Quantcast

Именовање улица у српској пријестолници

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.920
Задњих дана по медијима је доста пажње изазвала одлука да се у српској пријестолници преименују улице именоване по (неким) топономима, као и одлука да Благоје Јововић, атентатор на Павелића, добије своју улицу.

Како су се поводом ових дешавања, између осталих, оглашавали и историчари, тему сам смјестио на овај птф, мислим да ту реално и припада.

Одлука да се преименују улице именоване по неким топономима мислим да је исхитрена и ту ваља бити опрезан код уклањања неких имена, та имена улица по топонимима имају некад симболичку важност, некад би кроз та имена подсјећало на трагичну судбину и страдање нашег народа, Београд је увијек био отворен град, и кроз та имена по топонимима се шаље порука пријатељства и отворености према свима. И овдје, по мени, ваља бити крајње обазрив код отклона од неких топонима.

Овдје се ваља више фокусирати на улице именоване по личностима, да ли имамо личности по којима су именоване улице у Београду а то не заслужују и да ли имамо личности по којима нису именоване улица у Београду а то су заслужиле.
За разлику од свих других градова и насеља у Србији и Српској, Београд код именовања улица и нема права на локалпатриотизам, или ако га и има, то мора имати мјеру. У српској пријестолници код именовања улица своје мјесто морају имати сви значајни Срби гдје год битисали и за који год завичај били везани, и ниједна личност не би смјела бити запостављена.

По којима су личностима именоване улице у Београду које то нису заслужиле?

Овдје сам се ослонио на списак улица у Београсу (овдје), могуће да негдје подаци нису ажурни и могуће да погријешим код неких тврдњи.
Многе личности везане за други свјетски рат су добиле “своју улицу“ у Београду. За многе од њих осим податка да су били активисти НОП-а готово ништа не знамо, и ту је политичка и идеолопшка позадина код именовања тих улица била пресудна. Неки од оних који су погинули у борби или у неком од фашистичких логора (не могу сви наравно и ту ваља бити обазрив код избора) заслужују да се по њима именује улица.

Они који су претекли, Виктор Бубањ, Ђуро Салај, Перо Косорић, Саво Бурић, Томица Поповић, Драган Ракић, Слободан Пенезић и сви ти “јунаци социјалистичког рада“, има их још подоста, осим што су у послијератном времену уграбили високе позиције или чинове у војсци, нису нешто урадили значајно да би заслужили да се по њима именује улица.
Исто важи за неке по вокацији политичаре који осим политичког рада нису ништа значајно урадили.
Наравно, они који би поред политичког ангажмана оствавили траг у књижевности, економији, науци и уопште некој струци заслужују да добију своју улицу, други пак “јунаци социјалистичког рада“ којима једина “врлина“ бјеше подобност и лојалној “вољеном вођи“ не би требали имати улицу у Београду, још само фали да улицу добију Кардељ и Доланц и да весеље буде комплетно.

И по Брозу је остала именована понека улица. То би се морало промијенити, што прије, то боље.
Из два разлога. Први разлог, колико год апологети бранили лик и дјело овог Броза или неки снисходљиво провлачили да је он историјска личност, што јесте (а историјска личности су и Рајнхард Хајдрих и Адолф Ајхман, па?), превагнуће разлози да он и нијр заслужио да се по њему именује улица, наравно код оних који теже разборитом и објектовном суду, они који понављају пропаганду из неких прошлих времена и нису вриједни осврта.
Други разлог, те улице су именоване док је Броз био жив, бјеше то једно вријеме једноумља, једне агесивне идеолошке индоктринације гдје се уз помоћ пропаганде и репресивног апарата његовао култ личности, један прилично болестан амбијент, одбацивањем имена тих улица правимо отклон од те заоставштине када је интелект био сатиран и успостављен један накарадан систем вриједности.
Ако неко сматра да Броз заслужује улицу, сада како је упокојен, као што су то урадили у Љубљани 2009-е, нека предложи па да као у случају са Благоје Јововићем чујемо оне који су за и против предлога или идеје.

По Гоце Делчеву, Душану Вукасовићу, Стјепану Филиповићу, Радету Кончару Марку Орешковићу именоване су двије улице у Београду, и једна је довољно, другу ваља именовати по личностима које су заслужиле, а итекако их има.

Ни Срђан Алексић не би смио имати улицу у било којем српском граду, јер је та прича која обилује лажима подвањена бошњачка пропаганда. Имамо на хиљаде погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата који заслужују да се по њима именују улице. Све те хероје и најбоље Србе што изгинуше маргинализовати а на другој страни подилазити лажној причи и подваљеној пропаганди није разумно, српска пријестолница треба бити отворен град према свима добронамјернима али и имуна на пропаганду и лагарије иза којих стоје политички мотиви.

Које су личности из српске историје запостављени и немају улицу у српској пријестолници именовану по свом имену, аморали би имати?


Овдје сам приложио неких 25 по мени значајних личности српске историје или недавно упокојених које немају “своју улицу“ у Београду, а по мени требали би имати
Khal Drogo Zapostavljeni Srbi.jpg

Ове личности су ми пале на памет, има их још наравно. Овдје нисам сигуран да Милева Марић и Сима Лозанић немају "своју улицу", по приложеном извору (овдје) немају, но дјелује ми то невјероватно, могуће нису ажурни подаци. Ако сам негдје машио, и неке од ових личности имају своју улицу, биће ми драго.
Београд има улицу Људевита Посавског, што по мени није спорно, али зато Часлав Клонимировић, Јован Владимир, Стефан Војислав немају “своју улицу“, морали би имати, неко првенство се мора знати.
Уопште код имена улица су фаворизоване личности из времена другог свјетског рата, ту о многим личностима осим да су били активисти НОП-а ништа друго не знамо, или тек понешто, зато су запостављене личности из средњег вијека, што никако није ни оправдано ни разумно. Имамо ми ту многе личности које симболизују оне најбоље врлине, храброст, отпор завојевачу, Новак Гребострек или пак Влатко Вуковић би морали добити “своју улицу“.
Није нормално да је у српској пријестолници улица именована по Мехмеду Соколовићу, гдје и нисам сигуран да ли уопште заслужује да се по њему именује улица, а по једном Николи Скобаљићу немамо именовану улицу.
Своју улицу би морао добити и Мићо Љубибратић, или неки други од вођа устаника који смболизује слободарски дух Срба у Херцеговини.
Велики сликари (Паја Јовановић, Урош Предић, Сава Шумановић, Ђорђе Костић ....) имају своју улицу у Београду, био би неопростив пропуст да немају, међутим своју улицу би морали имати Стеван Алексић, Степан Колесников, вјерујем још неки сликари које ћемо поменути ако тема саживи.
Имамо још један апсурд, многе личности везане за други свјетски рат о којима се готово ништа не зна или су били комесарчићи који су се касније доказали у лојалности “вољеном вођи“ добиле су своју улицу у Београду, а командант који је предводио напад приликом ослобођењу првог града од нациста, Лознице, и том приликом погинуо, Веселин Мисита нема своју улицу. Неопростив пропуст, то би се морало исправити.
Поред побројаних има још личности које заслужују улицу у београду, ту су бројни хероји и борци одбрамнено-отаџбинских ратова 1991-95, или одбране од агресије НАТО савеза 1999-е, који изгинуше, на памет ми падоше капетан Марко Лабудовић и војник Стојадин Мирковић јер њихова жртва је по много чему посебна и узвишена, али било који од бораца одбрамнено-отаџбинских ратова да добије улицу, заслужио је.

Само именовање улица јесте политичка одлука, ту се код именовања подвлађује свјетини, предност имају личности више заступљене на телевизији, глумци или музичари добију често улицу послије упокојења, зато су запостављени научници, умјетници и уопште они који нису на радару јавности.
И неки од не тако давно упокојених археолога и историчара би требали добити улицу по њима именовани, о том потом.

Толико у уводном посту, ако тема саживи, написаће се још која.
 

Ројалиста

Poznat
Moderator
Poruka
8.686
Које су личности из српске историје запостављени и немају улицу у српској пријестолници именовану по свом имену, аморали би имати?

Овдје сам приложио неких 25 по мени значајних личности српске историје или недавно упокојених које немају “своју улицу“ у Београду, а по мени требали би имати
Pogledajte prilog 744246
Ово је занимљива тема, уколико бар неке од овде побројаних личности немају своје улице у главном граду Србије, а знамо да су многе улице носиле називе по разним топонимима, који су понекад смислени, али врло често и нису? Мене је нпр. изненадило сазнање да је у Београду до неки дан постојала Загорска улица?

Иначе, видим да си ставио и Дражу. Не можеш очекивати да добије улицу, кад му још ни гроба открити не смеју (данас је 2020 година, XXI век). :roll:
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.920
Улице Милеве Марић Ајнштајн постоји у Блоку 72 (оно ново насеље са проблематичним бетонским зидовима).
Хвала, драго ми је да постоји. Ослањао сам се, како сам и написао на доступни на нету Списак улица Београда, који очегледно није у потпуности ажуран.
Било ми је чудно за Милеву, која ипак има улицу. Ако сам још негдје погријешио и нека од имена која сам поменуо имају "своју улицу" биће ми драго.
 

cronnin

Iskusan
Moderator
Poruka
6.841
Само именовање улица јесте политичка одлука, ту се код именовања подвлађује свјетини, предност имају личности више заступљене на телевизији, глумци или музичари добију често улицу послије упокојења, зато су запостављени научници, умјетници и уопште они који нису на радару јавности.
Томе би се могло стати на пут одговарајућим прописима. Нпр. да се име улице може променити ако прође три узастопна гласања, која се имају одржавати на сваких 20 година. Следећа ставка, да се овај члан закона не може променити сем под истим условима. И да се то изгласа на референдуму.

Такође би се на исти начин могла творити листа за именовање нових улица, а не да нам одједном никне булевар Вудро Вилсона. Америчка администрација се показала врло превтрљива и саможива у односу према нама и уместо да гледамо да се отарасимо и постојећа имена улица названих по њиховим држављанима, а која су упитна, ми додајемо нова.
 
Poslednja izmena:

Platin

Buduća legenda
Moderator
Poruka
37.737
Томе би се могло стати на пут одговарајућим прописима. Нпр. да се име улице може променити ако прође три узастопна гласања, која се имају одржавати на сваких 20 година. Следећа ставка, да се овај члан закона не може променити сем под истим условима. И да се то изгласа на референдуму.

Такође се на исти начин могла творити листа за именовање нових улица, а не да нам одједном никне булевар Вудро Вилсона. Америчка администрација се показала врло превтрљива и саможива у односу према нама и уместо да гледамо да се отарасимо и постојећа имена улица названих по њиховим држављанима, а која су упитна, ми додајемо нова.
Слажем се за систем провере, да не буде тако на брзака као сада.

За Вудроа Вилсона могу да подржим, са њим нисмо имали проблема, добро смо сарађивали. Неки други су проблем.
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.920
Када је у питању именовање улице по Благоју Јововићу, противљење је (очекивано) изразила Дубравка Стојановић, шп занимању "тумачица" историје.
У интервјуу за антисрпски портал Данас (овдје), који иначе не пропушта било шта гдје се грде и клевећу Срби и Србија (предани дјечаци, предани) ту су отприлике два разлога, "принципејлни" и "сумњива биографија", по Дубравки наравно.
Ту се као високо морална особа
Ovde je pitanje da li glavni grad jedne države, a samim tim i sama država vrednosno staju iza jedne ovakve biografije slobodnog revolveraša, što kaže Svetislav Basara. Time država zvanično staje iza ideje da gomile ili pojedinci imaju pravo da uzimaju pravdu u svoje ruke. Goran Vesić je rekao da je to „ljudska pravda“, dakle ona koja je postojala pre pisanih zakona, prvobitna zajednica. Pobogu, pa još je Eshil pretvorio Erinije u Eumenide, boginje osvete u boginje pravde! Jer tu se postavlja pitanje ko je taj koji će odrediti granice te „ljudske pravde“, koja će to „komisija“ propisati koga je u redu ubiti a koga ne? Nije da takvih „komisija“ nije bilo, ali znamo kakvi su režimi koji tako odlučuju o životu i smrti. To je kao princip opasno za svako društvo, a posebno za naše u kome se suviše puta u prošlosti političkim nasiljem rešavali problemi.
успротивила да улица добије име по слободном револверашу који је себи дао за право да узме правду у своје руке јербо је то задатак само судова.
Фино срочено, надасве морално, међутим у неким не тако давним временима држава је вриједносно стала иза слободних револвераша, извјесног Алије Алијагића, атентатора на министра Драшковића 1921.године и Спасоја Стејића, атентатора на краља исте године. Ова двојица, сад ајд ти знај бораца за слободу или слободних револвераша, имали су "своју улицу" у Београду до 2005.године, никад нисмо чули од Дубравке и те екипе чувара једне наопаке интерпретације историје, да није у реду да су улице именоване по слободним револверашима.
Што ће рећи да Дубравка селективно бира примјере када ће моралисати о поштовању неких цивилизацијских вриједности и да је њено моралисање "по потреби".

Други разлог је по Дубравки сумњива Јововићева прошлост и непоузданост његовог свједочења;
Ništa pouzdano ne znamo o ubici Ante Pavelića koji je u protekli četvrtak dobio ulicu u Beogradu.
Imamo knjigu „Dva metka za Pavelića“, koja je zapis Jovovićevog kazivanja sumnjive autentičnosti. Na prvoj godini istorije učimo da su memoari najnepouzdaniji izvor, da svaki podatak treba uporediti s još nekoliko izvora i dokazati šta je tu tačno a šta ne. To ovde nije urađeno. U toj knjizi se kaže da je sam Blagoje Jovović 1998. godine rekao mitropolitu Amfilohiju da je pucao na Pavelića (koji je umro dve godine kasnije), znači da ni o tome nema nikakvih drugih dokaza, nego prihvatamo to što se on sam navodno pohvalio. Ako to prihvatamo, onda treba da prihvatimo i druge podatke koji se nalaze u toj zabelešci. Na primer da je Jovović prvo bio skojevac, pa partizan, pa na kraju četnik. Kaže da je bio u četničkim jedinicama Baja Stanišića i da se s njim borio na Neretvi i Sutjesci, dakle na strani Nemaca i Italijana. Pričao je i da su im u teškim trenucima izolovanosti iz Srbije pomagali ljotićevci i nedićevci. Sve to piše u toj ispovesti, kaže u razgovoru za Danas istoričarka Dubravka Stojanović, koja se, uoči promene pomenute ulice, zbog protivljenja takvoj odluci aktuelnih gradskih vlasti, našla na udaru prorežimskih tabloida i medija.
Ako su već poverovali jednom podatku iz zapisa, dodaje naša sagovornica, zašto su odbornici SPS u gradskoj skupštini, koji se sad predstavljaju kao naslednici partizana, glasali za čoveka koji se u tim epskim bitkama borio protiv njih, na strani okupatora?
Тачно је да су мемоари најнепоузданији извор, и то није спорно. Али како смо формирали слику о времену из којег је подоста улица у Београду именовано? Поред сачуваних докумената, управо из мемоара "другова" који су претекли. И то нису мемоари команданата и ратника, јер су команданти и ратници изгинули у том времену, већ мемоари разних комесарчица који су се скривали у позадини борбе, мишјој рупи, и мемоари који су препуни лагарија.

Дубравка примјећује да о Јововићу мало знамо. Истина, о Јововићу знамо понешто (српска википедија овдје), али шта уопште знамо о Влајку Ђурановићу, Душану Мађарчићу, Илији Рогулићу, Јози Шћурли, Кости Драгичевићу, Момчилу Радивојевићу, Павлу Зарићу, Петру Јововићу, Сави Михићу, Бранку Плећашу (ове сам погледао, има их још подоста по којима су именоване улице)? Осим да су били актвисти НОП-а и да су погинули дал у борби или у неком од логора. И не оспоравам да су, можда не сви али неки свакако, заслужили да добију "своју улицу" у Београду, свакако више од разних комесара који су претекли рат и касније деценијама уживали привилегије доказујући се у улизивању "вољеном вођи", али ако ћемо "детаљно скенирати" Благоја, гдје је све био и на којој страни ратовао, колико његово свједочење открива и неке лоше моралне особине, дај да претресемо и те "другове", њихове моралне особине, чиме су се то они доказивали, и шта су уопште учинили да се по њима назову улице. Не мора бити Благоје најгори од све дјеце да се једини "провјерава" у пету децималу.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.