„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
https://www.google.com/search?q=тра...MUZGOEJDHsgafYg&ved=0CC0QsAQ&biw=1366&bih=606

Смешни су и лјуди који радили овакве предмете. И где они оѓоше ? О да дошли Словени иза Карпата и бацили их у море.

А кажи ти мени где су све оне вредне ствари које су направили Талес, Питагора, Соктар, Платон, Аристотел, Еуклид, Архимед, Диофант, и многи други. Односно, где би биле да их муслимани (Иранци и Арапи) нису сачували за нас. То је много вредније од злата на које си поставио линк. И нису то уништили Словени, они су дошли после, када су то Јустинијан, хришћанска црква и други већ учинили. Постоји много примера у историји који показују да су врло напредне цивилизације саме себе уништиле, и то често када су биле на врхунцу своје моћи. Дођу у неко декадентно стање и сами себе поједу.

У оном новинском тексту говори се о неком трачком злату, али се говори и о неком злату из периода измеђуз 4700. и 4200. год. п.н.е., које нема никакве везе са Трачанима, они су се на те просторе доселили око 1500 година п.н.е. Сећам се неке емисије коју сам гледао на Националној географији, о огромној количини злата и другим остацима неке доста напредне цивилизације, коју су бугарски археолози нашли испод површине Црног мора. Та је цивилизација нестала као последица неке природне катастрофе, можда потопа (подизања нивоа Црног мора) насталог услед пробијања Босфорског канала, што се према Волтеру Рајану и Вилијаму Питману десило 5600 година п.н.е.

Ево ти још једног занимљивог линка који говори о златним предметима пронађеним у Варни.

http://www.anistor.gr/english/enback/o033.htm
 
Poslednja izmena:

Видесте ли ви да је комад згуре привукао магнет. Магнет не привлачи Бакар. Магнет привлачи гвожђе!!!
Гвоздени предмет тешко може да преживи 6000 година корозије у условима влажне климе. У згури је могла настати легура отпорна на корозију.
Nije Stojko dobro rekao; jesu bili ljudi i preko Dunava, ali se je civilizacija počela razvijati na Balkanau zbog tadašnjih klimatskih uslova. Ovde nalazimo prva naselja, industrijsku revoluciju i kako to več ide dalje. A gore "preko Dunava" ljude po pečinama, večinom sa "obrađenim kamenom". To je činjenica.
Interesantno je i to, da se naprimer u Sloveniji ništa ne govori o zadnjim odkrićima u Srbiji o "najstarijoj civilizaciji". Ne znam kako je u drugim zemljama, ali ako ne bi pratio srpske medije ništa ne bi saznao.
Добро си дефинсао.
Не постоји цивилаизација из 8. миленијум пне. Али може се рећи да се цивилизација почела развијати на Балкану, и то у Лепенском Виру, када су климатске промене елеминисале ловачко сакупљачке културе средње Европе. По мени се већ за Винчанску културу може рећи да је прва цивилизација у светској историји.
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Govoriti o cilivizaciji u Evropi 10,000 godina pre nove ere je kao govoriti o civilizaciji kod eskima ili sijuksa.

Nisam ja govorio o civilizaciji pre 10,000 godina, nego da je počela, da se razvija prva civilizacija na Balkanu pre oko 7,000 godina (do sada potvrđeno u svetu).


Jbg ne znam sta oni kazu, ali bakarne predmete koji pripadaju vincanskoj kulturi pronasao je jos Vasic 1920-ih. Ovde se mozda radi o otkricu nekog novog lokaliteta koji pripada vincanskoj kulturi, npr
 
Poslednja izmena:
Pa šta sad sa tim ako u zguri ima gvožđa ?
Топили су руду у којој има и гвожђа.
Развили су пећи у којима постижу температуру од, најманје 1100 степени целзијуса. Потребно је још 350 степени па да добију квалитетно гвожђе.
Међутим, искивањем могу се правити и алати са гвожђем топљеног на нижој температури. Овакво гвожђе има зрнасту струтуру, али ковачи то могу поправити, и у гвозденом добу мало је било квалитетног гвожђа.
Прављење алата од гвожђа техником хладног искивања, на блиском истоку стара је 6000г.
 
А кажи ти мени где су све оне вредне ствари које су направили Талес, Питагора, Соктар, Платон, Аристотел, Еуклид, Архимед, Диофант, и многи други. Односно, где би биле да их муслимани (Иранци и Арапи) нису сачували за нас. То је много вредније од злата на које си поставио линк. И нису то уништили Словени, они су дошли после, када су то Јустинијан, хришћанска црква и други већ учинили. Постоји много примера у историји који показују да су врло напредне цивилизације саме себе уништиле, и то често када су биле на врхунцу своје моћи. Дођу у неко декадентно стање и сами себе поједу.

У оном новинском тексту говори се о неком трачком злату, али се говори и о неком злату из периода измеђуз 4700. и 4200. год. п.н.е., које нема никакве везе са Трачанима, они су се на те просторе доселили око 1500 година п.н.е. Сећам се неке емисије коју сам гледао на Националној географији, о огромној количини злата и другим остацима неке доста напредне цивилизације, коју су бугарски археолози нашли испод површине Црног мора. Та је цивилизација нестала као последица неке природне катастрофе, можда потопа (подизања нивоа Црног мора) насталог услед пробијања Босфорског канала, што се према Волтеру Рајану и Вилијаму Питману десило 5600 година п.н.е.

Ево ти још једног занимљивог линка који говори о златним предметима пронађеним у Варни.

http://www.anistor.gr/english/enback/o033.htm

Наравно да Словени нису ништа уништили, то је била само једна алегорија. Ја се само трудимм да докажем т.ј. нема шта да доказујем зна се да је Балкан био олд Европа.
И не верујем у масовна доселјавања са севера, нема преселбе народа, има само постапно ширење човека по землји и то теком дугог веменског распона. Нема сеобе са севера кои би у битној мери изменио генетски код староседалаца. Сеобе је било али обрнутим правцем са југа према северу, то хочу да кажем.
И тачно је то да Европа много дужи блискоисточним цивилизацијама, ја само мислим да је цивилизација у Европу ушла преко Балкана. И наравно мислим да смо жртве такозване нордске теорије, и дан данас је табу све шта је било прије елина и римлјана.
Иначе ако оно показано злато није Трачко онда је Пелазгиско, е сада је питање КО су Пелазги ?
 
Топили су руду у којој има и гвожђа.
Развили су пећи у којима постижу температуру од, најманје 1100 степени целзијуса. Потребно је још 350 степени па да добију квалитетно гвожђе.
Међутим, искивањем могу се правити и алати са гвожђем топљеног на нижој температури. Овакво гвожђе има зрнасту струтуру, али ковачи то могу поправити, и у гвозденом добу мало је било квалитетног гвожђа.
Прављење алата од гвожђа техником хладног искивања, на блиском истоку стара је 6000г.

Moguće, ali kao sekundarni proces (primarni proces je bakar), kao naknadni proces toplljenja zgure, istina na klipu se ne precizira o kojim metalima je reč, verovatno neko "prljjavo" gvožđe .

Nego kakve sve ovo veze ima sa Srbima ?
 
Poslednja izmena:
Да су услови северно од Дунава пре око 30.000 година били "немогући", онда људи не би тамо живели, и археолози не би имали шта да нађу. А они итекако налазе врло вредне ствари.
lion_man.jpg
venus_of_brassempouy.jpg

Pa nisam ja rekao, da tamo ljudi nisu živeli. Zato sam i stavio nemoguči u " " (ne znam kako se na srpskom kaže). Pa i eskimi danas žive u još "nemogučijim" uslovima pa žive koliko toliko normalno, ali u takvim uslovima nisu mogli da razvijaju civilizaciju.


Што се земљорадње тиче, она се појавила много касније, када услови ни много северније више нису били немогући. Постоје теорије о аутохтоности земљорадње у Европи, али преовладава мишљење да је земљорадња у Европу стигла са Блиског Истока.

Znam čitao sam nešto o tome u NATIONAL GEOGRAPHIC reviji. Ali tako se isto tvrdilo za preradu metala, pa je sada to oboreno i locirano na Balkan.



И није тачно да су открића преко Дунава нађена само по пећинама. Ево реконструкције једног сталног зимског пребивалишта са археолошког налазишта Павлово у Чешкој (Моравској) старог 29.000-25.000 година.
pavlov2.jpg

Nisam dobro napisao, više sam mislio na Francusku i Španiju. Ali ja govorim o periodu prije 7,000 godina kada je počela civilizacija; i normalno, da je taj narod, pre "revolucije" sigurno imao više znanja (od ostalih naroda na severu, zapadu) da tako nešto razvije, znaći postepeno.
 
Наравно да Словени нису ништа уништили, то је била само једна алегорија. Ја се само трудимм да докажем т.ј. нема шта да доказујем зна се да је Балкан био олд Европа.
И не верујем у масовна доселјавања са севера, нема преселбе народа, има само постапно ширење човека по землји и то теком дугог веменског распона. Нема сеобе са севера кои би у битној мери изменио генетски код староседалаца. Сеобе је било али обрнутим правцем са југа према северу, то хочу да кажем.
И тачно је то да Европа много дужи блискоисточним цивилизацијама, ја само мислим да је цивилизација у Европу ушла преко Балкана. И наравно мислим да смо жртве такозване нордске теорије, и дан данас је табу све шта је било прије елина и римлјана.
Иначе ако оно показано злато није Трачко онда је Пелазгиско, е сада је питање КО су Пелазги ?

Da li ti uopšte znaš šta je to nordijska teorija ?
 
Poslednja izmena:
Pa nisam ja rekao, da tamo ljudi nisu živeli. Zato sam i stavio nemoguči u " " (ne znam kako se na srpskom kaže). Pa i eskimi danas žive u još "nemogučijim" uslovima pa žive koliko toliko normalno, ali u takvim uslovima nisu mogli da razvijaju civilizaciju.

Znam čitao sam nešto o tome u NATIONAL GEOGRAPHIC reviji. Ali tako se isto tvrdilo za preradu metala, pa je sada to oboreno i locirano na Balkan.

Nisam dobro napisao, više sam mislio na Francusku i Španiju. Ali ja govorim o periodu prije 7,000 godina kada je počela civilizacija; i normalno, da je taj narod, pre "revolucije" sigurno imao više znanja (od ostalih naroda na severu, zapadu) da tako nešto razvije, znaći postepeno.


Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије
Извор: Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.

"Док су области западне и средње Европе насељене већ у првом одсеку плеистоцена (дилувиј, ледено доба), територија Србије и остала подручја Балканског полуострва постају део екумене тек у раздобљу последње глацијације (алпска глацијација Wьrm). Кад је човек ступио на ову територију, клима је била хладна, граница вечног леда спуштала се и до 1.500 m надморске висине, тле су покривале степе и ретке шуме борова, смреке. и брезе, а долине великих река ветрови су засипали ситним песком и стварали лес по равницама. Суочени са оваквом природном средином, први становници Србије избегавали су пусте, отворене пределе и за своја станишта бирали пећине на обронцима нижих брда који затварају мање речне долине. Присуство људских заједница старијег каменог доба посведочено је у кречњачком ободу Тимочког басена (Злотска пећина), на западним падинама Сврљишких планина (Преконошка пећина), на северним обронцима Маљена (пећина Петница и Висока пећина) и на огранцима Црног врха (пећина под Јерининим брдом, у селу Градац) и Венчаца (пећина Рисовача). Само две од ових пећина – пећина под Јерининим брдом и Рисовача – систематски су истражене; на основу археолошких докумената који су у њима откривени, може се реконструисати прво поглавље историје људских заједница на територији Србије."
 
Јесте да све има везе, али какве везе има ово.
Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије
Извор: Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.

"Док су области западне и средње Европе насељене већ у првом одсеку плеистоцена (дилувиј, ледено доба), територија Србије и остала подручја Балканског полуострва постају део екумене тек у раздобљу последње глацијације (алпска глацијација Wьrm). Кад је човек ступио на ову територију, клима је била хладна, граница вечног леда спуштала се и до 1.500 m надморске висине, тле су покривале степе и ретке шуме борова, смреке. и брезе, а долине великих река ветрови су засипали ситним песком и стварали лес по равницама. Суочени са оваквом природном средином, први становници Србије избегавали су пусте, отворене пределе и за своја станишта бирали пећине на обронцима нижих брда који затварају мање речне долине. Присуство људских заједница старијег каменог доба посведочено је у кречњачком ободу Тимочког басена (Злотска пећина), на западним падинама Сврљишких планина (Преконошка пећина), на северним обронцима Маљена (пећина Петница и Висока пећина) и на огранцима Црног врха (пећина под Јерининим брдом, у селу Градац) и Венчаца (пећина Рисовача). Само две од ових пећина – пећина под Јерининим брдом и Рисовача – систематски су истражене; на основу археолошких докумената који су у њима откривени, може се реконструисати прво поглавље историје људских заједница на територији Србије."
Са овим.
Pa nisam ja rekao, da tamo ljudi nisu živeli. Zato sam i stavio nemoguči u " " (ne znam kako se na srpskom kaže). Pa i eskimi danas žive u još "nemogučijim" uslovima pa žive koliko toliko normalno, ali u takvim uslovima nisu mogli da razvijaju civilizaciju.
Znam čitao sam nešto o tome u NATIONAL GEOGRAPHIC reviji. Ali tako se isto tvrdilo za preradu metala, pa je sada to oboreno i locirano na Balkan.
Nisam dobro napisao, više sam mislio na Francusku i Španiju. Ali ja govorim o periodu prije 7,000 godina kada je počela civilizacija; i normalno, da je taj narod, pre "revolucije" sigurno imao više znanja (od ostalih naroda na severu, zapadu) da tako nešto razvije, znaći postepeno.
 
Јесте да све има везе, али какве везе има ово.

Са овим.

То је био мој утопистички покушај да разбијем његову и твоју заблуду да су у време леденог доба ствари функционисали само на Балкану, а и ако је и било некога ко је живео нешто северније одатле, у централној и западној Европи, да су ти "могли да живе колико толико нормално, али у таквим условима нису могли да развијају цивилизацију". Ако уопште умете да дефинишете шта је то "цивилизација".
 
То је био мој утопистички покушај да разбијем његову и твоју заблуду да су у време леденог доба ствари функционисали само на Балкану, а и ако је и било некога ко је живео нешто северније одатле, у централној и западној Европи, да су ти "могли да живе колико толико нормално, али у таквим условима нису могли да развијају цивилизацију". Ако уопште умете да дефинишете шта је то "цивилизација".

Па си цитирао прву реченицу а прећутао све што пише иза. Ледено дода траје барем 70 000 година, и има топлије и хладније периоде.
"На основу археолошких налаза из пећина у Србији може се закључити да се на централнобалканском подручју развила особена култура старијег каменог доба у којој су обједињени облици традиционалне средњоевропске културе (мустијерска култура) и облици нове културе, настали у јужноруским степама (источноевропски орињасиен). Та култура, названа селетијен, остварена је, чини се, у средишту Европе. Око 35 000. године пре нове ере, она се проширила на запад до Рајне, на север до Тирингије, а на југ - до језгра Балканског полуострва. Под утицајем локалних фактора, на овој пространој територији селетијенска култура знатно се изменила, а на њеним основама настао је низ регионалних култура са особеним обележјима. Једна од таквих је и најстарија култура на тлу Србије."
Значи временска дистанца између ове две приче је 30 миленијума.
"Колебања опште климе раног холоцена, и за њих везане промене у природи, била су мање осетна у брдовитим пределима централнобалканског подручја и по врлетима дуж источног обода Панонске низије. У тим областима, посебно у заклоњеним жупама и клисурама, образовале су се многобројне микроеколошке зоне са специфичном, блажом климом, у којима се и током раног холоцена очувала сва разноврсност живог света. Истраживања Ђердапа показала су да се у заклоњеним брдским пределима сачувала и обогатила не само природа већ и традиционална култура. Док је у суседним областима Панонске и Влашке низије замирао живот, у ђердапском подручју се током раног холоцена развила једна од најсложенијих култура праисторије, која је, према једном великом дунавском виру, названа култура Лепенског Вира. Ствараоци ових култура припадају старом европском становништву, популацији млађег палеолита (антрополошки тип Брно-Пшедмост и оберкаселска варијанта кромањонског типа), које одликују мезокефална глава, широко лице, висок раст и веома робусна грађа тела. Временом, услед микроеволуционих промена током 100-120 генерација, дошло је до њихове грацилизације, али је у основи, због изолованости, и касније очуван стари антрополошки изглед. И култура коју су они остварили заснива се на традицијама млађег палеолита (медитерански тардиграветијен), а то наслеђе је приметно и у каснијим етапама њеног развоја.[5]"
"Чини се да је до стварне економске револуције у Подунављу дошло тек у тренутку кад су највећа добра носилаца културе Лепенског Вира, на првом месту њихова »открића« на плану култивације биљака и доместикације животиња, дошла у посед околних ловачко-скупљачких заједница, у руке људи којима она нису представљала светињу и који су отуда били заинтересовани само за њихову сврсисходност. "
Такође код Срејовића треба пропчитати и:

"КАД СМО БИЛИ КУЛТУРНО СРЕДИШТЕ СВЕТА"
http://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-srediste_c.html

Да не помињем да најновија открића, а за које Срејовић није могао занати, да је Балкан у континуитету насељен барем 300000г.
Даље, антрополошки и данас је код Срба заступљена варијација Брно-Пшедмост и оберкаселск варијанти кромањонског типа.
 
Poslednja izmena:
Па си цитирао прву реченицу а прећутао све што пише иза. Ледено дода траје барем 70 000 година, и има топлије и хладније периоде.
"На основу археолошких налаза из пећина у Србији може се закључити да се на централнобалканском подручју развила особена култура старијег каменог доба у којој су обједињени облици традиционалне средњоевропске културе (мустијерска култура) и облици нове културе, настали у јужноруским степама (источноевропски орињасиен). Та култура, названа селетијен, остварена је, чини се, у средишту Европе. Око 35 000. године пре нове ере, она се проширила на запад до Рајне, на север до Тирингије, а на југ - до језгра Балканског полуострва. Под утицајем локалних фактора, на овој пространој територији селетијенска култура знатно се изменила, а на њеним основама настао је низ регионалних култура са особеним обележјима. Једна од таквих је и најстарија култура на тлу Србије."
Значи временска дистанца између ове две приче је 30 миленијума.
"Колебања опште климе раног холоцена, и за њих везане промене у природи, била су мање осетна у брдовитим пределима централнобалканског подручја и по врлетима дуж источног обода Панонске низије. У тим областима, посебно у заклоњеним жупама и клисурама, образовале су се многобројне микроеколошке зоне са специфичном, блажом климом, у којима се и током раног холоцена очувала сва разноврсност живог света. Истраживања Ђердапа показала су да се у заклоњеним брдским пределима сачувала и обогатила не само природа већ и традиционална култура. Док је у суседним областима Панонске и Влашке низије замирао живот, у ђердапском подручју се током раног холоцена развила једна од најсложенијих култура праисторије, која је, према једном великом дунавском виру, названа култура Лепенског Вира. Ствараоци ових култура припадају старом европском становништву, популацији млађег палеолита (антрополошки тип Брно-Пшедмост и оберкаселска варијанта кромањонског типа), које одликују мезокефална глава, широко лице, висок раст и веома робусна грађа тела. Временом, услед микроеволуционих промена током 100-120 генерација, дошло је до њихове грацилизације, али је у основи, због изолованости, и касније очуван стари антрополошки изглед. И култура коју су они остварили заснива се на традицијама млађег палеолита (медитерански тардиграветијен), а то наслеђе је приметно и у каснијим етапама њеног развоја.[5]"
"Чини се да је до стварне економске револуције у Подунављу дошло тек у тренутку кад су највећа добра носилаца културе Лепенског Вира, на првом месту њихова »открића« на плану култивације биљака и доместикације животиња, дошла у посед околних ловачко-скупљачких заједница, у руке људи којима она нису представљала светињу и који су отуда били заинтересовани само за њихову сврсисходност. "
Такође код Срејовића треба пропчитати и:

"КАД СМО БИЛИ КУЛТУРНО СРЕДИШТЕ СВЕТА"
http://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-srediste_c.html

Да не помињем да најновија открића, а за које Срејовић није могао занати, да је Балкан у континуитету насељен барем 300000г.
Даље, антрополошки и данас је код Срба заступљена варијација Брно-Пшедмост и оберкаселск варијанти кромањонског типа.

И ово иде у прилог ономе у шта сам покушавао да вас убедим. А ти ми ниси рекао како дефинишеш појам "цивилизација". И на крају, да
цитирам човека:

Nego kakve sve ovo veze ima sa Srbima?
 
И ово иде у прилог ономе у шта сам покушавао да вас убедим. А ти ми ниси рекао како дефинишеш појам "цивилизација". И на крају, да
цитирам човека:
Прочитај задњу реченицу.
Да не говорим у културном наслеђу. Има га у целој Европи, али је ипак на нашим просторима, највеће.
 
Прочитај задњу реченицу.
Да не говорим у културном наслеђу. Има га у целој Европи, али је ипак на нашим просторима, највеће.

А где је још заступљен тај антрополошки тип - "варијација Брно-Пшедмост и оберкаселск варијанта кромањонског типа"?

И колико то културно наслеђе на нашим просторима има везе са нама?

...
Да не помињем да најновија открића, а за које Срејовић није могао занати, да је Балкан у континуитету насељен барем 300000г.

Ово сам наводио већ милион пута, али изгледа да нема ко да чита.
Из рада Joan Marler:

Although widespread site abandonment during the late fourth millennium B.C.
might have resulted from “a declining agricultural base,” Gimbutas’ Kurgan Hypothesis
explains the dislocation of populations and the appearance of fortifications as the result
of invasions by Kurgan peoples between the fifth and third millennia B.C. (Gimbutas
1991:358, 368). According to Gimbutas, the repeated intrusions of steppe people into
Europe over two millennia shattered the continuity of Old European development
(although Old European traditions continued in the Aegean and Mediterranean islands
until the mid-second millennium B.C.). During the fourth millennium B.C., a structural
reorganization seems to have taken place across much of southeast Europe. Evidence for
this comes from the abandonment of 600-700 tell sites in the Balkans which had
flourished from as early as the seventh millennium B.C. As archaeologist James Mallory
points out, the indigenous populations were displaced in every direction except eastward,
moving into marginal locations - islands, caves or easily fortified hilltop sites. The
apparent cultural collapse and chaos of this period produced a Balkan “dark age”
(Mallory 1989:238)
.
. . .

In The Civilization of the Goddess, Marija Gimbutas writes:

North of Budapest and in western Slovakia, Lengyel disappears after c. 4400-
4300 B.C., and reemerges in Bavaria, central Germany, and western Poland. . .
The discontinuity of the Varna, Karanovo, Vinèa and Lengyel cultures in their
main territories and the large scale population shifts to the north and northwest
are indirect evidence of a catastrophe of such proportions that cannot be explained
by possible climatic change, land exhaustion, or epidemics (for which there is no
evidence in the second half of the 5th millennium B.C.)
. Direct evidence of the
incursion of horse-riding warriors is found, not only in single burials of males
under barrows, but in the emergence of a whole complex of Kurgan cultural traits. .
.The earliest hill forts are contemporary with late Lengyel and Rössen materials or
immediately follow them. Radiocarbon dates place this period between 4400 and
3900 B.C. (Gimbutas 1991:364).
 
Poslednja izmena od moderatora:
И колико то културно наслеђе на нашим просторима има везе са нама?

Pitanje je šta je od tog kulturnog nasleđa ostalo . Od tada je prošlo sedam ili osam hiljada godiina a ovo podričje je doživelo velike migracije i kulturne transformacije. Sličnosti savremenih običaja i običaja koji se možda mogu detektovati u praistorijskoj davnini ne moraju biti posledica tako duge tradicije već potonjeg kulturnog razvoja ili uvoza tog elementa. No zasigurno da su elementi starobalkanske tradicije (najčešće izmešanih do neprepoznatljivosti) prisutni i danas kod svih balkanskih naroda. Ono što se ovde pokušava to je direktno povezivanje tih elemenata sa identitetom današnjih nacionalnih entiteta što ne samo da je pogrešno već ukazuje na nepostojanje smisla za razumevanje istorijskih procesa.
 
Poslednja izmena:
То је био мој утопистички покушај да разбијем његову и твоју заблуду да су у време леденог доба ствари функционисали само на Балкану, а и ако је и било некога ко је живео нешто северније одатле, у централној и западној Европи, да су ти "могли да живе колико толико нормално, али у таквим условима нису могли да развијају цивилизацију". Ако уопште умете да дефинишете шта је то "цивилизација".

Da još jednom ponovim. Naravno, da su živeli i na severu i zapadu, i da su imali svoju kulturu. Ali ja ovde pričam u periodu pre 7,000 godina, kada je počela revolucija u preradi metala. Šta to znaći? Znaći razvoj u svim panogama, kao što je naprimer vojno oružje, ratarsko oruđe, nakit, trgovina i tako dalje. Samim tim je i logično, da je taj narod sigurno zbog toga dominirao okolini; i naravno to nisu bili Srbi, nego preci Srba. A činjenica je, da je trenutno najstarija pronađena topionica metala na svetu u Srbiji.

I sada te ja pitam: zašto je revolucija prerade metala počela baš ovde u podunavlju?

Periodu pre ove revolucije, sigurno je predhodio i neki "razvijen" narod, pošto se ne može to napraviti preko noči.

Onda je tu i razvoj pisma, koji ja verujem da je počeo isto tako na Balkanu; ustvari tvrde to neki naučnici. A pismo se razvilo baš zbog tog prerade metala i trgovine koja je sledila. Znam da se ne slažeš sa mnom u vezi razvoja pisma, ali revolucija u preradi metala je činjenica koja je prihvačena u svetu. Interesuje me kada će ovo biti na National Geografic :)
 
А где је још заступљен тај антрополошки тип - "варијација Брно-Пшедмост и оберкаселск варијанта кромањонског типа"?

И колико то културно наслеђе на нашим просторима има везе са нама?



Ово сам наводио већ милион пута, али изгледа да нема ко да чита.
Из рада Joan Marler:

Although widespread site abandonment during the late fourth millennium B.C.
might have resulted from “a declining agricultural base,” Gimbutas’ Kurgan Hypothesis
explains the dislocation of populations and the appearance of fortifications as the result
of invasions by Kurgan peoples between the fifth and third millennia B.C. (Gimbutas
1991:358, 368). According to Gimbutas, the repeated intrusions of steppe people into
Europe over two millennia shattered the continuity of Old European development
(although Old European traditions continued in the Aegean and Mediterranean islands
until the mid-second millennium B.C.). During the fourth millennium B.C., a structural
reorganization seems to have taken place across much of southeast Europe. Evidence for
this comes from the abandonment of 600-700 tell sites in the Balkans which had
flourished from as early as the seventh millennium B.C. As archaeologist James Mallory
points out, the indigenous populations were displaced in every direction except eastward,
moving into marginal locations - islands, caves or easily fortified hilltop sites. The
apparent cultural collapse and chaos of this period produced a Balkan “dark age”
(Mallory 1989:238)
.
. . .

In The Civilization of the Goddess, Marija Gimbutas writes:

North of Budapest and in western Slovakia, Lengyel disappears after c. 4400-
4300 B.C., and reemerges in Bavaria, central Germany, and western Poland. . .
The discontinuity of the Varna, Karanovo, Vinèa and Lengyel cultures in their
main territories and the large scale population shifts to the north and northwest
are indirect evidence of a catastrophe of such proportions that cannot be explained
by possible climatic change, land exhaustion, or epidemics (for which there is no
evidence in the second half of the 5th millennium B.C.)
. Direct evidence of the
incursion of horse-riding warriors is found, not only in single burials of males
under barrows, but in the emergence of a whole complex of Kurgan cultural traits. .
.The earliest hill forts are contemporary with late Lengyel and Rössen materials or
immediately follow them. Radiocarbon dates place this period between 4400 and
3900 B.C. (Gimbutas 1991:364).

Ja nemam pojma odakle mu to od Srejovića; iznova i iznova to spominje, a kad bih ga god upitao gdje to Srejović tvrdi - nijednom nije uspio postaviti prave informacije.
I rečenica mu je nejasna; po onome ispade da to ipak nikada nije rekao Srejović, već neka najnovija otkrića..?

Kada tako ostaviš u misteriji, ne zna se kako vjerovati - a poslije supertrupera koji je direktno i izmišljao, dosta smo svi ovdje oprezniji, rekao bih.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top