Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[Casual Observer]

нема одговора.

на овој теми неки прибегавају намерној замени теза. нико нормалан не тврди да су Краљевина Србија, и Срби уопште, изазвали Први светски рат. велике силе су хтеле рат, спремале се за рат и чекале прилику и погодан тренутак да се разрачунају. тих прилика и повода било је и пре, а било би и после Сарајевског атентата, сасвим сигурно.

овде је тема нешто друго- да ли су Апис и његови сарадници учинили добро Србији тиме што су наоружали атентаторе и пружили им логистичку помоћ? да ли је Сарајевски атентат био потребан Србији? да ли је тренутак атентата био погодан за Србију? да ли је ишта добро за Србију донео тај атентат? и напослетку- да ли је учествовање официра једне државе у убиствима високих званичника других држава, у време мира, акт државног тероризма или јуначко дело?

Rekao bih da je tema prosto “Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године.”

 

[Casual Observer]

нема одговора.

на овој теми неки прибегавају намерној замени теза. нико нормалан не тврди да су Краљевина Србија, и Срби уопште, изазвали Први светски рат. велике силе су хтеле рат, спремале се за рат и чекале прилику и погодан тренутак да се разрачунају. тих прилика и повода било је и пре, а било би и после Сарајевског атентата, сасвим сигурно.

овде је тема нешто друго- да ли су Апис и његови сарадници учинили добро Србији тиме што су наоружали атентаторе и пружили им логистичку помоћ? да ли је Сарајевски атентат био потребан Србији? да ли је тренутак атентата био погодан за Србију? да ли је ишта добро за Србију донео тај атентат? и напослетку- да ли је учествовање официра једне државе у убиствима високих званичника других држава, у време мира, акт државног тероризма или јуначко дело?

да ли је учествовање официра једне државе у убиствима високих званичника других држава, у време мира, акт државног тероризма или јуначко дело?

Koncipirajmo to kao targeted killing, time se po definiciji isključuje svaka mogućnost povezivanja događaja sa terorizmom.

 

[Zaštitnik Benedikt]

Koncipirajmo to kao targeted killing, time se po definiciji isključuje svaka mogućnost povezivanja događaja sa terorizmom.

Pogledajte prilog 1792104

Da li je ovaj upis provokcija clanova foruma?
Sta zelis sa njime postici?

 

[Statler and Waldorf]

Koncipirajmo to kao targeted killing, time se po definiciji isključuje svaka mogućnost povezivanja događaja sa terorizmom.

Pogledajte prilog 1792104

у време мира, организовање атентата на високе државне званичнике неке земље, а од стране активних официра друге земље, сматра се актом државног тероризма.

 

[Khal Drogo]

Својствено асрбофобичним грлима а богами и савременим потурицама јесте како написах

То упорно тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици, упорно инзистирање да је Србија крива за те догађаје јесте својствено србофобичном корпусу у окружењу, као и аутошовинистичким грлима а богами и савременим потурицама међу Србљем, али толика задојеност, опсесија српским измишљеним "гријесима". некаквим злим силама у земљи Србији, војним хунтама и шта све не, прелази у сферу патологије.

та тежња упорног тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици, упорно инзистирање да је за све догађаје, несреће, ратове, патње, кроивица у неким силама мрака у Србији или неким српским негативцима лкоји су својим чињењима утроковали све те несрећче. Чак и онда када је то тражење кривице будаласто као што и,мамо од неких појава на овом форуму.
Ако се неко дрзне и покуша објективније сагледати материју, уважити достуопне списе и сазнања, а посебно ако то неизбјежно води да за почетак великог рата и нема српске кривице осим наравно у уврнутим конструкцијама у главама дежурних аутошовиниста, слиједи негодововање због таквих уписа уз жалопојку "у шта се претворио овај фопрум". Страшно, стварно га претјераше ти лупеджи који се усуђују коју позитивну о Србима и тим обавезним негативцима написати.
Као и то упорно мантрање како је повод великом рату сарајевски атентат а како су то масло тих мрачних сила у Србијици, Срби наравно криви.
У објави сам се осврнуо

Наравно да сарајевски атентат није био ни узроком ни поводом првог свбјетског рата.
То да је био поводом се протура, а на жалост непромишљено прихвата и од стране неких Срба, са циљем преобликовања историје и како би се кривица и одговорност за тај рат пребацила српској страни, неким мрачним силама у Србији или залуђеницима који су Србији донијели страдање и биједу. И ту мантру заступају политички радници који раде баш на том задатку, како би Србији и Србима приписали "гријехе" за све лоше што се дешавало кроз историју а прихватају људи које мрзи да мисле својом главом.

Први свјетски рат није почео 28. или 29.јуна, или неколико дана након да би атентат био повод, већ мјесец дана касније, када се што шта издешавало и када смо имали јулску кризу испуњену значајним догађајима и дипломатским активностима.

Повод другом свјетслком рату није био терористички напад (како је то представила нацистиучка пропаганда) пољских диверзаната на радио торања у Глајвицу, већ то бјеше изговор за злочиначку акцију, повод другом свјетском рату је догађај који га је покренуо, напад Њемачке на Пољску.
Исто тако је сарајевски натентзат био изговоир тада моћној сили да крене са реализацијом планираних злочињења. Повод првом свјетском рату је догађај који га је покренуо, објава рата и напад Аустро-Угарске на Србију.

да сарајевски атентат никако не може бити повод великом рату,. Такво мантрање је и погрешно и бесмислено.
Повод може бити само догађај који је рат покренуо, зато се и користи ријеч повод.

 

[Khal Drogo]

Као и то упорно инфантилно питање од неких- Да ли нам је требао атентат? Кроз које се сугерише да је неко из Србије организовао атентат.
Рецимо онај "омражени злоћо", пуковник Апис. Јашта, лупеж је то, ко би други него тај то организовао.
Но да је српска обавјештајна служба организовала такав суманут подухват, а то је реално глупо и повјеровати, не би тај задатак повјерила студентарији без икаквог искуства у руковању оружјем већ би задатак повјерила искусним, прекаљеним оперативцима, који су се већ доказали у сличним акцијама.

Уопште око тог атентата имамо читав низ невјероватних ствари, несхватљивих безбједоносних пропуста, коинциденција, глупих (или можда са циљем) одлука. Прво Чабриновић баци бомбу, иста се одбије од пресавијеног поклопца аутомобила на улицу, па настаје метеж, збрка, Принцип и остали не знајући шта се догодило напуштају положај, Принцип одлази у једну продавниуцу и купује сендвич. Поворка се склања у Вијећницу, али не прекидају са активностима него настављају као да се ништа није десило. Што је већ са безбједносног гледишта несхватљиво. Па возач који је ускочио погријеши руту, након стотињак метара га заустављакју и кажу да је рута измијењена, исти се враћа у рикверц и нацрта баш на пар метара од Гавре док једе сендвич.
Толико глупости, пропуста, несхватљивог слиједа, да прво питање које се поставља јесте. Како се дођавола то уопште могло догодити?
И још једно питање. Да ли се атентат и слијед догађаја уопште могао спријечити?

 

[Ovi jedan]

Pogledajte prilog 1792018

Ferdinand believed the Serbs to be “pigs,” “thieves,” “murderers” and “scoundrels.”

https://www.history.com/articles/the-assassination-of-archduke-franz-ferdinand

Može li mi neko od moderatora objasnit zašto se dopušta postavljanje ovakvih linkova koji ne daju nikakvu informaciju o tekstu koji je objavljen iznad?

 

[Лекизан]

Može li mi neko od moderatora objasnit zašto se dopušta postavljanje ovakvih linkova koji ne daju nikakvu informaciju o tekstu koji je objavljen iznad?

То цитирано ти пише у том тексту.

 

[Лекизан]

у време мира, организовање атентата на високе државне званичнике неке земље, а од стране активних официра друге земље, сматра се актом државног тероризма.

Хм, па сад, Црна рука односно део тих официра српске војске јесу помагали Србе са друге стране Дрине, и раније и не само у оружју, али да ли су знали за атентат и припремали га, то је већ друго питање.Млада Босна се одлучила за методу атентата на званичнике АУ који долазе у Босну од времена анексије Босне, што су природно сматрали кршењем споразума од стране АУ па су сматрали да онда и они имају право да тако одговоре на новонасталу ситуацију.Од тада нису убили никога, Фердинанд је био први, мада су имали покушај убиства Варешанина од стране Жерајића завршен неуспешно.
Млада Босна као што се зна није била нека чврста организација, као Црна рука у Србији, већ више покрет и идеја Срба, а и осталих становника Босне, у еманципацији својих сународника у националном смислу, а самим тим су и дошли у конфликт са режимом који је хтео нешто друго.
Другим речима Црнорукаши су помагали разне српске организације таквог типа у Босни, али не верујем да су знали шта ће ови да ураде и када, поготово што се ради о аматерима, да не говорим да о последицама таквих поступака је могао да има наговештај само онај који је планирао да то искористи као неки повод за обрачун, и политички капитализује тако нешто, а то су они који су желели рат, Срби чак и ови у војсци апсолутно нису јер су знали шта су све прошли предходне две године и кроз какву политичку кризу пролазе, мислим на балканске ратове и конфликте цивилне и војне власти, повлачење краља Петра са власти, изборе у то време.

 

[Brđanin]

Хм, па сад, Црна рука односно део тих официра српске војске јесу помагали Србе са друге стране Дрине, и раније и не само у оружју, али да ли су знали за атентат и пропремали га, то је већ друго питање.Млада Босна се одлучила на методе атентата на званичнике АУ који долазе у Босну од времена анекције Босне што су природно сматрали кршењем споразума од стране АУ па су сматрали да онда и они имају право да тако одговоре на новонасталу ситуацију.Од тада нису убили никога, Фердинанд је био први, мада су имали покушај убиства Варешанина од стране Жерајића завршен неуспешно.
Млада Босна као што се зна није била нека чврста организација, као Црна рука у Србији, већ више покрет и идеја Срба, а и осталих становника Босне, у еманципацији својих сународника у националном смислу, а самим тим су и дошли у конфликт са режимом који је хтео нешто друго.
Другим речима Црнорукаши су помагали разне српске организације таквог типа у Босни, али не верујем да су знали шта ће ови да ураде и када, поготово што се ради о аматерима, да не говорим да о последицама таквих поступака је могао да има наговештај само онај који је планирао да то искористи као неки повод за обрачун, и политички капитализује тако нешто, а то су они који су желели рат, Срби чак и ови у војсци апсолутно нису јер су знали шта су све прошли предходне две године и кроз какву политичку кризу пролазе, мислим на балканске ратове и конфликте цивилне и војне власти, повлачење краља Петра са власти, изборе у то време.

Početkom 1916. sve do juna meseca te godine, Principa u zatvoru posećuje u četiri navrata psihijatar Martin Pappenheim. 18. maja 1916. Princip kaže* Pappenheimu, kako je pred polazak za Sarajevo rekao Ciganoviću na koga se spremaju da izvrše atentat i da je Ciganović obećao da će od Tankosića tražiti i revolvere za tu akciju, što je i uradio.

* Gavrilo Princips Bekenntnisse (Ispovesti Gavrila Principa), Beč 1926, izdanje R. Lechner & Sohn

 

[Zaštitnik Benedikt]

То цитирано ти пише у том тексту.

Mislim da se pitanje odnosilo na validnost teksta sa osvrtom na autora:

About the author​

Jesse Greenspan
Jesse Greenspan is a Bay Area-based freelance journalist (and former New England resident) who writes about history and the environment.

Na forum sam se vratio posle izvesnog vremena ovaj pdf sam prestao pratiti jos pre napustanja.
Postavio bih jedno pitanje bez zle namere, koliko istoricara postuje na ovom pdf-u?
Moderator je najmerodavniji za procenu i odgovor.
Nisam istoricar nekada davno sam ga pratio bez pretenzija nametanja svog misljenja struci, pogotovu ne iznoseci materijal koji nema istorijsku podlogu.

 

[Софија]

Хм, па сад, Црна рука односно део тих официра српске војске јесу помагали Србе са друге стране Дрине, и раније и не само у оружју, али да ли су знали за атентат и пропремали га, то је већ друго питање.Млада Босна се одлучила на методе атентата на званичнике АУ који долазе у Босну од времена анекције Босне што су природно сматрали кршењем споразума од стране АУ па су сматрали да онда и они имају право да тако одговоре на новонасталу ситуацију.Од тада нису убили никога, Фердинанд је био први, мада су имали покушај убиства Варешанина од стране Жерајића завршен неуспешно.
Млада Босна као што се зна није била нека чврста организација, као Црна рука у Србији, већ више покрет и идеја Срба, а и осталих становника Босне, у еманципацији својих сународника у националном смислу, а самим тим су и дошли у конфликт са режимом који је хтео нешто друго.
Другим речима Црнорукаши су помагали разне српске организације таквог типа у Босни, али не верујем да су знали шта ће ови да ураде и када, поготово што се ради о аматерима, да не говорим да о последицама таквих поступака је могао да има наговештај само онај који је планирао да то искористи као неки повод за обрачун, и политички капитализује тако нешто, а то су они који су желели рат, Срби чак и ови у војсци апсолутно нису јер су знали шта су све прошли предходне две године и кроз какву политичку кризу пролазе, мислим на балканске ратове и конфликте цивилне и војне власти, повлачење краља Петра са власти, изборе у то време.

Да, и мени је сама идеја да је Црна рука то организовала далека.
Ти официри јесу били осиљени али нису били наивни, глупи, нити дезорганизовани до те мере да се ствар тако траљаво изводи. Напротив, прекаљени официри.
Такође, знали су шта би значио тај потез. Тај профил људи увек мисли педесет корака унапред и тешко да је неко од њих веровао да би се тиме добило нешто. Сигурна сам и да су били свесни тренутка.
Разни су имали геополитички интерес да оде Фердинанд и да крене крвопролиће међу старим нацијама Европе.
Међутим, документација упире прст само у једне.

Говорећи из угла последица по нас, чин је био потпуно непромишљен, да не кажем глуп.

 

[Ovi jedan]

То цитирано ти пише у том тексту

Ne postoji strani izvor za taj tekst, a link koji je casual postavia nije valjan i ti ka moderator to ne smiš dozvolit jer je suprotno pravilima foruma. Zašto mu dozvoljavaš da objavljuje tekst koji lažno optužuje jednog vladara za nešto šta nije reka i koji se lažno poziva na nekog neimenovanog britanskog povjesničara koji je to sve navodno i potvrdia?

Ne mogu virovat šta vas par radite i kojim se metodama služite u 21.st. kad se sve u minut može provjerit i saznat. Užas jedan..

 

[Лекизан]

Ne postoji strani izvor za taj tekst, a link koji je casual postavia nije valjan i ti ka moderator to ne smiš dozvolit jer je suprotno pravilima foruma. Zašto mu dozvoljavaš da objavljuje tekst koji lažno optužuje jednog vladara za nešto šta nije reka i koji se lažno poziva na nekog neimenovanog britanskog povjesničara koji je to sve navodno i potvrdia?

Ne mogu virovat šta vas par radite i kojim se metodama služite u 21.st. kad se sve u minut može provjerit i saznat. Užas jedan..

Имаш текст и аутора текста шта сад измишљаш.
Па ни они што си ти постављао углавном и не дају изворе за своје тврдње, па ти њихово писање узимаш здраво за готово.

 

[Ovi jedan]

Pričekat ću da Gordi ili neko od drugih nadležnih vidi šta vas dvojica izvodite jer ovo je ruganje sa zdravim razumom i poprilično podlo ako mogu dodat.

 

[Лекизан]

Pričekat ću da Gordi ili neko od drugih nadležnih vidi šta vas dvojica izvodite jer ovo je ruganje sa zdravim razumom i poprilično podlo ako mogu dodat.

Свака твоја објава позивајући се на неке шарлатане је управо то.

 

[Лекизан]

Postavio bih jedno pitanje bez zle namere, koliko istoricara postuje na ovom pdf-u?
Moderator je najmerodavniji za procenu i odgovor.
Nisam istoricar nekada davno sam ga pratio bez pretenzija nametanja svog misljenja struci, pogotovu ne iznoseci materijal koji nema istorijsku podlogu.

Мислим неколико њих, нисам упознат са тачним бројем.

 

[Statler and Waldorf]

Својствено асрбофобичним грлима а богами и савременим потурицама јесте како написах

та тежња упорног тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици, упорно инзистирање да је за све догађаје, несреће, ратове, патње, кроивица у неким силама мрака у Србији или неким српским негативцима лкоји су својим чињењима утроковали све те несрећче. Чак и онда када је то тражење кривице будаласто као што и,мамо од неких појава на овом форуму.
Ако се неко дрзне и покуша објективније сагледати материју, уважити достуопне списе и сазнања, а посебно ако то неизбјежно води да за почетак великог рата и нема српске кривице осим наравно у уврнутим конструкцијама у главама дежурних аутошовиниста, слиједи негодововање због таквих уписа уз жалопојку "у шта се претворио овај фопрум". Страшно, стварно га претјераше ти лупеджи који се усуђују коју позитивну о Србима и тим обавезним негативцима написати.
Као и то упорно мантрање како је повод великом рату сарајевски атентат а како су то масло тих мрачних сила у Србијици, Срби наравно криви.
У објави сам се осврнуо


да сарајевски атентат никако не може бити повод великом рату,. Такво мантрање је и погрешно и бесмислено.
Повод може бити само догађај који је рат покренуо, зато се и користи ријеч повод.

видим да си врло доследан у томе да људе који критички пишу о Сарајевском атентату називаш "србофобима", "аутошовинистима" и "савременим потурицама". међутим, приметио сам још једну занимљиву доследност у твом писању, или боље рећи- неписању за све ово време, ниси написао ниједну једину реч критике о Титу, његовом партизанском покрету, оружаној револуцији и грађанском рату у који су комунисти бацили земљу. необично.. с обзиром да скоро не постоји историјски период националне и светске историје који те не занима. само од Другог светског рата код Срба бежиш ко ђаво од крста те теме заобилазиш у широком луку.

 

[Khal Drogo]

... за све ово време, ниси написао ниједну једину реч критике о Титу, његовом партизанском покрету, оружаној револуцији и грађанском рату у који су комунисти бацили земљу. необично.. с обзиром да скоро не постоји историјски период националне и светске историје који те не занима. само од Другог светског рата код Срба бежиш ко ђаво од крста те теме заобилазиш у широком луку.

Опет ти, по обичају, оде од теме. И наравно, опет по обичају, машио си цео фудбал
Писао сам о Брозу, нашироко

Када је у питању сам Броз, које му је поријекло, да ли је то онај Јожица из Кумровеца или је Коминтерна подметнула неког свог "специјалца", реално данас са ове историјске дистанце, кога брига.
Брозова прича, ко год он био и ко год су му били отац и матер, почиње 1937.године када се показао "добрим рјешењем" из визуре Коминтерне да дође на чело КПЈ која свих тих година између два рата бјеше филијала Коминтере са не баш развијеном инфраструктуром у тадашњој Југославији и без готово икакве аутономије у дјеловању. Зато је Коминтерна уклонила оне који нису били толико добри за њихову ствар и Милан Горкић, или како се већ заправо звао, који је тада имао кудикамо већи углед од Броза, и други који су у очима Коминтерне били "сумњиви" су "елиминисани", тј ликвидирани.
На мјесту секретара КПЈ (филијале Коминтерне) се тражио послушан, који ће слушати директиве и који ће бити склон свакој подлости, пасјалуку ако треба уклонити или дисквалификовати оне који би "застранили", ако би имао прљавију прошлост, утолико боље. Броз се ту добро уклапао. И тако треба гледати његову улогу и у драматичним догађајима прије рата и током самог рата, увијек би директиве Коминтерне имале приоритет у односу на све друго, зато и не треа чудити пасивност КП од априлског слома до напада на Совјетски Савез, тако се на савјетоваима КП у мају и јуну 1941.године нити једна ријеч (барем у записницима) није посветила масакрима над Србима у ендехазији.
Када говоримо о ратној улози овог Броза, он је свакако пратио директиве Коминтерне, разумљиво морао се равнати и према околностима на терену, ту је и тај раздор међу српским устаницима у НДХ о чему смо на другим темама подоста писали, и који ће допринијети да страдање нашег рода у тој монструм творевини буде веће него што би било да није било тог раздора, и то свакако заслужујр тему.

Сам Броз је каснијих деценија глорификован да би то постајало гротескно, но нема ту ништа вриједно хвале. У том ратном хаосу пратио је директиве Коминтерне, да ли његова одлука бјеше да се крене одмах у "другу фазу револуције" и као приоритет постави борба против другог антифашистичког покрета или и то бјеше директива из Москве, тешко је са неком сигурношћу тврдити али тај раздор међу српским устаницима биће погубан по наш род у ендехазији.
Политика током рата бјеше често у духу доктрине "што горе то боље",, могуће зато никад није ни покушан напад на Јасеновац иако су партизани имали добрих бораца, добрих, способних команданата, бјеше и жеље за таквим нападом, али неко је то стопирао три године.
Код тешких одлука показивао би колебљивост и посебно кукавичлук, остао је глас да га је Сретен Жујовић више пута шамарао када би добио нападе страха и панике, покушало се прикрити али остао је глас. Уз то подоста лоших одлука, неспособност код војних операција, деценијама се учило о великим побједама партизана на Сутјесци или Дрвару, али то бејаху катастрофе партизана, 10ак пута више погинулих од непријатеља, ту су се "побједе" огледале што би овај Броз који је читав рат предеверао у дубокој позадини спасио своје ду*е, зато су изгинули прије свега због неспосоности тог врховног воше на хиљаде добрих бораца и ваљаних људи.

Добро је по партизане ишло 1944-е када се у рат укључила Црвена армија, када је она тежиште операција помјерила на сјевер, запело се на сремском фронту, што је пратило мобилизацију малољетних младића од 15-16 љета по Србији, беспотребно (беспотребно јер је исход рата већ био извјестан, а и тако се са том младошћу ние могла пробити линија одбране нациста) је изгинуло на хиљаде српских тинејџера.

Оно што су комунисти радили добро, бјеше пропаганда у рату, која је укључивала и разне кварне игре по потреби, посебно када би требало оцрнити други антифашистички покрет, није се допуштало да се Броз и клика око њега критикују, команданти који би критиковали одлуке Броза би гинули на разне начине, неки у борби, при нападу на бункер попут Демоње, неки би били позвани у Загреб, па ухапшени и ликвидирани, неки би попут Јована Маринковића доили паклени пакет, а ако би неки и претекао рат би послије рата трагично скончао чистећи пиштољ попут Петра Драпшина, дешава се.

У сваком случају, Броз и његов покрет су добили подршку и од Москве а касније и од Лондона, самим тим су из тог ратног хаоса профитирали.
Неки ће рећи да су били побједници, но Србима пречанима гдје је најмање 1/4 Срба у ендехазији изгинуло о некој побједи је дегутантно говорити, српски род бјеше крвави губитник у том рату, џабе ко ће након рата уграбити позиције када је народ биолошки истребљен.

Тешко је рећи када је почео отклон од Коминтерне, могуће у постратном периоду, могуће већ у самом рату, праву истину сазнати нећемо. Тај отклон је временом био све већи, могуће је Коминтерна временом почела тражити "боље рјешење", за њих боље, Броз се у таквој ситуацији разумљиво све више окретао Западу и моћним заштитницима, Британији и Америци. Одакле је и добијао све већу подршку. Постоје тврдње да је Коминтерна изабрала Хебранга да замијени Броза који је из њихове визуре посједовао потребне "квалитете". Данас знамо да је током рата био на сталној конкекцији са усташким врхом што му је из углаКоминтерне био +, јер што више прљавштине, то ће бити бољи кадар за њихову ствар. Наравно иде и питање, да ли је само Хебранг био на конекцији са усташким врхом.

Но Броз је успио изградити мрежу вјерних сарадника, одабрану дружину, углавном медиокритета које су пратиле потребни "квалитети", лојалност вођи, немилосрдност, бескрупулозност, склоност сплеткама и кварним играма. И у обрачуну са фракцијом која је остала вјерна Коминтерни остварили су побједу, наравно припомогао је и моћан западни заштитник.
Тај сукоб са Коминтерном бјеше и "прилика" Брозу и клики око њега, и тако оно што је ваљало у самом врху тог покрета, карактерни и способни, изгинули су у рату, сада бјеше прилика да се партија кроз ту борбу прочисти од преосталих способних, карактерних, који су вјеровали у ту идеју и који су претекли.
Тако су ударени темељи негативниј селекцији у свим сферама, напредовати су могли лојални, бескрупулозни и подобни у правилу медиокритети, ако би били склони интригама, утолико боље.
Сама друга Југа бјеше "де јуре" федеративна република, "де факто" бјеше монархија са монархом Брозом и свемоћним ЦК који је одлучивао о свему. Власт се одржавла уз помоћ репресивног апарата и пропаганде која бјеше агресивна и ефикасна, индоктринација која се спроводила од школског узраста па све до културе, и кроз филм давала је резултате, имали смо један амбијент гдје бјеше гријех мислити својом главом и гдје се одржавао култ вољеног и безгрешног вође који се није смио критиковати.

О самом Брозу, илити љубичици бијелој, тих деценија тешко је нешто ново рећи, то бјеше један апарат који је све контролисао, или барем покушавао, ту гдје ће свака одлука вољеног вође и дружине око њега колико год била погубна бити хваљена, сваки говор колико год био бесмислен глорификован, ствара се нездрав амбијент. Када би данас неки политичар ту мантру вртио коју је Броз вртио, постао би предметом спрдње, једна обична испразна реторика, али тада изађе у Борби или Политици премудра мисао Броза типа "неспособне требају замијенти способни" и имамо надметање народних маса ко ће веће дивљење показати вољеном вођи, ма која је то мудра глава могла тако нешто паметно смислити.
Један амбијент који је добро дочаран у филму "Три карте за Холивуд" или "У име наеода".
Након Броза имали смо шта смо имали, дошло је вријеме и да се плате рачуни негативној селекцији и свему наопаком што се радило. Да ли је расплет приче звана друга Југа и која је чедо Броза и клике око њега, морао бити тако крвав? Није, али би како би, за проливеним млијеком не вриједи плакати.

Написао сам о Брозу на неколико тема све што је по мени требало. Сад што форумаши на овом форуму заобилазе многе занимљиве теме а на другој страни отвара се мноштво тема о овом Брозу који то не заслужује и који би до бесвијестои разглабали о лику и чињењу "љубичице бијеле", шта да се ради таква времена. И насљеђе једног времена једноумља и индоктроионације. Баш и немам намјеру на свакој теми о Брозу узимати учешће и свакако не на темама којима и јесте једина сврха јпрепуцавање гдје у том препуцавању форумаши понављају потпуно исте баналне објаве,
Но Броз није тема. Да се вратимо теми.

 

[Bastiani]

Ispratio sam ovu obnovljenu diskusiju i primetio bih nekoliko stvari.

1. Zaista postoji konsenzus o tome da je Sarajvski atentat bio povod za Veliki rat. U smislu da je pokrenuo lanac događaja koji je na kraju rezultirao njegovim početkom. To je ono što definiše povod. Što se stvarnog razloga tiče, pridružio bih se onima koji smatraju da je preovlađujuće stanovište nemački imperijalizam, koji je iskoristio Beč da napadne Srbiju u očekivanju da će Rusija stati na stranu Srbije, pokrenuti mobilizaciju i tako dati pokriće Nemačkoj za napad na Rusiju; da ne zaboravimo da je i Nemačkoj bila potrebna neka vrsta ratne propagande koja bi njeno stanovništvo uverila u moralnu opravdanost ulaska u rat u kojem nije direktno napadnuta.

2. To što je Kraljevina Srbija imala na čelu obaveštajne službe oficira za kojeg je znala da je odmetnut od državne politike, čini je u nekoj meri objektivno odgovornom za atentat. Međutim, ne postoji nikakav, baš nikakav dokaz da je Apis naložio atentat niti da je znao kada će se dogoditi atentat, niti ko će biti izvršilac, niti da će suopšte dogoditi, i to nije utvrdila ni austrijska istraga. Optužbe na račun Srbije su uglavnom zlonamerne i zanemaruju da je u pitanju pre svega unutrašnja stvar Austrije, i da je Mlada Bosna proizvod realnog nezadovoljstva koje Apisova mreža jeste koristila ali ga nije izazvala. Da se prisetimo da je i šest godina ranije Austrija nezakonito anektirala Bosnu i Hercegovinu.

3. Ultimatum Srbiji je sročen da bi bio odbijen. O tome postoji opšta saglasnost u istoriografiji. To što bi neko voleo da se projektuje u 1914. godinu i da donese drugačiju oduku sa istorijom nema veze.

Čak postoji svedočanstvo da se sastavljač ultimatuma (čini mi se da je bio Bertold?) nekoliko puta tokom noći budio i menjao sadržaj u strahu na nije dovoljno neprihvatljiv.

4. Tvrdnje da je Gavrilo Princip i drugovi bio terorista su anahronizam baziran na tome da pojam terorizma nije bio isti kao danas. Terorizam toga doba je bio veoma rasprostranjena pojava i baziran na činjenici postojanja velikog broja obespravljenih i siromašnih, u okolnostima društava u kojima su opstajali tragovi feudalizma koji je odbijao da siđe sa istorijske scene.