"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[CreamPythagoras]

Занимљив осврт српског историчара Доброслава Јевђевића о поријеклу Хрвата
Pogledajte prilog 1625976

Мислим да се овде ослонио на хипотезе Johann Andreas Strufus jе имао теорију о Сарматима и Брђанима(Аорсима) Хрватима али је он са тим племенима извео читаву етногенезу словенских језика и њихове сличности са иранским мешањем са германским и неким другим језицима из чега је настао словенски језик и етноним.

 

[Zvonimir Božić]

Cijela ova tema se može svesti na samo jedno pitanje: Da li je govornika slavenskog jezika na Balkanu bilo i prije 5. stoljeća? Ako je odgovor potvrdan, onda je sljedeće pitanje priroda odnosa antičkog stanovništva Balkana (Ilira, Tračana, Dačana...) i tih govornika slavenskog jezika.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Juče zapazih na Sajmu knjiga jedno izdanje Akademske knjige.

 

[CreamPythagoras]

Све једно свуда код нас и на википедији пишу Птоломеји и тд

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Све једно свуда код нас и на википедији пишу Птоломеји и тд

Ne, ne piše. Jesi li uopšte pogledao šta piše na Vikipediji?

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Птолемеј
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Птолемеј_I_Сотер
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Клаудије_Птолемеј

 

[CreamPythagoras]

Ne, ne piše. Jesi li uopšte pogledao šta piše na Vikipediji?

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Птолемеј
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Птолемеј_I_Сотер
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Клаудије_Птолемеј

Ок али погледај зашто.

 

[CreamPythagoras]

Ако терамо мак на конац што мислим да је бзвз због једног самогласника.

Име Птолемеј нам долази из старогрчког језика, а у оригиналу се пише као Πτολεμαῖος (Ptolemaios).

Изговор на старогрчком би био приближно: Пто-ле-мај-ос.


Дакле ПтолемАј
Не ПтолЕмЕЈ

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ок али погледај зашто.
Pogledajte prilog 1628865

Šta pogledaj? Vrlo dobro znam zašto.

Ovaj oblik što se smatra ispravnim (Ptolemej) se zasniva na originalnom imenu iz starog veka.

Ovaj drugi (Ptolomej) pozajmljenica iz italijanskog jezika kada je bilo došlo do korupcije imena u srednjem veku, u vulgarno latinskom jeziku, usled čega je i u srednjovekovni latinski jezik bilo dospelo.

Kako se drugi zasniva na iskvarenom latinitetu, nepotreban je potpuno i nema razloga da se zadrži u upotrebi, kao neispavan. Kao što ga i nema nigde u službenom kapacitetu; ni u jednom udžbeniku, ni u jednom jedinom stručnom radu itd...i kao što ga je Milan Budimir kritikovao kao sasvim bespotrebnog.

Danas je to svojevrsni reper; ako danas naiđeš na tekst na kojem piše Ptolemej, onda se radi najčešće o nekome ko je upućen u te teme. A čim vidiš Ptolomej, odmah se zna da je nešto popularno, laički ili čak pseudonaučno. Jedna od dosta prepoznatljivih stvari kod novoromantičara jeste što redovno koriste oblik Ptolomej.

Meni je vrlo simpatična sušta ironija u tom potezu, zato što upotrebom tog pojma se zauzima stanovište da Srbi nemaju dodira sa antikom. I da se stoga mora koristiti mlađi oblik (Ptolomej), zato što upoznaju antiku tek u srednjem veku, kad su došli na Balkansko poluostrvo.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ако терамо мак на конац што мислим да је бзвз због једног самогласника.

Име Птолемеј нам долази из старогрчког језика, а у оригиналу се пише као Πτολεμαῖος (Ptolemaios).

Изговор на старогрчком би био приближно: Пто-ле-мај-ос.


Дакле ПтолемАј
Не ПтолЕмЕЈ

Pa u najuže stručnim krugovima se i koristi oblik Ptolemaj. Podržavao ga je i Budimir i postoji delimični trend kod najnovijih generacija srpskih helenista i klasičara da se to uvede takva standardizacija https://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/2337/2202
https://www.researchgate.net/publication/342480215_ASTRONOMIJA_STARIH_GRKA_DO_KLAUDIJA_PTOLEMAJA

To nije sporno; ono što, pak, jeste sporno, to je pitanje zašto bi neko od tri oblika nekog imena birati ubedljivo najgori (i najudaljeniji od izvornog imena), kao da se svesno želi reći da Srbi nemaju dodirnih tačaka sa antikom.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jedan od otaca srpske istoriografije, taj mandrit Jovan Rajić, često je bio predmet diskusija u ovim rasprama, ali i mnogih zabluda. Otvorena je o njemu i posebna tema: Jovan Rajić (1726-1801). Arhimandrit manastira Kovilj, jedan od osnivača srpske istoriografije i poreklo srpskog naroda.

 

[Mrkalj]

Pa u najuže stručnim krugovima se i koristi oblik Ptolemaj. Podržavao ga je i Budimir i postoji delimični trend kod najnovijih generacija srpskih helenista i klasičara da se to uvede takva standardizacija https://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/2337/2202
https://www.researchgate.net/publication/342480215_ASTRONOMIJA_STARIH_GRKA_DO_KLAUDIJA_PTOLEMAJA

To nije sporno; ono što, pak, jeste sporno, to je pitanje zašto bi neko od tri oblika nekog imena birati ubedljivo najgori (i najudaljeniji od izvornog imena), kao da se svesno želi reći da Srbi nemaju dodirnih tačaka sa antikom.

Neverovatan smisao za prodor u suštinu probelma. Aferim.

 

[Лекизан]

др Борис Стојковски - „Шта се (стварно) налази у ватиканским архивима?”
Тема данашњег предавања Бориса Стојковског односи се на истраживање у ватиканском архиву у ком је и сам аутор учествовао. Истраживање се догодило захваљујући пројекту који се бави проучавањем историје бачких Буњеваца и подржано је од стране буњевачког едукативно-информативног центра „Амброзије Шарчевић“, и председнице националног савета др Сузане Кујунџић Остојић. Аутор се овде бави методолошким питањима, где у кратким цртама објашњава који су то ватикански архиви, шта се у њима налази, али и шта значи истраживати у једном тако великом архиву, и шта је за то неопходно. Говорећи о историји архива у Ватикану, кретањима Буњеваца, Стојковски анализира и начин на који су се та дешавања рефлектовала на историју Срба, Србије, али и простора данашње Војводине.

 

[Mrkalj]

 

[thotr]

Време легендарно и историјски недоказиво..Ооо, Херакле, Зевсов сине, пријатељу мигрираних Шиптара Можда је зато Херкул одрао лаву кожу, да направи више кечета за придошлице и да им пожели Мирдиту ?

Da li znas kako su Herkula zvali u Mesopotamiji?

 

[Kole11]

Posebnu zahvalnost dugujemo clanu Slavenu Persidi Perpetumu zato sto nam je ukazao na osobu koja je tvorac zablude o Svetopeleku i njegovoj Moraviji, a koju forsiraju moderni alternativni pseudonaucnici.

Rec je Porfirogenitovom falsifikatoru tj. o 1611 godini

Hvala Persida

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Posebnu zahvalnost dugujemo clanu Slavenu Persidi Perpetumu zato sto nam je ukazao na osobu koja je tvorac zablude o Svetopeleku i njegovoj Moraviji, a koju forsiraju moderni alternativni pseudonaucnici.

Rec je Porfirogenitovom falsifikatoru tj. o 1611 godini

Hvala Persida

O čemu se radi?

 

[Kole11]

O čemu se radi?

Znao sam da su se 1611g Srbi preselili i Hrvati dobili istoriju, ali nisam znao da se te godine i Svetopelek izmestio na sever kao koletaralna steta nastanka hrvatske istorije.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Znao sam da su se 1611g Srbi preselili i Hrvati dobili istoriju, ali nisam znao da se te godine i Svetopelek izmestio na sever kao koletaralna steta nastanka hrvatske istorije.

Zašto samo tebi ispada nuklearna fizika nešto tako jednostavno kao što ja napisati jasno, sa subjektima, predikatima i objektima šta tvrdiš i na osnovu čega?

Zar je to toliko teško ili nezamislivo?

 

[Бран Мутимировић]

Zašto samo tebi ispada nuklearna fizika nešto tako jednostavno kao što ja napisati jasno, sa subjektima, predikatima i objektima šta tvrdiš i na osnovu čega?

Zar je to toliko teško ili nezamislivo?

Jeste ako si mentalno na nivou nezrelog derišta.

 

[Kole11]

nešto tako jednostavno kao što ja napisati jasno

 

[Nona2]

zašto je ova uvažena tema pala

 

[Q. in perpetuum hibernum]

zašto je ova uvažena tema pala

Kao što možeš videti, nije davno bila zadnja objava, nego su, prosto, druge teme gurnule pozadi. Živnuo malo potforum u zadnje vreme.

Ali, kad već pitaš, evo jednog skorijeg otkrića; iz knjige Dragoslave Koprivice o Olgi Luković Pjanović koju je nedavno napisala kao biografiju:

Nalazimo jako zanimljiv podatak u poslednjem pasusu i tome kako je, zapravo, ova škola misli nastala.

Pre svega, zahvaljujući Meksikancu Salinasu Prajsu. Prajs je finansirao izdavačku kuću Pešić i sinovi i preko nje izdržavao Olgu Luković Pjanović, kao i Ranku Kuić.

 

[Kole11]

zašto je ova uvažena tema pala

Zbog trolovanja Slavenovog

 

[Nona2]

Kao što možeš videti, nije davno bila zadnja objava, nego su, prosto, druge teme gurnule pozadi. Živnuo malo potforum u zadnje vreme.

Ali, kad već pitaš, evo jednog skorijeg otkrića; iz knjige Dragoslave Koprivice o Olgi Luković Pjanović koju je nedavno napisala kao biografiju:

Pogledajte prilog 1640063

Nalazimo jako zanimljiv podatak u poslednjem pasusu i tome kako je, zapravo, ova škola misli nastala.

Pre svega, zahvaljujući Meksikancu Salinasu Prajsu. Prajs je finansirao izdavačku kuću Pešić i sinovi i preko nje izdržavao Olgu Luković Pjanović, kao i Ranku Kuić.

ništa mi više nije jasno

 

[Q. in perpetuum hibernum]

ništa mi više nije jasno

Štoooo? Pitaj