Обрисах онај пост за сладолед, ал ево опет ако вас не мрзи да читате. Мени је интересантан, можда нема везе са животом, можда и има.
Гледајући емисију на телевизији о пореклу сладоледа, где су Италијани приказани као творци модерног сладоледа, сасвим случајно сам дошао до једног врло занимљивог открића. Наиме, као и увек, Италијани се хвале да знају све најбоље, те тако тврде да је право име сладоледа није сладолед (енг. ice cream), већ сорбе које потиче од латинске речи „sorbere” и италијанске речи „sorbire“, а које значе јести и пити у исто време. То зато јер се сладолед топи у устима те се како кажу истовремено и једе и пије. Још су објаснили како само порекло речи води још из старог Рима, међутим због велике распрострањености речи на арабском полуострву, који такође тврде да је то њихова реч али тиме данас зову разна топла и хладна безалкохолна и алкохолна слатка пића, поменули су и могуће порекло речи још из старог Вавилона. Италијани сладолед и дан данас зову сорбе (sorbet).
Чувши могућу повезаност речи сорбе са Вавилоном одмах сам се дао у интернет претрагу по википедији и нашао следеће: у свим арабским земљама је у употреби јединствен назив за слатка пића у разним варијететима, али недвосмислено сва воде порекло од речи сорба или серба (имена Срба). У немогућности да се тачно одреди порекло речи, дата су разна објашњења, али кажу да је израз могуће усвојен од Византинаца, ипак вероватније је пореклом из неког преперсијског царства (читај Вавилона). У арабским земљама означава разна густа слатка пића, па и шећер мешан са алкохолом. Ево шта се каже за објашњење европске речи „sorbet“ или арапске sharbat: израз sherbet или charbet је изведеница из турског şerbet (сорбет), која долази од персијског sharbat, које опет води порекло од арапског sharbāt или sharba што значи пиће или сок. На француском се данас каже sorbet (сорбе), на италијанском (по наводима википедије) - sorbetto. У Индији је израз популаризован када су владари Могулске империје (Персијанци) слали поданике на Хималаје по велике товаре леда да би себи правили хладна освежавајућа пића.
У Америци се реч sherbet користи за хладну посластицу после јела. На енглеском се то каже - frozen dessert. Сама реч dessert (у Србији се чита десерт или дезерт) је данас у општој употреби у свету и означава нешто што се служи као слатка посластица након јела. Како се наводи, реч dessert је француска реч и настала је од старофранцуске речи desservir и наводи се да то значи очистити сто и послужити (енг. "to clear the table and to serve"). Ово ми је толико смешно било, јер је очигледно да је у питању вештачка кованица са два с, да сам погледао како се на француском каже „од слугу“ (слугино, оно што припада слугама): des serviteurs. Та „старофранцуска“ реч desservir, као и опште прихваћена у свету реч dessert је ништа друго до у буквалном преводу - од Срба, србско. Или прецизније dessert = Des Serb. Данас ми за такве ствари имамо нову кованицу, кажемо просто - светско а наше.
Од „италијанске“ речи сорбе, настала је данас и „енглеска“ реч syrup (сируп), тврди се у википедији. Придев србски се на турском језику каже Sirp.
Срби у Србији данас шербет зову слатки врући напитак који се прави од прегорелог шећера помешаног са водом или са млеком. Постоје и србска национална алкохолна пића која се праве на сличан начин, али се не зову тако. То су грејана ракија (прегорели шећер и ракија) и медовина. Медовини само име говори да се у вино додаје мед. Данас се уместо са медом углавном прави тако што се у топло вино дода шећер и зове се грејано вино. Медовина је била психолошка и енергетска бомба старих србских војника.
Вратимо се сад на почетак излагања у којем Италијани тврде да реч сорба означава оно што се у исто време и једе и пије. За време Римљана сладолед није постојао, једноставно нису имали замрзиваче, а пошто реч постоји, нешто су сигурно јели и пили у исто време. Шта то? Верујем да ми је пропало изненађење на крају јер сте сигурно сви и сами препознали да је реч сорба у ствари србска чорба. Чорба се у исто време и једе и пије.
За чорбу Србе данас убеђују да је то турска реч (тур. Çorba), међутим, једина ствар која повезује Вавилон, „римску“ сорбу, „турску“ чорбу и „светске“ изразе dessert и syrup је нико други до Срби. Све су то ништа друго до синоними за пића и јела древних Срба.