„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
u tu fortmulu moramo ubaciti jedan cimbenik, vrlo bitan i sveprisutan, a to si naime, Jevreji...svugdje ih ima i u svim vremenima i samo unose pometnju...naime, Jevreji koji se obrese medju Germanima, idjahu okolo i uzvikivahu medju sobom - vidi ovog goje, a posto ih bijase puno, mislim goja, skratise na - vidi goje...divlji Germani misljahu da ih ovi zovu tako odmilja, kao neko ime, te tako zazivi Vidigoj...
Није то битан чимбеник уопште.
 
И шта би на крају како је Волфрам уопште дошао до германског корена личног имена Видигој!

Prema Tatjani Vladimirovnoj Toporovoj iz Jezikoslovnog instituta Ruske Akademije Nauka:

content
str. 35 «Культура в зеркале языка: древнегерманские двучленные имена собственные», М., Школа «Языки русской культуры», 1996, 16 а.л.

5-88766-024-4.jpg


*widu-gaujaz (šumo-lavež)
 
Poslednja izmena:
Persida, izvini, video sam ovaj naučni metod ranije.

U stvari nisam siguran, mogao bi da prokomentarišeš, onomad kada si Srbe proglašavao Albancima, nisam te razumeo da li su Albanci (Balšići, Kastriotići) nosili srpska imena ili su i sama njihova lična imena bila albanska?

Što se Vidigoja tiče tu dileme nema, ne radi se o srbizovanom Gotu jer Srbi tada još uvek nisu izašli iz pripjatske močvare, već je samo ime germansko.
 
Vekovima ranije, pre Jordanesa, zabelezena su srpska licna imena na Balkanu.
Recimo Frontines je u prvom veku zabelezio ime dackog kralja Skorila, Dekevalovog oca.
Poznato je da su srednjevekovni Srbi Dacane smatrali Srbima.

Doduse mozda nam Persida pokaze referencu na neki naucni rad gde se kaze da je Skorilo germansko ime sa znacenjem recimo livadski tetreb.
 
Vekovima ranije, pre Jordanesa, zabelezena su srpska licna imena na Balkanu.
Recimo Frontines je u prvom veku zabelezio ime dackog kralja Skorila, Dekevalovog oca.
Poznato je da su srednjevekovni Srbi Dacane smatrali Srbima.

Doduse mozda nam Persida pokaze referencu na neki naucni rad gde se kaze da je Skorilo germansko ime sa znacenjem recimo livadski tetreb.

Po već ustaljenom pogledu, čista boranija u kojoj se sve živo brka.

A gde početi; pitanje je. Verovatno od toga da neko smešta Dakiju u Balkan. :lol:
 
Valjda Vithicabius.
Jordanes,

ubi dudum Vidigoia Gothorum fortissimus Sarmatum dolo occubuit
Дакле ипак је у питању латински запис тог имена па је тешко рећи како је прави облик тог имена гласио, другим речима одакле води порекло, да ли из германских или словенских језика.Иначе на том простору Словени су у то време већ реалност на терену па свакако да и то има утицаја.
Ствар не мења ни помињање Гота који су како данас знамо савез разнородних племена а не само германских, па ни то не решава проблем.
 
Дакле ипак је у питању латински запис тог имена па је тешко рећи како је прави облик тог имена гласио, другим речима одакле води порекло, да ли из германских или словенских језика.Иначе на том простору Словени су у то време већ реалност на терену па свакако да и то има утицаја.
Ствар не мења ни помињање Гота који су како данас знамо савез разнородних племена а не само германских, па ни то не решава проблем.

Nejasno je samo zašto dotični forumaš odjednom to ubacuje u ovu temu.

Ah, da. Želi da skrene diskusiju sa Đorđa Jankovića i svog katastrofralnog debakla posvećenog na temi o caru Upravdi. :kafa:
 
Дакле ипак је у питању латински запис тог имена па је тешко рећи како је прави облик тог имена гласио, другим речима одакле води порекло, да ли из германских или словенских језика.Иначе на том простору Словени су у то време већ реалност на терену па свакако да и то има утицаја.
Ствар не мења ни помињање Гота који су како данас знамо савез разнородних племена а не само германских, па ни то не решава проблем.
Jordanes govori o mitskom ratniku koji je ziveo u Panoniji stotinama godina pre njega i koji je poginuo od Sarmata.

Dakle imamo panonskog Vidigoja iz drugog ili treceg veka.

Uostalom, po kolicini histerije Perside mozes zakljuciti koliko je koja cinjenica za srpsku istoriju bitna
 
najava na društvenim mrežama, ipak je Vandalija naš najozbiljniji izdavač, nakon Njudženta i Istorije Vandalije nova knjiga:
Издавачки подухват деценије!
КРАЉЕВСКИ ФРАНАЧКИ АНАЛИ И НИТХАРДОВА ИСТОРИЈА
Први превод на српски језик једног од најважнијих светских историографских дела.
Краљевски франачки анали представљају примаран извор од прворазредног значаја за историју Срба 8-ог и 9-ог века, како оних насељених на Балкану, тако и бројне српске популације на северу Европе и Балтику. У поређењу са немачким и енглеским издањем, ово је најобимније и најкритичније јер је историографски обрађен и коментарисан сваки важан догађај и појединац описан у Аналима.
284 стране, 17х24 цм, офсет, повлаштена цена 1.200 дин. Обезбедите свој примерак поруком у инбокс, телефоном 062/306.033 или мејлом vandalija.rs@gmail.com

244683708_4472702636147957_7185002722215139824_n.jpg
 
najava na društvenim mrežama, ipak je Vandalija naš najozbiljniji izdavač, nakon Njudženta i Istorije Vandalije nova knjiga:
Издавачки подухват деценије!
КРАЉЕВСКИ ФРАНАЧКИ АНАЛИ И НИТХАРДОВА ИСТОРИЈА
Први превод на српски језик једног од најважнијих светских историографских дела.
Краљевски франачки анали представљају примаран извор од прворазредног значаја за историју Срба 8-ог и 9-ог века, како оних насељених на Балкану, тако и бројне српске популације на северу Европе и Балтику. У поређењу са немачким и енглеским издањем, ово је најобимније и најкритичније јер је историографски обрађен и коментарисан сваки важан догађај и појединац описан у Аналима.
284 стране, 17х24 цм, офсет, повлаштена цена 1.200 дин. Обезбедите свој примерак поруком у инбокс, телефоном 062/306.033 или мејлом vandalija.rs@gmail.com

Pogledajte prilog 1032353

Lepo da dobijemo anale prvi put u kompletnom prevodu.

Sa kog jezika su prevedeni?
 
бројне српске популације на северу Европе и Балтику.
Добро је што се преводе на српски, али такве податке нећете пронаћи у „Monumenta Germaniae Historica“. Ова реченица доводи у питање читав превод. Интернет страница dМGH садржи све материјале на немачком и латинском језику.
 
Poslednja izmena:
Sledeće zanimljivo germansko ime je svakako Radagost.
Radagost je bio vojskovođa koji je napravio invaziju na Italiju 406. godine.

Orosije (375/385 – c. 420 AD) ga je opisao kao gotskog vojskovođu:
Radagaisus of all our enemies, past or present, inundated all Italy by a sudden invasion with an army reported to number more than two hundred thousand Goths

Zosim ( 490s–510s) međutim navodi da je Radagost bio vojskovođa Kelta i Germana:
While Alaric waited for his commands, Rhodogaisus, having collected four hundred thousand of the Celts, and the German tribes that dwell beyond the Danube and the Rhine, made the preparations for passing over into Italy.

E sad, svi znamo za sklavskog vojskovođu iz 6. veka Ardagasta, pa me zanima da vidimo naučni metod koji će gotsko-keltskog Radagosta da načini Germanom i nekako ga razluči od slovenskog mu imenjaka koji je živeo vek ipo kasnije na istoj teritoriji.

Persida, tvoj naučni komentar je dobrodošao
 
Poslednja izmena od moderatora:
@Persida Kolofon Gemischt
У принципу, делимично доступни су и на енглеском језику - google books, али сам их нашао на на руском у слободном приступу са коментарима. Тамо се "српске популације на северу Европе и Балтику" нигде не помиње. Да не кажем чак да се нигде не помињу и „Срби“. Због чега мислим да у књизи на српском постоји много слободних тумачења.

АННАЛЫ КОРОЛЕВСТВА ФРАНКОВ
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top