Antropologija: Kastaneda

[ag-golubica]

Nema recepta Golubice moja mila....‚‚Kolariću...paniću ...pletemo se samiću...sami sebe zaplićemo...samo sebe otplićemo..‚‚...i tako to...

TI ZNAS ,SI GLEDALA U PSULj OD PREKJUCE A?

 

[Vag]

Ja nisam "pravi hrišćanin". Niti sam pripadnik bilo koje religije ali koristim ono što je istinito iz svake religije. Najviše istine ima u Hrišćanstvu. Religije su izmišljene kao način ispiranja mozga tako da ljudi ostanu uspavani i poslušni robovi zverskog sistema koji njima vlada i to traje već hiljadama godina. Ali religije su samo jedan od mnogobrojnih mehanizama kontrole kao što su novac, ideologije, televizija i mediji, trovanje ljudi "lekovima", vakcinama, hemikalija u hrani, itd. itd.

Ja ne govorim "loše o drugima" kao ti kažeš već samo nemilosrdno razotkrivam iluzije i laži koje drugi pričaju. Mrzim laž a ne ljude koji su zavedeni njome. Pravi borac za istinu nikad neće ostati ravnodušan na laži i iluzije kojima uništavaju ljudski rod već će javno reći svima istinu bez obzira koliko je to bolno i neprijatno onima koji vole laži. Sa druge strane, pripadnici religija su izdresirani da ćute i da se ne opiru lažima i prevarama i da sve skrušeno prihvataju i da tako ostanu žrtve i uspavani. Nema nikoga da kao Isus govori istinu po svaku cenu pa makar ga popljuvali mučili i razapeli! Setite se, Hrist je bio veoma nemilosrdan prema licemerima i lažnim učiteljima u raspravi. Pogledajte od 6 - 8 glave jevanđelja po Jovanu. Radi nepokolebljivog iznošenja istine, RELIGIOZNI poglavari tadašnje jevrejske religije su ga razapeli. Dakle, PRAVI Hrišćanin bi trebalo UVEK da govori istinu, bez obzira dali ta istina vređa i ljuti one osobe kojima ih priča.



Nisu druge vere demonske, već je u njih ubačeno puno demonskih prevara i laži. To važi i za hrišćanstvo. Sve zvanične vere su deo sistema kontrole i ispiranja mozga. U slučaju, Krišne radi se o caru reptila ili zmijskom caru, koji se predstavlja kao nešto drugo, kao dobro i plemenito, čovekoljubivo biće a u stvari je ljudožder.



Sa ovim se slažem u potpunosti. Tako se sukobljavaju prirpadnici raznih religija i svađaju se čija je iluzija bolja i istinitija, hahaha... Međutim, ja nisam iz te ekipe ja ne napadam ego već napadam laži...

Pozdrav.
Krist je bio veoma nemilosrdan prema licemjerima i lažnim učiteljima u raspravi. Ali nikad nije mrzio, niti laz niti nista drugo, veoma vazno je da se prestane mrzit, jer dok to ne ucinis, do tad nesto nestima u tebi, zapravo dok ne prestanes mrzit, nosices sjeme sotone u sebi.

Inace je vazno govoriti istinu, ali ne na taj nacin da govoris drugima kako su oni u zabludi, da vjeruju u krivu vjeru, ili da su izgubljeni. Istina je kad im kazes sta je u njima, da ih bog voli, da idu pravi putem ako od srca vole boga, sebe i druge. Jer kad malom djetetu, ili isto tako odraslom pokazujes samo njegove greske, tad ce taj samo sebe vidjet slabim, a u inat ce tebi pokazat da nije i borice se protiv tebe, bez da ikad vidi tvoju namjeru da mu pomognes istinom, nadam se da kuzis sta hocu reci.


Kazes druge vjere nisu demonske, vec je u njih ubaceno puno demonskih lazi i prevara. Zasto onda kazes da je Krishna car zmija, znaci da je cjeli Hinduismus samo sacinjen od demona, a da nije nimalo nista dobro tamo.
Nekako pricas bez veze, bez smisla.


Sigurno je tako da su puno lazi u vjerama i puno tog nas zeli sprjeciti, ali ako se previse koncentriras na zlo i lose, to ces uvjek i vidjet i osjetit.
Kao sto je sve od boga, zapravo da je bog svagdje sto postoji, tako je i u svakoj religiji, u svakoj vjeri i u svakom zivom bicu iskra istine. Na to se treba koncetrirat i pokazat drugima tu iskru istine koja je svuda. Sve dok ne ucinis to, radis za krivu stranu, znao ti to ili ne. Daj snagu, ljubav a ne pokazuj greske drugima koje imaju.

 

[Gerda]

A jel može neko da mi objasni, kakve veze ima sve ovo o čemu pričate sa Kastanedom?
Bila bih vam zahvalna...suviše ste razvodnili priču i pričate o svemu, samo ne o temi...

 

[Nikko]

A jel može neko da mi objasni, kakve veze ima sve ovo o čemu pričate sa Kastanedom?
Bila bih vam zahvalna...suviše ste razvodnili priču i pričate o svemu, samo ne o temi...

Cekao sam nekog drugog da pita, hvala

 

[Vag]

Pozdrav.
Razvilo se sigurno od teme Kastanede do sad.
Ali si u pravu i ovo je zadnje sto nema veze s Kastanedom, malo prije sam procitao bas ovu ljepu pricu iz Perzije koja pase zadnjem sto je vamo pisano.
Svima dobro.

Jednom je dosao covjek iz Afganistana, jedan Pathane, da posjeti Kabira. Kabir nije bio kod kuce, samo njegova zena.
Dali nije moguce da ga ipak nekako mogu sresti, jer sam dosao iz daleka samo da ga sretnem.
Mozes ga sresti, rece mu zena, on je prije pet minuta krenuo na sprovod, tamo ga mozes sresti.

Ali kako da ga prepoznam, rece Pathane.
Vidjet ces, objasni mu zena, da svi ljudi koji idu iza ljesa, da im je svjetlo iznad glave. Ali kad je sprovod gotov i ljudi su krenuli prema kuci tad im se gasi svjetlo, ali Kabiru se svjetlo negasi, vec svjetli istom snagom. Onda ces znati da je to on i tad ces moci s njim razgovarati.

Covjek ucini sto mu je receno. I tako na kraju sprovoda vidi on kako se svjetla iznad glava gase, samo kod jednog jos svjetli.
To je Kabir i tako je covjek otisao kod njega i pitao je sve sto mu je bilo na srcu. Jos samo rece, Kabire, molim vas, objasnite mi zasto su sva svjetla kod drugih nestala, a kod vas ne.

Tad mu rece Kabir, to je zbog toga sto svi ljudi koji pricestvuju sprovodu, misle to ce se desiti i meni i tako se opet sjete boga. Kad se sjetimo boga tad imamo svjetlo iznad glave. Ali ako se vratimo svakodnevnici i zaboravimo boga tad nestaje svjetlo, samo svetim ljudima je svjetlo iznad glave jer oni stalno misle na boga.

 

[Kartiikeya]

Ljudi vide ono sa cime su opsjednuti - pa zato i vidis demone i reptile po svuda

Stalker, em shvacas sve doslovno sta procitas, em previse citas Ickea koji bas i radi za iluminate. Odi u prirodu malo, mani se knjiga, i uzvaj.. proce ti zivot uzalud...

Ko i pope, više pričaju i misle o Đavolu neg o Bogu.

 

[Kartiikeya]

Karti izvini zbog moje lenjosti i znaka navoda mislila sam da nema potrebe jer si rekao sto sam i ja pomislila.

ма то сам ја само ради сталкера напоменуо, не види човек да си просто цитирала само без навода.

Znas imam 54 godina svasta sam videla puno vise procitala proucavala sve nama dostupne sisteme vezbala molila,Jasmina Puljo, Slavinski ,Kroli ,Isihazam, Sve pravce Yoge, Pitagorejce,Kastaneda TM,radila sa binaularnim ritmovima,tantru po grobljimam od ovih novih NEW AGE mi je muka.40godina tragam i nista samo prazne price.Ne racunam vutru pivo i LSD.

kako si prošla sa binaularnim ritmovima? . Tantre se bolje okani, a groblja pogotovo, tida samo duhovi zuje, a oni su izgubljeniji od ljudi ovog doba...

New age ima samo površne psihološke fenomene za koje se ljudi zakače, ali to je sve plićak i vrlo, vrlo kratkog dejstva. Oni koji su i uspešni u ponečem od toga, naprave pukotinu u svesti do nekog matefizičkog fenomena, zirnu u njega, i potom ih ponovo zatrpa smeće kojeg imaju u svesti. Oni znaju i pravilno vide da tu nešto ima, ali ne vide kako da se oslobode sveg smeća i uđu u postojani tok duhovnog napretka; već samo ulete na kratko u nešto izvan ovog sveta, a potom ih ponovo prekrije smeće sa smetlišta njihove svesti, nikako da ga stresu sa sebe... Ne shvataju koji je proces primaran i koji zaista funkcioniše u ovom dobu (u ovim uslovima, ovom vremenu, ovim okolnostima i za ove i ovako pale ljude kakvi smo danas) a koji postupci (jer to su samo postupci, nisu celoviti spoznajni sistemi, već fragmenti) mogu biti samo od pomoći nekim pojedincima, ponekad i od velike pomoći, bave se pomoćnim procesima (koji nisu obavezni, ali nekom eto, pomognu). To je upravo ono na šta sam se brecnuo u razgovoru sa stalkerom, on je čovek iskren u svom nastojanju, ali je fanatičan i jednostran. On je, možda čak i nesvesno, pokušao da jedan takav prosti postupak (kao što je piramida sunca ili spomenuto disanje tj "carska pranajama",) predpostavi, stavi ispred, jednog grandioznog i za ov doba savršenog spoznajnog sistema, što ne da je neodgovarajuće, nego je - ludost Otuda i opaska da se okean ne može preći držeći se za rep psa...ume on da pliva, al samo po plićacima.. dakle, ne treba preuveličavati uzimanje utočišta nečega što nema dalek domet... iako rezultati mogu biti vidljivi brzo i relatiivno lako...

Na cemu ste TI i STALKER kad ga tako gadno i sa uzivanjem lomite sve ove mesece.Zivota ti dajte mi recept da i meni lakne.Ljubim VAS

Stay high forewer Duhovnost je kao transcendentalna droga...Naša lična energija je mala , al energija koja dolazi iz izvora je beskrajna....samo se ne sme koristiti za sebične i prizemne (a ne daj Bože za podzemne) svrhe, inače odmah presuši...

 

[Kartiikeya]

Icke ne radi za Iluminate.

Teško je to određeno reći, verovatno da ni njemu samom to nije jasno. U svakom slučaju ne može se bez dobrane distance verovati tek jednom čoveku.... Harizmatičan je nema sumnje, ali neko ko nije upućen u detalje šta se događa iza zavese, teško da će moći da razabere šta je šta i gde je čemu mesto u istini.

 

[Kartiikeya]

Ne znam na čemu je cenjeni pismoznanac Kartikrišna ali izgleda da je nešto gadno i opasno... A ja sam na suncu i čistom vazduhu.

Slabo ti to vidiš stalkeru tim tvojim metafizičkim đozlucima Lost in translation. (doslovno i bukvalno) Mi smo na nečem prilično sličnom, sličnijem nego si ti to voljan sebi priznati razlika je samo kao između zelenijeg i manje zelenog voća ali i to je u vidu neke miskovane papazjanije... Nije to lako razabrati, ali da se u dovoljnoj meri naslutiti...

 

[Kartiikeya]

Ustanak, braćo! Vreme je za buđenje, dosta je bilo spavanja! Juuuuuriiiiiišššš!!!

Za razliku od one demonske dnevno-političke "Evropa nema alternativu", ja bih je parafrazirao i preobrazio u božansku - Buđenje nema alternativu. A vreme je kratko, još malo pa ko se probudio probudio, na koji god način pa onda .... Što reče deda Miloje "More, biće frtutme, ima da svet bude počišćen ki s metlu."

 

[Kartiikeya]

Pozdrav.
Krist je bio veoma nemilosrdan prema licemjerima i lažnim učiteljima u raspravi. Ali nikad nije mrzio, niti laz niti nista drugo, veoma vazno je da se prestane mrzit, jer dok to ne ucinis, do tad nesto nestima u tebi, zapravo dok ne prestanes mrzit, nosices sjeme sotone u sebi.

U redu je da se mrzi na zlo. Mržnja je osećaj koji ima mesto u životu čoveka, ne treba samo da se pogrešno usmeri. čak i gnev ima svoju upotrebnu vrednost i mesto, pa čak i zavist može pozitivno da se iskoristi ako ko ima mudrosti u ako je samoovladan!!! . Jedini osećaj koji se javlja u nama, u ovom uslovljenom stanju, a da se apsolutno nikada nigde i ni nakoji način ne može pozitivno upotrebiti je - pakost. To je jedini apsolutno negativni osećaj, on postoji samo u materijalnom svetu, nema ga u duhovnom.

Inace je vazno govoriti istinu, ali ne na taj nacin da govoris drugima kako su oni u zabludi, da vjeruju u krivu vjeru, ili da su izgubljeni. Istina je kad im kazes sta je u njima, da ih bog voli, da idu pravi putem ako od srca vole boga, sebe i druge. Jer kad malom djetetu, ili isto tako odraslom pokazujes samo njegove greske, tad ce taj samo sebe vidjet slabim, a u inat ce tebi pokazat da nije i borice se protiv tebe, bez da ikad vidi tvoju namjeru da mu pomognes istinom, nadam se da kuzis sta hocu reci.

U principu, da. Istinu treba saopštavati na ljubazan način, bez da se izaziva uznemirenje. Međutim to možeš samo onda ako možeš da odabereš sagovornike (na forumu nikada ne znaš ko sve čita šta si napisao, i usled toga što su ljudi različiti, neko će se naći uznemiren nečim što će nekom drugom zvučati uzvišeno.To je pitanje sklonosti, a ljudi nisu isti. Na forumu ne možeš izbeći takve situacije, ali ih mošež korigovati kada se dese.

Kazes druge vjere nisu demonske, vec je u njih ubaceno puno demonskih lazi i prevara. Zasto onda kazes da je Krishna car zmija, znaci da je cjeli Hinduismus samo sacinjen od demona, a da nije nimalo nista dobro tamo.
Nekako pricas bez veze, bez smisla.

Problem sa izjavama takvog tipa je u tome što one predstavljaju negativnu sugestiju a nemaju nikakvu smisaonu i argumentovanu težinu. Njihova težina je psihološka negativnost koju nose, njima se nastoji sugerisati osećaj odvratnosti ka nečemu na šta govornik usmerava tu svoju negativnost, i sugerira je usiljenim, ostrašćenim, nametanjem sagovorniku, bez da mu daje i jedan osnovan razlog za to. A u slučaju takvih grandioznih spoznajnih sistema kakav je recimo Vaišnavizam ili Hrišćanstvo ili Islima ili pak u principijelno nižoj kategoriji - autentični oblici mistike i duboke filosofije takav pokušaj predstavlja grandioznu glupost, ali ozbilju glupost, jer posledice mogu biti vrlo loše, nepredvidive i nekontrolisane.

Sigurno je tako da su puno lazi u vjerama i puno tog nas zeli sprjeciti, ali ako se previse koncentriras na zlo i lose, to ces uvjek i vidjet i osjetit.
Kao sto je sve od boga, zapravo da je bog svagdje sto postoji, tako je i u svakoj religiji, u svakoj vjeri i u svakom zivom bicu iskra istine. Na to se treba koncetrirat i pokazat drugima tu iskru istine koja je svuda. Sve dok ne ucinis to, radis za krivu stranu, znao ti to ili ne. Daj snagu, ljubav a ne pokazuj greske drugima koje imaju.

U vedskoj duhovnosti postoji jedan koncept, jedan od važnih elemenata vedske duhovno-filosofske misli - to je koncept cikličnog vremena, po kojem je ovo vreme u kojem trenutno živimo - doba Kali. (poslednje doba, zima duhovnosti, - doba licemerja i svađe - to su mu dve osnovne odlike koje su najrasporstranjenije, pored ostalih, sekundarnih). Kali je predstavljen kao crni demon, a njegovo prisustvo se otkriva po jednom od ovih spomenutih glavnih simptoma - dakle tamo gde je svađa - tamo je Kali! Danas se ljudi usled nesporazuma lako posvađaju oko najmanje sitnice, zato jer su demoni svud-prisutni u ljudskom društvu, a oni su svudprisutni jer su im ljudi postali pogodno tle za razvoj.

 

[Kartiikeya]

A jel može neko da mi objasni, kakve veze ima sve ovo o čemu pričate sa Kastanedom?
Bila bih vam zahvalna...suviše ste razvodnili priču i pričate o svemu, samo ne o temi...

Tema se razvila prilično široko, Ovo o čemu se sada govori ja shvatam kao razmatranje mesta i uloge Kastanede, tj učenja koje je on preneo, u odnosu na ostale duhovne, mistične i filosofske sisteme. Široko jeste, ali ne bih rekao da je ne-povezano sa temom, naprotiv.

 

[Vag]

Nemoze se zlo unistit zlom, niti mrznja moze smanjit mrznju.
Rat se ne pobjedjuje s ratom.

Neko je rekao, zovite me na demonstracije gdje se ide za mir i slobodu, nikad me ne zovite gdje se ide protiv nedjeg.

Isto tako je onaj stranac u stranoj zemlji koji vice, nacisti van, isti je kao nacista koji vice stranci van.

Mrznja moze izazvati jos samo vise mrznje, zato nije potrebna niti korisna.

 

[Kartiikeya]

Nemoze se zlo unistit zlom, niti mrznja moze smanjit mrznju.
Rat se ne pobjedjuje s ratom.

Mržnja koja je pravilno usmerena nije zlo, već dobro. Kao što minus i minus daju plus u matematici, kad mrziš na zlo (dve stvari sa negativnim predznakom ) to je dobro. Ako je ko tolerantan prema zlu onda je takva tolerancija zlo a ne dobro. Ne treba mrziti živo biće koje je ogrezlo u zlo, već zlo u koje je ogrezlo (fenomen a ne nosioca). A i Bog kažnjava - samo nije sretan i ne nalazi zadovoljstvo u tome. Noako je nužno zarad nečijeg dobra, onda to tako mora biti. Naravno da se pogrešnom primenom ovih principa koje rekoh može izvršiti zloupotreba, ali ne govorim o tome, govorim kakvi su principi kada su ipsravni, kada su onakvi kakvi jesu, a ne kada se zlonamerno upotrebe.

Neko je rekao, zovite me na demonstracije gdje se ide za mir i slobodu, nikad me ne zovite gdje se ide protiv nedjeg.

To je igra reči, jer ako je za nešto onda je automatski i protiv onoga što je suprotnost toga. Materijalni svet je takav, to je svet dualnosti, ne može se u materijalnom svetu dualnost izbeći. To je moguće samo u duhovnom svetu, jer tamo nema dualnosti.

Isto tako je onaj stranac u stranoj zemlji koji vice, nacisti van, isti je kao nacista koji vice stranci van.

Da, al oni tu viče protiv ljudi , tebao je vikatiprotiv negativne pojave, nacizma. e mogu se istovremeno pomiriti suprotnosti. Ili jedno ili drugo.

Mrznja moze izazvati jos samo vise mrznje, zato nije potrebna niti korisna.

Ne možeš živom biću uskratiti ono što mu je inherentno a da ga pri tome ne osakatiš - učiniti to u ime bilo čega - je najgora praktična mržnja prema živom biću, ma u kakvu je odoru zaodenuto. Upravo na toj taktici počiva demonska manipulacija živim bićima. Mi imamo i negativne osećaje i ako su oni pravilno usmereni sve je na svom mestu.. U redu je da mrziš na zlo, ne možeš voleti zlo ili biti prema njemu tolerantan ili indiferentan ! jer onda prelaziš na njegovu stranu i postajš njegov izvor, ma kako to neko racionalizovao u svom umu.

Osećaj ne možeš gušiti selektivno,ako gušiš negativan osećaj onda gušiš svaki osećaj, Na kraju dobiješ društvo kakvo je ono danas, društvo neurotika, za koje nikada ne znaš kako će reagovati ako se spoljašnja presija koja ga obuzdava ukloni (jer iznutra kipi ko ekspres lonac, jer potiskuje ono što on jeste! ) .

Osećaj samo pravilno upotrebi gde mu je mesto i onda će sve biti u harmoniji, potiskivanje tzv. negativnih osećaja vodi prvo u neurozu a potom u psihozu. A osećaj, rekoh ne možeš potiskivati selektivno, ako ubijaš bilo koji osećaj onda ubijaš svu osećajnost u čoveku.

 

[Vag]

Minus i minus daju samo zato plus jer su skupa jaci.
Od dvije slabosti nastaje veca slabost, koja se kad su skupa jace osjeca, u plusu je.

Na kraju izgleda da pricamo isto. Ne mrziti znaci da nejdajes snagu, energiju mrznji.

Vazno je da se ne osjeti osjecaj mrznje, jer taj osjecaj mrznje nebrine o tome zasto mrzi, ono mrzi i uziva u tome, tako je to i sa puno drugim osjecajima koje netrebamo, ili koje nisu nase.

Bog kaznjava tako da dobis ono sto si napravio.


To sto kazes za dualnost, ako sam za slobodu nemoram biti automatski protiv neslobode. Nisam protiv zatvora, jer sam u njemu, i svagdje postoji izlaz u slobodu kad se pomiris s situacijom, s sadasnjosti, a dok si protiv, nisi u miru i nevidi se izlaz. Kad duhovni svjet udje u materijalni tad ne vaze vise zakoni ovog svjeta.

Osjecaje se nesmije gusit, istina, ali ih treba prepoznat i vidjet sta ti vrjede.

Hvala ti za razgovor, ali vise nemam nista reci za temu mrznja i slicne njoj, osim, nisu vrjedne spomene.

 

[Hekate]

Tema se razvila prilično široko, Ovo o čemu se sada govori ja shvatam kao razmatranje mesta i uloge Kastanede, tj učenja koje je on preneo, u odnosu na ostale duhovne, mistične i filosofske sisteme. Široko jeste, ali ne bih rekao da je ne-povezano sa temom, naprotiv.

...

 

[Hekate]

TI ZNAS ,SI GLEDALA U PSULj OD PREKJUCE A?

Ma znaš i ti to...i bez pasulja...ali sa malko praviš Tooooša...

 

[ag-golubica]

A jel može neko da mi objasni, kakve veze ima sve ovo o čemu pričate sa Kastanedom?
Bila bih vam zahvalna...suviše ste razvodnili priču i pričate o svemu, samo ne o temi...

A tema je Antropolpgija a to je: disciplina koja proučava ljudski život i kulturu, te sličnosti i razlike među ljudima: kako ljudi žive, što rade, što misle i kako se odnose prema okolini. Osim toga, antropologija proučava kako se razvijala ljudska rasa, te kako su nastajala i nestajala ljudska društva, ali je okrenuta i sadašnjosti i budućnosti ljudskog roda. Mogli bismo reći da se predmet antropologije svodi na jedno pitanje: što to znači biti čovjek?

Sad moz Kastaneda ali i Isus Buda Krisna ima ih puno seko.

 

[Hekate]

Kartiikeya je napisao:


Zašto to tako mora ići?Jel to vede tako uče ..kad je neko prema tebi fin budi i ti prema njemu a kad nije onda nemoj ni ti prema njemu?

 

[Kartiikeya]

Kartiikeya je napisao:


Zašto to tako mora ići?Jel to vede tako uče ..kad je neko prema tebi fin budi i ti prema njemu a kad nije onda nemoj ni ti prema njemu?

Ne prema meni, već perma učenju. Vede uče da čovek treba biti ponizniji od slamke na ulici kada je u pitanju njegova malenkost, ali kada je u pitanju učenje, ne treba ni malo tolerisati uvredu, blaćenje, izvrtanje... Problem je što ponekad te dve stvari mogu biti povezane, pa kada neko blati oponenta on preko toga indirektno diskredituje učenje (odnosno postoji kategorija slušalaca koja ne uviđa razliku pa blaćenje govornika podsvesno usvaja kao slabost učenja ako se na takav izazov adekvatno ne odgovori), tada se takođe mora reagovati, ali ne u odbranu ega već opet učenja. Odbrana opet zavisi od vremena, mesta, okolnosti, osoba... Intelektualn tip učenje brani filosofski, logički retorički, rasuđivanjem... viteški tip bi takvom odseko jezik (naravno u davna doba, ne sada, jer bi sada skoro svi šetali neokolo bez jezika u ovom dobu važi princip maksimalne samilosti usled dubokog duhovnog pada ljudi, pa se i vređaoci maksimalno tolerišu ali ne bez da se na prikladan način odgovori na takve izazove.) Duhovno učenje je od najveće i večne dobrobiti kako za ljudsku zajednicu, civilizaciju, tako i za svakog pojedinca, stoga je predpostavljeno svemu ostalom i mora se štititi. To je složena tema, sa dosta zamršenosti, ali ovo su neka generalna pravila.

 

[Kartiikeya]

Minus i minus daju samo zato plus jer su skupa jaci.
Od dvije slabosti nastaje veca slabost, koja se kad su skupa jace osjeca, u plusu je.

Ne baš tako. Naime, i u logici, negacija negacije je (doduše ne uvek apodiktički) pozitivnost. Negiranje zla je - dobro, iako su iz zlo i negiranje negativnog "naelektrisanja"

Na kraju izgleda da pricamo isto. Ne mrziti znaci da nejdajes snagu, energiju mrznji.

Verovatno, samo te teme, kao i sve druge, kada malo dublje zakopa u njih naulazi se na zamršenosti u kojima se um sve teže snalazi što dublje zalazi u njih, jer razlike postaju sve tananije i teže uočljive. Tu mi (ljudi) gubimo u sukubu sa demonima - oni imaju puno veću tehničku inteligenciju, ali duhovni potencijal im je u donosu na ljude mizeran.

Vazno je da se ne osjeti osjecaj mrznje, jer taj osjecaj mrznje nebrine o tome zasto mrzi, ono mrzi i uziva u tome, tako je to i sa puno drugim osjecajima koje netrebamo, ili koje nisu nase.

Moraš ga osetiti, ono što ne smeš dopustiti jeste da ovlada tobom pa te mimo tvoje volje ponese i natera da učiniš neko zlo.Jer mržnja je osećaj (veoma jak osećaj odbojnosti), ona nije delatnost. Između osećaja i delatnosti, akcije, dela, stoji volja, ona daje dopust da se učini neko delo. E tu treba paziti, jer je jakim osećajima i umom generalno teško vladati; ne treba dopustiti da negativan osećaj navede na neko zlo delo. Osećaj treba da je usmeren na fenomen, ne na nosioca fenomena, nosioc fenomena ako je zahvaćen nekim zlom, treba gledati načina da mu se pomogne da se tog zla oslobodi, ako je baš nepopravljiv (ako je u srcu sklon i namerno, svesno čini zlo) najgore što se može uraditi je da se bude indiferentan prema njemu, ali to ne znači biti indiferentan prema zlu koje ga je obuzrelo. Zavidni se ignorišu, s međusobno ravnima se sarađuje na prijateljskoj osnovi a uzvišeniji se služe i odaje im se poštovanje. Ako sveta osoba nekoga ignoriše - to jenajgore što može da mu se desi, to znači da je beznadežan slučaj. Ako je neko glup ili ako je jako tašt to su dve velike prepreke za duhovni napredak. Ali pojedinačno nisu nepremostive. Ako je neko glup a ponizan za njega imašanse, jer ikao sam ne shvata rado će prihvatiti savet i biti vođen od negog inteligentijeg. Ako je tašt, to je teži slučaj, al čak i tada sa dobrom i oštrom inteligencijom (pod uslovom da su mu u srcu sklonosti generalno dobro usmerene) ono sam može prilično dogurati, možda zahvljujući generalno dobrom usmerenju srca i jakom inteligencijom uspe shvatiti svoju taštinu i osloboditi se je.

No, ako je neko istovremeno glup a tašt - to je nagori slučaj. Glup pa ne može sam ništa pravilno shvatiti, a tašt pa ne prihvata savet i pouku od drugih. Izgubljen slučaj. Takvom pomaže samo neki indirektni način....

Pakost je jedini osećaj koji nam nije inherentan. A on je još osećaj za pozitivnim predznakom!!! naime - to je osećaj sreće! Jel, pakost je kada je neko srećan zato što je neko drugi nesrećan. Kad neko uživa i nalazi zadovoljstvo u tuđem jadu i unsrećenosti. Za šta se to pozitivno može iskoristiti?! Nizašta, to je najbednije stanje "sreće".

Zavist je opet negativan osećaj (zavist je kada je neko nesrećan zato što vidi kako je neko drugi srećan).Ali zavist se može pozitivno iskoristiti, a pakost - ne (ne postoje nikakve okonosti pod kojima bi tuđa nesreća trebala u nečijem srcu izazvati osećaj sreće, - esencija zla.)

Bog kaznjava tako da dobis ono sto si napravio.

Da, dovije se odgovarajuća reakcija datoj akciji. No nije srećan kada to čini, ne uživa u kažnjavanju niti ga sprovodi zlonamerno ili neovladano.

To sto kazes za dualnost, ako sam za slobodu nemoram biti automatski protiv neslobode. Nisam protiv zatvora, jer sam u njemu, i svagdje postoji izlaz u slobodu kad se pomiris s situacijom, s sadasnjosti, a dok si protiv, nisi u miru i nevidi se izlaz. Kad duhovni svjet udje u materijalni tad ne vaze vise zakoni ovog svjeta.

Nisam siguran da ovo razumem.

Osjecaje se nesmije gusit, istina, ali ih treba prepoznat i vidjet sta ti vrjede.

Gomilanje potisnutih osećaja od od čoveka pravi nečoveka (neutoričnog, impulsivnog, bezosećajnog čoveka) . Naši osećaji nas, izvorno, nikada ne lažu, uvek postoji valjan razlog za njih, ono što nas zbini i zavede jeste kada počnemo da potiskujemo osećaje i onda nagomilana sila osećaja čini da delujemo impulsivno jer ne možemo vladati tolikom pritiskom potisnutih osećaja. To je način na koji smo zavrnuti u detinjstvu. Ima bezbroj primera i svi su jedinstveni za svaku pojedinu osobu, nekih su grubi i opčiti a neki tanani i suptilni као:

 

[Kartiikeya]

"Četvorogodišnji Piter je često dobijao batine od svog oca zbog raznih malih prestupa. On je podnosio te batine, govoreći sebi da mora da je učinio nešto užasno kad ih je zaslužio i nastavljao svojim putem. Jednoga dana, kada je sa majkom bio u kolima, došlo je do saobraćajne nezgode i porodična kola su bila uništena. Kad su Piter i njegova majka stigli kući, otac je čekao i bio besan. „Kako si mogla da budeš tako glupa!" bila je njegova prva primedba. Još potresena od sudara, Piterova majka je počela da plače, još više pojačavajući očev bes. Konačno, on ju je udario i oborio. Vrišteći, dečak je jurnuo na oca i zgrabio ga za ruku koja je bila spremna za drugi udarac. Otac ga je ščepao, grubo protresao i tresnuo o zid. U tom trenutku, Piter je shvatio da bi otac mogao da ga ubije kada bi bio dovoljno isprovociran!

Od toga dana, dečak je morao da pazi na svaku reč koju bi izgovorio u očevoj blizini, na svaki pokret koji bi napravio. Njegovo detinjstvo je postalo doba užasa, jer je stalno bio zauzet umiljavanjem svome ocu. Ipak, imao je majku, kojoj je mogao da se okrene. Ali ona nije više mogla da podnese život sa svojim grubim mužem, počela je mnogo da pije, tako da je završila u ludnici. Pošto su je odveli, Piter je znao da je to „kraj". I bio je — kraj njegovom postojanju kao normalnog integrisanog ljudskog bića. Sledeće dve decenije ponašao se simbolički sa svakim koga je sreo. Osećanje koje je „odigravao" i koje je zatvaralo sve aspekte njegovog života bilo je: „Molim te, tata, nemoj da me povrediš."

Tako prosto i "svakidašnje, a takao pogubno...


Ili (suptilno)

"Jednog dana, kad joj je bilo šest godina, Anu je uhvatila kiša. Žena iz susedstva ju je našla potpuno mokru i svu uzdrhtalu. Unela je devojčicu u kuću i zagrejala je kraj kamina mazeći je. Ana se odjednom osetila „čudno" i „smešno" — i, ne rekavši ni reč toj dobroj ženi, izjurila na kišu i trčala sve do svoje kuće. U svojoj sobi jecala je skoro jedan sat. Anina majka je došla da vidi u čemu je stvar, ali dete nije znalo. Samo se osećala nelagodno. Kasnije je obrisala suze i sišla da pomogne majci da spremi večeru.
To je bilo sve — njena velika primalna scena. Ipak, to je bilo traumatičnije nego bilo kakve batine, jer nije moglo da bude integrisano niti shvaćeno.

Pre tog kišnog dana, Ana je dobijala batine zato što se uprljala, ili zato što je govorila ružne reči, ili zato što je podizala haljinu — sve uobičajene stvari koje se većini nas dešavaju. Svaki put kad bi osetila da je pogrešila, izvinjavala se poslušno i nastavljala po svome. Ali, potpuno je preživljavala ono što se događalo. Toga dana kad je padala kiša, međutim, ona ništa nije pogrešila; nije trebalo da se izvinjava, nije bilo ničega što bi dovelo do toga da se oseća onako kako se osećala.

Toplina te susetke pokazala joj je svu prazninu njenog života. Ona je za trenutak nazrela ono što nikada kod kuće nije dobila — vreme posvećeno njoj, plemenitost, utehu, jednostavnu humanost. Shvatila je da ona nikada ne može da bude ono što jeste ako želi da ima ljubav svoje majke. Otišla je kući da jecanjem odagna to što je uvidela, pre nego što je udari punom snagom, pre nego što oseti to razorno - nikad!.

Posle plača, kad je devojčica sišla da pomogne majci, njen stvarni život je prestao. Spolja, ona je postala uglađena, slatka i spremna da pomogne. Iznutra, napetost je rasla.
Pokušavala je da se radom oslobodi svoje nelagodnosti, stalno pomažući majci koja je uglavnom bila bo¬lesna. Dobrovoljno je vodila brigu o malom bratu. Borila se, a napetost se produbljivala, kao i njena neuroza. Ona nije želela da vodi brigu o malom bratu, želela je da o njoj brinu i neguju je; nije htela da pere sudove, htela je da se igra. Ali je pristajala na ono što je mama želela i negirala sebe. Provela je život pokušavajući da preobrazi svoju majku u tu dobrodušnu susetku koja joj je ponudila ljubav bez quid pro quo (Uzvraćanje, usluga za uslugu). Borba ju je sprečavala da oseti istinu da njena majka nikad neće biti ona nežna osoba koja joj je potrebna. Devojčica je bila uhvaćena u klopku.

Da je prestala da se ponaša krotko i uglađeno, pojačala bi majčino nezadovoljstvo što mora da bude majka. Krotkost je bila Anin način da izbegne potpuno odba¬ci van je, pustila je mamu da bude devojčica dok je ona prihvatila ulogu majke. Nestvarna nada (нada je, uglavnom, nesvesna i obično se čak i ne oseća. Ona se, pre, „odigrava" kroz borbu.) bila je ono zbog čega je Ana podnosila ovaj teret. Nadala se da će jednog dana nešto dobiti, borila se za zamišljenu ljubav svoje majke, ali dobijala je samo prljave sudove!

 

[Kartiikeya]

Ono o čemu govori stalker, može da pomogne u ponovnom proživljavanju tih potisnutih, nikad do kraja doživljenih scena, a čije je potiskivanje izazvalo cepanje jednog jenistvenog jastva na dva prividna dela - lažno i istinski ja. Istinski ja, koji je potisnut u podzemne odaje našeg srca i kojeg tamo držimo pod ključem - kao ludog rođaka dok spolja neki klovn glumi njegovu ulogu.

O tome takođe govori Kastanedina rekapitulacija, i o tome govori Artur Džanov u njegovom "Primalnom kriku", o tome govori taođe i yoga, kao o neproživljenim utiscima, potisnutim osećanjima, koja se upoređuju sa minama na dnu jezera našeg uma. Vetrić koji duva i kamenčići koji padaju u to jezero (spoljni čulni utisci) samo površinsku uznemiravju mirno ogledalo jezera našeg uma, ali kada eksplodiraju ove bombe od potisnutih osećaja na dnu jezera, onda se jezero po celoj zapremini zamuti i zagadi. Te bombe se moraju pažljivo demontirati, ponovnim proživljavanjem.

 

[stalker1]

Cekao sam nekog drugog da pita, hvala

E, pošto si čekao i dočekao i pošto si ranije tvrdio da puno znaš o Toltečkom putu i ratništvu, ajde sad da ti pomognem da nam najzad ispričaš iskustva. Uostalom, ti kao Nagual bi trebao da budeš pravi navigator ove teme i da nam pišeš "Priče o Moći".

1. Opiši nam kako si prvi put postao svestan svoje svetlosti, energetskog tela, gde se to dogodilo i šta si osetio, video, kakve je to imalo posledice na tebe i okolinu...

2. Ispričaj nam neki svoj doživljaj iz "sanjanja" pošto nema istinskog toltečkog ratnika koji se ne bavi kontrolom snova...

3. Kako ti u svakodnevnom životu primećejuš energetsko telo drugih ljudi, šta si zapazio, kako se štitiš od razmene nepoželjnih vibracija sa njima...

Samo mi nemoj reći da je sve to neopisivo, jer ja ti mogu ispričati gomilu priča iz svog iskustva o tim pitanjima koje sam gore naveo. I ti si morao imati takva iskustva, pre nego što si se "lansirao u svemir" te su tvoja iskustva postala neopisiva nama običnim smrtnicima.

Dakle, da čujemo odgovore.

 

[stalker1]

Ono o čemu govori stalker, može da pomogne u ponovnom proživljavanju tih potisnutih, nikad do kraja doživljenih scena, a čije je potiskivanje izazvalo cepanje jednog jenistvenog jastva na dva prividna dela - lažno i istinski ja. Istinski ja, koji je potisnut u podzemne odaje našeg srca i kojeg tamo držimo pod ključem - kao ludog rođaka dok spolja neki klovn glumi njegovu ulogu.

O tome takođe govori Kastanedina rekapitulacija, i o tome govori Artur Džanov u njegovom "Primalnom kriku", o tome govori taođe i yoga, kao o neproživljenim utiscima, potisnutim osećanjima, koja se upoređuju sa minama na dnu jezera našeg uma. Vetrić koji duva i kamenčići koji padaju u to jezero (spoljni čulni utisci) samo površinsku uznemiravju mirno ogledalo jezera našeg uma, ali kada eksplodiraju ove bombe od potisnutih osećaja na dnu jezera, onda se jezero po celoj zapremini zamuti i zagadi. Te bombe se moraju pažljivo demontirati, ponovnim proživljavanjem.

Ma nemaš ti pojma. Sve je to od đavola... To što si napisao nastaje zbog toga što ljudi ne poštuju ZLATNO PRAVILO i to je sve.