"Из горњих примера и излагања види се јасно да је на класичном грчком земљишту остало
поузданих трагова који недвосмислено показују да је међу догрчким старинцима било и таквих
Ивдоевропљана који нису припадали кентумској групи. Таквим некентумским
Индоевропљанима изгледа да су припадала и остала племена балканско-подунавске области,
која су становала јужно од словенских племена и која су већ у првим вековима наше ере
долазила под јачи утицај словенских досељеника, док се нису најзад у знатној мери
пословенила. Ти догрчки Индоевропљани, које ми зовемо заједничким именом Пеласти,
претопили су се на југу у античко доба у Грке, а у раном средњем веку на северу у Словене.
Тако би се Серђијева хипотеза могла донекле прихватити као вероватна.
Лингвистичка сведочанства за ту симбиозу између грчких племена и Пеласта дата су у
довољној мери, а што се тиче односа између старо-балканских Пеласта, Илира, Трачана итд. и
Словена. нарочито у погледу речника, довољно је пстсетити на запажања албанолога Н. Јокла.
Тако нпр. илирски назив трговца tergitius показује и у погледу радикалног и суфиксалног
елемента потпуну подударност са словенским материјалом. Шта више суфиксални елеменат —
itius јавља се као патронимикон на античком Пелопонесу у илирским именима и доцније у
словенским деминутивима и презименима. Етрусколог Е. Фетер показао је на неколико примера
постојање ликвидске метатезе у илирским дијалектима.
Његовим примерима додајемо још два нова, узета из класичних језика. Први је лат. circus,
коме у грчком поред хомофоног κιρκος одговара још и варујанта κρικος. Очигледно је да се ове
три варијанте никако не могу објаснити законима ни грчке ни латинске историске фонетике.
Али са гледишта илирског посматране постају ове промене много јасније, јер у илирском имамо
лексичку групу qerk/qork ''завој, круг''.
Други је пример лат. carpisculum насупрот грч. κρηπις са варијантама старијим од
ликвидске метатезе, αρπις αρβυλη (уп. καϑαρβυλος поред καταρβυλος). За ову последњу
групу, која је ушла у класичне језике из говора античких Пеласта имамо и варијанту са
полногласјем или вокалском анаптиксом после ликвиде, која гласи αραβυλη. Потпуно
истоветан случај ликвидске метатезе пружају и следеће варијанте Асклепијева имена
'Ασκλαπιος, 'Ασκαλαπιος, 'Ασκληπιος, које се не може одвојити од Хесихијевих глоса
ασκαλαβος и καλπαζω, јер обележавају рептила који скаче (поскок или врста скорпиона)
односно демонског или божанског претставника тог рептила.
Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогом
говорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаности
оних племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају у
урнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те тако
захвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским
језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Ово
нарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужење
самогласника после премештања ликвиде.
Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенским
дијалектима:
1) некентумски карактер обају говора,
2) ликвидска метатеза,
3) прелаз s после u у k/h σαυκος δαυκος, δαυχνα βαυκος, и
4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора.
Да завршимо. Место досадање поделе индоевропских дијалеката на источну и западну
групу, односно на кентумску и сатемску, морамо према садањем стању науке извршити нову
поделу. Док смо грчке дијалекте распоредили у две групе место раније три или четири, код
индоевропских дијалеката ствар стоји управо обратно: њих морамо поделити не у две него у
четири групе. Прву чине тохарски са једним редом гутурала и нејасним трагом лабиовелара,
другу сатемски са два реда гутурала без лабиовелара, трећу кентумски са два реда гутурала без
палатала и четврту дијалекти старих Пеласта са сва три реда гутурала."
A i Goradoserbona nije srpska reč. Ne zanamo kako su Srbi, tog vremena, izgovarali ime svog grada.
Grad je u grčki ušao kao gorad. Neki kažu, izvorno od ograda, ograđen (u kom li već obliku)..
Njegov primer pokazuje ne samo to koliko su slabo poznavali mnoga područja planete već ono što sam već pisao ; da u antičko doba nisu postojali sistematizovana imena naroda sa tačno određenim značenjem (posebno kad su u pitanju daleki narodi), pa svaki pomen treba posebno analizirati . Za ovo drugo je jednako je dobar primer Plinija Starijeg koji piše o iskazima cejlonskih abasadora u Rimu (Cejlonci) koji opisuju Cejlon i okolinu . Među tim prikazima postoji taj deo u kome se opisuje susedna oblast u Indiji koja se prostire (dužinom 10000 stadija) do iza "Emodi" planine a njima su susedi Servi. Zatim se nastavlja sa opisom susreta i izgleda tih Serva (premašuju visinu običnih ljudi, plavih očiju , svilene kose, mumlaju itd.) - ovde može da se pročita ceo tekst.
