A Srbija, u nekom stanju limba, na nicijoj zemlji. Nerma spomenika “starosedeocima”, a nema ni spomenika onim”takozvanim” vodjama koji su kao doveli Srbe na Balkan (Madzari imaju spomenik - sedam poglavica, na Trgu Junaka u Budimpesti).
Kako to da jedino Srbi nemaju nikakavih spomenika posveceni kulturnoj neprekidnost na svojoj teritoriji ? [ovo je retoricko pitanje]
Ух, то би била заниљива тема (однос према тој некој старијој историји, рани средњи вијек и епоха антике), по мени занимљивија него ова гдје се форумаши "врте у круг", неки понављају 3-4 реченице у 100+ постова или се сведе на кратку, баналну комуникација налик разговору уживо (chat, што узгред правилник форума не допушта), временом се то претвори у сваштару.
Нису то само споменици, ту је и именовање улица гдје је старија историја баш запостављена (покушао сам анимирати форумаше отворивши ту
тему, нисам успио), филмови, документарни и играни, публикације, образовне емисије, чланци, књиге итд.
Тачно је да неки народи имају кризу идентитета и потребу да краду туђу историју, рецимо данашњи Македонци или Арбанаси, јер им је историја сиромашна и испуњена празнинама, но има и позитивних примјера односа према старијој историји народа (рецимо Румуњи су снимили за то вријеме квалитетне филмове гдје су обрадили епоху антике) код којих и није присутна та криза идентитета или је у мањој мјери присутна и на које се можмо угледати.
Зашто је међу Србљем старија историја потиснута, има више разлога. У не тако давним временима бјеше нежељено популарисати историју прије 1941.године. У школи се јесте учило колико се морало, али је народним масама усађивана одбојност према тој старијој историји, и ту опет вјероватно има више разлога (један од тих је што би се у тој заједници неки народи могли наћи озлојеђеним ако би они богатије историје то више истицали), и тај неки однос, одбојност је присутна и данас. И данас је пожељно маргинализовати ту старију историју, уосталом имамо актуелну причу са спомеником Стефану Немањи и која се хајка води. Када погледамо која екипа вришти и арлауче, не смета њима ни цијена, ни димензије, ни идејно рјешење, ни локација, смета им Стефан Немања.
Споменици и именовање улица јесу политичке одлуке, и то није спорно. Међутим, када погледам колико су рецимо Њемци популарисали причу о Арминију и масакру у Тевтобуршкој шуми (и треба да популаришу као примјер отпора германских племена завојевачу), а на другој страни о кудикамо значајнијем догађају, Батоновом устанку (не улазећи да ли постоји или не нека директна веза са тим народима, али и ти народи су учествовали у нашој етногенези, уосталом и тај устанак као Спартаков или Арминијем, симболизује неке универзалне вриједности, слободарски дух и отпор завојевачу) нисмо снимили ни пристојан документарац, то једноставно није нормално.
