Platonova Atlantida
Sredinom ostrva (Atlantide) pražala se ravnica, kažu jedra od najlepšihi najplodnijih ravnica, blizu koje se uzdizalo brdašce. Njega su okruživala tri pojasa vode i dva zemlje, poput prstenova. Na vrhu brda uzdizalo se svetilište posvečesao Posejdonu i Kliti, opasano zlatnim zi¬dom kroz koji se nije smračio prolaziti. Posejdoraov hram beše obložen srebrom, osim statua, koje foeta zlatae. Dva izvora, topli i hladni, pru¬žahu vode u izobilju, a unutra behu i kupatila za kraljeve i običan svet, za žene i za konje. Na drugom pojasu zemlje behu brodogradilišta i lu¬ke, okruženi zidom gusto zbijenih kuća. Iz ove, pukom prenaseljene zone, danonoćno je dopirala graja. A iza njih, na sunčanim, rodnim ravnicama, uspevali su najslađi ovozemaljski plodovi: korenje, trave, cveće, drveće i voće. Sve ovo, što je proslavilo ostrvo, koje sada leži u tami, nastalo je u čudesnoj lepoti i beskrajnom izobilju.
— Kritija i Timej od Platona
Nestali rajski vrtovi
Atlaititida nije jedisii deo sveta koji je prema legendama nestao u mor-skima dubinama. Dva kontinenta, prema predanju oba veća od Atlantide i kolevke civilizacije, zbrisana su sa lica zemlje.
Ti izgubljeni rajski vrtovi znani su kao Mu i Lemurija. Mu se vero-vatno nalazio u Pacifiku i bio je dva puta veći od Australije. Lemurija se, po legendi, nalazila u Indijskom okeanu i povezivala Afriku i Male¬ziju.
Teoriju o kontinentu Mu izneo je 1870. Džejms Čerčvord, pukovnik britanske kolonijalne armije u Indiji. On kaže da je od hindustanskih sveštenika slušao o tajnama nestale zemlje. Pokazali su mu neke tabli¬ce, odavno zaboravljene, i naučili ga prastarom jeziku nakal. Čerčvord je pričao da je identične kamene tablice pronašao i u Meksiku. Prema njima, Mu je potonuo u okean u velikoj prirodnoj kataklizmi pre 12000 godina, zajedno sa svojih 64 miliona stanovnika. Mnogi su u to vtreme verovaii u priču o kontinentu Mu.
Priča o kontinentu Lemuriji, bila je ipak veštije smišljena. Ime je u XIX veku skovao britanski zoolog profesor Filip SkSejter, koji je ceo kontinent krstio po lemuru. Fosili ove i drugih životinja, pronađeni u Africi i Maleziji, naveli su Sklejtera da oživi legendarne priče o nestalom kontinentu u Indijskom okeanu. Njegovu teoriju su podržavali mnogi, među kojima biolog Ernest Hikel i Darvinov istomišljenik To-mas Haksli,
Čini se da je manje izmišljenih podataka korišćeno za stvaranje le-gende o Lionesu — zemlji jugozapadno od engleske obale — koju je, kažu, posetio kralj Artur sa svojim vitezovima. Hroničar XV veka Vili-jem od Vorčestera naveo je kao dokaz manastirske svitke koji govore o „140 parohijskih crkava, odavno potopljenih, koje su se nalazile izme¬đu Kornvola i ostrva Scili".
Sve je potonulo u jednom danu. Taj sudnji čas je, po narodnom predanju, odredio sam čarobnjak Merlin da bi kaznio izdajicu kralja Artum viteza Mordreda i njegove pristaše.
Čudo zvano Surtsej
Potopljeni gradovi? nestali kontinenti? Koješta. Većina ljudi je s nepoverenjem primala takve legende – sve dok ih novembra 1963. Godine priroda nije razuverila. Tom prilikom su sile koje su uništile Atlantidu ponovo viđene na delu, ali ovoga puta u obrnutom smislu.
Kapetan jedinog ribarskog broda, koji je plovio duž južne obale Islanda, javio je radio-vezom svojoj bazi da se iz mora uzdiže ogroman oblak crnog dima. Zajedno sa posadom užasnuto je posmatrao kako iz dubine prašte eksplozije jedna za dragomu Stene su lefele i-do 500 sto¬pa u vszduh (150 m), dok su pramenovi dima dostizali visinu od 10.000 stopa (3,080 m).
Zatim su ribari ugledali kako talasi yapljuskuju veliku crnu masu koja je polako izranjala iz vode. Bio je to vrh vulkanske planine koja se izdizala iz dubine.
Islanđani su svoje novonastalo ostrvo prozvali Surtsej, prema Surturu, bogu vatre u skandinavskoj mitologiji. Ostrvo, na kome danas žive biljke, insekti i ptice, predstavlja najbolji dokaz da se novi delovi zemilje mogu pojaviti iz dubina isto tako brzo kao što su stari odlazili u legendu.
Za 24 sata ostrvo je dostiglo visinu kuće. Tokom nedelje njegov vrh je bio 200 stopa iznad morske površine. Kad je nakon dve godine vulkanska aktivnost prestala, ostrvo je bilo visoko preko 500 stopa i duže od milje.
autor: Nigel Blundell , naziv kjnige: "Najvece svetske misterije"
