Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Sad se bas sprdas. Karadjordja je ubio Milos a on nije pitao srpski narod za taj cin.
-
- Popularno:
- Maske koje nosimo na društvenim mrežama
- Da li ste za zaustavljanje rata u...
- Koji je najbolji poklon koji muškarac...
- Lopovi za sedam minuta ukrali nakit iz...
- Da li je više bio srećan onaj ko je...
- Dodik razvlašćen, povučeni svi njegovi...
- Šta je Dodik uradio za Srbe i za...
- Zašto udbi ne odgovara da Srbija...
- Da li je gravitacija nepotrošiva ?
- Da li biste ucinili zeni..
Antički Makedonci (helenski identitet i ostalo)
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Sad se bas sprdas. Karadjordja je ubio Milos a on nije pitao srpski narod za taj cin.
Vidish li da si sve pobrko.
Hajde vrati se malo unatrag pa lepo procitaj sve ono sta sam napisao.
A, jel, sta je taj Milos, nije valjda Turcin.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Jesam citao i sto vise citam sve mi je nejasni sta hoces da kazes.
Nisu svi Srbi, ali je bio prvi megju Srbima.
Ja te potpuno razumem.
Hajde da idemo redom.
Procitaj pazljivo onu knjizicu na "Lunjini" (prilozio sam vise puta adresu), pa onda mozemo da idemo postupno da razjasnjavamo sve ono sto smatras da je sporno.
Kod Emila Benvenista (''Rečnik indoevropskih ustanova'', Novi Sad 2002., original iz 1969. Pariz, dopunske napomene: A. Loma) u tabeli grananja indoevropskih jezika grčki se deli na jonskoatički (jonski i atički koji su dali ''kojnu'' od koje je novogrčki), mikenski (arkadski, kiparski, pamfliski), eolski (lezbljanski, tesalski, beotski), zapadnogrčki (za. grčki (fokidski, elejski) i dorski ). Tračko-frigijski stoji (uostalom kao i ilirski koji se deli na venetski, mesapski i ''ilirski'') kao zaseban indoevropski jezik a uz njega je ova oznaka: «[trački, frigijski, makedonski (?)]». U pomenutoj knjizi, u ''Indeksu razmotrenih reči'' pronađoh:
tračko-frigijske reči: Akenano-lawos (frigijski) = lično ime, gelawos (fr.), ianater- (fr.), lawaltei (fr.) = ''onaj koji hrani (u latinskom 'alo') narod'' – prvi član ''lāwós'' (narod) (Loma: «stfrig. lavagtaei […], a ne lavaltaei […]. Stfrig. titule wanax, lawagetas iz mikenskog po Fr. De Graaf: J.G.P. Best / N.M.W. de Vries (edd.) ''Thracians and Mycenaeans'' […] Roterdam 24-26 September 1984, Leiden etc. 1989., 153-»), Rhēsos (trački) = kraljevsko ime (sa paralelama u latinskom rex, regis, irskom ri, galskom –rix, staroindijskom rāj-, od praoblika *rēg), Tautomedes (tr.) = lično ime
ilirske reči: Aetor = lično ime iz korena *ai- (davati, dodeljivati; paralela u oskijskom apstraktumu *ai-ti-, grčkom aisa ''udeo'', toharskom ai-tsi, hetitskom pai od pe- + ai-), Louzera (venetski) = božanstvo rasta (ekvivalentno latinskoj boginji Liberi i bogu Liberu=Bahusu), rastinja, kasnije vinogradarstva (u vezi sa grčkom i latinskom reči kroz *(e)leudheros, liberi sa značenjima loza, priraštaj, slobodan čovek itd.), louzeroφos (ven.) = padeški oblik od ''Louzera '', Teutana = lično ime (od korena *tew- ''biti naduvan, moćan'' sa značenjima narod, zemlja, tuđ, itd. sa paralelama u germanskom, keltskom, italskom, baltskom a u staroslovenskom preko pozajmice iz germanskog), Teuticus = lično ime.
Neko je tražio da se navedu tračke i ilirske reči pa rekoh možda zatreba. Nije mnogo ali šta sad.
25., 27./28. strana kod Benvenista:
«Treća glava: ''Probaton'' i homerska privreda:
Sažetak. – Tvrdi se da termin načinjen u grčkom jeziku próbaton označava sitnu stoku, odatle ''ovcu'' stoga što su, u jednom mešovitom krdu, ovce išle obično na čelu (pro-baínein).
Dokazuje se da je ta teza neodrživa: 1°) próbaton, isprva, označava i krupnu kao i sitnu stoku; 2°) Grci nisu imali mešovitih krda; 3°) probaínein ne znači ''ići načelu''.
U stvari, próbaton, singulativ od próbata, valja povezati sa próbasis ''(pokretno) blago'': ovca se zove próbaton kao glavni uvid ''hodajućeg blaga'', u opreci prema dobrima koja leže u kovčezima (keimélia).
[…] Po Lomelu [nemački komparativista H. Lommel ''Klein und Groβvieh'', KZ, 46/1914., 46-54], kao što smo videli, próbata označava sitnu stoku, ovce, kao one koje ''idu na čelu'' stada; dakle, za Lomelovu tezu bitan preduslov je da su próbata upravo ''sitna stoka''. Da li se reč zaista upotrebljava u tom značenju? – Nikako. Raspolažemo mnoštvom primera u književnim tekstovima i sa starih dijalekatskih natpisa.
Najpre kod Homera, Il. XXIII 550: ''U kući imaš mnogo zlata, bronze, i próbata i sluškinja''; šta tu znači próbata? – Očito, ''stoku'' uopšte, jer se ne specifikuje nijedna vrsta. Herodot piše τά λεπτά τών προβάτων da bi rekao ''sitna stoka'', što bi bilo besmisleno kada bi već sama reč próbata značila sitnu stoku. To je, dakle, stoka bez specifikacije vrste ili veličine. Možemo tvrditi, pošto smo ispitali sve primere, da kod Herodota ta reč označava bilo kakvu stoku, veliku ili malu. Kod Hipokrata, koji piše na starom jonskom narečju – i čiji je rečnik veoma zanimljiv – nalazimo jasnu opreku próbata : ánthrōpoi, stoka i ljudi.
Evo, najzad, odlučujuće činjenice u jednom arkadskom natpisu koji se odnosi na tegejsku Atenu Aleju: τό μέν μέζον πρόβάτων ...τό δέ μείον ''veliko i malo próbaton''; postoji i jedan drugi sličan primer sa μείος i μείοζων. Sve to jasno očituje kao naziv za sveukupnu stoku, još ne isparcelizovan. Može se utvrditi trenutak kada se značenje suzilo na ''sitnu stoku''. To se desilo u atičkom dijalektu.
Nema potrebe da se ide dalje : ako je próbata isprva i posvuda ''stoka'' uopšte, postaje nemoguće da se praistorija ovog termina zasniva na srazmerno recentnom značenju ''sitna stoka''. Druga ključna tačka: da li su u praistorijsko doba u Grčkoj postojala velika mešovita stada na čelu kojih su išle ovce? Taj običaj je zapažen, kažu, u Africi. No ovde, u Grčkoj, da li je pastirska praksa znala za velike skupine različitih životinja?
Nisu nam poznati izričiti opisi, ali imamo posredna svedočanstva o sastavu stada: treba se podsetiti nekih poznatih leksičkih činjenica. Ne postoji zajednički naziv ili sliženica za oznaku stada, već različiti termini prema vrsti žvotinja, sa odgovarajućim specifičnim rečimaza pastire: póu je isključivo stado ovaca (pastir oìopólos), agélē stado goveda (pastir boukólos), subósion stado svinja (pastir subõtēs) […].
Valja primetiti da je naziv za ovčjeg pastira, ovčara (fr. berger < berbicarius) načinjen od óvis, a ne od próbaton.
Ta distinkcija postoji i u drugim jezicima : u latinskom , pecudes označava ovce (up. pôu [f.14 – πώύ formalno = stind. pāyu- m. ''čuvar'' (najskorije X. Tremblay ''Indogermanisches Nomen'')]) prema armenta ''krupna stoka''. Up. takođe engleske termine flock i herd; […].
Eto, dakle, odlučujućeg argumenta protiv Lomelovog objašnjenja. Stočarstvo je u Grčkoj dovoljno staro da je dugo pre homerskog doba postojala podela rada među raznim specijalizovanim pastirima. U samom mikenskom nalazimo reč suqota- koja odgovara hom. subõtēs i qoukoro koja odgovara boukólos: poznat je je i mikenskinaziv za ''kozara'': aikipata [f.15 – Mik. *proguata f. u imenu ovčara po-ro-qa-ta-jo (A. Leukart ''Studies in Mycenaean'')].
tračko-frigijske reči: Akenano-lawos (frigijski) = lično ime, gelawos (fr.), ianater- (fr.), lawaltei (fr.) = ''onaj koji hrani (u latinskom 'alo') narod'' – prvi član ''lāwós'' (narod) (Loma: «stfrig. lavagtaei […], a ne lavaltaei […]. Stfrig. titule wanax, lawagetas iz mikenskog po Fr. De Graaf: J.G.P. Best / N.M.W. de Vries (edd.) ''Thracians and Mycenaeans'' […] Roterdam 24-26 September 1984, Leiden etc. 1989., 153-»), Rhēsos (trački) = kraljevsko ime (sa paralelama u latinskom rex, regis, irskom ri, galskom –rix, staroindijskom rāj-, od praoblika *rēg), Tautomedes (tr.) = lično ime
ilirske reči: Aetor = lično ime iz korena *ai- (davati, dodeljivati; paralela u oskijskom apstraktumu *ai-ti-, grčkom aisa ''udeo'', toharskom ai-tsi, hetitskom pai od pe- + ai-), Louzera (venetski) = božanstvo rasta (ekvivalentno latinskoj boginji Liberi i bogu Liberu=Bahusu), rastinja, kasnije vinogradarstva (u vezi sa grčkom i latinskom reči kroz *(e)leudheros, liberi sa značenjima loza, priraštaj, slobodan čovek itd.), louzeroφos (ven.) = padeški oblik od ''Louzera '', Teutana = lično ime (od korena *tew- ''biti naduvan, moćan'' sa značenjima narod, zemlja, tuđ, itd. sa paralelama u germanskom, keltskom, italskom, baltskom a u staroslovenskom preko pozajmice iz germanskog), Teuticus = lično ime.
Neko je tražio da se navedu tračke i ilirske reči pa rekoh možda zatreba. Nije mnogo ali šta sad.
25., 27./28. strana kod Benvenista:
«Treća glava: ''Probaton'' i homerska privreda:
Sažetak. – Tvrdi se da termin načinjen u grčkom jeziku próbaton označava sitnu stoku, odatle ''ovcu'' stoga što su, u jednom mešovitom krdu, ovce išle obično na čelu (pro-baínein).
Dokazuje se da je ta teza neodrživa: 1°) próbaton, isprva, označava i krupnu kao i sitnu stoku; 2°) Grci nisu imali mešovitih krda; 3°) probaínein ne znači ''ići načelu''.
U stvari, próbaton, singulativ od próbata, valja povezati sa próbasis ''(pokretno) blago'': ovca se zove próbaton kao glavni uvid ''hodajućeg blaga'', u opreci prema dobrima koja leže u kovčezima (keimélia).
[…] Po Lomelu [nemački komparativista H. Lommel ''Klein und Groβvieh'', KZ, 46/1914., 46-54], kao što smo videli, próbata označava sitnu stoku, ovce, kao one koje ''idu na čelu'' stada; dakle, za Lomelovu tezu bitan preduslov je da su próbata upravo ''sitna stoka''. Da li se reč zaista upotrebljava u tom značenju? – Nikako. Raspolažemo mnoštvom primera u književnim tekstovima i sa starih dijalekatskih natpisa.
Najpre kod Homera, Il. XXIII 550: ''U kući imaš mnogo zlata, bronze, i próbata i sluškinja''; šta tu znači próbata? – Očito, ''stoku'' uopšte, jer se ne specifikuje nijedna vrsta. Herodot piše τά λεπτά τών προβάτων da bi rekao ''sitna stoka'', što bi bilo besmisleno kada bi već sama reč próbata značila sitnu stoku. To je, dakle, stoka bez specifikacije vrste ili veličine. Možemo tvrditi, pošto smo ispitali sve primere, da kod Herodota ta reč označava bilo kakvu stoku, veliku ili malu. Kod Hipokrata, koji piše na starom jonskom narečju – i čiji je rečnik veoma zanimljiv – nalazimo jasnu opreku próbata : ánthrōpoi, stoka i ljudi.
Evo, najzad, odlučujuće činjenice u jednom arkadskom natpisu koji se odnosi na tegejsku Atenu Aleju: τό μέν μέζον πρόβάτων ...τό δέ μείον ''veliko i malo próbaton''; postoji i jedan drugi sličan primer sa μείος i μείοζων. Sve to jasno očituje kao naziv za sveukupnu stoku, još ne isparcelizovan. Može se utvrditi trenutak kada se značenje suzilo na ''sitnu stoku''. To se desilo u atičkom dijalektu.
Nema potrebe da se ide dalje : ako je próbata isprva i posvuda ''stoka'' uopšte, postaje nemoguće da se praistorija ovog termina zasniva na srazmerno recentnom značenju ''sitna stoka''. Druga ključna tačka: da li su u praistorijsko doba u Grčkoj postojala velika mešovita stada na čelu kojih su išle ovce? Taj običaj je zapažen, kažu, u Africi. No ovde, u Grčkoj, da li je pastirska praksa znala za velike skupine različitih životinja?
Nisu nam poznati izričiti opisi, ali imamo posredna svedočanstva o sastavu stada: treba se podsetiti nekih poznatih leksičkih činjenica. Ne postoji zajednički naziv ili sliženica za oznaku stada, već različiti termini prema vrsti žvotinja, sa odgovarajućim specifičnim rečimaza pastire: póu je isključivo stado ovaca (pastir oìopólos), agélē stado goveda (pastir boukólos), subósion stado svinja (pastir subõtēs) […].
Valja primetiti da je naziv za ovčjeg pastira, ovčara (fr. berger < berbicarius) načinjen od óvis, a ne od próbaton.
Ta distinkcija postoji i u drugim jezicima : u latinskom , pecudes označava ovce (up. pôu [f.14 – πώύ formalno = stind. pāyu- m. ''čuvar'' (najskorije X. Tremblay ''Indogermanisches Nomen'')]) prema armenta ''krupna stoka''. Up. takođe engleske termine flock i herd; […].
Eto, dakle, odlučujućeg argumenta protiv Lomelovog objašnjenja. Stočarstvo je u Grčkoj dovoljno staro da je dugo pre homerskog doba postojala podela rada među raznim specijalizovanim pastirima. U samom mikenskom nalazimo reč suqota- koja odgovara hom. subõtēs i qoukoro koja odgovara boukólos: poznat je je i mikenskinaziv za ''kozara'': aikipata [f.15 – Mik. *proguata f. u imenu ovčara po-ro-qa-ta-jo (A. Leukart ''Studies in Mycenaean'')].
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Alo narode...vratimo se na antičke Makedonce...
Emil Benvenist ''Rečnik indoevropskih ustanova'', Novi Sad 2002., original iz 1969. Pariz, dopunske napomene: A. Loma ; 25., 27./28. strana:
«Treća glava: ''Probaton'' i homerska privreda:
Sažetak. – Tvrdi se da termin načinjen u grčkom jeziku próbaton označava sitnu stoku, odatle ''ovcu'' stoga što su, u jednom mešovitom krdu, ovce išle obično na čelu (pro-baínein).
Dokazuje se da je ta teza neodrživa: 1°) próbaton, isprva, označava i krupnu kao i sitnu stoku; 2°) Grci nisu imali mešovitih krda; 3°) probaínein ne znači ''ići načelu''.
U stvari, próbaton, singulativ od próbata, valja povezati sa próbasis ''(pokretno) blago'': ovca se zove próbaton kao glavni uvid ''hodajućeg blaga'', u opreci prema dobrima koja leže u kovčezima (keimélia).
[…] Po Lomelu [nemački komparativista H. Lommel ''Klein und Groβvieh'', KZ, 46/1914., 46-54], kao što smo videli, próbata označava sitnu stoku, ovce, kao one koje ''idu na čelu'' stada; dakle, za Lomelovu tezu bitan preduslov je da su próbata upravo ''sitna stoka''. Da li se reč zaista upotrebljava u tom značenju? – Nikako. Raspolažemo mnoštvom primera u književnim tekstovima i sa starih dijalekatskih natpisa.
Najpre kod Homera, Il. XXIII 550: ''U kući imaš mnogo zlata, bronze, i próbata i sluškinja''; šta tu znači próbata? – Očito, ''stoku'' uopšte, jer se ne specifikuje nijedna vrsta. Herodot piše τά λεπτά τών προβάτων da bi rekao ''sitna stoka'', što bi bilo besmisleno kada bi već sama reč próbata značila sitnu stoku. To je, dakle, stoka bez specifikacije vrste ili veličine. Možemo tvrditi, pošto smo ispitali sve primere, da kod Herodota ta reč označava bilo kakvu stoku, veliku ili malu. Kod Hipokrata, koji piše na starom jonskom narečju – i čiji je rečnik veoma zanimljiv – nalazimo jasnu opreku próbata : ánthrōpoi, stoka i ljudi.
Evo, najzad, odlučujuće činjenice u jednom arkadskom natpisu koji se odnosi na tegejsku Atenu Aleju: τό μέν μέζον πρόβάτων ...τό δέ μείον ''veliko i malo próbaton''; postoji i jedan drugi sličan primer sa μείος i μείοζων. Sve to jasno očituje kao naziv za sveukupnu stoku, još ne isparcelizovan. Može se utvrditi trenutak kada se značenje suzilo na ''sitnu stoku''. To se desilo u atičkom dijalektu.
Nema potrebe da se ide dalje : ako je próbata isprva i posvuda ''stoka'' uopšte, postaje nemoguće da se praistorija ovog termina zasniva na srazmerno recentnom značenju ''sitna stoka''. Druga ključna tačka: da li su u praistorijsko doba u Grčkoj postojala velika mešovita stada na čelu kojih su išle ovce? Taj običaj je zapažen, kažu, u Africi. No ovde, u Grčkoj, da li je pastirska praksa znala za velike skupine različitih životinja?
Nisu nam poznati izričiti opisi, ali imamo posredna svedočanstva o sastavu stada: treba se podsetiti nekih poznatih leksičkih činjenica. Ne postoji zajednički naziv ili sliženica za oznaku stada, već različiti termini prema vrsti žvotinja, sa odgovarajućim specifičnim rečimaza pastire: póu je isključivo stado ovaca (pastir oìopólos), agélē stado goveda (pastir boukólos), subósion stado svinja (pastir subõtēs) […].
Valja primetiti da je naziv za ovčjeg pastira, ovčara (fr. berger < berbicarius) načinjen od óvis, a ne od próbaton.
Ta distinkcija postoji i u drugim jezicima : u latinskom , pecudes označava ovce (up. pôu [f.14 – πώύ formalno = stind. pāyu- m. ''čuvar'' (najskorije X. Tremblay ''Indogermanisches Nomen'')]) prema armenta ''krupna stoka''. Up. takođe engleske termine flock i herd; […].
Eto, dakle, odlučujućeg argumenta protiv Lomelovog objašnjenja. Stočarstvo je u Grčkoj dovoljno staro da je dugo pre homerskog doba postojala podela rada među raznim specijalizovanim pastirima. U samom mikenskom nalazimo reč suqota- koja odgovara hom. subõtēs i qoukoro koja odgovara boukólos: poznat je je i mikenskinaziv za ''kozara'': aikipata [f.15 – Mik. *proguata f. u imenu ovčara po-ro-qa-ta-jo (A. Leukart ''Studies in Mycenaean'')].»
Kod Benvenista, u tabeli grananja indoevropskih jezika, grčki se deli na jonskoatički (jonski i atički koji su dali ''kojnu'' od koje je novogrčki), mikenski (arkadski, kiparski, pamfliski), eolski (lezbljanski, tesalski, beotski), zapadnogrčki (za. grčki (fokidski, elejski) i dorski ). Tračko-frigijski stoji (uostalom kao i ilirski koji se deli na venetski, mesapski i ''ilirski'') kao zaseban indoevropski jezik a uz njega je ova oznaka: «[trački, frigijski, makedonski (?)]». U pomenutoj knjizi, u ''Indeksu razmotrenih reči'' pronađoh:
tračko-frigijske reči: Akenano-lawos (frigijski) = lično ime, gelawos (fr.), ianater- (fr.), lawaltei (fr.) = ''onaj koji hrani (u latinskom 'alo') narod'' – prvi član ''lāwós'' (narod) (Loma: «stfrig. lavagtaei […], a ne lavaltaei […]. Stfrig. titule wanax, lawagetas iz mikenskog po Fr. De Graaf: J.G.P. Best / N.M.W. de Vries (edd.) ''Thracians and Mycenaeans'' […] Roterdam 24-26 September 1984, Leiden etc. 1989., 153-»), Rhēsos (trački) = kraljevsko ime (sa paralelama u latinskom rex, regis, irskom ri, galskom –rix, staroindijskom rāj-, od praoblika *rēg), Tautomedes (tr.) = lično ime
ilirske reči: Aetor = lično ime iz korena *ai- (davati, dodeljivati; paralela u oskijskom apstraktumu *ai-ti-, grčkom aisa ''udeo'', toharskom ai-tsi, hetitskom pai od pe- + ai-), Louzera (venetski) = božanstvo rasta (ekvivalentno latinskoj boginji Liberi i bogu Liberu=Bahusu), rastinja, kasnije vinogradarstva (u vezi sa grčkom i latinskom reči kroz *(e)leudheros, liberi sa značenjima loza, priraštaj, slobodan čovek itd.), louzeroφos (ven.) = padeški oblik od ''Louzera '', Teutana = lično ime (od korena *tew- ''biti naduvan, moćan'' sa značenjima narod, zemlja, tuđ, itd. sa paralelama u germanskom, keltskom, italskom, baltskom a u staroslovenskom preko pozajmice iz germanskog), Teuticus = lično ime.
Neko je tražio da se navedu tračke i ilirske reči pa rekoh možda zatreba. Nije mnogo ali šta sad.
Ako uporedimio ono sto je do sada "utvrdila" lingvisticka "nauka", sa onim koje je izlozeno na poziciji:
http://forum.krstarica.com/showthrea...ternetu/page39
mozemo konstatovati da se savremena lingvisticka "nauka", okrece u zacaranom krugu.
Malo obrazlozenje:
- u "Homerovom" jeziku za oznacavanje pojma "ovca", bio je korishcen termin "oae, oie" obe dve dijalekticke forme koje su danas u upotrebi u makedon-armanskom (cincarskom) jeziku, kao i u danashnjem rumunskom i njegovim dijalektima.
- u savremenom grckom jeziku TA REC NE POSTOJI vec se koristi rec "provata" (a ne "proBaton") kako je izneto u "Emil Benvenist ''Rečnik indoevropskih ustanova'', Novi Sad 2002., original iz 1969. Pariz, dopunske napomene: A. Loma ; 25., 27./28. strana:"
Smatram da su odregjena razmishljanja izneta od strane pojedinih lingvista u odregjenoj meri prihvatljiva, posebno kad "proBaton" povezuju sa znacenjem "sitna stoka".
Ako se dobro analizira "Ilijada", moze se konstatovati da je SAMO NA JEDNOJ JEDINOJ POZICIJI upotrebljena rec "PROVATESKE" u kontekstu reci "OI" ("ovce"; na cincarskom), kao: "pola de oi provateske", koje reci su u savremenom grckom prevedene kao: "plitos arnokacika" (puno objagnjivackih ovaca); - smatram da je svaki komentar izlishan.
Da pogledamo malo makedon armanski (anticki, i danashnji), cincarski jezik.
Imamo rec "PRAVDA" koja je sa znacenjem "zivotno, stoka".
Uporedimo rec "PRAVDA" sa grckom "PRoVateske", koja je razlika?
Prave razlike nema, razlika je u tome shto je "cincarska" rec "pravda" upotrebljena u mashineriji grckog jezika dobila mimimalne transformacije, od "PRaVda" u "PRoVata", i to sto su znacenje "zivotinja, stoka", vezali direktno za "ovce".
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Postavlja se pitanje kako to da "pravda" (zivotinja, stoka) iz cincarskog jezika, u grckom postane "provata" (ovca).
Odgovor je vrlo jednostavan,
Grci nikada nisu bili stocari, ponajmanje da su bilo kad odgajivali ovce.
Mozda da su drzali po koje "grlo" u blizini svoje kuce, ali velika stada ovaca ili koza, nikada.
Grci su do osnivanja Grcke prije 150 godina ziveli samo u gradovima, i uglavno onih u blizini mora.
Stocarstvom, posebno ovcarstvom i kozarstvom i to cuvanjem vrlo velikih krda koja su dostizala i do nekoliko desetina hiljada sitne "pravdza" (stoke), u antici pa sve do nedavno bili su iskljucivo Tracani (ime kojim Herodot oznacava sva plemena na Balkanu i sire koja su govorila "armanski" jezik, ili uslovno receno "vulgarni latinski")
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ne da su Makedonci imali nesto "grcko" (danajsko), vec grcki je jezik, onaj arkaicki, stari, i novi, SUROGAT "cincarskog" jezika.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Grci nikad nisu gajili ovce.
hhahahahahahahahahahahahahahha
Najsmesnija izjava koju sam ikad cuo. Ako je neki narod gajio ovce u Antici onda su to Grci.
Celi severni peleopones je poznat bio po cobanima za stadama ovaca.
A sta su jeli Grci ako su ziveli svi po gradovima. Spartanci se svi pavili poljoprivredi takodze i Heloti. Jedino Peroiken su se pavili zanatstvom ili trgovinom.
Dobro dve reci si nasao kod homera koji ima u cincarskom a nema u Grckom i sta nam to kaze, nista.
Ti svakako si sad izgubio svakakav kredibilitet kao diskutnik.
hhahahahahahahahahahahahahahha
Najsmesnija izjava koju sam ikad cuo. Ako je neki narod gajio ovce u Antici onda su to Grci.
Celi severni peleopones je poznat bio po cobanima za stadama ovaca.
A sta su jeli Grci ako su ziveli svi po gradovima. Spartanci se svi pavili poljoprivredi takodze i Heloti. Jedino Peroiken su se pavili zanatstvom ili trgovinom.
Dobro dve reci si nasao kod homera koji ima u cincarskom a nema u Grckom i sta nam to kaze, nista.
Ti svakako si sad izgubio svakakav kredibilitet kao diskutnik.
Poslednja izmena:
Grci nikad nisu gajili ovce.
hhahahahahahahahahahahahahahha
Najsmesnija izjava koju sam ikad cuo. Ako je neki narod gajio ovce u Antici onda su to Grci.
Celi severni peleopones je poznat bio po cobanima za stadama ovaca.
A sta su jeli Grci ako su ziveli svi po gradovima. Spartanci se svi pavili poljoprivredi takodze i Heloti. Jedino Peroiken su se pavili zanatstvom ili trgovinom.
Dobro dve reci si nasao kod homera koji ima u cincarskom a nema u Grckom i sta nam to kaze, nista.
Ti svakako si sad izgubio svakakav kredibilitet kao diskutnik.
ODLICNO:
1." Dobro dve reci si nasao kod homera koji ima u cincarskom a nema u Grckom i sta nam to kaze, nista."
I, dve iznete reci,su veliki uspeh.
Vazno je priznanje.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. Nisu samo 2 reci, VEC NA STOTINE I STOTINE.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
3. "Spartanci se svi pavili poljoprivredi takodze i Heloti".
Spartanci i poljoprivreda ?????????????????????????????????
Kad su to "Cincari" bili "raja" ????????????????????????????????
Spartanci su stocari koji su sishli sa Pinda.
---------------------------------------------------------------------------------------
4. "Ako je neki narod gajio ovce u Antici onda su to Grci."
Ako su ih doneli iz Egipta.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
1.) Ovce su bili poznati u Evropi i pre sto se formira anticcki grcki narod.
2.) Dve reci su nikakav uspeh tako mogu da dokazem srodstvo Hrvata i Hurona.
3.) Kakvi Cincari, cincare nisam ni spomenuo. Tako ti izgledas vidis svugde Cincare gde njih nema. Spartanci su se bavili poljoprivredom u stvari njihove zene za helotima i sopstvenim robovima. Dok su spartanci bili stalno na trainingu. Spratanci su stalez a ne narod.
4.) Najpoznati cobani su iz http://en.wikipedia.org/wiki/Arcadia_(ancient_region)#Arcadia Arkadije, poznato po jeziku (pricali su slicnije starogrckim) i cobanima.
5.) Grcka ima brdovitu topografiju, ljudi su morali da gaje ovce da bi imali poso.
- Poruka
- 2.316
Zasto u toj karti (Grcka iz wikipedije ) sta si postovao u taj link , u tim mestima su prisutni Albanci i danas jos ?
BEZ OBZIRA STA NISI ONLINE SADA , CEKAM TVOJ ODGOVOR KO JA STA POKUSAVAM DA VAMA ODGOVORIM NA VASA PITANJA
Poslednja izmena:
"2.) Dve reci su nikakav uspeh tako mogu da dokazem srodstvo Hrvata i Hurona."
Citaj pravilno: "2. Nisu samo 2 reci, VEC NA STOTINE I STOTINE."
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
"Spartanci su se bavili poljoprivredom u stvari njihove zene za helotima i sopstvenim robovima. Dok su spartanci bili stalno na trainingu."
Dok su spartanci "bili stalno na trainingu.", sta su radile NJIHOVE ZENE SA HELOTIMA ??????
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
"Grcka ima brdovitu topografiju, ljudi su morali da gaje ovce da bi imali poso."
Pravis li uopste razliku izmegju "grckih polisa" i DANASNJE Grcke ????
Grcka je za prvi put osnovana kao drzava u XIX veku.
Stari Grci su ziveli u POLISIMA koji su se nalazili pored mora.
U brda, bez dozvole "brdjana" nisu smeli ni da kroce.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
.............
"oae, oai, pravda" su reci koje pripadaju fondu antickog makedonskog jezika.
Koji je problem ako su te reci u antici koristili i "arhaicki Grci", a su ih danas "novo Grci" zaboravili ili "redefinirali",
a da su one u 100% identicnosti danas sacuvane u makedon-armanskom (cincarskom) jeziku.
Koji je problem ako su te reci u antici koristili i "arhaicki Grci", a su ih danas "novo Grci" zaboravili ili "redefinirali",
a da su one u 100% identicnosti danas sacuvane u makedon-armanskom (cincarskom) jeziku.
Izvin'te. Dupli tekst. Samo da provalim kako se briše.
1.
Nisam baš siguran da je reč o ''čitavom Balkanu''. Na 162./163. strani knjige ''Balkanski svetovi'' od Trajana Stojanovića, Beograd 1997., piše sledeće:
«Seobe su, nadalje, mogle dovesti i do spajanja delimično romanizovanih ilirskih i dako-mizijskih elemenata, od kojih su nastali severnoalbanski Gege. Delimično romanizovani Dako-Mizijci i Tračani mogli su se spojiti sa delimično romanizovanim ostacima Pelazga i sa njima stvoriti južnoalbanske Toske. [zanimljivo bi bilo videti kakav je bio odnos između etnogeneze Toska i mogućih ostataka Staromakedonaca – Sven]
Intenzivna pomešanost Dako-Mizijaca iz Donje Mizije (Moesia inferior) [ne znam zašto Stojanović koristi ''Mizija'' umesto ''Mezija''? – Sven] i Dardanije (delovi današnje Srbije i Bugarske) doprinela je nastanku ne samo albanskog naroda već i južnobalkanske grupe Vlaha. Razlika među njima bila je u tome što je albanski jezik bio ovlaš romanizovan, a južnovlaški (aromunski) je to bio u mnogoj većoj meri. Međutim, kako je pokazao Vladimir I. Georgijev, najstarije pozajmljenice u albanskom i aromunskom su balkansko-latinskog – a ne južnoitalsko-latinskog porekla (kao u slučaju starog romanskog jezika u Dalmaciji). One su, dakle, srodne latinskim pozajmljenicama u rumunskom (tj. jeziku severoistočnih Vlaha), kao što se vidi iz Tabele 4.1. [latinski: caballum, cubitum, lucta; rumunski: cal, cot, luptă; aromunski: /, /, luftă; albanski: kal, kut, luftë; značenje: konj, lakat, borba]. Mali broj starogrčkih pozajmljenica u albanskom ukazuje na to da su preci današnjih Albanaca u tu oblast uglavnom stigli iz drugih krajeva. To što je njihova pomorska terminologija drugačijeg porekla značilo bi da prvobitno nisu bili primorski narod [f.24 – Georgiev ''The Earliest Ethnological Situation of the Balkan Peninsula'', 50-65; Commission Nationale de la République Populaire d'Albanie, ''Notesurles Illyriens'' 955-58; Fine, Jr. ''The Early Medieval Balkans'' 10-11.].
Kretanje Vlaha na jug bilo je praćeno kretanjem na sever , koje se nastavilo [i u drugim vekovima – Sven]. Stoga su Vlasi činili 24% stanovništva Transilvanije početkom 16.veka, a sredinom 17. jednu trećinu [f.25. – po Naraszti-u]. Kasnije je taj procenat još više porastao, jer su seljaci napuštali Vlašku i Moldaviju kako bi izbegli sve veće namete u vidu tlake i dr. obaveza.»
Nisam razumeo zašto Sojanović ne navodi, u tabeli, aromunske reči za konja i lakat, ali koliko sam skontao: pri Dalmaciji je bila najveća romanizacija i pozajmljenice su iz južnoitalsko-latinskog jezika, onda idu Aromuni (manja romanizacija nego u Dalmaciji ali veća u odnosu na Albance i pritom pozajmljenice iz balkansko-latinskog), a potom i Albanci (najmanje romanizovani – u odnosu na Dalmaciju i Aromune – elementi od kojih su nastali i pozajmljenice su iz balkansko-latinskog). Isto tako, razumeo sam da je na zapadu Balkana bila prisutnija reč na ''cab...'' (caballum) a na istoku na ''cal/kal''.
2.
A evo šta nađoh kod Skoka u ''Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika'':
«KONJ – Važan je rus. komonъ za etimologiju konja. Suglasniku ''m'' odgovara u lit. kumēlé = kùmé ''kobila'' prema stprus. camnet ''konj''. Iz tih poređenja izlazi da je konj nastao iz ništičnog prijevoja *komnъ, a ''m'' da se razvio iz ''b'', kako se vidi ne samo iz praslav. kobyla, nego i iz karijske (ne-ie. jezik M. Azije) (x)αβ(x)(x)άβη [pod znakom ''(x)'' trenutno ne mogu da protumačim koje slovo sam prepisao a prepisao sam poodavno. Moguće da je ''ζ'' – Sven] ''pastuh'', gal. caballos > lat. caballus (u svim romanskim jezicima i u arb.), gr. (x)αβάλλης, lat. cabo ''pastuh''. Budući da se mocija [valjda treba ''emocija''? – Sven] izrazuje na sasvim neuobičajen način u ie. jezicima, a s obzirom na to da je potvrđena i u jednom starom ne-ie. jeziku M. Azije, mora se uzeti da ''konj'' i ''kobila'' pripadaju pred-ie. supstratu, i to sjevernom.»
Na 76. strani Nikićeve knjige ''Poreklo Srba, Slovena i Skita'', Beograd 2006. nalazim jednu kartu pod kojom piše: «Narodi Persijskog carstva (Kavkaz kao granica) na grobu Darija I u Naqae-e Rostam (prema redu predstavljanja na reljefu i u pratećem tekstu)». Na toj karti, pod brojem 30 su ''Karijci'' a nalazili su se negde u jugozapadnoj oblasti današnjeg Irana (blizu Persepolisa?). Imaju veze sa maloazijskim karijskim jezikom ?
3.
Nemam ništa za Cetinu (139. strana ''Istorije srpskog naroda'', Beograd 1981., 1.tom: «Τζέντινα (= Цęтина, данас Цетина)») ili Cetinje (po rečici Cetinji). Možda od latinske cētārĭus ''riblji'', cētus ''kit, tunj, morski pas, velika morska riba'' ? Možda ima nešto na netu?
Inače, Konjska reka, Đetinja, Ljudska reka (kod Novog Pazara), Devojački potok itd. više liči na opštepoznate tragove žrtvoprinošenja ili na slučajeve (slučajnih) utopljenika. Kod Sretena Petrovića u ''Mitologija kultura civilizacija'' (ima na netu) konj (horse, horsek), Konovljane povezuje se sa solarnim kultovima itd. Zanimljivo je da pod odrednicom ''vođanoj'' (iz ''Leksikona religija i mitova drevne Evrope'', sastavili Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i Dragoslav Srejović, Savremena administracija, Beograd, 1992.) stoji: «U slovenskoj mitologiji zao vodeni duh, koji živi u jezerima, barama i virovitim rekama, i to najčešće pokraj vodenica. Pojavljuje se u različitim vidovima: kao čovek sa kandžama i dugim repom, pokriven travom i mahovinom, kao starac zelene kose i brade ili kao riba pokrivena muljem. Danju se odmara u raskošnoj palati ispod vode, a svečeri izlazi i napada kupače koji se zateknu na reci posle zalaska sunca. Neprijateljski je raspoložen prema ljudima, posebno muškarcima, koje odvlači u vodu da bi ih oženio svojim kćerima ili da bi ih učinio svojim slugama. Često oštećuje vodenice, ribarske mreže i mostove. Da bi ga umilostivili, vodeničari i ribari prinose mu različite žrtve - petla, kokošku ili ovcu. Žrtvovan mu je i uhranjeni konj, koji je s kamenom oko vrata bacan u vodu.» Zatim na http://istorijabalkana.com/index.php?option=com_content&task=view&id=138&Itemid=4 (Grci i Rim. u Hrvatskoj): «kult Diomeda – poštuje se duž tal. obale (prinose mu se bijeli konji kao žrtve)»; onda Diomedovi konji ljudožderi u mitu o Heraklu, pa srpski i bugarski todorci (negde teodori), kod severoistočnosrpskih Vlaha sen-tođeri, Rumuna Sin-Toader. Milan Budimir na http://www.drama.org.rs/D21_ipp1.asp (''Poreklo evropske scene'') povezuje satire i silene (pa samim tim i Dionisov kult) sa konjskim atributima dok na http://www.drama.org.rs/D22_ipp1.asp piše: «Ove dve namirnice imaju izrazito sakralnu funkciju i u hetitskom ritualu i u homerskoj religiji, i to mnogo pre no što se javlja Demetrina Jamba i Dionis Ditiramb. Sa svih tih razloga, kultskih i formalnih, čini mi se da se sve varijante Dionisova imena daju bez naročitih teškoća vezati sa glasom […] (od starijeg daunoos, kako su balkanski Tirseni zvali konja. Ovim Tirsenima na istočnom Balkanu pripadao je i Pitagorin otac, za njihove govore znao je i Herodot. Razume se da oblik Dauuos potiče od navedenog korena deu– dau, juriti, trčati. Ista onomasiologija leži u osnovi germanskog naziva konja (engl. horse, nem. Ross, lat. cursus). U starobalkanskoj miksoglotiji s indoevropskim substratom imamo posla sa više indoevropskih fonetika čiji se zakoni ukrštaju.» Na ovim linkovim mogu se naći i neke druge starobalkanske reči.
Ono što je ipak bitnije u vezi konja i problematike raznih etnogeneza na prostoru današnje Makedonije (i šire) jeste složeni fenomen ''tračkog konjanika''. Neki podaci se mogu naći u tekstu (mislim da je Srejovićev) pod naslovom ''Drevni balkanski elementi u liku Marka Kraljevića'' (77-103. str.) u ''Iliri i Tračani'', Dragoslav Srejović, Beograd 2002.
1.
Nisam baš siguran da je reč o ''čitavom Balkanu''. Na 162./163. strani knjige ''Balkanski svetovi'' od Trajana Stojanovića, Beograd 1997., piše sledeće:
«Seobe su, nadalje, mogle dovesti i do spajanja delimično romanizovanih ilirskih i dako-mizijskih elemenata, od kojih su nastali severnoalbanski Gege. Delimično romanizovani Dako-Mizijci i Tračani mogli su se spojiti sa delimično romanizovanim ostacima Pelazga i sa njima stvoriti južnoalbanske Toske. [zanimljivo bi bilo videti kakav je bio odnos između etnogeneze Toska i mogućih ostataka Staromakedonaca – Sven]
Intenzivna pomešanost Dako-Mizijaca iz Donje Mizije (Moesia inferior) [ne znam zašto Stojanović koristi ''Mizija'' umesto ''Mezija''? – Sven] i Dardanije (delovi današnje Srbije i Bugarske) doprinela je nastanku ne samo albanskog naroda već i južnobalkanske grupe Vlaha. Razlika među njima bila je u tome što je albanski jezik bio ovlaš romanizovan, a južnovlaški (aromunski) je to bio u mnogoj većoj meri. Međutim, kako je pokazao Vladimir I. Georgijev, najstarije pozajmljenice u albanskom i aromunskom su balkansko-latinskog – a ne južnoitalsko-latinskog porekla (kao u slučaju starog romanskog jezika u Dalmaciji). One su, dakle, srodne latinskim pozajmljenicama u rumunskom (tj. jeziku severoistočnih Vlaha), kao što se vidi iz Tabele 4.1. [latinski: caballum, cubitum, lucta; rumunski: cal, cot, luptă; aromunski: /, /, luftă; albanski: kal, kut, luftë; značenje: konj, lakat, borba]. Mali broj starogrčkih pozajmljenica u albanskom ukazuje na to da su preci današnjih Albanaca u tu oblast uglavnom stigli iz drugih krajeva. To što je njihova pomorska terminologija drugačijeg porekla značilo bi da prvobitno nisu bili primorski narod [f.24 – Georgiev ''The Earliest Ethnological Situation of the Balkan Peninsula'', 50-65; Commission Nationale de la République Populaire d'Albanie, ''Notesurles Illyriens'' 955-58; Fine, Jr. ''The Early Medieval Balkans'' 10-11.].
Kretanje Vlaha na jug bilo je praćeno kretanjem na sever , koje se nastavilo [i u drugim vekovima – Sven]. Stoga su Vlasi činili 24% stanovništva Transilvanije početkom 16.veka, a sredinom 17. jednu trećinu [f.25. – po Naraszti-u]. Kasnije je taj procenat još više porastao, jer su seljaci napuštali Vlašku i Moldaviju kako bi izbegli sve veće namete u vidu tlake i dr. obaveza.»
Nisam razumeo zašto Sojanović ne navodi, u tabeli, aromunske reči za konja i lakat, ali koliko sam skontao: pri Dalmaciji je bila najveća romanizacija i pozajmljenice su iz južnoitalsko-latinskog jezika, onda idu Aromuni (manja romanizacija nego u Dalmaciji ali veća u odnosu na Albance i pritom pozajmljenice iz balkansko-latinskog), a potom i Albanci (najmanje romanizovani – u odnosu na Dalmaciju i Aromune – elementi od kojih su nastali i pozajmljenice su iz balkansko-latinskog). Isto tako, razumeo sam da je na zapadu Balkana bila prisutnija reč na ''cab...'' (caballum) a na istoku na ''cal/kal''.
2.
A evo šta nađoh kod Skoka u ''Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika'':
«KONJ – Važan je rus. komonъ za etimologiju konja. Suglasniku ''m'' odgovara u lit. kumēlé = kùmé ''kobila'' prema stprus. camnet ''konj''. Iz tih poređenja izlazi da je konj nastao iz ništičnog prijevoja *komnъ, a ''m'' da se razvio iz ''b'', kako se vidi ne samo iz praslav. kobyla, nego i iz karijske (ne-ie. jezik M. Azije) (x)αβ(x)(x)άβη [pod znakom ''(x)'' trenutno ne mogu da protumačim koje slovo sam prepisao a prepisao sam poodavno. Moguće da je ''ζ'' – Sven] ''pastuh'', gal. caballos > lat. caballus (u svim romanskim jezicima i u arb.), gr. (x)αβάλλης, lat. cabo ''pastuh''. Budući da se mocija [valjda treba ''emocija''? – Sven] izrazuje na sasvim neuobičajen način u ie. jezicima, a s obzirom na to da je potvrđena i u jednom starom ne-ie. jeziku M. Azije, mora se uzeti da ''konj'' i ''kobila'' pripadaju pred-ie. supstratu, i to sjevernom.»
Na 76. strani Nikićeve knjige ''Poreklo Srba, Slovena i Skita'', Beograd 2006. nalazim jednu kartu pod kojom piše: «Narodi Persijskog carstva (Kavkaz kao granica) na grobu Darija I u Naqae-e Rostam (prema redu predstavljanja na reljefu i u pratećem tekstu)». Na toj karti, pod brojem 30 su ''Karijci'' a nalazili su se negde u jugozapadnoj oblasti današnjeg Irana (blizu Persepolisa?). Imaju veze sa maloazijskim karijskim jezikom ?
3.
Nemam ništa za Cetinu (139. strana ''Istorije srpskog naroda'', Beograd 1981., 1.tom: «Τζέντινα (= Цęтина, данас Цетина)») ili Cetinje (po rečici Cetinji). Možda od latinske cētārĭus ''riblji'', cētus ''kit, tunj, morski pas, velika morska riba'' ? Možda ima nešto na netu?
Inače, Konjska reka, Đetinja, Ljudska reka (kod Novog Pazara), Devojački potok itd. više liči na opštepoznate tragove žrtvoprinošenja ili na slučajeve (slučajnih) utopljenika. Kod Sretena Petrovića u ''Mitologija kultura civilizacija'' (ima na netu) konj (horse, horsek), Konovljane povezuje se sa solarnim kultovima itd. Zanimljivo je da pod odrednicom ''vođanoj'' (iz ''Leksikona religija i mitova drevne Evrope'', sastavili Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i Dragoslav Srejović, Savremena administracija, Beograd, 1992.) stoji: «U slovenskoj mitologiji zao vodeni duh, koji živi u jezerima, barama i virovitim rekama, i to najčešće pokraj vodenica. Pojavljuje se u različitim vidovima: kao čovek sa kandžama i dugim repom, pokriven travom i mahovinom, kao starac zelene kose i brade ili kao riba pokrivena muljem. Danju se odmara u raskošnoj palati ispod vode, a svečeri izlazi i napada kupače koji se zateknu na reci posle zalaska sunca. Neprijateljski je raspoložen prema ljudima, posebno muškarcima, koje odvlači u vodu da bi ih oženio svojim kćerima ili da bi ih učinio svojim slugama. Često oštećuje vodenice, ribarske mreže i mostove. Da bi ga umilostivili, vodeničari i ribari prinose mu različite žrtve - petla, kokošku ili ovcu. Žrtvovan mu je i uhranjeni konj, koji je s kamenom oko vrata bacan u vodu.» Zatim na http://istorijabalkana.com/index.php?option=com_content&task=view&id=138&Itemid=4 (Grci i Rim. u Hrvatskoj): «kult Diomeda – poštuje se duž tal. obale (prinose mu se bijeli konji kao žrtve)»; onda Diomedovi konji ljudožderi u mitu o Heraklu, pa srpski i bugarski todorci (negde teodori), kod severoistočnosrpskih Vlaha sen-tođeri, Rumuna Sin-Toader. Milan Budimir na http://www.drama.org.rs/D21_ipp1.asp (''Poreklo evropske scene'') povezuje satire i silene (pa samim tim i Dionisov kult) sa konjskim atributima dok na http://www.drama.org.rs/D22_ipp1.asp piše: «Ove dve namirnice imaju izrazito sakralnu funkciju i u hetitskom ritualu i u homerskoj religiji, i to mnogo pre no što se javlja Demetrina Jamba i Dionis Ditiramb. Sa svih tih razloga, kultskih i formalnih, čini mi se da se sve varijante Dionisova imena daju bez naročitih teškoća vezati sa glasom […] (od starijeg daunoos, kako su balkanski Tirseni zvali konja. Ovim Tirsenima na istočnom Balkanu pripadao je i Pitagorin otac, za njihove govore znao je i Herodot. Razume se da oblik Dauuos potiče od navedenog korena deu– dau, juriti, trčati. Ista onomasiologija leži u osnovi germanskog naziva konja (engl. horse, nem. Ross, lat. cursus). U starobalkanskoj miksoglotiji s indoevropskim substratom imamo posla sa više indoevropskih fonetika čiji se zakoni ukrštaju.» Na ovim linkovim mogu se naći i neke druge starobalkanske reči.
Ono što je ipak bitnije u vezi konja i problematike raznih etnogeneza na prostoru današnje Makedonije (i šire) jeste složeni fenomen ''tračkog konjanika''. Neki podaci se mogu naći u tekstu (mislim da je Srejovićev) pod naslovom ''Drevni balkanski elementi u liku Marka Kraljevića'' (77-103. str.) u ''Iliri i Tračani'', Dragoslav Srejović, Beograd 2002.
Vidim da odista zelite da osaznate nesto vise, medjutim pogresno je sto se u potpunosti oslanjate na ono sto je neko zapisao kao “strucno” saznanje, a pritom ne daje nikake konkretne pararele na osnovu kojih, ako ne potpuo, ono makar “delomicno” moze da utice na citaoca.
1. “Nisam baš siguran da je reč o ''čitavom Balkanu''. Na 162./163. strani knjige ''Balkanski svetovi'' od Trajana Stojanovića, Beograd 1997., piše sledeće:
«Seobe su, nadalje, mogle dovesti i do spajanja delimično romanizovanih ilirskih i dako-mizijskih elemenata, od kojih su nastali severnoalbanski Gege. Delimično romanizovani Dako-Mizijci i Tračani mogli su se spojiti sa delimično romanizovanim ostacima Pelazga i sa njima stvoriti južnoalbanske Toske. [zanimljivo bi bilo videti kakav je bio odnos između etnogeneze Toska i mogućih ostataka Staromakedonaca – Sven]
Intenzivna pomešanost Dako-Mizijaca iz Donje Mizije (Moesia inferior) [ne znam zašto Stojanović koristi ''Mizija'' umesto ''Mezija''? – Sven] i Dardanije (delovi današnje Srbije i Bugarske) doprinela je nastanku ne samo albanskog naroda već i južnobalkanske grupe Vlaha. Razlika među njima bila je u tome što je albanski jezik bio ovlaš romanizovan, a južnovlaški (aromunski) je to bio u mnogoj većoj meri. Međutim, kako je pokazao Vladimir I. Georgijev, najstarije pozajmljenice u albanskom i aromunskom su balkansko-latinskog – a ne južnoitalsko-latinskog porekla (kao u slučaju starog romanskog jezika u Dalmaciji). One su, dakle, srodne latinskim pozajmljenicama u rumunskom (tj. jeziku severoistočnih Vlaha),”
a) “delimicno romanizovani” stvorili juznobalkanske Toske?
- Romanizacije nije ni bilo.
- Da bi se izvrsila “romanizacija” bilo je neophodno da ima i odregjene “kolonizacije” sa nasaljavanjem onih koji govore latinski jezik.
- Antropoloska istrazivanja koja su izvrsna pre desetak godina dolinom reke Vardar od strane strucnog tima na celu sa D-r.Fanicom Veljanovskom celom duzinom doline reke Vardar od Skoplja do Gjevgjelije jasno ukazuju da na tom prostoru sve do dolaska Slovena, mali heterogeni sastav stanovnistva moze se konstatovati samo na prostoru Skopske kotline i to je povezano sa periodom rimske vladavine. Na ostalom prostoru jos od bronzanog doba zivi AUTOHTONO stanovnistvo.
- Toske su u osnovi “shchipitarizirani” Epiroti koji ponajvise pripadaju makedonskom (cincarskom) plemenu Farshiroti.
- Dali je uopste poznato da je pocetkom XX veka, prema grubo zpisanoj proceni od strane Grofa Alberta Gjke, u to vremena, na takozvanim “albanskim planinama” zivelo oko 150.000 F’rshirota (stocara), ostali Cincare iz gradskih sredina nisu ni nabrojeni. Sama novoformirana Albanija je u to vreme imala svega 600.000 stanovnika.
b) “Razlika među njima bila je u tome što je albanski jezik bio ovlaš romanizovan, a južnovlaški (aromunski) je to bio u mnogoj većoj meri.”
- Albanski jezik, ni u kom slucaju nije mogao da bude “romanizovan” iz prostog razloga sto su Shchipitari (Albanci) u vreme vladavine Rima, ziveli na Kavkazu. To sto danasnji albanski jezik ima brojne stare pelazgo-tracke reci koje su danas u upotrebi u makedon-armanskom (cincarskom), a ima i takih koje su skito-pelazgiskog porekla koje nema u cincarskom, a pojedine srecemo u starogrckom i novogrckom jeziku, povezano je sa odregjenim istoriskim procesima za koje savremena lingvisticka nauka apsolutno nema nikaka saznanja. To je i razlog sto se izvode razne kombinacije, i donose neodrzive predpostavke, koje apsolutno nemaju nikakvu vezu sa stvarnim dogagjajima iz daleke, pa i bliske proslosti.
- Koja je logika da jedni budu romanizovani, a drugi “ovlaz”, A ZIVE IZMESANO.
c) “''Mizija'' umesto ''Mezija''
- To je jedno isto. U “trackim” govorima glasovi “i” i “e” su compatibilni.
2. “Na 76. strani Nikićeve knjige ''Poreklo Srba, Slovena i Skita'', Beograd 2006. nalazim jednu kartu pod kojom piše: «Narodi Persijskog carstva (Kavkaz kao granica) na grobu Darija I u Naqae-e Rostam (prema redu predstavljanja na reljefu i u pratećem tekstu)». Na toj karti, pod brojem 30 su ''Karijci'' a nalazili su se negde u jugozapadnoj oblasti današnjeg Irana (blizu Persepolisa?). Imaju veze sa maloazijskim karijskim jezikom ?”
- ne mogu govoriti o karskom jeziku iz jednostavnog razloga sto jos uvek nemam procitanih textova sa tog jezika.
- Inace u Maloj Aziji za vreme Trojanskih ratova na osnovu govornog jezika postoje su dve grupe Karaca. Jedni su govorili jezikom Lidjana i Miza (jer su svi bili istog porekla), a drugi su govorili “VARVARSKIM” jezikom.
- Koja je od ove dve grupe Karaca zivela “blizu Persepolisa”?
- Inace poznato je da su Karci bili dobri borci i da su zbog toga bili visoko cenjeni placenici. Nije nikakvo cudo da se deo njih naselio iz Male Azie u blizini Persepolisa “da bude Persiskom Caru pri ruci”.
- Poznate “kariatide” na akropolu u Atini su dar Karaca iz Male Azije.
3. “(od starijeg daunoos, kako su balkanski Tirseni zvali konja. Ovim Tirsenima na istočnom Balkanu pripadao je i Pitagorin otac, za njihove govore znao je i Herodot. Razume se da oblik Dauuos potiče od navedenog korena deu– dau, juriti, trčati. Ista onomasiologija leži u osnovi germanskog naziva konja (engl. horse, nem. Ross, lat. cursus). U starobalkanskoj miksoglotiji s indoevropskim substratom imamo posla sa više indoevropskih fonetika čiji se zakoni ukrštaju.» Na ovim linkovim mogu se naći i neke druge starobalkanske reči.
Ono što je ipak bitnije u vezi konja i problematike raznih etnogeneza na prostoru današnje Makedonije (i šire) jeste složeni fenomen ''tračkog konjanika''. Neki podaci se mogu naći u tekstu (mislim da je Srejovićev) pod naslovom ''Drevni balkanski elementi u liku Marka Kraljevića'' (77-103. str.) u ''Iliri i Tračani'', Dragoslav Srejović, Beograd 2002.”
Podatak da je: “Ovim Tirsenima na istočnom Balkanu pripadao je i Pitagorin otac”, nisam znao. Od velikog znacaja je ukoliko mi mozes dati izvor kojim se to potvrgjuje.
Kod Pitagore je ucio i Zamolxis (reformator velike religije koja je po njemu nazvana “zamolxizam”).
- Tirseni su poreklom Tesalijci koji su se iz Tesalije preselili u Malu Aziju, od njih su kasnije nastali Etrurci (Branko Gavela, vrlo precizno i argumentirano, obragjuje tu vezu).
- Sto se tice “cistog” trackog jezika kojim su govorili Odrisi, taj je oastao 100% neizmenjen i u potpunosti sacuvan u cincarskom jeziku. Da ne bude zabune, i Anticki Makedonci, i Iliri, su govorili jezikom koji je bio identican trackom. Svakako postoje odregjene dijalekticke posebnosti, ali jezik je taj isti.
1. “Nisam baš siguran da je reč o ''čitavom Balkanu''. Na 162./163. strani knjige ''Balkanski svetovi'' od Trajana Stojanovića, Beograd 1997., piše sledeće:
«Seobe su, nadalje, mogle dovesti i do spajanja delimično romanizovanih ilirskih i dako-mizijskih elemenata, od kojih su nastali severnoalbanski Gege. Delimično romanizovani Dako-Mizijci i Tračani mogli su se spojiti sa delimično romanizovanim ostacima Pelazga i sa njima stvoriti južnoalbanske Toske. [zanimljivo bi bilo videti kakav je bio odnos između etnogeneze Toska i mogućih ostataka Staromakedonaca – Sven]
Intenzivna pomešanost Dako-Mizijaca iz Donje Mizije (Moesia inferior) [ne znam zašto Stojanović koristi ''Mizija'' umesto ''Mezija''? – Sven] i Dardanije (delovi današnje Srbije i Bugarske) doprinela je nastanku ne samo albanskog naroda već i južnobalkanske grupe Vlaha. Razlika među njima bila je u tome što je albanski jezik bio ovlaš romanizovan, a južnovlaški (aromunski) je to bio u mnogoj većoj meri. Međutim, kako je pokazao Vladimir I. Georgijev, najstarije pozajmljenice u albanskom i aromunskom su balkansko-latinskog – a ne južnoitalsko-latinskog porekla (kao u slučaju starog romanskog jezika u Dalmaciji). One su, dakle, srodne latinskim pozajmljenicama u rumunskom (tj. jeziku severoistočnih Vlaha),”
a) “delimicno romanizovani” stvorili juznobalkanske Toske?
- Romanizacije nije ni bilo.
- Da bi se izvrsila “romanizacija” bilo je neophodno da ima i odregjene “kolonizacije” sa nasaljavanjem onih koji govore latinski jezik.
- Antropoloska istrazivanja koja su izvrsna pre desetak godina dolinom reke Vardar od strane strucnog tima na celu sa D-r.Fanicom Veljanovskom celom duzinom doline reke Vardar od Skoplja do Gjevgjelije jasno ukazuju da na tom prostoru sve do dolaska Slovena, mali heterogeni sastav stanovnistva moze se konstatovati samo na prostoru Skopske kotline i to je povezano sa periodom rimske vladavine. Na ostalom prostoru jos od bronzanog doba zivi AUTOHTONO stanovnistvo.
- Toske su u osnovi “shchipitarizirani” Epiroti koji ponajvise pripadaju makedonskom (cincarskom) plemenu Farshiroti.
- Dali je uopste poznato da je pocetkom XX veka, prema grubo zpisanoj proceni od strane Grofa Alberta Gjke, u to vremena, na takozvanim “albanskim planinama” zivelo oko 150.000 F’rshirota (stocara), ostali Cincare iz gradskih sredina nisu ni nabrojeni. Sama novoformirana Albanija je u to vreme imala svega 600.000 stanovnika.
b) “Razlika među njima bila je u tome što je albanski jezik bio ovlaš romanizovan, a južnovlaški (aromunski) je to bio u mnogoj većoj meri.”
- Albanski jezik, ni u kom slucaju nije mogao da bude “romanizovan” iz prostog razloga sto su Shchipitari (Albanci) u vreme vladavine Rima, ziveli na Kavkazu. To sto danasnji albanski jezik ima brojne stare pelazgo-tracke reci koje su danas u upotrebi u makedon-armanskom (cincarskom), a ima i takih koje su skito-pelazgiskog porekla koje nema u cincarskom, a pojedine srecemo u starogrckom i novogrckom jeziku, povezano je sa odregjenim istoriskim procesima za koje savremena lingvisticka nauka apsolutno nema nikaka saznanja. To je i razlog sto se izvode razne kombinacije, i donose neodrzive predpostavke, koje apsolutno nemaju nikakvu vezu sa stvarnim dogagjajima iz daleke, pa i bliske proslosti.
- Koja je logika da jedni budu romanizovani, a drugi “ovlaz”, A ZIVE IZMESANO.
c) “''Mizija'' umesto ''Mezija''
- To je jedno isto. U “trackim” govorima glasovi “i” i “e” su compatibilni.
2. “Na 76. strani Nikićeve knjige ''Poreklo Srba, Slovena i Skita'', Beograd 2006. nalazim jednu kartu pod kojom piše: «Narodi Persijskog carstva (Kavkaz kao granica) na grobu Darija I u Naqae-e Rostam (prema redu predstavljanja na reljefu i u pratećem tekstu)». Na toj karti, pod brojem 30 su ''Karijci'' a nalazili su se negde u jugozapadnoj oblasti današnjeg Irana (blizu Persepolisa?). Imaju veze sa maloazijskim karijskim jezikom ?”
- ne mogu govoriti o karskom jeziku iz jednostavnog razloga sto jos uvek nemam procitanih textova sa tog jezika.
- Inace u Maloj Aziji za vreme Trojanskih ratova na osnovu govornog jezika postoje su dve grupe Karaca. Jedni su govorili jezikom Lidjana i Miza (jer su svi bili istog porekla), a drugi su govorili “VARVARSKIM” jezikom.
- Koja je od ove dve grupe Karaca zivela “blizu Persepolisa”?
- Inace poznato je da su Karci bili dobri borci i da su zbog toga bili visoko cenjeni placenici. Nije nikakvo cudo da se deo njih naselio iz Male Azie u blizini Persepolisa “da bude Persiskom Caru pri ruci”.
- Poznate “kariatide” na akropolu u Atini su dar Karaca iz Male Azije.
3. “(od starijeg daunoos, kako su balkanski Tirseni zvali konja. Ovim Tirsenima na istočnom Balkanu pripadao je i Pitagorin otac, za njihove govore znao je i Herodot. Razume se da oblik Dauuos potiče od navedenog korena deu– dau, juriti, trčati. Ista onomasiologija leži u osnovi germanskog naziva konja (engl. horse, nem. Ross, lat. cursus). U starobalkanskoj miksoglotiji s indoevropskim substratom imamo posla sa više indoevropskih fonetika čiji se zakoni ukrštaju.» Na ovim linkovim mogu se naći i neke druge starobalkanske reči.
Ono što je ipak bitnije u vezi konja i problematike raznih etnogeneza na prostoru današnje Makedonije (i šire) jeste složeni fenomen ''tračkog konjanika''. Neki podaci se mogu naći u tekstu (mislim da je Srejovićev) pod naslovom ''Drevni balkanski elementi u liku Marka Kraljevića'' (77-103. str.) u ''Iliri i Tračani'', Dragoslav Srejović, Beograd 2002.”
Podatak da je: “Ovim Tirsenima na istočnom Balkanu pripadao je i Pitagorin otac”, nisam znao. Od velikog znacaja je ukoliko mi mozes dati izvor kojim se to potvrgjuje.
Kod Pitagore je ucio i Zamolxis (reformator velike religije koja je po njemu nazvana “zamolxizam”).
- Tirseni su poreklom Tesalijci koji su se iz Tesalije preselili u Malu Aziju, od njih su kasnije nastali Etrurci (Branko Gavela, vrlo precizno i argumentirano, obragjuje tu vezu).
- Sto se tice “cistog” trackog jezika kojim su govorili Odrisi, taj je oastao 100% neizmenjen i u potpunosti sacuvan u cincarskom jeziku. Da ne bude zabune, i Anticki Makedonci, i Iliri, su govorili jezikom koji je bio identican trackom. Svakako postoje odregjene dijalekticke posebnosti, ali jezik je taj isti.
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Anticki Makedonci deo su Grckog nacionalnog identiteta i oni u tom pogledu imaju prilicno vidljiv i kontinuiran pristup.Teorija o ANTICKOM karakteru stanovnika juga produkt je bugarska propagande XIX veka .Osnovopoloznici te ideja sigurno sigurno su Stefan Verkovic i Simeon Radev .Prvi ( placenik bugarske propagande ) folira se da prihfaca "bugarski karakter "stanovnika juga a ovaj drugi demek je stvaralac nekakvog "makedonizma "otakako je bugarska propaganda uvidela da ne moze smeniti srpski mentalitet stanovika juga ona pokusava da stvori nekakve "makedonce".
nemaju ovi makedonci veze s antikom.....to sto mastaju da je Aleksandar Veliki njihov pa mu dali aerodrom je komplex.......tacna definicija ove zajednice:deo Srpskog naroda koji se mesao s Bugarima i manje Grcima,i deo Bugarskog koji se mesao sa srpskim i manje grckim
oki1987
Domaćin
- Poruka
- 4.858
Da skratimo, danasnji Makedonci imaju i te kako veze sa antickim Makedoncima.
oki1987
Domaćin
- Poruka
- 4.858
E pa zato vas Hrvati i Bosanci nevole, sve svojatate!!!
Hrvati nas ne vole jer nam nisu ni do kolena.....a Bosanci ase ne postoje uputi se malo pa ces videti da je ta kvazi nacija rezultat islamizovanja Srba,i delom Hrvata.....a vi najsmesniji ljudi na svetu,pogledajte svoj jezik i videcete da je svojevrsna mesavina srpskog tj prizrensko timockog iliti juznog srpskog dijalekta (sa 2 padeza i cuvenim akcentom) i bugarskog knjizevnog.....daj mi cinjenice da je Aleksandar veliki vas?aerodrom jedna od cinjenica?!prihvatam.....gde ste od propasti grcke do sirenja komunisticke kuge?kako ste se izjasnjavali?kao Srbi i Bugari......sto se stidite svog porekla,kad je mnogo casnije od izmisljenog hibridizovanog naroda?!shvatite jednom,Makedonija je oblast a vasa VMRO je teroristicka organizacija slicna UCK,koja zeli da na ime kvazi drzave izvuce cetvrt balkana,samo kad bi Grci bili naivni ko sto mislite......dakle,oblast nera di se ni o kakvom narodu ni drzavi,ni jeziku ni o cemu....sve grcke etnicke zajednice ukljucujuci i makedonce stopili su se u jedinstvenu grcku naciju......tu zastavu sto ste nakacili,gde vam je bila do 92?koju zastavu je nosila hibridizovana republika u sfrj?koji identiet ste imali pre ww2?
