"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Pumpaj Dinstanović]

skrećeš na temu na raspravu o korisnicima. Dežavi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Mrkalj]

Претпостави да нисам и пробај да ми објасниш због чега бисмо, као цивилизација напреднија у сваком смислу него што смо икад били, требали да негујемо ставове да државе или нације или етноси имају претензије на своје некадашње територије, и како би границе савршено дефинисане тим правилом изгледале?

Već je rečeno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovaj Utvar je neki neverovatni egomanijak.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мени је увек фасцинантно како се избегавају одговори на нека лака питања, а истовремено се објашњајају светске завере и слично.

Valjda je jasno zašto se izbegavaju. Izbegavaju, zato što ne znaju; nemaju odgovore, nemaju obrazloženja za svoja tumačenja. Kad se tek vide kolike su zastrašujuće razmere njihovog bulažnjenja, za šta smo imali puno prilika da vidimo na ovom potforumu, tek onda ćute kao zaliveni i prave se ludi, tj. to je jedina diskusiona taktika koju primenjuju. Ide to neretko uz spinovanje, prebacivanje diskusije na sagovornika, pokušaje skretanja teme, itd. Ponekad, kad se baš ne ćuti.

Ključni problem svake zajednice koja pretenduje da bude naučna, jeste u tome što ona mora konstantno napredovati. Ona ne sme biti autistična; mora da bude otvorena, mora da bude spremna na kritiku, mora da ima što veći broj članova u mora da bude internacionalna; ne može da ostane učaurena u okvire samo jednog društva. Ukratko rečeno, mora da postoji polemika i neki vid napretka. A toga u onome što poprilično pretenciozno samog sebe zove tzv. Srbska autohtonistička škola (ja insistiram da sebe tako nazivaju, jerbo se takva titula mora i zaraditi sa bi joj je drugi priznali) jednostavno nema. Ona je strahovito zaostala, nesvesna multidisciplinarnog naučnog pristupa i jednostavno rečeno, potpuno otuđena. Zarobljena je u razvoju i zastajkuje za konvencionalnom naukom.

U tome leži ključ problema; oni kritikuju zvaničnu nauku, a sve ili najveći deo kritika koji joj upućuju može se primeniti upravo značajno pre na njih nego na konvencionalce. Problem leži u tome što tapkaju u mestu; ostali su na potpuno istom mestu gde ih je Miloš S. Milojević ostavio pre više od 150 godina. U zvaničnoj nauci bi mogle da se napišu cele studije u njenom razvoju, dok je ovde reč gotovo isključivo o konstantnom prepisivanju; reč autora se uzima kao nekakva dogma i samo se ponovo preštampava i besomučno ponavlja.

Ovo što je samo u vrlo traljavom pokušaju, sa Petrovskom akademijom nauka onog ruskog tajkuna, trebalo je da se događa zadnjih 200 godina, da ne bi zaostajali za zvaničnom naukom. Ovako, nešto će od njih biti tek eventualno negde između 2200. i 2300. godine. Današnji njihovi standardi su takvi da su na nivou nemačke škole XVIII stoleća, ili čak i ranije. Tačno se vidi sa su im to uzori i temelji, i da je onda došlo do preseka kad su odsečeni tj. ispali iz razvoja negde u to vreme. Ostaje činjenica da pojedinci kao npr. Miodrag Milanović stoje kao bledi izuzeci u moru koje polušava, kao nešto, da se uozbilji.

Mene ovde neki neretko prozivaju kada pravim neke paralele između njih i neonacista, ali one zaista postoje, koliko god nekome bilo teško čuti. Oni su gotovo po pravilu ekstremni ultranacionalisti (čast izuzecima) koji prate osnovne postulate germanskog rasizma tj. rasne antropologije; vezano za priču o biološkoj superiornosti i inferiornosti pojedinih naroda. Neki to malčice sakriju; zaviju u oblande. A neki su više direktni; ekipa najuže oko Deretića ne smatra Srbe narodom, već rasom, od koje su povremeno nastajale tj. otpadale grupacije tj. tako nastajali drugi belokošci.

Ako iko ima i trunku sumnje u rečeno, neka samo pretraži koliko puta pominju reč rasa i govore npr. o Nikoli Tesli, pa povlače komparacije kako bi izvukli superiornost srBskog roda, primera radi. Neka se posluša samo npr. Srđan Došen, koliko insistira na toj bijeloj radi, rasi svjetlosti koja se bori protiv tame.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Gle kako je tačno odabrano da se nazove ovo gostovanje Jelene Malešević:

Dakle, reč je u velikoj meri o opsednutosti Belim čovekom i zastarelim rasističkim teorijama, koje su ukalupljene u nekakve srbocentrične okvire po kojima ispada da su Srbi isto što i bela rasa, te svi belokošci zapravo otpadnici od srpske rase.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Već je rečeno.

Ниси се уопште осврнуо на ово:

како би границе савршено дефинисане тим правилом изгледале?

Шта буде кад две или више држава положе право на исту територију? Ко има предност? Старија нација, старији етнос, старија државност? Или можда једноставно степен способности државе да своје намере оствари на штету других?

Видиш ли зашто питам због чега сматраш да бисмо требали да негујемо принципе обичајног права, хришћанских закона и тобоже моралних начела, ако је врло јасно да то нису и никад неће бити принципи који се свугде и подједнако поштују, већ је врло извесно да се на крају крајева све своди на огњем и мачем?

 

[Mrkalj]

Ниси се уопште осврнуо на ово:


Шта буде кад две или више држава положе право на исту територију? Ко има предност? Старија нација, старији етнос, старија државност? Или можда једноставно степен способности државе да своје намере оствари на штету других?

Видиш ли зашто питам због чега сматраш да бисмо требали да негујемо принципе обичајног права, хришћанских закона и тобоже моралних начела, ако је врло јасно да то нису и никад неће бити принципи који се свугде и подједнако поштују, већ је врло извесно да се на крају крајева све своди на огњем и мачем?

Tvoje pretvaranje da ne shvataš - smara. Sa nabijanjem kompleksa dođoša u detinjstvu analogno je kada decu od malih nogu nauče npr. da je Alah bog jedini il da Bog ne postoji i da je čovek postao od majmuna.

Pod uslovom da se ne igraš đavoljeg advokata - brljaviš. Mešaš nacionalnu ideologiju sa političkom agendom. To dvoje se može poklopiti, ali jedno su političari, a drugo je narod i njegov motivacioni sistem. Ako se i desi da političari narodu propagandom nešto nametnu (kao, na primer, Crnogorsku pravoslavnu crkvu), onda to nije dugog veka. Drugi primer je namicanje krajiškim Srbima kompleksa doseljenika - naravno, u odnosu na Hrvate, istorijski lažno - da bi se oni pomirili sa odlaskom iz Hrvatske u Srbiju.

Tuđman je 1990. u predizbornom programu na HTV-u najavio priključenje BiH Hrvatskoj, u Pazinu u predizbornom govoru najavio progon naroda - neistomišljenici da mogu da se sele iz Hrvatske, 1991. izjavio da rata ne bi bilo da je Hrvatska odustala od borbe za samostalnost itd. Sve citate tačno sam naveo sam pre petnaestak dana na ovoj temi.

A Mesiću koji je 1990. pretio Srbima da će na opancima odneti samo zemlju koju su iz Srbije na njima odneli ja odgovaram:

"Zagreb i okolica" nisu "prava Hrvatska", već su deo hrvatikanskog imperijalnog plana od istog doba kada su Srbi počeli da se doseljavaju na svoje zapadne teritorije - dakle Bezjaci postaju "Hrvati", a Slovinje "Hrvatska" tek od 16. veka. Moglo bi se mirne duše Stipi Mesiću odgovoriti, i odgovaram mu, da će oni koji u Zagrebu viču "ovo je Hrvatska" iz Zagreba odneti onoliko zemlje koliko su je u 16. stoleću na kaljačama doneli.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Drugi primer je namicanje krajiškim Srbima kompleksa doseljenika - naravno, u odnosu na Hrvate, istorijski lažno - da bi se oni pomirili sa odlaskom iz Hrvatske u Srbiju.

Znači, da su Srbi Krajišnici verovali Slobodanu Jarčeviću, izbegli bi i Bljesak i Oluji i RSK ni bila i dalje tu gde jeste? Da li ti to stvarno misliš?

I šta znači istorijski lažno? Seobe Srba na zapad su izuzetno dokumentovana i istražena oblast istorije regiona; nije tu ništa lažno.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Sa nabijanjem kompleksa dođoša u datinjstvu

Да ли је ово феномен чија је појава документована? Да ли иједан народ с традицијом досељавања пати од комплекса због тога, или барем неки значајнији проценат популације?
Претпоставимо да има таквих примера; шта је твоје решење - једноставно лагати народ? Цензурисати изворе или потиснути истинити наратив пропагирањем лажног наратива?

 

[Mrkalj]

Да ли је ово феномен чија је појава документована?

Misliš da je flomaster nešto za pisanje? Ti, korisniče, ne znaš da je fenomen isto što i pojava. O čemu s tobom može da se diskutuje? Mogu da pitam komšinicu penzionerku, možda nađete zajedničku temu.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Misliš da je flomaster nešto za pisanje? Ti, korisniče, ne znaš da je fenomen isto što i pojava. O čemu s tobom može da se diskutuje? Mogu da pitam komšinicu penzionerku, možda nađete zajedničku temu.

Мислио сам на ,,присутност" и направио лапсус. Честитке за фокусирање на најбитнији део у објави и игнорисање остатка.

 

[Mrkalj]

Мислио сам на ,,присутност" и направио лапсус. Честитке за фокусирање на најбитнији део у објави и игнорисање остатка.

Pozdrav.

 

[Mrkalj]

I šta znači istorijski lažno? Seobe Srba na zapad su izuzetno dokumentovana i istražena oblast istorije regiona; nije tu ništa lažno.

Seobe Srba na zapad, na područje današnje Slovenije i Hrvatske su dokumentovane. Ono što nije dokumentovano je da su u doba dolaska Srba na Žumberak tamo bili Hrvati, što znači, da su Srbi u odnosu na Hrvate tamo starosedeoci - što sam i rekao:

"Drugi primer je namicanje krajiškim Srbima kompleksa doseljenika - naravno, u odnosu na Hrvate, istorijski lažno - da bi se oni pomirili sa odlaskom iz Hrvatske u Srbiju."

Moglo bi se mirne duše Stipi Mesiću odgovoriti, i odgovaram mu, da će oni koji u Zagrebu viču "ovo je Hrvatska" iz Zagreba odneti onoliko zemlje koliko su je u 16. stoleću na kaljačama doneli.

... jer u Zagrebu nije bilo Hrvata u 16. stoleću.

 

[Metronomy]

Tvoje pretvaranje da ne shvataš - smara. Sa nabijanjem kompleksa dođoša u detinjstvu analogno je kada decu od malih nogu nauče npr. da je Alah bog jedini il da Bog ne postoji i da je čovek postao od majmuna.

Pod uslovom da se ne igraš đavoljeg advokata - brljaviš. Mešaš nacionalnu ideologiju sa političkom agendom. To dvoje se može poklopiti, ali jedno su političari, a drugo je narod i njegov motivacioni sistem. Ako se i desi da političari narodu propagandom nešto nametnu (kao, na primer, Crnogorsku pravoslavnu crkvu), onda to nije dugog veka. Drugi primer je namicanje krajiškim Srbima kompleksa doseljenika - naravno, u odnosu na Hrvate, istorijski lažno - da bi se oni pomirili sa odlaskom iz Hrvatske u Srbiju.

Tuđman je 1990. u predizbornom programu na HTV-u najavio priključenje BiH Hrvatskoj, u Pazinu u predizbornom govoru najavio progon naroda - neistomišljenici da mogu da se sele iz Hrvatske, 1991. izjavio da rata ne bi bilo da je Hrvatska odustala od borbe za samostalnost itd. Sve citate tačno sam naveo sam pre petnaestak dana na ovoj temi.

A Mesiću koji je 1990. pretio Srbima da će na opancima odneti samo zemlju koju su iz Srbije na njima odneli ja odgovaram:

Upssss, opet neka "revizija" novoromanticara, pa jos argumentovana....a sta kazu beclije? Cutu ko ribice i rade iza ledja preko svojih ortaka u srpskom istorijskom bunkeru monopla na istinu.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Мислио сам на ,,присутност" и направио лапсус.

Sve u svemu, sada jesi napravio lapsus - interesantno da Ćirilov u rečniku razlika između istočne i zapadne varijante navodi pisutnost kao prevod srpske reči prisustvo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

teme

Da se na temu i vratimo; zanimljivo predavanje o tome:

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 @Mrkalj

 

[Mrkalj]

@Kole11 @Mrkalj

Moram samo da kažem - jao, Slavene, koliko si ti bolji igrač od ovog lika.

 

[Crnugović]

 

[Mrkalj]

@Kole11 @Mrkalj

Kad već kaže kako nema svedočanstava o slovenskoj religiji kod Južnih Slovena, kako onda Stojkovski objašnjava slovensko-mitološku toponomastiku? Mislim, znam da je ne objašnjava jer je u pitanju sorošaparatčik nižeg ranga, al opet, možda kao mamac za boljeg igrača....


toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Perun (biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost), Bihać od Bišće od Trebišće, Trebižat (reka i selo, Čapljina), Trebišnjica (reka, Gacko) itd.


b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika), Sevid (Split), Vidonje (Opuzen) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), Veles u Makedoniji, Velestovo (Ohrid), Velgošti (Ohrid), Velešta (Struga) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Velgošti (Ohrid), Zgošća (Kakanj, BiH), naselje u opštini Kakanj, Zgošća (reka) itd.

g) Mokoš: Stara Mokošica (Mokošnica) kod Dubrovnika


https://forum.krstarica.com/threads/autohtonisticke-crtice.881489/post-37670471

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kad već kaže kako nema svedočanstava o slovenskoj religiji kod Južnih Slovena, kako onda Stojkovski objašnjava slovensko-mitološku toponomastiku? Mislim, znam da je ne objašnjava jer je u pitanju sorošaparatčik nižeg ranga, al opet, možda kao mamac za boljeg igrača....


toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Perun (biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost), Bihać od Bišće od Trebišće, Trebižat (reka i selo, Čapljina), Trebišnjica (reka, Gacko) itd.


b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika), Sevid (Split), Vidonje (Opuzen) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), Veles u Makedoniji, Velestovo (Ohrid), Velgošti (Ohrid), Velešta (Struga) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Velgošti (Ohrid), Zgošća (Kakanj, BiH), naselje u opštini Kakanj, Zgošća (reka) itd.

g) Mokoš: Stara Mokošica (Mokošnica) kod Dubrovnika


https://forum.krstarica.com/threads/autohtonisticke-crtice.881489/post-37670471

Mislim da je govorio o pisanim izvorima.

 

[Mrkalj]

Mislim da je govorio o pisanim izvorima.

Ma, ja sam bio ironičan.