„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Slavan]

Рекао сам да сам куманске крви. Као што су Тарзана у џунгли усвојили мајмуни још до је био бебац, мене су усвојили влашки чобани са планине. Баш штета што на мене нису прво наишли српски властелини, па де ме они усвоје. Био бих прави Србљин, као и ти.

Од оноликог поста, ти си нашао да одговориш на оно на шта не треба одговарати, а тамо где стоје питања, нема одговора.

Зашто би било штета? Власи су добар народ. Моји драги пријатељи су Власи, само "обични" Власи.

Али ти си "прави Влах", Румун и син Рима, староседелац куманске крви, а ја сам Србин и припадам народу који је једним делом "пословенио поромањене староседеоце", "наслеђеног ендонима", попут тебе. Али ја нисам прави Србин или Србљин, ни сељак, ни господин, већ само "обичан" Србин.

 

[ИгарЈ]

И то симултано у петнаест језика?
Значи Енглези, Шпанци, Французи, Норвежани, .. беху немушти што се термина роб тиче и именоваше га тек у деветом-десетом веку.
Да ли сам добро разумео?
И да термин склав нема никакве везе са именом за народ Словена, него се ради о потпуној случајности и то у петнаест језика?

Сада сам потпуно збуњен.
Имаху ли или немаху у западној Европи реч за роба пре појаве Словена?
Да ли данашње речи које Германи и Италци користе имају или немају везе са појавом народа Словена?
Или се то спонтано догодило?
Или су се договорили да петнаест народа усвоји потпуно нову реч за роба, заједничку за све језике?

Ништа ниси разумео, а ни хронологија ти не иде. Ево, што једноставније:

Словенски етноним Slověne (стсл. Словѣнє) преузет је у грчки (Σκλαυηνοί), из грчкога у латински (Sclaveni), тај првобитно етнички термин добио је столећима касније значење слуге, роба, а из средњовековнога латинскога је, непосредно или посредно, доспео и у друге језике у различито време (у енглески нпр. у 13. столећу). Грци, Латини и Германи имали су своје старије речи за слугу, роба.

грчки: δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος
латински: anculus, famulus, servus
готски: skalks, þius, andbahts
старовисоконемачки: scalc, ambaht, drigil
староенглески: scealc, þeow, þegn, þræl, ar
старонордијски: þræll, arr, -þer

 

[Pumpaj Dinstanović]

На почетку књиге коју ми препоручи је карта каганата. Румунија је укључена цела.
Где се ти Румуни скрише за време Авара?
Данас их има 25000000.

Значи тада германских племена није било у Панонији.

Nema tada Rumuna. Nisu se još bili doselili.

Kod nas je uglavnom prihvaćena imigraciona teorija u vezi porijekla Rumuna.
Ona govori o seobi proto-Rumuna od južno, sa prostora Save i Dunava. Njihovi preci bi trebalo da su nastanjivali prostranstva otprilike današnje jugoistočne Srbije.

Tim vidom se i na najkonzistentniji i najlogičniji način objašnjava jaz između zapadne i istočne grane južnoslovenskih jezika.

Rumuni odnosno rumunske državne tvorevine stupaju na istorijsku pozornicu tek u poznijem srednjem vijeku, dok Srbijom vladaju Nemanjići (Dragutin i Milutin, Dečanski...).

 

[Pravi Vlah]

Опет манипулишеш.
Већин (рум. vecin) је назив који се користио у Молдавији, у Траниславанији се користио јобаг (рум. iobag), а у Влашкој румун (рум. rumîn).

За разлику од тебе ја сам погледао изворни текст на црквенословенском. То што данашњи Румуни не знају ни ћирилицу ни словенски, па неки тврде да је rumîn коришћен у документима из петнаестог века или раније, то је жалосно али ништа не значи. Rumîn, rumînesc, rumîneşte, писано ћирилицом, се прво спомињају - наравно у очуваном писму, за изгубљено румунско писмо знамо само да је постојало - у шеснаестом веку и то искључиво са етничким смислом.

Узгред vecin се не изговара ни већин ни вечин. Тај румунски ci (ћ/ч) је у средини. У средњовековним старослвенским документима то се пише вечин а не већин.

 

[Pravi Vlah]

Од оноликог поста, ти си нашао да одговориш на оно на шта не треба одговарати, а тамо где стоје питања, нема одговора.

Нисам хтео и нећу да поновим да је та тврдња Zefa Mirdite каписла у кубури. Ја одавно пратим и читам рад професора Mirdite, и углавном се слажем с њиме, али понекад он је у стању да се наслања на врло слабе референце. Такође, твој други извор мени делује као рад некога са површним познавањем ове тематике.

Покушао сам да ти обратим пажњу да се у средњовековној Србији етноним Србљин користио за потчињенонг сељака, али тебе то не занима.

 

[Slavan]

За разлику од тебе ја сам погледао изворни текст на црквенословенском. То што данашњи Румуни не знају ни ћирилицу ни словенски, па неки тврде да је rumîn коришћен у документима из петнаестог века или раније, то је жалосно али ништа не значи. Rumîn, rumînesc, rumîneşte, писано ћирилицом, се прво спомињају - наравно у очуваном писму, за изгубљено румунско писмо знамо само да је постојало - у шеснаестом веку и то искључиво са етничким смислом.

Откуд сад та прича кад си и сам рекао да означава потчињеног сељака?

Rumîn - subst. cu sens social; forma cu o, are numai sensul etnic; Оbligaţiile lui erau legarea de pămînt, dijma şi slujba la proprietar.
În Evul Mediu ţaran şerb în Moldova se numea "vecin", în Transilvania - "iobag", în Valahia - "rumîn".
Giurescu, Despre rumîni, Bucureşti, 1916.

Rumân s. (IST.) iobag, șerb, vecin, (rar) serv, (înv.) prost. (Țăranul dependent se numea „iobag”, în Transilvania, „rumân” în Țara Românească și „vecin”, în Moldova.); Țăran supus unuĭ boĭer și alipit pămîntuluĭ pe care trăĭa și de pe care n´avea voĭe să se mute, nicĭ să dispună de persoana și de munca luĭ: șerbiĭ se numeaŭ în Țara Românească „rumânĭ”, în Moldova „vecinĭ”, și în Ardeal „ĭobagĭ”.
Șăineanu, Dicționarul explicativ al limbii române, 1929.

https://ro.wikipedia.org/wiki/Rumân

Не могу сад да преводим, али горе сам ионако већ написао на српском, а ти ћеш ово разумети.

Узгред vecin се не изговара ни већин ни вечин. Тај румунски ci (ћ/ч) је у средини. У средњовековним старослвенским документима то се пише вечин а не већин.

Сигуран сам да знаш како се изговара vecin, али веруј ми да знам и ја. Јесте, изговара се између ћ и ч, тако да се и записује са ћ или са ч. Али, то је потпуно небитно.

 

[Slavan]

Нисам хтео и нећу да поновим да је та тврдња Zefa Mirdite каписла у кубури. Ја одавно пратим и читам рад професора Mirdite, и углавном се слажем с њиме, али понекад он је у стању да се наслања на врло слабе референце. Такође, твој други извор мени делује као рад некога са површним познавањем ове тематике.

Покушао сам да ти обратим пажњу да се у средњовековној Србији етноним Србљин користио за потчињенонг сељака, али тебе то не занима.

Ако Мирдита не само што пише, већ и наглашава да је то дуго био назив за робове, зашто мислиш да је то слаба референца?

"У Валахији је појам român дуго био назив за робове у сиромашним провинцијама."

Овај други, Зигфрид Торнов је лингвиста, професор на Универзитету у Берлину.

 

[loš đak Boža]

Рекао сам да сам куманске крви. Као што су Тарзана у џунгли усвојили мајмуни још до је био бебац, мене су усвојили влашки чобани са планине. Баш штета што на мене нису прво наишли српски властелини, па де ме они усвоје. Био бих прави Србљин, као и ти.

Ovaj... ne znam kako da ti kažem... Tarzan je izmišljen lik, plod fantazije. Nešto kao i tvoja biografija čini mi se

 

[Pravi Vlah]

Ovaj... ne znam kako da ti kažem... Tarzan je izmišljen lik, plod fantazije. Nešto kao i tvoja biografija čini mi se

Ма није, брате Божо. Како да буде фантазија кад се овај форум назива Историја?

 

[loš đak Boža]

Ма није, брате Божо. Како да буде фантазија кад се овај форум назива Историја?

Istorija je često subjektivno tumačenje, gotovo umetničko delo, koje se čvršće ili labavije veže na činjenice. a sam naziv pdf nije garancija da neko neće pisati kao da je na pdf Književnost ili Teorija zavere. Ili na pdf Humor, kao Tandori

 

[Pravi Vlah]

Откуд сад та прича кад си и сам рекао да означава потчињеног сељака?

Rumîn - subst. cu sens social; forma cu o, are numai sensul etnic; Оbligaţiile lui erau legarea de pămînt, dijma şi slujba la proprietar.
În Evul Mediu ţaran şerb în Moldova se numea "vecin", în Transilvania - "iobag", în Valahia - "rumîn".
Giurescu, Despre rumîni, Bucureşti, 1916.

1943. године Giurescu је написао Studii de istorie sociala: vechimea rumaniei, depre rumani, despre boieri (Истраживања о друштвеној историји: старост руманије, о руманима, о бољарима). У том раду Giurescu систематички погрешно ако не и непоштено преводи цркенословенски текст, који он сам цитира. Кад год у сцрквенословенском пише вечин, Giurescu то преводи као Rumîn. Не знам зашто је то урадио. Остале референце се наслањају на тај рад, без дуље провере.

Изволи и сам провери
http://www.vistieria.ro/carti/istoria_romanilor/studii_istorie_sociala.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

Meni kod Mirdite najvise smeta njegova percepcija balkanskih Vlaha kao nekakve metaetnije koju proseže sve do u maltene moderna vremena. Ne vidim mu opravdanu tu percepciju, odnosno hipoteza mu je malo prenategnuta, oslanjajući se na nekritičko usvajanje pojedinih istorijskih izvora.

 

[Mrkalj]

Ако Мирдита не само што пише, већ и наглашава да је то дуго био назив за робове, зашто мислиш да је то слаба референца?

"У Валахији је појам român дуго био назив за робове у сиромашним провинцијама."

Vlaci, tegljači, boktemazo.

 

[Момчило]

Ништа ниси разумео, а ни хронологија ти не иде. Ево, што једноставније:

Словенски етноним Slověne (стсл. Словѣнє) преузет је у грчки (Σκλαυηνοί), из грчкога у латински (Sclaveni), тај првобитно етнички термин добио је столећима касније значење слуге, роба, а из средњовековнога латинскога је, непосредно или посредно, доспео и у друге језике у различито време (у енглески нпр. у 13. столећу). Грци, Латини и Германи имали су своје старије речи за слугу, роба.

грчки: δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος
латински: anculus, famulus, servus
готски: skalks, þius, andbahts
старовисоконемачки: scalc, ambaht, drigil
староенглески: scealc, þeow, þegn, þræl, ar
старонордијски: þræll, arr, -þer

Дакле научих следеће.
Да реч склав-роб ипак долази од речи Словен, зато што их, ипак, фаташе ко зечеве зато што беху пагани.
Реч склав-роб се прво у средњевековном латинском учврстила и одатле прешла у петнаест модерних језика у различита времена.
Претече тих петнаест модерних језика су имале потпуно различите речи за роба.
Да ли сам научио овај део лекције?

А, сад ми, ако ти није тешко, објасни следеће.
Који су разлози да пољски, словачки, чешки, хрватски (српски) и словеначки немају ту реч (склав-роб) иако су католици, а Румуни је као православци имају?

 

[vučko]

Sloveni nisu nazivali stajace voce po Morani, ne prepisuj gluposti s one slovenacke stranice.

Literatura sa one glupe slovenačke stranice:
∙ Ovsec, D. J.: Slovanska mitologija in verovanje. - Domus, 1991
∙ Bajić, A.: Morana, boginja smrti. V: Sunce – starešina slovenskog naroda. Zbornik radova »Konferencije o slovenskom nasleću«. – Svevlad, 2007
∙ Mencej, M.: Pomen vode v predstavah starih Slovanov o posmrtnem življenju in šegah ob smrti. - Slovensko etnološko društvo, 1997
∙ Kelemina, J.: Bajke in pripovedke slovenskega ljudstva: z mitološkim uvodom. - Družba sv. Mohorja, 1930


"Jezikovna zavest o genetični povezanosti med besedno družino *mer- ‘umirati’ in *mor-i- ‘stoječa/netekoča voda’ se je sčasoma izgubila, kot spomin na to etimološko povezanost pa so v kulturi (verovanja) in jeziku ostale posamezne sledi. Mednje bi bilo mogoče prišteti psl. vrddhi *rajь (m.) ‘paradisus’, tj. ‘kraj, kjer prebivajo duše umrlih’ < *’kar je v zvezi z vodnim tokom’ ← pide. *H3roHo-s‘vodni tok’ = sti. raya- (m.) ‘tok’ (Trubačev 2003: 190) ali pgerm. izpeljanko *saiwa-lō (f.) ‘duša’ < *’kar je v zvezi z jezerom/morjem’ ← *saiwi-/saiwa- ‘jezero/morje’ (Meid 1982: 91 op. 3) ali pa ugotavljanja o homonimiji med *neH2-i-s ‘ladja’ (lat. nāvis (f.) ‘ladja’) in *neH2-i-s‘mrlič’ (csl. navь (f.) ‘mrlič’, sln. nvje (n.) ‘duše nekrščenih otrok’, got. naus ‘mrlič’), ki lahko kaže na verovanje o prevozu duš umrlih v raj z ladjo (Gamkrelidze-Ivanov 1995: I, 724).
T. V. Gamkrelidze – V. V. Ivanov, 1995: Indo-European and the Indo-Europeans. A Recon-struction and Historical Analysis of a Proto-Language and a Proto-Culture. I–II. Preface by R. Jacobson. English version by J. Nichols. Berlin – New York.
http://www.srl.si/sql_pdf/SRL_2011_1_01.pdf

Dakle u kulturi (verovanjima) i jeziku možemo da vidimo kako su stajaće i tekuće vode, voda uopšte značila "kraj gde žive duše umrlih".

Gdje ti je referenca da su Germani, Italici, Kelti i Balti nazivali stajace vode morem? U svakom slucaju, cak i da se to desilo, ne mijenja ovu cinjenicu ispod:

Aleksander VasiljevičIs a č e n k o, 1957: Morské oko – »nebolьšoe gornoe ozero«. V:Ezikovedski izsledvanija v čest na akademik Stefan Mladenov/Studia linguistica in honoren acad. Ste-phani Mladenov. Sofija. Str. 313–315.
T. V. Gamkrelidze – V. V. Ivanov, 1995: Indo-European and the Indo-Europeans. A Recon-struction and Historical Analysis of a Proto-Language and a Proto-Culture. I–II. Preface by R. Jacobson. English version by J. Nichols. Berlin – New York.
http://www.srl.si/sql_pdf/SRL_2011_1_01.pdf

Slovenska pomorska terminologija manjka oko Venecije i Istre. Jos nesto vaznije, supstrat pomorske terminologije u tim krajevima nije slovenski.

Da li se ti praviš glup ili si stvarno? Ja mislim da nisi. Dakle da ponovim: ako su Latini oko Istre, a posebno oko Venecije okupirali obalu, naravno da je tamo prisutna i njihova pomorska terminologija.



Da li si možda našao podatak kada su Sloveni uspeli da razviju pomorsku terminologiju?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Дакле научих следеће.
Да реч склав-роб ипак долази од речи Словен, зато што их, ипак, фаташе ко зечеве зато што беху пагани.
Реч склав-роб се прво у средњевековном латинском учврстила и одатле прешла у петнаест модерних језика у различита времена.
Претече тих петнаест модерних језика су имале потпуно различите речи за роба.
Да ли сам научио овај део лекције?

А, сад ми, ако ти није тешко, објасни следеће.
Који су разлози да пољски, словачки, чешки, хрватски (српски) и словеначки немају ту реч (склав-роб) иако су католици, а Румуни је као православци имају?

Nema nikakve veze vjeroipovijest sa tim...rumunski je novolatinski jezik.

 

[vučko]

Ништа ниси разумео, а ни хронологија ти не иде. Ево, што једноставније:

Словенски етноним Slověne (стсл. Словѣнє) преузет је у грчки (Σκλαυηνοί), из грчкога у латински (Sclaveni), тај првобитно етнички термин добио је столећима касније значење слуге, роба, а из средњовековнога латинскога је, непосредно или посредно, доспео и у друге језике у различито време (у енглески нпр. у 13. столећу). Грци, Латини и Германи имали су своје старије речи за слугу, роба.

грчки: δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος
латински: anculus, famulus, servus
готски: skalks, þius, andbahts
старовисоконемачки: scalc, ambaht, drigil
староенглески: scealc, þeow, þegn, þræl, ar
старонордијски: þræll, arr, -þer

Ovo je :


Igore ti izgleda nećeš nikada "progledati".


Словенски етноним Slověne (стсл. Словѣнє) преузет је у грчки (Σκλαυηνοί), из грчкога у латински (Sclaveni), тај првобитно етнички термин добио је столећима касније значење слуге, роба,
Латини имали су своје старије речи за слугу, роба: anculus, famulus, servus

Da li si možda nešto primetio? Ja izgleda đabe debljam i podvlačim.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Što, to da latinska riječ za roba podsjeća na srpsi etnonim? Nije primijetio to prvi on, već Konstantin VII Porfirogenit (odnosno njegov izvor) prije više od jednog milenija još.

 

[vučko]

Što, to da latinska riječ za roba podsjeća na srpsi etnonim? Nije primijetio to prvi on, već Konstantin VII Porfirogenit (odnosno njegov izvor) prije više od jednog milenija još...

...a Igore još nije izgleda primetio.

 

[Момчило]

Nema nikakve veze vjeroipovijest sa tim...rumunski je novolatinski jezik.

Зар увек морам да ти чупам речи из уста?
Пробуди мало сопствену благоглавољивост.
Који су разлози да пољски, словачки, чешки, хрватски (српски) и словеначки немају ту реч (склав-роб) иако су католици?
Служили су се латинским (средњевековним).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зар увек морам да ти чупам речи из уста?
Пробуди мало сопствену благоглавољивост.
Који су разлози да пољски, словачки, чешки, хрватски (српски) и словеначки немају ту реч (склав-роб) иако су католици?
Служили су се латинским (средњевековним).

Ne znam ali ne mislim da ti pitanje ima mnogo smisla. Logičnije pitanje bi zvučalo koji su razlozi da određeni jezici imaju, a ne koji da neko nema. Djeluje mi kao obrnuti logički slijed tako kako postavljaš stvari.

U slovenskom jeziku posojala je terminologija za roba, a tako je dopjela i u rumunski jezik.
Nije riječ samo o slovenskim narodima. Drugačija je riječ i u slučaju baltičkih, te ugrofinskih. Nemaju je takvu ni Islanđani, dakle svi oni koji su bili udaljeni istorijski podosta od Sredozemlja. Zašto se ta riječ nije pojavila u nekom domaćem naturalizovanom obliku na dalmatinskim krajevima kod Slovena pod snažnim uticajem iz Italije, stvarno ne znam. Možda i jeste a da ne znamo?

 

[Slavan]

1943. године Giurescu је написао Studii de istorie sociala: vechimea rumaniei, depre rumani, despre boieri (Истраживања о друштвеној историји: старост руманије, о руманима, о бољарима). У том раду Giurescu систематички погрешно ако не и непоштено преводи цркенословенски текст, који он сам цитира. Кад год у сцрквенословенском пише вечин, Giurescu то преводи као Rumîn. Не знам зашто је то урадио. Остале референце се наслањају на тај рад, без дуље провере.

Изволи и сам провери
http://www.vistieria.ro/carti/istoria_romanilor/studii_istorie_sociala.pdf

Не ради се само о преводу, већ и о значењу. Вечин, има исто значење као румин или јобаг, а влах је, као што знамо, синоним за румин.

Познато ми је то дело, гледао сам га раније, сад немам времена. Знам да су о томе писали и други, као Пушкариу нпр. Требало би проверити кад је ко писао. 1893. је Теодор Гартнер објавио "Über den Volksnamen der Rumänen", одатле сам нашао само неке преведене делове. Ако неко говори немачки и ако га занима:

http://www.literature.at/viewer.alo?objid=19199&page=1&viewmode=fullscreen

Не верујем да нико осим њега то није проучавао из изворних текстова, већ да је само преузимао.

 

[Tandoori Masala]

Literatura sa one glupe slovenačke stranice:
∙ Ovsec, D. J.: Slovanska mitologija in verovanje. - Domus, 1991
∙ Bajić, A.: Morana, boginja smrti. V: Sunce – starešina slovenskog naroda. Zbornik radova »Konferencije o slovenskom nasleću«. – Svevlad, 2007
∙ Mencej, M.: Pomen vode v predstavah starih Slovanov o posmrtnem življenju in šegah ob smrti. - Slovensko etnološko društvo, 1997
∙ Kelemina, J.: Bajke in pripovedke slovenskega ljudstva: z mitološkim uvodom. - Družba sv. Mohorja, 1930


"Jezikovna zavest o genetični povezanosti med besedno družino *mer- ‘umirati’ in *mor-i- ‘stoječa/netekoča voda’ se je sčasoma izgubila, kot spomin na to etimološko povezanost pa so v kulturi (verovanja) in jeziku ostale posamezne sledi. Mednje bi bilo mogoče prišteti psl. vrddhi *rajь (m.) ‘paradisus’, tj. ‘kraj, kjer prebivajo duše umrlih’ < *’kar je v zvezi z vodnim tokom’ ← pide. *H3roHo-s‘vodni tok’ = sti. raya- (m.) ‘tok’ (Trubačev 2003: 190) ali pgerm. izpeljanko *saiwa-lō (f.) ‘duša’ < *’kar je v zvezi z jezerom/morjem’ ← *saiwi-/saiwa- ‘jezero/morje’ (Meid 1982: 91 op. 3) ali pa ugotavljanja o homonimiji med *neH2-i-s ‘ladja’ (lat. nāvis (f.) ‘ladja’) in *neH2-i-s‘mrlič’ (csl. navь (f.) ‘mrlič’, sln. nvje (n.) ‘duše nekrščenih otrok’, got. naus ‘mrlič’), ki lahko kaže na verovanje o prevozu duš umrlih v raj z ladjo (Gamkrelidze-Ivanov 1995: I, 724).
T. V. Gamkrelidze – V. V. Ivanov, 1995: Indo-European and the Indo-Europeans. A Recon-struction and Historical Analysis of a Proto-Language and a Proto-Culture. I–II. Preface by R. Jacobson. English version by J. Nichols. Berlin – New York.
http://www.srl.si/sql_pdf/SRL_2011_1_01.pdf

Dakle u kulturi (verovanjima) i jeziku možemo da vidimo kako su stajaće i tekuće vode, voda uopšte značila "kraj gde žive duše umrlih".




Aleksander VasiljevičIs a č e n k o, 1957: Morské oko – »nebolьšoe gornoe ozero«. V:Ezikovedski izsledvanija v čest na akademik Stefan Mladenov/Studia linguistica in honoren acad. Ste-phani Mladenov. Sofija. Str. 313–315.
T. V. Gamkrelidze – V. V. Ivanov, 1995: Indo-European and the Indo-Europeans. A Recon-struction and Historical Analysis of a Proto-Language and a Proto-Culture. I–II. Preface by R. Jacobson. English version by J. Nichols. Berlin – New York.
http://www.srl.si/sql_pdf/SRL_2011_1_01.pdf




Da li se ti praviš glup ili si stvarno? Ja mislim da nisi. Dakle da ponovim: ako su Latini oko Istre, a posebno oko Venecije okupirali obalu, naravno da je tamo prisutna i njihova pomorska terminologija.



Da li si možda našao podatak kada su Sloveni uspeli da razviju pomorsku terminologiju?

Gdje pise povise da su Sloveni zvali stajace vode po boginji Morani? Ne pravim se glup, nego se ti pravis mutav, ocito. Supstrat te iste pomorske terminologije oko Venecije i Istre nije slovenski. Ponavljaj ovo svaki dan po 1.000 puta. Samo ova cinjenica rusi tu tvoju jalovu pricu.

Mirko Deanovic, Terminologia marinara e peschereccia di Rovigno d' Istria (Risultati dell'inchiesta per l'Atlante Linguistico Mediterraneo), Atti dell'Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti, CXXII, Venezia, 1964, 389-392.

Isto kao i one gluposti u vezi s Jarilom, a nema ga u istorijskim izvorima po Sloveniji, bilo to domacim ili stranim.

 

[Pravi Vlah]

Не ради се само о преводу, већ и о значењу. Вечин, има исто значење као румин или јобаг, а влах је, као што знамо, синоним за румин.

Непоштено је да се изворни црквенословенски текст --који уопште не спомиња термин rumîn него користи термин вечин-- преводи као кад је термин rumîn коришћен. А онда да се овај лажни превод пружи као доказ старости термина rumîn.

Дакле сви каснији радови који се наслањају на овај лажни превод су сумњиве вредности.

 

[Slavan]

Nema tada Rumuna. Nisu se još bili doselili.

Kod nas je uglavnom prihvaćena imigraciona teorija u vezi porijekla Rumuna.
Ona govori o seobi proto-Rumuna od južno, sa prostora Save i Dunava. Njihovi preci bi trebalo da su nastanjivali prostranstva otprilike današnje jugoistočne Srbije.

Tim vidom se i na najkonzistentniji i najlogičniji način objašnjava jaz između zapadne i istočne grane južnoslovenskih jezika.

Rumuni odnosno rumunske državne tvorevine stupaju na istorijsku pozornicu tek u poznijem srednjem vijeku, dok Srbijom vladaju Nemanjići (Dragutin i Milutin, Dečanski...).

Исто оно што си написао за Албанце, а за Румуне још и важније и израженије.

Meni kod Mirdite najvise smeta njegova percepcija balkanskih Vlaha kao nekakve metaetnije koju proseže sve do u maltene moderna vremena. Ne vidim mu opravdanu tu percepciju, odnosno hipoteza mu je malo prenategnuta, oslanjajući se na nekritičko usvajanje pojedinih istorijskih izvora.

Слажем се, али колега Прави Влах, прати његов рад и слаже се с њим углавном, осим кад напише овакве ствари које му не одговарају, онда су то "слабе референце". Мада код њега има немало тих слабости.