„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Што се Скилице тиче тврди се да је извор био од Теодора из Севастије исправке дела и допуне су унете од Михајла Деволског чија је епархија припадала Охридској епископији.
Све допуне које су урађене су у вези историје јужних Словена и Охридске епископије. Сматра се да је имао црквене изворе чак исте које је имао Скилица али Скилица није преписивао већ скраћивао неке а неке тумачио.
Такође имамо компилацију Георгија Кедрена који је писао у исто време као Скилица или слично дело носи исти назив као Скиличино али дело али писац је непознат осим што се претпоставља да је био монах јер компилација почиње од стварања света до 1054. године.

Како год све више навода да извори јесу блиски Охридској епископији што је проблематично да се у другом извору помиње као Тривалис.
Још једном да поставим у вези Скилице треба проверити све изворе али да преудицирам ко је издавач или приређивач али сигурно је да разлогом задржан јер се таква архаизација Диоклије нигде другде не ппмиње.
Оригинала нема као ни извора по ком је радио дело.
Поновио сам због Колета!
 

Zavisi doslovno od autora do autora. Za nekog to je naziv za Srbiju. Za nekog drugog...nije. Npr. solunski arhiepiskop Simeon navodi tribale zasebno, pored Srba i Bugara, opisujući napad 1417. godine. Duka, savremenik Halkokondila i Sfrancesa (za koje nema sumnje da zovu Srbe Tribalima) dosta dosledno razlikuje Tribale i Srbe.

Značenje zavisi od vremena, okolnosti, izvora, afiniteta,...ako se dobro sećam, jeste da nije dobro baš pozivati se na njega jer je malčice kontroverzan, ali Stojić u svojim Tribalima piše i da se taj pojam razvio u razvijenom srednjovekovlju u opštu oznaku gnušanja, pobunjenika na Balkanu. Tako da je asocijacija sa tvorevinom Vojislavljevića izuzetno smislena i sa tog aspekta.
 
Не знам да ли му је прећено али је он претио Светом Сави.Засигурно после 4. крсташког похода источно царство је подељено на два дела на Никеканско и Епирско краљевство он се залагао за потпуну независност политичку и црквену епирсске кнежевине којој је припао Цариград.
Врло вероватно уз подршку Рима што је резултирало признању српске цркве од васељенског сабора.

Šta ti to znači Epiru pripao Carigrad. Uopšte ne razumem?

Што нам д век нема никакве везе са овим јер мислим да је Тривалис старији од овог и то сам образложио уз податке о Скилицином делу ,

Skilica je autor iz XII stoleća, a o Homatijanu pričamo jer si ti spomenuo kako Ohridska arhiepiskopija nema Dioklitiju, u kontekstu Prve Justinijane.
 
Баш зато за мене има смисла да су то становници теме Моравија која је била засебна тема на територији Трибала.
Коматина такође код устанка комита наводи опције Срба Бугара и Срба.
Пошто је претходно закључио да се Срби простиру далеко изван своје етничке државе уз Саву и Дунав па је цитирао Кекавмена , закључио је да се ради о Србима који су међусобно успротивљени око 2 политичке идеје једни се боре на страни Бугара други на страни Срба.
Пало ми је на памет да сви ови догађаји заједно са Самуилово државом имају везе са овим термином не знам још како.

Срем је делом био укључен у моравску тему највероватније и Сирмијум који носи име по легендарном краљу Трибала Сирму. Може се и помислити да територије које су прикључене Сирмијуму су Трибали не знам...
Знамо да папа интервенише и шаље писмо српском кнезу Мутимиру да се прикључи Панонској дијацези како је било раније.

Треба овде још много размислити и чепркати кроз изворе.

Овде ми пада на памет да би Трибали могли бити антибугарска коалиција јер је у овом сегменту баш Диоклија доживела експанзију .
 
Šta ti to znači Epiru pripao Carigrad. Uopšte ne razumem?



Skilica je autor iz XII stoleća, a o Homatijanu pričamo jer si ti spomenuo kako Ohridska arhiepiskopija nema Dioklitiju, u kontekstu Prve Justinijane.
Да припао је Епирској кнежевини друго је било Никејанско царство са центром у Никеји.
 
Ја сам навео коментар приређивача да све територије Јустинијанове Приме су се нашле у поседу Охридске епископије и многе друге.
Континуитет нико не оспорава од апостолских времена али нико није рекао да је Охридска епископија директни наследник Јустинијанове Приме већ каснија модификација црквена са претензијама на исте територије па и шире.
 
Има ту још једна ствар Солун је настао као Сирмијум у екзилу после најезде Гота. Свештенство је премештено надлежност Сирмијума је добио Солун.
Солун је био најважнији центар Јустинијанове Приме после Царичиног града?
 
Мислиш ли на то да су га освојили крсташи па је у одсуству Цариграда прогласио политичку независност и припојио Епирску деспотовину Охридској епископији са њим на челу?

Carigrad nikada nije bio u dobrim odnosima sa Ohridskom crkvom, ni pre IV krstaškog rata, a svakako ne posle. Ohridska arhiepiskopija (iliti Bugarska arhiepiskopija u Ohridu) bila je u očima Carigrada nasilna i nekanonska tvorevina čijeg je arhiepiskopa, mimo svih pravila crkvene sabornost, potpuno samovoljno svojim ukazom postvljao romejski car. Kad god bi u prošlosti bila neka prilika da carigradska arheipiskopija preotpe neke eparhije ili čak barem parohijice, Carigrad bi sve to uvek otimao jer je smatrao svako otimanje suštinski povratkom u prirodno stanje. Zato i nije bilo, po crkvenim kanonima, apsolutno nikakve potrebe za saglasnosti ohridske crkve prilikom osnivanja autokefalne (ili autonomne) srpske arhiepiskopije u Žiči.

A Ohridska arhiepiskopija je bila nezavisna od carigradske i pre krstaškog rata 1204. godine; nije bilo nikakve potrebe za proglasiti tako nešto.
 
Да тако и пише да је Хоментијан био јако добро образован и у добрим односима са царском породицом да је узео учешћа арбитра у свим државама насталим након 1204.
Међутим како сам разумео неканонски је рашчинио свог предходника на челу Охридске епископије без сагласности васељенског сабора.
Док је Свети Сава добио подршку Никејанског и Јерусалимског патријарха тако да то није био једнострани сецесионизам.
Међутим не знам а занима то што је Србија и Диоклија претходно била прикључена Барској бискупији како је након тога припала Охридској након освајања Византије?

Везано за тему Бодин који је био уређивач ситуације са Барском бискупијом шаље жупана Вукана у Рашку ,Марка у Моравију и непознатог жупана у Босну.
Да је то истина сведочи и Тибор Живковић у делу "Бан Борић'" иако је Кулин Бан био орођен са Немањом ипак је узео за жену ћерку великаша представника племства Стефана којег сматра директног потомка непознатог жупана кога је Бодин послао у Босну.
При том позива се на запис из Дубровачке бискупије "Земља Босна која се и Србијом зове" или још назив Рашко горје.

Дакле интересује ме да ли је и Босна пренета у надлежност Барске бискупије из Дубровника?

Друго мислим да је Бодин тек ујединио Моравију са Рашка-Босна=Србија.
Отуд мислим да је термин Трибали се односио на становнике Моравије који су према Живојину Андрејевићу били мешавина Мораваца , Бодрића и остатка Трибала. Могуће је да су се у рана времена разликовали по одећи , оружју и нечему од Рашана јер су Трибали били на завидном нивоу металургије још пре нове ере.
Спајањем Моравије и Рашке термин Трибал је прешао на све Србе касније је постао и Синоним.

Слушао сам стручњака нашег за Трибале и сведочи о њиховој високој занатској и металуршкој делатности као и чињеници да су Грци доста преузели од Трибала као и Одриза ,Трачана уопште.
Ипак остали су запамћени као варвари код Грка чак и синоним за варвара и да су Срби наследили проклетство античких Трибала.
Наравно на помен заједничког порекла одбио је да коментарише уопште рекавши да је стручњак за праисторију да то уопште није у домену његовог истраживања.
 
Да тако и пише да је Хоментијан био јако добро образован и у добрим односима са царском породицом да је узео учешћа арбитра у свим државама насталим након 1204.
Међутим како сам разумео неканонски је рашчинио свог предходника на челу Охридске епископије без сагласности васељенског сабора.
Док је Свети Сава добио подршку Никејанског и Јерусалимског патријарха тако да то није био једнострани сецесионизам.
Међутим не знам а занима то што је Србија и Диоклија претходно била прикључена Барској бискупији како је након тога припала Охридској након освајања Византије?

Везано за тему Бодин који је био уређивач ситуације са Барском бискупијом шаље жупана Вукана у Рашку ,Марка у Моравију и непознатог жупана у Босну.
Да је то истина сведочи и Тибор Живковић у делу "Бан Борић'" иако је Кулин Бан био орођен са Немањом ипак је узео за жену ћерку великаша представника племства Стефана којег сматра директног потомка непознатог жупана кога је Бодин послао у Босну.
При том позива се на запис из Дубровачке бискупије "Земља Босна која се и Србијом зове" или још назив Рашко горје.

Дакле интересује ме да ли је и Босна пренета у надлежност Барске бискупије из Дубровника?

Друго мислим да је Бодин тек ујединио Моравију са Рашка-Босна=Србија.
Отуд мислим да је термин Трибали се односио на становнике Моравије који су према Живојину Андрејевићу били мешавина Мораваца , Бодрића и остатка Трибала. Могуће је да су се у рана времена разликовали по одећи , оружју и нечему од Рашана јер су Трибали били на завидном нивоу металургије још пре нове ере.
Спајањем Моравије и Рашке термин Трибал је прешао на све Србе касније је постао и Синоним.

Слушао сам стручњака нашег за Трибале и сведочи о њиховој високој занатској и металуршкој делатности као и чињеници да су Грци доста преузели од Трибала као и Одриза ,Трачана уопште.
Ипак остали су запамћени као варвари код Грка чак и синоним за варвара и да су Срби наследили проклетство античких Трибала.
Наравно на помен заједничког порекла одбио је да коментарише уопште рекавши да је стручњак за праисторију да то уопште није у домену његовог истраживања.

Šta i gde to "tako i piše"?

Nikakav vaseljenski sabor nije potreban. Ohridskog arhiepiskop je, kao što rekoh, postavljen od strane cara. Teodor Duka je kao v.d. izvršio tu dužnost imenovanjem njega za nasljednika arhiepiskopa Kamatera (čiji je bio hartofilaks).
 
Хомантијан није био везан за моја питања која ме занимају али не мораш одговорити.
Нисам рекао да је њему била потребна подршка васељенског сабора али Светом Сави јесте да би добио аутокефалност и одцепљење од Охридске епископије.

Идемо ван теме али ево:

" Широко образовање Димитрија Хоматијана омогућило му је да у Византији и државама насталим након 1204. године врши снажан утицај као судија, арбитар, духовник и саветник византијске царске куће. Играо је важну улогу у спору између Епирске деспотовине и Никејског царства, два наследника Византије након Четвртог крсташког рата. Уз Јована Апокавка и Георгија Вардана, Хоматијан је заговарао политичку и црквену независност Епира од Никеје у којој је сада било седиште Цариградске патријаршије. Теодор Комнин Анђео је заузео Охрид 1216. године. Он је Хоматијана поставио за охридског архиепископа сменивши Јована Каматира. Теодор није признавао легитимност Теодора Ласкариса. Димитрије је оспорио законитост синода из 1208. године одржаног у Никеји. Хоматијан је средином 1227. године крунисао Теодора за цара."
 
По овоме што видим могли би Трибали бити и Тимочани неправилно написани и као архаизама.
Били су фактор и независни од 6 па су изашли на делегације пред Луја Побожног у 9 веку нашло су се на удару првог бугарског царства те су ушли у савез са Борном уз Браничевце и Гудускане.
Територија је била од источне Србије и Срем. Касније су се претопили у Србе и Бугаре.
Порекло Смокенза и Пикенза тропских Сармата је рекао Пек.
 

Prilozi

  • tribali-mapa-2_orig-700x503.jpg
    tribali-mapa-2_orig-700x503.jpg
    114,6 KB · Pregleda: 18
  • 400px-Slavjane_na_Balkanah_2.jpg
    400px-Slavjane_na_Balkanah_2.jpg
    35 KB · Pregleda: 19
Убише ме ове аутоматске исправке.
Да поновим како се чини да су Тимочане архаизирали у Трибале о реци Тимок и пореклу имена не знам ништа да ли је у икаквој вези са античким Трибалима.
Тимочани су присутни од 6. века.
Независни су до 9. века када се спомињу као делегација која је изашла пред Луја Побожног што је забележено у франачким аналима.
Они су припали теми Моравији заједно са Бранилевцима и Морављанима.
Сасвим ми је разумљиво да тему зову Трибалис јер је то било највећи центар античких Трибала и делом због Тимочана који су били политички фактор.
Руски археолог Седов одваја Србе од Тимочана али примећује да Срби у подунавским кулама имају неки савез са Тимочанима у 6. веку.Међутим запажа да Срби имају развијенију културу и металургију , женски накит , минђуше и фибуле док су Тимочани словенско племе прашког типа грнчарије.
Он запажа присуство Срба у 6. веку уз Дунав како запажа да се повлаче пред Аварима уз Дунав вероватно до Норика одакле уз извор Мораве на север до реке Зале или Сале. Тврди да Бојка на северу не може бити права Бојка јер српска Торањ култура није аутохтона постоје старији слојеви словенске културе коју потискује српска прашку и сеуко-џевџевску.
Етноним доживљава експанзију у 7. веку од мале територије на Сали прераста на много веће територије и племена.
Према његовој процени тих Срба није морало бити пуно можда до 10000 али како тврди научили су градити куле камене кружне у Подунављу то су пренели на север. Каснији извори говоре да је свако племе имало своју тврђаву да се сакрију у случају опасности. Ове куле су биле кључ опстанка Великоморавске кнежевине који су избегавали отворене бојеве са Францима већ су их дочекивали у твђавама.
Седов је један од ахеолога који је развио методу одвајања слојева у археологији па је том методом извршио реконструкцију племена која су ушли у савез Кијевске и Московске Русије.
За Србе је рекао да нису обично словенско племе попут Тимочана који су добили назив по хидрониму.
Срби су по њему прасавез настао у првим интеракцијама Иранаца и Словена из доба Анта.

Ово говорим у прилог тези да су се Морављани и Тимочани разликовали по култури од Срба тако да ми је разумљиво да каснији извори одвајају Трибале од Срба.
Дегинитивно по неким особеностима Грци одвајају Србе и тачно знају ко су!
Исти је случај са Францима одвајају их од других племена на северу али које су то особености на жалост никад нећемо сазнати.
 
Interesuje me da li postoji ijedan spomenik u Srbiji, Republici Srpskoj ili Crnoj Gori posvecen “takozvanim” starosedeocima na tim teritorijama – Tracanima, Ilirima, Dardancima, Tribalima itd ?

U okolnim drzavama ih ima koliko hoces.
Na primer,
U Bugarskoj
Spartacus memorial complex (Sandanski)
Thracian Woman statue (Kazanlak)
King Seuthes statue (Kazanlak)
Thracian Archer (Varna)
Ethnographic Complex Thracian Tomb – Kazanlak
Orfej (Kardzali, Sofia, Smoljani)

U Rumuniji
Dekeval (Deva, Dunav, Drobeta)
Burebista (Orastie)
Dacanski srp (Orastie)
Dacanski vuk (Bukurest)

Da ne govorimo o spomenicima Ilirima, Teuti, Batonu itd podignuti u Albaniji kao sastavni deo siptarske politike.

U Makedoniji, dok je bilo vazno da se odvoje od Srba, dozvoljeno je da se dizu spomenici Aleksandru, Filipu, starim Makedoncima. A kad je trebalo da se geopoliticka igra zaokruzi, onda se cas posla menjaju imena aerodroma, autoputa, cak i drazave I naroda.

A Srbija, u nekom stanju limba, na nicijoj zemlji. Nerma spomenika “starosedeocima”, a nema ni spomenika onim”takozvanim” vodjama koji su kao doveli Srbe na Balkan (Madzari imaju spomenik - sedam poglavica, na Trgu Junaka u Budimpesti).

Kako to da jedino Srbi nemaju nikakavih spomenika posveceni kulturnoj neprekidnost na svojoj teritoriji ? [ovo je retoricko pitanje]
 
Interesuje me da li postoji ijedan spomenik u Srbiji, Republici Srpskoj ili Crnoj Gori posvecen “takozvanim” starosedeocima na tim teritorijama – Tracanima, Ilirima, Dardancima, Tribalima itd ?

U okolnim drzavama ih ima koliko hoces.
Na primer,
U Bugarskoj
Spartacus memorial complex (Sandanski)
Thracian Woman statue (Kazanlak)
King Seuthes statue (Kazanlak)
Thracian Archer (Varna)
Ethnographic Complex Thracian Tomb – Kazanlak
Orfej (Kardzali, Sofia, Smoljani)

U Rumuniji
Dekeval (Deva, Dunav, Drobeta)
Burebista (Orastie)
Dacanski srp (Orastie)
Dacanski vuk (Bukurest)

Da ne govorimo o spomenicima Ilirima, Teuti, Batonu itd podignuti u Albaniji kao sastavni deo siptarske politike.

U Makedoniji, dok je bilo vazno da se odvoje od Srba, dozvoljeno je da se dizu spomenici Aleksandru, Filipu, starim Makedoncima. A kad je trebalo da se geopoliticka igra zaokruzi, onda se cas posla menjaju imena aerodroma, autoputa, cak i drazave I naroda.

A Srbija, u nekom stanju limba, na nicijoj zemlji. Nerma spomenika “starosedeocima”, a nema ni spomenika onim”takozvanim” vodjama koji su kao doveli Srbe na Balkan (Madzari imaju spomenik - sedam poglavica, na Trgu Junaka u Budimpesti).

Kako to da jedino Srbi nemaju nikakavih spomenika posveceni kulturnoj neprekidnost na svojoj teritoriji ? [ovo je retoricko pitanje]

Nema toliko nacionalnih kompleksa i krize identiteta kakve postoji kod naroda kao što su Makedonci (mimo izuzetaka).
 
Poslednja izmena:
A Srbija, u nekom stanju limba, na nicijoj zemlji. Nerma spomenika “starosedeocima”, a nema ni spomenika onim”takozvanim” vodjama koji su kao doveli Srbe na Balkan (Madzari imaju spomenik - sedam poglavica, na Trgu Junaka u Budimpesti).

Kako to da jedino Srbi nemaju nikakavih spomenika posveceni kulturnoj neprekidnost na svojoj teritoriji ? [ovo je retoricko pitanje]
Ух, то би била заниљива тема (однос према тој некој старијој историји, рани средњи вијек и епоха антике), по мени занимљивија него ова гдје се форумаши "врте у круг", неки понављају 3-4 реченице у 100+ постова или се сведе на кратку, баналну комуникација налик разговору уживо (chat, што узгред правилник форума не допушта), временом се то претвори у сваштару.
Нису то само споменици, ту је и именовање улица гдје је старија историја баш запостављена (покушао сам анимирати форумаше отворивши ту тему, нисам успио), филмови, документарни и играни, публикације, образовне емисије, чланци, књиге итд.

Тачно је да неки народи имају кризу идентитета и потребу да краду туђу историју, рецимо данашњи Македонци или Арбанаси, јер им је историја сиромашна и испуњена празнинама, но има и позитивних примјера односа према старијој историји народа (рецимо Румуњи су снимили за то вријеме квалитетне филмове гдје су обрадили епоху антике) код којих и није присутна та криза идентитета или је у мањој мјери присутна и на које се можмо угледати.

Зашто је међу Србљем старија историја потиснута, има више разлога. У не тако давним временима бјеше нежељено популарисати историју прије 1941.године. У школи се јесте учило колико се морало, али је народним масама усађивана одбојност према тој старијој историји, и ту опет вјероватно има више разлога (један од тих је што би се у тој заједници неки народи могли наћи озлојеђеним ако би они богатије историје то више истицали), и тај неки однос, одбојност је присутна и данас. И данас је пожељно маргинализовати ту старију историју, уосталом имамо актуелну причу са спомеником Стефану Немањи и која се хајка води. Када погледамо која екипа вришти и арлауче, не смета њима ни цијена, ни димензије, ни идејно рјешење, ни локација, смета им Стефан Немања.

Споменици и именовање улица јесу политичке одлуке, и то није спорно. Међутим, када погледам колико су рецимо Њемци популарисали причу о Арминију и масакру у Тевтобуршкој шуми (и треба да популаришу као примјер отпора германских племена завојевачу), а на другој страни о кудикамо значајнијем догађају, Батоновом устанку (не улазећи да ли постоји или не нека директна веза са тим народима, али и ти народи су учествовали у нашој етногенези, уосталом и тај устанак као Спартаков или Арминијем, симболизује неке универзалне вриједности, слободарски дух и отпор завојевачу) нисмо снимили ни пристојан документарац, то једноставно није нормално.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top