Bajke i priče u psihoanalizi i psihoterapiji

Lil-A:
Vezano za ovo što je Gloriana pisala o vremenu nastanka bajki, o normama koje su važile za to vreme, a koje su slabo primenjive na današnje uslove zanimljivo mi je to što smo spremni da sadašnje video igrice, crtane filmove , igračke za decu okarakterišemo kao surove i brutalne, pune agresije i ubijanja, a bajke su po meni horor nad hororima.

Crvenkapa u kojoj vuk jede baku pa mu zatim raspore stomak i bace ga u bunar, veštica koja odseca prst Ivici da vidi da li je dovoljno debeo da ga pojede i sl. stvari su priče koje da su nastale u današnje vreme bile bi okarakterisane kao morbidne i neprimerene deci, čak možda i kažnjive za autora.

Potreba da se deci priča samo o pčelicama i cveću je možda ispravna, ne znam, ali i uz ovakve bajke su stasavale generacije normalnih i za život spremnih ljudi.
Kliknite za proširenje...
Jednoj od sestara u ''Pepeljugi'' seku nogu da stane u cipelicu...
 
Gloriana:
Danasnje igrice i jesu brutalne, surove pune agresije i ubijanja.Najstrasnije su u tome sto ne vrednuju, ne postuju, ne cene niti zivot niti zivljenje. Postoji velika razlika u odnosu prema strahu
deteta od pre dvesta godina i danasnjeg.
Deciji karakter (vazi za svu decu) je oformljen oko sedme godine zivota.Verujem da je ta granica bila drugacija u dobima koje mi zovemo "mracnim". Danasnja deca uce preko igrica da zivot i zivljenje
imaju cenu i da svako moze biti postavljen prema toj vrednosti negde na drustvenu lestvicu.Ta drustvena lestvica je uglavnom nevidljiva.
Deca davnih vremena su ima vrlo jasnu drustvenu lestvicu pred sobom i ucili su da se oslobadjaju kroz bajke sopstvenih strahova.U bajkama biva odrezan prst.
Ali zivot je ono sto ima najvece znacenje i za sta se najvise bori.
Deca prije kao i deca sada su verovatno sanjala strasno ispadanje zuba, trcanja da se ne moze pobeci i ceo splet snova koji mozda mozemo i svrstati ili reci da dolaze iz kolektivnog nesvesnog.Neki strahovi su se prilagodili vremenima u kojima zivimo, pa se cesto sanja propustanje vozova ili biti go na koncertu.
Bajke nisu horor nad hororima nego vodici u borbi protiv unutrasnjih strahova.
Koliko ljudi zna ili ostavlja detetu upaljeno svetlo pored kreveta?
Zasto je jednostavnije detetu ostaviti upaljenu lampu nego se zajednicki boriti pricama, razgovorom i deljenjem cak i svojih strahova, protiv njegovog straha?Mnogi pribegavaju pricama o pcelicama i cvecu, zbog sebe a ne zbog deteta.Ilizija je da su generacije normalnih stasale za zivot u ovim vremenima.
U ovim vremenima su najprilagodljiviji "vanjskom"opisani kao uspesni i stasali.Zato nam deca vezu vrednost za misljenja drugih a ne za sopstvene postupke.
A radi se upravo osposobiti dete da ceni zivot i sebe formira kroz rad,kroz ponasanje i kroz razumevanje da je ljudskost uvek pitanje pokusaja a ne kvalifikovanja.
Kliknite za proširenje...

Postoji čitav niz igrica koje nisu agresivne , ali se mi uvek osvrćemo samo na one koje jesu. Današnje dete mora da se privikava od malena na život u okruženju takvom kakvo jeste sa čitavim nizom tehničkih dostignuća i delimičnoj otuđenosti koja iz toga proizilazi, ali to jeste i sve više će biti njihov svet. Ko se ne bude uklapao ostaće na marginama društva.

Protivnik sam večite priče - nekada je bilo bolje, današnje društvo je dekadentno u svom velikom delu.Svako vreme nosi svoja obeležja, a ovo vreme nije ništa gore od nekog drugog.Današnja deca se ne boje onoga čega bi se bojala deca od pre 200 godina, ali mnoga današnja deca se boje da se popnu na drvo ili nešto slično jer su od malena sputavani u takvim aktivnostima.

Nisam pristalica pothranjivanja lažne slike sveta kod dece pa ni svoju decu nisam štedela u tom smislu.Po meni deca moraju da shvate da svet nisu cveće i pčelice o kojima smo pričali ( iako težimo tome) i da je sačinjen i od lepih stvari ,ali i od ružnih npr. bolesti ili smrti bliskih ljudi. Ako dete ne želi da mu čitaš bajku pred spavanje već da mu pričaš o tome kako deda vozi traktor leti na imanju i želi da spava sa kanticom motornog ulja :lol: za mene je to ok.Možda onda ne bi bilo tih strahova pred spavanje.

Na kraju život pronalazi svoje puteve i niko ne zna kako će se ove generacije snalaziti u zadatom -budućem vremenu.Mi možemo samo da im olakšamo tako što ćemo prihvatiti novo vreme koliko smo sposobni i podržati ih u njihovim odlukama.
 
Lil-A:
Ma da, prepune su nasilja-kasapljenja, ubistava..:lol:
Kliknite za proširenje...

Slazem se sa svim, ali ja kada sam bio mali nisam to tako dozivljavao. Nisam nikada obracao paznju na to da neko sebi iskasapi nogu da bi stala u cipelicu, vec sam u startu uhvatio siru sliku da postoje ljudi koji bi sve ucinili da se domognu novca, moci. Ne secam se da sam kao mali zamisljao bas te slike kako izgleda kada neko sebi sece nogu ili neko nekom prst....znam bajke ali recimo ovih se scena ne bih setio da treba nekome da prepricam bajku.
 
Poslednja izmena:
Alfred Dzonatan Kvak:
Slazem se sa svim, ali ja kada sam bio mali nisam to tako dozivljavao. Nisam nikada obracao paznju na to da neko sebi iskasapi nogu da bi stala u cipelicu, vec sam u startu uhvatio siru sliku da postoje ljudi koji bi sve ucinili da se domognu novca, moci. Ne secam se da sam kao mali zamisljao bas te slike kako izgleda kada neko sebi sece nogu ili neko nekom prst.....
Kliknite za proširenje...

Ne znam koliko imaš godina, ali onda ni današnja deca igrice ne doživljavaju kao agresiju, već kao pobedu nad protivnikom ili identifikaciju sa superherojem.
 
Pre bih rekao neki vid bunta. Instaliras na racunaru igricu i pucas iz pucke sto policiju sto kriminalce. Istresanje negativne energije, pandan lupanju vratima kada si iznerviran.....Problem je sto vecina takvih igrica postaje veoma popularno. Tacno je da se identifikuju sa "superherojem" posto vecina igara ima neku pricu, a problem je sto je u takvim igrama junak vecinom negativac koga oni ipak vide kao nekog ko je Faca jer na kraju podeli "pravdu" a oni su sa njim upravljali.
 
Ne znam koliko ovde ima psihoanaliticara da razume sledece,citiram Jacues Lacan:

"Izgovorena rec je deo jezickog talenta i jezika koji nije nematerijalan.To je vrlo prilagodljivo( suptilno) telo ali ipak samo telo.Reci bivaju posudjene iz svih telesnih( stvarnih) slika koje
drze svoj subjekt u njihovoj magiji."

U tom smislu , u bajkama je svaka amputacija:amputacija Psihe.
Osoba koja zeli biti ono sto nije,mora dati iz svoje Psihe deo.To je pravilo "trgovine."


Zamolila bih Lilu zbog sledeceg sto je napisala "Današnje dete mora da se privikava od malena na život u okruženju takvom kakvo jeste sa čitavim nizom tehničkih dostignuća i delimičnoj otuđenosti koja iz toga proizilazi, ali to jeste i sve više će biti njihov svet" da mi pojasni i objasni - delimicnu otudjenost-
 
Sta mislite o tome, da bajke mogu nositi i skrivene poruke, da li ta skrivenost, nesvesno ulazi deci u glave citanjem i slusanjem istih. Da li je pisac nesvesno pricajuci jednu pricu hteo da se resi licnih frustracija koje ga muce.
Jedna od bajki sa dvostrukom porukom je Pepeljuga. Drugo tumacenje je da je ona bila sponzorusa, i da kroz bajku sa promovise taj stil zivljenja, da se devojka uda sto bolje i bogato, pa makar iz kog sloja zivi i da se resi bede. Zasto devojcice najcesce sanjaju o princu na belom konju? Zasto ne o svinjaru koga vole :lol:
Elem evo nekih razmisljanja o Pepeljuzi:
Prvo je kroz prozor videla dvorac i zamislila da se uda za princa i reši se bede ... tek posle je rešila da ode na bal i vidi kako princ izgleda!
Bajka koja deci nedvosmisleno poručuje da je životna sreća sadržana u udaji za tajkuna i da se do nje stiže imanjem najskuplje odeće na selebriti žurci.
Sponzoruša nad sponzorušama. Ona je kriva što devojčice danas misle da su najvažnije na svetu dobre krpice, žurke (bal) , skupa kola (beli konji) i bogati baja koji će to sve moći da plati (princ).
Govoreći o Pepeljuzi, Pepeljuga ništa nije znala o svom princu, ni o čemu sanja, ni čega se boji. Sve što je znala jeste da je lijep, da zna da pleše, da ima dvorac, kočiju i sigurne prihode. Slijedi, Pepeljuga je arhetip sponzoruše. Dodajmo još momenat kad se prosječna djevojka koja prilično zanemaruje sopstvenu higijenu i izgled, intervencijom poznanika, ugradnja silikona nije dokumentovana ali je ne možemo ni isključiti, pretvara u zanosnu plavušu i sve je jasno.
 
Bajke su lose jer serviraju modele ponasanja koji su losi za pojedinca (dete).
Serviraju moralne obrasce koji su prevazidjeni i gori

Dobre su jer kod neke dece bude mastu i kreativnost.
Kod neke druge dece, ne. Kod njih bude jednosmernost i misljenju i delovanju i crno=bele konstrukcije.
Dobre su kad sluze da bi ih se prevazislo i uporedilo
 
MarieSoLong:
Bajke su lose jer serviraju modele ponasanja koji su losi za pojedinca (dete).
Serviraju moralne obrasce koji su prevazidjeni i gori

Dobre su jer kod neke dece bude mastu i kreativnost.
Kod neke druge dece, ne. Kod njih bude jednosmernost i misljenju i delovanju i crno=bele konstrukcije.
Dobre su kad sluze da bi ih se prevazislo i uporedilo
Kliknite za proširenje...

Slazem se.Uglavnom je sve crno-belo.Na dobroj strani je uglavnom princ (verovatno zato sto je u to doba bio vladajuci stalez), a na drugoj strani najcesce neko neljudsko stvorenje, nekakav demon.Mislim tek tako dodje otme mu devojku/zenu i ode i ovaj ide ubija azdahe i spasava je.Nema kreativnosti, vece i sadrzajnije radnje...
 
Minotuaur:

Kraljica je htjela da napravi sibiozu Boga i covjeka, i ponudila se nekom Bogu, napravljeno joj je dijete
medjutim, ono se ne rodi 9tog mjeseca ka sva djeca, nego nastavi stomak idalje da joj raste
toliko da je to postalo bolno za nju,
i nastavilo se toliko dugo preko 9 mjeseci da joj raste bol jer utroba ne moze da podnese toliko veliku bebu da je ona odlucila da pocini samoubitstvo, a mozda i da se izvuce,
tako sto je uzela noz i izbola sebe tamo dje je dijete bas onako zestoko i vise puta
ne prezivje ona, a dijete ostade da rano i prije vremena izvadjeno iz utrobe zivi, samo na racun toga sto, iako nije bilo dovoljno razvijeno da sisa, nekim sistemom fizioloskim hranilo krvlju izbodene mu majke...
kasnije postade sposobno da se samo nekako hrani
i odraste nesto sa rogovima, polu-bog, kome izgradise lavirint
i, posto su mislili da je to dijete previse patilo, i da su dobri, ti koji su ga stavili u lavirint napravili su vojsku po cijeloj grckoj zastupljenu koja bi spalila citav grad i pobila sve u gradu ako iz njega ne dovedu na svakih ne znam koliko dana, posto je previse patilo (hranilo se krvlju, jedva disalo) da mu sad pruze zadovoljstva, po 9 djevica, da ih iz.**** i pojede...

Zna li ko koje je tumacenje mita, i koliko je u pitanju mit, posto se u djelima ozbiljnih ljudi iz grcke pominje da je Minotaur i njegov Lavirint zaista postojao
i da li postoji sansa da su na pusenju opijuma (postoje dokazi da su grci to radili) oni stvarno mogli, posto on ubrzava inteligenciju, izmisliti neki kalem/hibrid/simbiozu/oplodnju da se rodi covjek bik, covjek konj, itd.? Poznato da je bi volio da u opijumu postoji noskapin [noscapine], koji se u pocetku zvao narkotin [narcotine], i za koji na internetu postoje tvrdnje i da je psihoaktivan, gdje se kaze da izaziva halucinacije, a i tvrdnje da nema aktivnost. Noskapin se nalazi u ulicnom heroinu, posto se on pravi od Maka (u kome je opijum), a ne preciscava se dovoljno od noskapina, i danas se pokusava da se nadje njegova primjena u lijecenju raka, jer je poznato da ubija mutirane celije. Ali pozato je i da izaziva deformaciju tkiva, i najvjerovatnije je on odgovoran sto svi korisnici heroina ili opijuma imaju skoro isto nesto na licu, ne isto lice, ali nesto sto je isto... Medjutim, noskapin bi mogao mozda ne izazivati halucinacije, nego fenomene o kojima govori teozofija (natrpirodno, telepatija, i nesto o cemu govri pjesma "mazo" od Lune, koja je ustvari (sto je ocigledno i po stajlingu na spotu) pjesma o heroinu ili opijumu ili drugom agonisti mu-opioid receptora: "zbog tvog oka, (kad je to) bez svedoka, u sred leta (misli se na let) zvezde padaju, sirim ruke: nebo molim, daj mi snagu da ga ja prebolim" - fenomen da se ostvaruje telekineza onda kada niko ne vidi da je izvodis, sto mi se desavalo samo kada primijenim heroin na IV nacin, i to doze koje su skoro LD-50 (LD-50 je "smrtonosno u 50% slucajeva). Da li je moguce da su oni tada, kombinacijom obicnog maka opijumskog koji ne sadrzi stvar 7 puta jacu od morfijuma (a time i heroina), a to je opripavin, i maka koji sadrzi oripavin, sa sve noskapinom, dostizali stanja u kojima su moguce teozofske pojave, i pravili takva bica kakva se pominju u mitovima, ako dodamo da su na raspolaganju imali biljke koje djeluju (vjerovatno zbog jednocelijskih organizama u njima koje ubijau bakterije a ne same) kao antibiotici, sto omogucava hirurske prepravke i estetsku hirurgiju, opijum koji izaziva anagleziju (nemanje bolova) sto omogucava da se pacijent operise, i miorelaksanse koji omogucuju hirurgiju tako sto izazivaju da se misici pacijenta ne grce pri rezovima pa se ne otkine vise tkiva nego sto treba ili tkivo koje ne treba, i da su imali RADIOAKTIVNE biljke, dakle, mogli da rade hirurgiju, i mogli da noskapin koji mijenja (priznaju svi naucnici) oblik tijela onoga ko ga unosi u sebe da daju, recimo, robovima ili zivotinjama, u ogromnim kolicinama, pa ih nekako preoblikuju, i da iskoriste to sto pusenje opijuma (slikano na grckim cupovima) ubrzava intelekt (to se zaista moze provjeriti) i do 40 puta ja mislim po slobodnoj procjeni, pa stvore mitoloska cudovista?
 
Poslednja izmena:
Mora li trnova ružica?

Meni je zanimljivija princeza na zrnu graška.

Princ je u potrazi za pravom princezom, organizuje kasting :mrgreen: dolaze princeze iz celog sveta ali on nije zadovoljan ni jednom.
Veče nakon što je odustao od ženidbe :mrgreen: napolju besni nevreme, i na vrata dvorca kuca pokislo devojče koje se predstavlja kao princeza, ali joj tako odrpanoj i bez pratnje (a ni love) niko ne veruje.
Kraljica majka smišlja test koji uključuje spavanje na stotinu perina ispod kojeg je zrno graška koje bi - jel - prava princeza trebalo da oseti.
I pokisloj gošći to polazi za leđima - celo veče ne uspeva da zaspi zbog tog nečeg što je ispod i što je strahovito žulja.

.........................

Kao mala nisam naročito volela ovu priču smatrajući zrno graška ispod sto perina običnim testom razmaženosti, a princezu pičkastom :malav:

Meeeeđutim... kada sam odrasla, počela sam o poenti da razmišljam drugačije - princeze su bile simbol plemenitog, a njena osetljivost postaje simbol suptilnosti duha koji je sposoban da oseti stvari sakrivene iza slojevitih prepreka;
Istinska empatija je, recimo, sposobnost da se oseti zrno suštinske emocije koja može da stoji zaklonjena slojevima različitih obrazaca ponašanja, maski ili zidova koje osoba izgradi oko sebe;
Zrno graška može biti zrno istine koje se krije ispod slojeva manipulacije i obmana...

I tako dalje i tako dalje.
 
Sabonis:
Sta mislite o tome, da bajke mogu nositi i skrivene poruke, da li ta skrivenost, nesvesno ulazi deci u glave citanjem i slusanjem istih. Da li je pisac nesvesno pricajuci jednu pricu hteo da se resi licnih frustracija koje ga muce.
Jedna od bajki sa dvostrukom porukom je Pepeljuga. Drugo tumacenje je da je ona bila sponzorusa, i da kroz bajku sa promovise taj stil zivljenja, da se devojka uda sto bolje i bogato, pa makar iz kog sloja zivi i da se resi bede. Zasto devojcice najcesce sanjaju o princu na belom konju? Zasto ne o svinjaru koga vole :lol:
Elem evo nekih razmisljanja o Pepeljuzi:
Prvo je kroz prozor videla dvorac i zamislila da se uda za princa i reši se bede ... tek posle je rešila da ode na bal i vidi kako princ izgleda!
Bajka koja deci nedvosmisleno poručuje da je životna sreća sadržana u udaji za tajkuna i da se do nje stiže imanjem najskuplje odeće na selebriti žurci.
Sponzoruša nad sponzorušama. Ona je kriva što devojčice danas misle da su najvažnije na svetu dobre krpice, žurke (bal) , skupa kola (beli konji) i bogati baja koji će to sve moći da plati (princ).
Govoreći o Pepeljuzi, Pepeljuga ništa nije znala o svom princu, ni o čemu sanja, ni čega se boji. Sve što je znala jeste da je lijep, da zna da pleše, da ima dvorac, kočiju i sigurne prihode. Slijedi, Pepeljuga je arhetip sponzoruše. Dodajmo još momenat kad se prosječna djevojka koja prilično zanemaruje sopstvenu higijenu i izgled, intervencijom poznanika, ugradnja silikona nije dokumentovana ali je ne možemo ni isključiti, pretvara u zanosnu plavušu i sve je jasno.
Kliknite za proširenje...

U suštini, Pepeljuga je priča o zlostavljanoj devojci koja čezne da nađe nekog ko će je izbaviti iz zone zlostavljanja.
U originalnoj priči ona ne vidi kroz prozor dvorac (to je Diznijeva "dorada"), a na bal želi da ide prosto zato što je odlazak na bal suprotnost od kućnog zatvora u kojem se nalazi.
Kod mene, dok sam Pepeljugu čitala kao dete, suština nikada nije bila u udaji za princa, nego u izbavljenju od zlostavljača. Pepeljuga nije srećna samo zato jer je dobila princa, nego prvenstveno jer se rešila maćehe i polusestara.

Kad malo razmislim, u vreme kada je napisana, klasno mešanje (oličeno u ideji udaje obične devojke za princa) je bilo prilično napredna ideja.
Nije stvar u tome što je on princ, nije vrednost koja je naglašena njegova.
Naglašena vrednost je njena - i opet je u pitanju izražen senzibilitet (kao i u priči o princezi na zrnu graška), sposobnost da se vide stvari van granica ovog sveta (ona komunicira s duhom umrle majke, priča sa životinjama, vrbom, isl)
Maćeha i posestrime su one koje princa žele isključivo zbog prestiža. S Pepeljugom to nije slučaj.


Meni (tačnije, mojoj ćerki, kad je bila mala) omiljena
:)
 
Poslednja izmena:
Bajka je najranija fantastika u književnosti.
Ujedno i vrhunac kreativnosti nosi fantazija,a ja to ,već decenijama, ponavljam-vežbanje
stvaranja novih svetova kad ljudi dostignu bogove!
Tada i ono što u realu ne može biti ,postaće realnost!
Po tome bajke nose ono što Jung zove "religiozno kolektivno nesvesno"-božanski cilj!
 
Emotivno,bajka čitaoca dovodi u katarzićno stanje ,nekovrsnom psihićkom orgazmu-virtuelnom
zadovoljenju svojih čežnji .želja i potajnih ljubavnih usmerenja...
Po tome je bajka korisni stabilizator emotivnosti realnog čoveka.
Isti efekat ima i knjiga bajki poput Biblije.
Loša strana je introvertovanost čoveka koji pod uticajem bajke ili bajki te umanjenje ekstrovertnih
osobina koje ga vode u životnu borbu i koje ga čine spremnim da se hvata s životnim nedaćama u koštac!

Rekao bih ,takođe,da mi se čini da su i bajke i verske knjige bajki pisane baš s ciljem da otupe oštricu borbenih osobina i
revolucionarnost,pobunjivost ljudi,naročito muškaraca!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Da li smo isti i u digitalnom i u stvarnom svetu?
Odgovora
13
Pregleda
325
ucencovjek
ucencovjek
Nina
Biblioterapija u borbi protiv depresije i stresa
Odgovora
10
Pregleda
327
milsu
milsu
Džudi S
Stereotipi i predrasude
2
Odgovora
37
Pregleda
672
buudala
buudala

Back
Top