„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Boris T:
@sumljiv_tip А тачније у Скопљу и околини - Бркић извештава о 2000 турских кућа (око 7-8.000 људи), док у селима око Скопља хришћанских кућа (бугарских и српских) има укупно око 1000. Како замишљаш из ових података да Срби могу бити већина?
Kliknite za proširenje...

Pravoslavna raja nije ni zivela po gradovima.
 
Boris T:
Па, нисам рекао да је Ајнхард нешто написао, већ само како се зову хронике. А где ми овде имамо превод на немачки из 1831. године? Није у питању превод Нитхардa већ "KФА". Зар ниси то рекao о "KФА"? Позивам те да посипаш главу пепелом и извинити се свима које си покушао да превариш ..
Kliknite za proširenje...
troluješ li troluješ, nemam živaca za tebe, pročitaj sve šta si napisao, sam sebe demantuješ
 
supertruper:
troluješ li troluješ
Kliknite za proširenje...
Врло је сумњиво да се ради о преводу са латинског - чини се да је превод из енглеског издања (Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories) . Ово издање такође „случајно“ садржи управо КФА и Нитхардову историју. Библиографија коју си цитирао се у потпуности поклапа :
supertruper:
Ajnhard nije napisao nikakve anale već život karla velikog koji se često nazivaju netačno analima (qui dicuntur!) jer je u pitanju životopis; anali fulde nastali su u istoimenom manastiru A što se tiče Nitharda evo šta u jednoj od fus nota kaže Milanović:

Нитхарда је превео на немачки J. von Jasmund, Nithards vier Bucher Geschichten. Die Geschichtsschreiber der deutschen Vorzeit, VI (Berlin, 1851); 3-ће издање. W. Wattenbach. Die Geschichtsschreiber der deutschen Vorzeit, друго издање, XX (Leipzig, 1889); пето издање, E. Muller (Leipzig, 1912); и R. Rau, Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte,I (Darmstadt, 1955), pp. 386-461 (који штампа латински текст Mullerа на страницама насупрот преводу).
Kliknite za proširenje...
Милановић не каже ништа, већ је то дословно преписао из библиографије енглеског издања:

1634591139927.png



1634591705963.png



Који нормалан издавач ће превести књигу са латинског у 21. веку? С обзиром на то да постоје врло тачни преводи са енглеског и немачког?
 
Poslednja izmena:
Boris T:
Врло је сумњиво да се ради о преводу са латинског - чини се да је превод из енглеског издања (Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories) . Ово издање такође „случајно“ садржи управо КФА и Нитхардову историју. Библиографија коју си цитирао се у потпуности поклапа :

Милановић не каже ништа, већ је то дословно преписао из библиографије енглеског издања:

Pogledajte prilog 1036616


Pogledajte prilog 1036620


Који нормалан издавач ће превести књигу са латинског у 21. веку? С обзиром на то да постоје врло тачни преводи са енглеског и немачког?
Kliknite za proširenje...
to je opšti podatak znan svakome ko se bavi ovom problematikom; ti i dalje nastavljaš sa naklapanjima a ako želiš saznati pravi odgovor uzmi kfa na srpskom i engleskom i uporedi ih, svi kažu da je srpski prevod mnogo bolji, inače engleski prevod je naslonjen na nemački i znatno je lošiji; elem, najbolje je uzeti latinski tekst i porediti ga sa srpskim prevodom ali to je preteško za tebe, dakle, mani se insinuacija, Vandalija je izdala još jednu dobru knjigu Njudžentovu Vandaliju, to je istorija vandala, veneda, venda-srba i bodrića, iz nje se jasno vidi velika rasprostranjenost srpskog naroda što povrđuje kfa
 
krenuo sam redom i evo prvog mesta u kfa gde se pominju srbi, predlažem borisu t da svoj doktorat stavi na mesto gde car ide peške da bude neke koristi od njega.

Недуго након његовог повратка, Саксонци предвођени Видукиндом, дигли су се на побуну, као и обично.[1] Пре него што је то сазнао, господар краљ Чарлс је послао своје изасланике Адалђа, Гејла и Ворада да поведу војску састављену од Саксонаца и Франака против неколико пркосних Срба.[2]


[1] Краљ Зигфрид се први пут помиње 777. године када је саксонски поглавар Видукинд, вођа отпора против Карла Великог, побегао из Саксоније уочи франачке навале. Видукинд је нашао уточиште код Зигфрида, али франачки анали не говоре детаљно какву му је помоћ дански краљ могао пружити. У сваком случају, Карло Велики није покушао потчинити или претити Данцима током својих саксонских похода. Немачке хронике, да би боље објасниле породично стабло Видукиндових наследника, веле како је био ожењен Зигфридовом ћерком Гевом. У лето 782. године, Карло Велики је своје оружане снаге одвео до извора реке Липе, задржавајући се тамо неко време. Овом приликом примио је изасланике Зигфрида, иако детаљи преговора нису обелодањени. Убрзо након тога, Видукинд је напустио своје нордијско уточиште и вратио се у Саксонију где је успешно измамио становништво на побуну против франачког краља. Затим је водио отпор Саксонаца до 785. године када се коначно потчинио Карлу Великом. Неколико година се не помиње дански краљ, али је 798. године Карло Велики послао једног од својих повереника, Годескалка, у дипломатску мисију код Зигфрида. По повратку, Годескалка су убили побуњени Саксонци насељени североисточно од Лабе. Када су Франци угушили побуну, помогао им је принц Бодрића Драшко, са којим ће се касније позабавити Зигфридов наследник Гудфред.

[2] ПВ: „У међувремену, краљ је био обавештен да су Срби из Славоније (Slavonic Sorbs), насељени у низијама између Елбе и Сале заузели суседне територије Саксонаца и Турингијана да би их пљачкали, те су отимачином и пљачком уништили неколико места“. Потомци Срба (Sorbs) или Лужичких Срба (Lusatian Serbs) данас живе у Горњим и Доњим Лужицама (Lausitz) у Источној Немачкој (East Germany). R ту има сећања Ливија; Livy, ХХI, 30; Tacitus, Germania, 36; Annals, III, 45; Einhard, ch. II.
 
supertruper:
krenuo sam redom i evo prvog mesta u kfa gde se pominju srbi, predlažem borisu t da svoj doktorat stavi na mesto gde car ide peške da bude neke koristi od njega.

Недуго након његовог повратка, Саксонци предвођени Видукиндом, дигли су се на побуну, као и обично.[1] Пре него што је то сазнао, господар краљ Чарлс је послао своје изасланике Адалђа, Гејла и Ворада да поведу војску састављену од Саксонаца и Франака против неколико пркосних Срба.[2]


[1] Краљ Зигфрид се први пут помиње 777. године када је саксонски поглавар Видукинд, вођа отпора против Карла Великог, побегао из Саксоније уочи франачке навале. Видукинд је нашао уточиште код Зигфрида, али франачки анали не говоре детаљно какву му је помоћ дански краљ могао пружити. У сваком случају, Карло Велики није покушао потчинити или претити Данцима током својих саксонских похода. Немачке хронике, да би боље објасниле породично стабло Видукиндових наследника, веле како је био ожењен Зигфридовом ћерком Гевом. У лето 782. године, Карло Велики је своје оружане снаге одвео до извора реке Липе, задржавајући се тамо неко време. Овом приликом примио је изасланике Зигфрида, иако детаљи преговора нису обелодањени. Убрзо након тога, Видукинд је напустио своје нордијско уточиште и вратио се у Саксонију где је успешно измамио становништво на побуну против франачког краља. Затим је водио отпор Саксонаца до 785. године када се коначно потчинио Карлу Великом. Неколико година се не помиње дански краљ, али је 798. године Карло Велики послао једног од својих повереника, Годескалка, у дипломатску мисију код Зигфрида. По повратку, Годескалка су убили побуњени Саксонци насељени североисточно од Лабе. Када су Франци угушили побуну, помогао им је принц Бодрића Драшко, са којим ће се касније позабавити Зигфридов наследник Гудфред.

[2] ПВ: „У међувремену, краљ је био обавештен да су Срби из Славоније (Slavonic Sorbs), насељени у низијама између Елбе и Сале заузели суседне територије Саксонаца и Турингијана да би их пљачкали, те су отимачином и пљачком уништили неколико места“. Потомци Срба (Sorbs) или Лужичких Срба (Lusatian Serbs) данас живе у Горњим и Доњим Лужицама (Lausitz) у Источној Немачкој (East Germany). R ту има сећања Ливија; Livy, ХХI, 30; Tacitus, Germania, 36; Annals, III, 45; Einhard, ch. II.
Kliknite za proširenje...

A gde su Srbi iz V st. pre naše ere?
 
Persida Kolofon Gemischt:
A gde su Srbi iz V st. pre naše ere?
Kliknite za proširenje...
sad je na redu razbijanje borisa t a naći ću i te srbe koje pominješ, dakle,

789.

Из Ахена је организована војска уз Божију помоћ на земљу Срба (Sсlavs) званих Вилке (Wilzi).[1]

Прерађена верзија

Вилке су одувек биле непријатељски расположени према Францима, имали су обичај мрзети и нападати суседе, вазале или пријатеље Франака и водити ратове са њима. Одлучивши како више не може трпети њихов безобразлук, краљ намери кренути у рат против њих.

По савету Франака и Саксонаца, прешао је Рајну код Келна, прошао Саксонијoм, дошао до реке Елбе где је саградио два моста од дрвета и земље, с обе стране утврђења. Одатле је наставио даље и уз Божију помоћ је успео покорити Склаве. Са његовом војском су били Франци и Саксонци. Краљу су се придружили и Фризијци на броду, на реци Хавел, са неколицином Франака, као и Склави звани Срби и Бодрићи, чији је поглавар био Вицан.[2]

Прерађена верзија

Улазећи у земљу Вилка, краљ је наредио уништавање свега огњем и мачем. Али то племе, иако ратничко и бројно, није могло задржати напад краљевске војске задуго.[3] Тако, чим је краљ дошао до града владара Драговита, супериорнијег у односу на друге владаре Вилка и по старини (значају) и по годинама,[4] Драговит је одмах изашао из града са свим својим људима, дао таоце које је био обавезан дати, и заклео се на лојалност краљу и Францима. Остали поглавари и великаши Склава су следили Драговита и покорили се краљу.

Пошто је преузео таоце и прихватио бројне заклетве, вратио се вођен господаром Божијим, у Франачку. У Ворму је прославио Божић и Васкрс. Тако прође и та година и дође




[1] Вилке или Велатаби (Welatabians) су изгледа сва она племена настањена између Срба (Sorbs) и Бодрића (Obodrites). Велети (Wilzen) били су група средњовековних племена на територији данашње североисточне Немачке. Заједно са другим српским групама између Лабе и Одре, германски извори их често описују као Венде (Wenden, Срби). Крајем 10. века звани су Љутићима У Ајнхардовом Животу краља Великог Вилке се називају Велетабима. Име Велети потиче од корена вели (велики, висок). Велети су од суседа називани још Волкама (вуцима).


[2] Вицан (Witzan), принц Вилка; једног Вицина (Witzin), краља Бодрића, посекли су Саксонци неколико година касније; види s.a. 795. Witzlaus Obotrites († 795. године), такође познат по имену Вићан, био је принц конфедерације Бодрића. Као савезник Карла Великог у рату против Саксонаца, Вићан је кренуо на Магдебург 782. године и потпуно га уништио. То је изазвало рат са оближњим народом Вилка (Велети). У рату су се Бодрићи удружили са Францима, Лужичким Србима, Фризима, ратујући против Вилка и Данаца. После обнове саксонске побуне Вићан је поново кренуо против њих и убили су га у заседи Саксонци у Лиунију. Labuda, G. Wican [w:] Słownik Starożytności Słowiańskich, t. VI, Wrocław 1980, p. 415


[3] Caesar, De bello Gallico, I, 26.

[4] RFA 68; Cf. RRFA 68, у коме се бележи име краља Драгoвита, који се предао Карлу Великом, и да су и остали краљеви Склава следили његов пример. А. Qued 433: „Чарлс је потчинио народ Вилка, који се зову Љутићи, изградивши два моста преко Лабе.“ Драговит (Drogoviz) је био незнабожачки владар (принц или поглавица) Велета (rex Viltorum). Сматра се да је започео своју владавину 740. Због њихове сталне мржње и непријатељства према Францима, крајем 8. века, франачки краљ Карло Велики организовао је кампање против Велета и племена Линона. Уз помоћ појачања Фрижана, Бодрића, Саксонаца и Лужичких Срба, Карло Велики успео је прећи реку Елбу, напредујући према реци Хавел на територију Велета. Надјачан, Драговит је 789. године био приморан постати вазал Францима и предати таоце. Између осталих, Драговит је такође приморан платити данак и прихватити утицај хришћанских мисионара међу својим народом. Његов главни град било је утврђење познато као civitas Dragoviti (Град Драговит). Претпоставља се да се налази у Бранденбургу на Хавелу или Демину. Schenker, Alexander M. An Introduction to Slavic Philology, New Haven and London: Yale University Press. (1901). p. 46.
 
ovde se pominje vojvoda panonskih Srba

796.

Те године је папа Хадријан умро, и чим га је наследио Лео, послао је емисаре са поклонима краљу. Такође му је предао кључеве гробнице св. Петра и заставу града Рима.[1]

Прерађена верзија

Лео је затражио нека краљ пошаље једног од својих великаша у Рим, примио би покору римског народа и њихову заклетву на преданост.

Гроф Ерик од Фријулија je послао људе под командом Склавина Вонимира (Војмир) у Панонију како би заузели „прстен“ (логор) Авара, што се није десило годинама.[2] У то време, принчеви Авара су били исцрпљени унутрашњим немирима; каган и југурта су се борили један против другога у грађанском рату и убише их њихови властити људи.


[1] Hadrian d. December 25, 795; Leo III (795-816); Чарлсове инструкције Ангилберту и његово писмо Леу III, погледај у MGH, EE, IV, 135, 136-38.

[2] Ерик (такође Heiricus или Ehericus ,† 799) био је војвода од Фурланије (dux Foroiulensis) од 789. до своје смрти. Био је најстарији син Геролда од Винзгува и женидбом његове сестре Хилдегард, постао је шурак Карла Великог. Већину Ериковог мандата заузимао је посао покоравања Авара. У томе су га пратили Пипин из Италије и његов отац, маркгроф Аварије. 791. године, он и Пипин марширали су са лангобардском војском у долину Драве и опустошили Панонију, док је Карло Велики марширао дуж Дунава на аварску територију. Карло Велики напустио је кампању да би се позабавио побуном Саса 792. Пипин и Ерик су, међутим, наставили нападати упоришта Авара у облику прстена. Велики Прстен Авара, њихова престоница, тврђава, два пута је заузета. Плен је послат Карлу Великом у Ахен и прерасподељен свим његовим следбеницима, па чак и страним владарима, укључујући краља Офу. 795. или 796. године, Ерик и Пипин, удружени са западно-аварским тудуном, водили су напад изнудивши покорност главног кагана, доводећи до заузимања Hunorum Hringum-а или Прстена Авара, њиховог главног логора. Каган је одведен у Ахен, где је крштен као Теодор. Према Annales Fuldenses, кагана су убили његови људи. Према Annales Laurissenses, Ерик је 796. године послао јуришне одреде на Панонију под Војмиром, војводом панонских Срба. Извесно време, између 787. и 796. године, Паулин из Аквилеје написао је књигу у част Ерика. Дело црпи, из Библије и учења Отаца цркве, како би било на најбољи начин живети морално исправно хришћанским животом док се обављају световне дужности. 799. године Ерик је погинуо у бици на Трсату, Либурнија, судару између Франака и Срба. Његов отац је умро уочи битке са Аварима исте године. Према франачком аналисти и дворјанину Ајнхарду, дотукла га је издаја становника Либурније, али то не објашњава поближе. Место битке, Tharsatica или Тарсатица, традиционално је идентификовано као Трсат, градина чија рушевина данас гледа на град Ријеку (Fiume). Вероватније је Tharsatica из Ајнхардовог извештаја била civitas (град) подигнут на другој страни реке Рјечине, данас стари град Ријеке. Место Трсат су заправо основали преживели становници Тарсатице годину дана након опсаде.
 
supertruper:
sad je na redu razbijanje borisa t a naći ću i te srbe koje pominješ, dakle,
Kliknite za proširenje...
Potpuno mešas pojmove !!! Oni su zapadni Sloveni iz severoistočne Nemačke u 8. veku kao veleti, stodorani i td.. Većina njih su Polapska plemena sa mnogo različitih imena. Franci su ih zvali "sorabi" ..... a docnije su ih Nemci nazvali Sorben (nakon 11. stoljeća). Ovdje se uopšte ne spominje etnonim: "Srbi" s kojim čvrsto povezujes južne Srbe. Niti se južni Srbi igde spominju.
 
supertruper:
Ерик је 796. године послао јуришне одреде на Панонију под Војмиром, војводом панонских Срба.
Kliknite za proširenje...
Panonski Srbi? Vojmir? Pa nema ih - najbliži termin bit će panonski Sloveni, Karantanci, bilo koji slavenski supstrat zaostao od raspada Samo itd. Nigde nema potvrde o poreklu ovog čoveka (Vonomir).
 
Boris T:
Potpuno mešas pojmove !!! Oni su zapadni Sloveni iz severoistočne Nemačke u 8. veku kao veleti, stodorani i td.. Većina njih su Polapska plemena sa mnogo različitih imena. Franci su ih zvali "sorabi" ..... a docnije su ih Nemci nazvali Sorben (nakon 11. stoljeća). Ovdje se uopšte ne spominje etnonim: "Srbi" s kojim čvrsto povezujes južne Srbe. Niti se južni Srbi igde spominju.
Kliknite za proširenje...
kakvi sad sloveni, njih niko ne spominje, spominju se sklavi a sklavi nisu sloveni nego srbi; ta inačica o slovenima plod je 19 veka, slovena nema u kfa a to što su sklave prevodili kao slovene je težak falsifikat, to je kao i ujdurma sa terminom južni sloveni, južne slovene niko ne pominje ni u primarnim ni u sekundarnim izvorima, konstrukt 19 veka kako bi se istorija srba-sklava utopila u izmaštanu istoriju slovena, dakle,to je to
 
Boris T:
Panonski Srbi? Vojmir? Pa nema ih - najbliži termin bit će panonski Sloveni, Karantanci, bilo koji slavenski supstrat zaostao od raspada Samo itd. Nigde nema potvrde o poreklu ovog čoveka (Vonomir).
Kliknite za proširenje...
opet ti, panonski sloveni ne postoje, postoje samo srbi, a karantanci su odavno podjarmljeni u franačkoj monarhiji i ne igraju nikakvu ulogu te ih kfa ni ne pominju
 
Boris T:
Potpuno mešas pojmove !!! Oni su zapadni Sloveni iz severoistočne Nemačke u 8. veku kao veleti, stodorani i td.. Većina njih su Polapska plemena sa mnogo različitih imena. Franci su ih zvali "sorabi" ..... a docnije su ih Nemci nazvali Sorben (nakon 11. stoljeća). Ovdje se uopšte ne spominje etnonim: "Srbi" s kojim čvrsto povezujes južne Srbe. Niti se južni Srbi igde spominju.
Kliknite za proširenje...
Tražiti da se južni pojavljuju na sjeveru/zapadu... Pojavljuje se ime i to tebe žulja i smeta.
Al ova https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-43551145 ide među one "priceless" :hahaha:

Čova traži južne Srbe na severu, pa ovo je žešće plakanje jaooo :maramica:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Gedeon
Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države
Odgovora
17
Pregleda
423
milsu
milsu
Pumpaj Dinstanović
Albanci — za učeni vizantijski svet «Iliri»
2 3
Odgovora
70
Pregleda
1.634
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Enigma
Šta hrvatski školarci uče iz istorije
35 36 37
Odgovora
908
Pregleda
5.734
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top