Материја или твар се обично дефинише као супстанција од које су сачињени физички објекти, што практично значи да се под материјом сматра све што се може чулима осетити и поседује физичке особине.[1][2]
Иако у науци данас доминира такозвана метеријалистичко-дијактелистичка теорија, нема јасно дефинисане теорије материје која је нашироко позната. Материја би се најједноставније могла дефенистаи као истовремена манифестација масе и енергије у времену и простору. Као општа, филозофска и физичка, категорија, материја је неодвојиво повезана са другим општим категоријама, а то су простор, време и кретање. Материја, дакле, увек постоји у простору (заузима неки простор) и времену, а, такође, не може да постоји ни без кретања тј. налази се у стању сталног и непрекидног кретања и промена.
Један од најстаријих (формулисан још у античкој Грчкој) закона физике је Закон одржања материје који гласи: Материја се не може уништити, нити ни из чега створити, она може само да се мења и да прелази из једног у други облик.
Тек у 19. веку су исправно постављени темељи физике у смислу дефинисања основних особина материје и саставних елемената природе. Тада је примећено да осим супстанције (физичких тела) постоји нешто што у природи може имати физичке особине, а не мора имати масу и облик. То је била енергија и дуго је сматрана основним и независним саставним делом природе. Тај други облик постојања материје ми зовемо физичко поље. Можемо рећи да је материја грађа природе тј. универзума.[3]
Овде треба напоменути да постоји мала разлика у изражавању, јер, на пример, у англосаксонсиим земаљама под материјом се подразумева само супстанција као грађа физичких тела, а за физичко поље (field) често се користи израз енергија (energy).[4]
Међутим, од појаве специјалне теорије релативности уводи се двојност материја-енергија. Постоји изузетно чврста веза између материје и енергије, јер су материја (маса) и енергија, према познатој Ајнштајновој једнакости, потпуно еквивалентни и могу се и претварати једна у другу - материја у енергију у процесу анихилације, а енергија у материју у процесу креације. Дакле материја и енергија су два појавна облика исте стварности
