преурањени псеудозакључци били да су Словени на местима где су били , распршују се и растурају у повлачењу пред најездама пљачкашких хорди али граде трајна насља и остају ту где су.
Мизаран број придошлица је прохујао по Европи похарао и утопио се у масу народа из које вире данас као најбројнији у Европи управо Словени.
Византијци као и Грци су ближе писали о народима са којим су ратовали или се спорили а остале народе звали својим именима , или именима којим су зазнали од народа са којим су дошли у ближи контакт.
Ралог зашто их у 6 веку почињу звати Словенима јер први пут почињу ратовати са њима и разликовати их јасно од осталих народа које би уопштено звали Германи ,Сармати , Скити или шта већ како су се неки од народа издвајали и долазили у ближи контакт добили би своје право име од Грка.
Наравно археологија прво мора овако нешто да докаже.
Битна ствар новоевропска култура и језик су хибридни , није нестала стара нити језик него се мешао мање или више у зависности од регије отуд и такве разлике у језицима и у старом веку и сад.
, нисам ни мислио узорци из леденог доба већ сам написао постледеног доба , знајући наравно да узорка нема још бар из некаквих гробница или слично.
