U Zapadnoj Evropi se uvek živelo bolje nego u Americi. Bolje zdravstveno, socijalno, penziono... U Americi je samo NEKAD moglo dobro i brzo da se zaradi. Bila je to dobra zemlja za mlade i zdrave avanturiste. Svi samosvesniji Amerikanci su bili svesni toga da njihov standard ne pada s neba i da su vojna osvajanja i pljačkanja po svetu dobrim delom zaslužna za to kako oni žive. Današnji Amerikanac je u velikim dugovima i živi na kreditima, ali je to kod njih čudno uređeno, pa se ljudi zadužuju do besvesti i opet su bezbrižni. Kao Grčka - samo gomilaju kredite i dugove, a pre umru nego što ih vrate.
Svaka svetska sila doživi vrhunac nakon koga kreće pad. Amerika u mnogim stvarima kopira Rimsko carstvo i na isti način i propada. Korumpirani političari, opšta dekadencija društva, urušavanje svih moralnih vrednosti, previše razvučene granice koje je teško braniti, nezadovoljstvo robova... Ostaće Amerika jaka i uticajna zemlja i dalje, ali je njen zenit prošao. Preračunali su se, postali prealavi, verovali da se ne moraju menjati, jer isti recept daje stalno dobre rezultate (potplati političare, napravi obojenu revoluciju, naoružaj teroriste, upadni kao spasilac, pokradi sve što se odneti može, a ono što zatekneš (rude, naftu) prigrabi i preprodaj drugima). U međuvremenu su počele da se uzdižu i druge sile, koje za razliku od Amerike koja samo pljačka i razara, nešto GRADE, DAJU, NUDE, POMAŽU... Amerika se toliko uznela da ne samo da ne misli da nekome nešto treba da pruži, već je i onu šargarepu na štapu odbacila. Zadržala je samo batinu. Ljudi trpe nasilje dok moraju, ali ipak čeznu da ga se oslobode...
U poslednje vreme Amerika čak odbacuje i ono što je bio njen trejdmark - sloboda govora, demokratija, patriotizam... Sve više je cenzure, gušenja slobode, izbori svake godine sve mutniji, a političari sve prljaviji, narod se ciljano razjedinjuje i okreće protiv samog sebe... Američki san nikada nije bio stvaran, ali je postojao pozitivizam i vera u njega u američkom narodu. Danas toga više nema.
