Quantcast

Aleksandar Šmeman - misli i dela

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
Eshatologija je tu svedena na utopiju, ali sa hrišćanske tačke gledišta utopija ne samo da je promašaj, već jeste i jeres, stvarna jeres našega vremena. Jeres, zbog toga što je u utopiji naglasak prenesen sa ličnosti, sa čoveka na “strukture” – društvene, ideološke, itd.
savrseno jasno
stoga ja svodim pitanja na KO, i ZASTO, a ne bakcem se sa KAKO
npr. sa south-om, dam mu imena apostola suzenog pojma, i 70-rice prosirenog pojma apostola i kazem mu da ce oni, eto KO, suditi svetu, jer Hristos rece apostolima da hoce nad 12 plemena iz kojih poticu...
ali, njega vuce KAKO, imajuci neku poluutopisticku viziju

pa mu dam imena andjela, znaju se poimence, ali ljudima cesu usi UTOPISTICKE vizije laznog otkrivenja kako ce se sve obrtati, okretati, imena andjela nema, cek, mozda su to demoni po kesarijskom, vazan je happy end, i tvoje dobre namere kao put do pakla poplocane...

utopije uvek okrecu na svoj antipod, pa tako i marksisticka, komunisticka, koje se ovaj dotice, - MI tezimo jednakosti dok JA tezim da budem prvi medju NEjednakima... utopija je eufemizam za laganje, prijatelju

ne moze se grad sakriti na gori, niti sveca ide pod sud, vec na svecnjak da svi vide
getoizacija kao vid ropstva, ko ce koga da oslobadja, mani se sad nacina KAKO,
hoce li proroci profesionalci, svestenici svetiji od svetih, ili ko, ti, ja?
utopija je lukavo zapakovana laz,lazno otkr. je utopija

Prekid razvoja turskim ropstvom + teškoća vraćanja u stvarno vreme, po oslobođenju
rana crkva, progoni, lavovi, mucenicke smrti, ne presekose li hriscanstvo? ti si taj utopista o kome ovaj smeman govori
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.184
Tekst "Bogoslovlje i Evharistija", deo 3.

U zvaničnom, posleotačkom i “pozapadnjačenom” bogoslovlju, Evharistija se razmatra kao jedna od Svetih Tajni. NJeno mesto u eklisiologiji je mesto “sredstva Blagodati” – jednog među mnogima. Ma kako bila od središnjeg i suštinskog značaja u životu Crkve, Evharistija se institucionalno razlikuje od Crkve.



Ono što Evharistiju čini mogućom, punovažnom i dejstvenom jeste moć, blagodat Crkve, ali ta moć Blagodati “prethodi” Evharistiji i bukvalno je nezavisna od Evharistije. Tako se Crkva ovde shvata i opisuje kao institucija koja je obdarena Božanskom moći: moći da poučava, da rukovodi, da osveštava; kao struktura za predavanje Blagodati; kao “moć”, ali kao moć koja nije izvedena iz Evharistije. Evharistija je plod, učinak Crkve, a ne njen izvor. I, slično ovome, budući da je uzrok svojih Svetih Tajni, Crkva se ni na koji način ne smatra ciljem niti svrhom Svetih Tajni. Za zvanično bogoslovlje, zadovoljenje pojedinca, a ne ispunjenje ili sazdavanje Crkve jeste ono što predstavlja cilj i svrhu Svete Tajne. Ovakva vrsta bogoslovlja, iako potčinjava Evharistiju i Svete Tajne Crkvi i pretvara Crkvu u instituciju različitu i nezavisnu od Svetih Tajni, lako sapostoji sa pobožnošću u kojoj se Crkva bukvalno poistovećuje sa kultom ili bogosluženjem, ako, zapravo, nije i odgovorna za nastanak takve pobožnosti. U popularnom pristupu – a ovo “popularni” ni u kom slučaju ne isključuje i veliku većinu sveštenika – Crkva je, iznad svega, “kultna” ili liturgijska institucija, i sve njene aktivnosti – podizanje hramova, materijalna podrška sveštenicima i horovima, nabavka različitih liturgijskih utvari, i tome slično... – usmerene su, implicitno ili eksplicitno, na njene liturgijske potrebe. Čak se i učenje koje se predaje vernima – ako iz njega izuzmemo taj vrlo magloviti i uopšteni etički kodeks koji je, uopšte uzevši, istovetan sa humanističkom etikom svetovnoga društva – sastoji uglavnom od liturgijskih propisa i obaveza svih vrsta. Ovde se ne dovodi u pitanje institucionalno prvenstvo Crkve nad njenim Svetim Tajnama, ali Crkva je, suštinski gledano, institucija koja postoji radi ispunjavanja “religijskih potreba” njenih članova, a budući da bogosluženje u svim svojim oblicima predstavlja najočigledniju i najneposredniju od svih takvih potreba, shvatanje i iskustvo Crkve kao institucije koja postoji prvenstveno radi Liturgije čini se sasvim prirodnim.

I dok je za bogoslovlje – “institucija”, a za pobožnost – “bogosluženje”, Crkva nigde nije – “zajednica”. I zaista, iako klasično katihetsko određenje Crkve kao zajednice nikada nije bilo otvoreno opovrgnuto ili odbačeno, Crkva–zajednica naprosto sebe ne projavljuje izvan zajedničkog prisustvovanja bogosluženju.
Međutim, iskustvo bogosluženja je odavno već prestalo da bude saborni liturgijski čin. Bogosluženje se pretvorilo u skup pojedinaca koji dolaze u hram, koji prisustvuju bogosluženju da bi individualno zadovoljavali svoje individualne religijske potrebe, a ne da bi tvorili i ispunjavali Crkvu. Najbolji dokaz za ovo jeste potpuni raspad pričešćivanja kao sabornoga čina. Rana Crkva je u Pričešću videla svoje stvarno ispunjenje kao zajedničenje u jednome Telu (“... i objedini nas koji učestvujemo u jednome Hlebu i
jednoj Čaši, jedne sa drugima
...”, kako se kaže u Liturgiji Sv. Vasilija Velikog), a mi danas Pričešće shvatamo kao najindividualniji i najprivatniji od svih religijskih činova, koji u potpunosti zavisi od čovekove lične želje, pobožnosti i pripreme
. Baš kao što i propoved, iako se upućuje sabranju, jeste, zapravo, lično
poučavanje koje nije usmereno na “sazdavanje” Crkve, već na pojedince u njihovim privatnim potrebama i dužnostima. Tema propovedi je ovde pojedinačni Hrišćanin, a ne Crkva.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.184
Nastavak iz istog teksta....



{Crkva} “Institucija” po sebi, zajednica kao takva, to jest ona vidljiva, vojujuća, jerarhijska Crkva nije [još uvek] novi život, novo bitovanje i Novi Eon. Ona pripada strukturi i stvarnosti istorije spasenja i, stoga, “ovome svetu”. Ali, kao što je Crkva Staroga Saveza, stari Izrailj, postojala kao izlazak u Novi Savez i bila ustanovljena da bi pripremala put Gospodnji, [novozavetna] Crkva kao institucija postoji da bi, u “ovome svetu”, otkrivala “svet koji će doći”, Carstvo Božije, ispunjeno i projavljeno u Hristu. Crkva je izlaženje iz “staroga” u “novo”, ali, ipak, ono što je iskupljeno, obnovljeno i preobraženo kroz nju nije “Crkva”, već upravo sami onaj stari život, stari Adam i čitava tvorevina. I Crkva jeste ovo “izlaženje” upravo zato što kao institucija ona jeste “kost kostiju i telo tela” ovoga sveta, zato što ona zastupa čitavu tvorevinu, zato što je istinski predstavlja, zato što uzima svekoliki život tvorevine i prinosi ga, u Hristu, Bogu. Crkva je, zaista, ustanovljena radi sveta, a ne kao zasebna “religijska” institucija koja postoji radi [zadovoljavanja] specifično religijskih potreba ljudi. Crkva predstavlja – “oprisutnjuje” – čitav rod ljudski, zato što su rod ljudski i tvorevina prizvani od samoga početka da budu Hram Duha Svetoga i sasud Božanskoga Života. Crkva je, na taj način, obnavljanje od strane Boga i prihvatanje od strane čoveka prvobitnog i večnog naznačenja same tvorevine. Crkva je i prisustvovanje obnoviteljskoga Božanskoga Čina i poslušnost ljudi koji prihvataju taj čin. Međutim, Crkva je Telo Hristovo jedino onda kada savršava i ispunjava ovo “izlaženje”, kada, drugim rečima, nadilazi samu sebe kao “instituciju” i kao “zajednicu”, i kada postaje zaista novi život nove tvari. Kao institucija, Crkva u ovome svetu jeste Sveta Tajna Tela Hristovoga, Carstva Božijega i “sveta koji će doći”.
...
Možemo sada da se vratimo Evharistiji, jer ona zaista jeste čin izlaženja, u kome Crkva ispunjava sebe kao novu tvorevinu i, stoga, jeste Sveta Tajna same Crkve. U Evharistiji, Crkva nadilazi dimenzije “institucije” i postaje Telo Hristovo. Evharistija je “Eshaton” Crkve, projava Crkve kao “sveta koji će doći”.
...
Nije Crkva ta koja “rađa” Liturgiju, već je Evharistija ta koja, u vrlo stvarnom smislu, “rađa” Crkvu, čineći je onim što ona jeste.
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.184
iz istog teksta

Naša sadašnja eklisiologija je u toj meri izvitoperena da tvrdnja o tome da je Evharistija jedinstvena upravo kao Sveta Tajna Crkve odmah pokreće pitanje odnosa Evharistije sa drugim Svetim Tajnama, koje se u zvaničnom bogoslovlju smatraju za odvojena i, praktično, međusobno nezavisna “sredstva Blagodati”. Zanemarivanje Živoga Predanja je najočiglednije upravo u posleotačkom svetotajinskom bogoslovlju. Ono započinje opštom teorijom Svetih Tajni, koja se onda “primenjuje” na svaku Svetu Tajnu pojedinačno. U Predanju se, pak, ide upravo obrnutim redom. Tu se polazi od određenih liturgijskih činova koji ne samo da su organski povezani jedan sa drugim, već se nužno odnose prema Evharistiji kao svome ispunjenju, kao “Svetoj Tajni nad Tajnama”. To što, na primer, Sveta Tajna Rukopoloženja treba da se savršava u sklopu Evharistije, ili što se svaki od naša tri čina [đakonski, sveštenički, episkopski], tokom Svete Tajne Rukopoloženja, dovodi u vezu sa određenim trenutkom u evharistijskoj Liturgiji, za nekog dogmatičara predstavlja drugostepenu liturgijsku podrobnost koja nema nikakvog uticaja na “suštinu” Svete Tajne [Rukopoloženja]. U Živom Predanju, pak, ovaj odnos je od vrhunske važnosti i više otkriva o “prirodi služenja” od bilo kog od svih tih bezbrojnih sholastičkih ogleda napisanih na tu temu. Između Evharistije i svake od ostalih Svetih Tajni postoji organska veza. Jer, sve se Svete Tajne, izuzev Evharistije, bave pojedinačnim članovima Crkve i njihova svrha jeste da uključe pojedinca – njegov život, njegovu pojedinačnu “liturgiju” ili prizvanje – u Crkvu. Ali, Crkva se ispunjava u Evharistiji i svaka Sveta Tajna, stoga, svoj prirodni cilj i svoje ispunjenje ima u Evharistiji. ... Blagodat je drugo ime za Crkvu u stanju ispunjenosti kao projave Eona Duha Svetoga. Ovde se dogodio vrlo značajni otklon u poimanju Svetih Tajni. One su postale privatne službe za pojedinačne Hrišćane, sa ciljem njihovog privatnog [religijskog] osveštanja, a ne sa ciljem sazdavanja Crkve. Sveta Tajna Pokajanja, na primer, koja je izvorno bila čin izmirenja sa Crkvom, danas se shvata kao puka “moć otpuštenja greha”. Sveta Tajna Braka, koja u početku, čak, nije ni imala neku svoju naročitu “liturgiju” i bila savršavana kroz učestvovanje novovenčanog bračnog para u Evharistiji, više se ne shvata kao izlaženje – i, stoga, kao pretvaranje – “prirodnoga” braka u crkveni način bitovanja (“...Jer ovo je tajna velika, a govorim o Hristu i Crkvi”, Efes. 5,32), već se određuje kao “blagoslov” koji se daruje mužu i ženi, kao jednostavno hrišćansko ozakonjenje braka. Evharistijska Čaša je zamenjena čašom koja “simvoliše” zajednički [bračni] život. Može se navesti mnogo ovakvih primera. Ali, nikakvo bogoslovsko izvitoperenje i nikakva pobožnost, koja je zasnovana na ovom izvitoperenju, ne može u potpunosti da zamagli, niti da zameni osnovnu i organsku vezu svih Svetih Tajni sa Evharistijom, kao Svetom Tajnom nad tajnama, i, stoga, zaista Svetom Tajnom same Crkve
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
Blagodat je drugo ime za Crkvu u stanju ispunjenosti kao projave Eona Duha Svetoga. Ovde se dogodio vrlo značajni otklon u poimanju Svetih Tajni. One su postale privatne službe za pojedinačne Hrišćane, sa ciljem njihovog privatnog [religijskog] osveštanja, a ne sa ciljem sazdavanja Crkve. Sveta Tajna Pokajanja, na primer
procitao sam sve, vrlo dobro napisano o svetim tajnama i kako na kraju hijerarhija napravi od eklesie pojedinacnost/privatnost [getoizaciju smo vec pomenuli], ali ko je napavio hijerarhiju, i kako moze biti svetija od svete, to mi trebamo da ispitamo, zasto tajna nad tajnama [jel se uporno pitate KAKO, a ne zasto]

nego, ovo sam hteo da priupitam izdvojenim pasusom
Blagodat je drugo ime za ... koga/sta? Eona- opet posao za prevodioce sa grckog, a aramejski necemo da konsultujemo?

The word aeon /ˈiːɒn/, also spelled eon (in American English), originally meant "life", "vital force" or "being", "generation" or "a period of time", though it tended to be translated as "age" in the sense of "ages", "forever", "timeless" or "for eternity". ... In Homer it typically refers to life or lifespan.

eto,jezik se promenio i vise eon nema originalno znacenje, a to ja zovem FALSIFIKOVANJEM, i samo vas pitam ZASTO, pa i kako da pitam ako bas moram
 
Poslednja izmena:

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
ili što se svaki od naša tri čina [đakonski, sveštenički, episkopski], tokom Svete Tajne Rukopoloženja, dovodi u vezu sa određenim trenutkom u evharistijskoj Liturgiji
dakle, hijerarhija je vremenska kategorija, svaki odredjeni trenutak je bio, tj. prethodio narednom, ili dolazi po prethodnom - hijerarhija su vremenski markeri o kojima sam vam pricao ovde, upravo zato da ne bismo dosli u situaciju da eon - period jedne generacije, vidi prethodnu repliku, pretvaramo u vecnost

no, hijerarhiju mozemo objasniti i ovako
satanemo se de sisti i ja i ne odredjujemo ko je od nas dvojice hijerarhijski vise [pa da sluzi drugome], vec se sastanemo oci u oci da izmerimo koji od dva odgovora na zadato pitanje je bolji, tj. pravi.
odatle i rukopolaganje, nema pokvarenih telefona, ili pisanja pisama/poslanica, pa da dodje do zabune sta je pisac hteo ili nije hteo da kaze da nije neko prepravljao pa ap. Pavle mora da pise ''svojom rukom'', nema falsifikovanja, nema kvarenja poruke, vec se tacno zna sta se prenosilo od ruke do ruke koja se polagala na coveka - nas interes je dakle u verodostojnosti poruke, a ne da li je neko visi ili nizi, e zato se radi od ruke do ruke, ... i nece nista ostati tajno sto nece na videlo izaci

ima jedan potok koji izvore na istocniku i raste i pretvara se u reku, i ta reka buja jos vise i uliva se u more
jel mozete hijerarhijski da poredjate ove vode? za r nije more mocnije od malog potoka? jeste, ali hijerarhijski potocic je blizi Bogu, isto kao i onamala semenka, najmanja od svih -secate se te price
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.184
dakle, hijerarhija je vremenska kategorija, svaki odredjeni trenutak je bio, tj. prethodio narednom, ili dolazi po prethodnom - hijerarhija su vremenski markeri o kojima sam vam pricao ovde, upravo zato da ne bismo dosli u situaciju da eon - period jedne generacije, vidi prethodnu repliku, pretvaramo u vecnost

no, hijerarhiju mozemo objasniti i ovako
satanemo se de sisti i ja i ne odredjujemo ko je od nas dvojice hijerarhijski vise [pa da sluzi drugome], vec se sastanemo oci u oci da izmerimo koji od dva odgovora na zadato pitanje je bolji, tj. pravi.
odatle i rukopolaganje, nema pokvarenih telefona, ili pisanja pisama/poslanica, pa da dodje do zabune sta je pisac hteo ili nije hteo da kaze da nije neko prepravljao pa ap. Pavle mora da pise ''svojom rukom'', nema falsifikovanja, nema kvarenja poruke, vec se tacno zna sta se prenosilo od ruke do ruke koja se polagala na coveka - nas interes je dakle u verodostojnosti poruke, a ne da li je neko visi ili nizi, e zato se radi od ruke do ruke, ... i nece nista ostati tajno sto nece na videlo izaci

ima jedan potok koji izvore na istocniku i raste i pretvara se u reku, i ta reka buja jos vise i uliva se u more
jel mozete hijerarhijski da poredjate ove vode? za r nije more mocnije od malog potoka? jeste, ali hijerarhijski potocic je blizi Bogu, isto kao i onamala semenka, najmanja od svih -secate se te price
A zar tako nije i bilo u početku?
 
Poslednja izmena:

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
A zar tako nije ni bilo tako u početku?
ne razumem recenicu, 2x ''tako'' -kako?

hoceli sin coveciji naci veru kad dodje - upita Hristos
jel razumes ti gde je problem, VERODOSTOJNOST, zbog nje postoji hijerarhja, struktura, Crkva kao tvrdjava, prenosenja poruke, a ne zbog toga da mi gledamo ko je visi, da sluzi manjem, ili da se neko postavlja iznad, ili da se getoiziramo, ili sta god
koga je briga za hijerarhiju ako nestane vere, ali hijerarhiju imamo zbog arhitekture, zbog transmisije poruke, tj. verodostojnosti informacije

sta mene briga ko JE autoritet a ko nije - mene Samo zanima VERODOSTOJNOST, i zato postujem rukopolaganje.

mozes da mislis da sam programiran kao kompjuter [da ne vredjamo ove, obecali smo], bas me briga, samo me zanima istinitost, verodostojnost informacije, ili jeste ili nije
 
Poslednja izmena:

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
opet ne razumem, kao ono Pocetak i u pocetku - mozda treba 2x.
Eto, jezik se razvija vremenom.
Npr, Jehove misle da se prastaro značenje STAVROS ima primeniti i na Hristovo vreme, pa dođoše do zaključka o kačenju na "mučenički stub"
mislim da si problem eon-a olako shvatio, jer jedno je razvijanje, a mi ovde imamo izopacivanje, rekoh falsifikovanje
plus sta znaci Blagodat
2 reci, po meni, jako bitne, da ne sirimo sad pricu uvodjenjem drugih pojmova o kojima smo vec na drugim temama imali priliku da diskutujemo [krst/stub]
krst ili stub, mislim da nije krucijelno kao kod eona, jedan period, jedna generacija se pretvara u vecnost, obesmisljava se vremenska hijerarhija o kojoj smo poceli da diskutujemo, tj. ja citirajuci smemana
ili što se svaki od naša tri čina [đakonski, sveštenički, episkopski], tokom Svete Tajne Rukopoloženja, dovodi u vezu sa određenim trenutkom u evharistijskoj Liturgiji
 
Poslednja izmena:

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
eon (in American English), originally meant "life", "vital force" or "being", "generation" or "a period of time", though it tended to be translated as "age" in the sense of "ages", "forever", "timeless" or "for eternity".
prevodjenjem generacije onog vremena u bezvremensku vecnost, prevodioci su obesmislili verodostojnost jevandjeoske poruke, obesmilili su sve te ''odredjene trenutke''
ja ponavljam ali sin coveciji kada dodje hoce li naci veru na zemlji
ako na ovaj nacin obesmisljavate reci, znacenje eona, vreme, obesmisljavate i rukopolaganje jer se tacno zna REDOSLED polaganja ruku, gubi se verodostojnost, a kada vera nije dostojna, nestace je, i onda je sin coveciji nece ni naci

hijerarhija je vremenska kategorija, sta je bilo pre, a sta posle, pa nemojte vise da vas molim i dokazujem vam da nije hijerarhija ko je iznad, a ko ispod, posvadjacemo se onda
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
Problem EON-a, prevodioci su vas prevarili, preveli zedne preko sve vode koju sam naveo, videti originalno znacenje reci EON

Dakle, citati u Mateju 13, koji se odnose na žetvu ne mogu nikako biti kraj sveta, kako prevodi zapad ili reč vek (ili eon) tumači istok, jer bi se tada radilo o kraju više svetova. Reč Gospodnja o žetvi referiše o poslanju čak 70-orice, pa je i to bilo malo poslanika, jer je žetve bilo mnogo i onda (LUKA 10,1-2), jer su se već njive žutele za žetvu, a ne posle čak 4 meseca (JOVAN 4,35...).

ne mozete sve eone da trpate u vecnost, vec morate da ih razlikujete, vecnost je jedna, a eoni su mnogi, svaka generacija zivi u svom eonu, veku, tj, svaka generacija je poseban eon, a vecnost je samo jedna [nema plural reci vecnost, to prevodioci nema sanse da slazu]
For example, Paul refers to this eon (age) and the one to come (Ephesians 1:21), to eons (ages) to come (Ephesians 2:7), and to the eons (ages) in which the mystery of Christ has been hidden, which refers to previous eons (Ephesians 3:9).

ne dajte da vam mute vodu, tj. vreme koje tece, od eona do eona, od generacije do generacije, a onaj koji preti da vremena vise nece biti, on je rekoh vam osudjen, za vreme 1. eona.
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.184
mislim da si problem eon-a olako shvatio, jer jedno je razvijanje, a mi ovde imamo izopacivanje, rekoh falsifikovanje
plus sta znaci Blagodat
2 reci, po meni, jako bitne, da ne sirimo sad pricu uvodjenjem drugih pojmova o kojima smo vec na drugim temama imali priliku da diskutujemo [krst/stub]
krst ili stub, mislim da nije krucijelno kao kod eona, jedan period, jedna generacija se pretvara u vecnost, obesmisljava se vremenska hijerarhija o kojoj smo poceli da diskutujemo, tj. ja citirajuci smemana
Nisam razumeo

prevodjenjem generacije onog vremena u bezvremensku vecnost, prevodioci su obesmislili verodostojnost jevandjeoske poruke, obesmilili su sve te ''odredjene trenutke''
ja ponavljam ali sin coveciji kada dodje hoce li naci veru na zemlji
ako na ovaj nacin obesmisljavate reci, znacenje eona, vreme, obesmisljavate i rukopolaganje jer se tacno zna REDOSLED polaganja ruku, gubi se verodostojnost, a kada vera nije dostojna, nestace je, i onda je sin coveciji nece ni naci

hijerarhija je vremenska kategorija, sta je bilo pre, a sta posle, pa nemojte vise da vas molim i dokazujem vam da nije hijerarhija ko je iznad, a ko ispod, posvadjacemo se onda
Nisam razumeo

ajd sad, ako je zetva bila, sta bi od moje vodenice? jel cete da cekate 70-oricu apostola da vam sude zajedno sa 12 apostola koji ce da sude svojima? jel ja meljem ovde u prazno? sva ta voda ima da tece na moju vodenicu, niti ce vremena nestati, niti vode
Nisam razumeo

Problem EON-a, prevodioci su vas prevarili, preveli zedne preko sve vode koju sam naveo, videti originalno znacenje reci EON

Dakle, citati u Mateju 13, koji se odnose na žetvu ne mogu nikako biti kraj sveta, kako prevodi zapad ili reč vek (ili eon) tumači istok, jer bi se tada radilo o kraju više svetova. Reč Gospodnja o žetvi referiše o poslanju čak 70-orice, pa je i to bilo malo poslanika, jer je žetve bilo mnogo i onda (LUKA 10,1-2), jer su se već njive žutele za žetvu, a ne posle čak 4 meseca (JOVAN 4,35...).

ne mozete sve eone da trpate u vecnost, vec morate da ih razlikujete, vecnost je jedna, a eoni su mnogi, svaka generacija zivi u svom eonu, veku, tj, svaka generacija je poseban eon, a vecnost je samo jedna [nema plural reci vecnost, to prevodioci nema sanse da slazu]
For example, Paul refers to this eon (age) and the one to come (Ephesians 1:21), to eons (ages) to come (Ephesians 2:7), and to the eons (ages) in which the mystery of Christ has been hidden, which refers to previous eons (Ephesians 3:9).

ne dajte da vam mute vodu, tj. vreme koje tece, od eona do eona, od generacije do generacije, a onaj koji preti da vremena vise nece biti, on je rekoh vam osudjen, za vreme 1. eona.
Nisam razumeo
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.184
Tekst "Bogoslovlje i Evharistija", deo 7.


Proteklih godina nam se govori da pravoslavno bogoslovlje mora da se vrati Ocima ukoliko želi da prevlada svoju unutarnju slabost i nedostatke. “Patristička obnova”, “neo–patristička sinteza” – ovakvi i slični izrazi se često koriste u današnjim pravoslavnim tekstovima i oni, bez sumnje, ukazuju na vrlo istinitu i hitnu potrebu.

Prekid živog otačkog Predanja je, zaista, bio koren velike bogoslovske tragedije Pravoslavlja. Ali, šta se tačno podrazumeva pod tim “povratkom” i kako da se ostvari taj povratak?
Na ova pitanja nisu dati zadovoljavajući odgovori. Da li to znači puko ponavljanje onoga što su govorili Oci, pod pretpostavkom da su oni izrekli sve što je suštinsko te da onda više ništa i nije potrebno osim prepričavanja njihovoga saglasja? Takva pretpostavka, čak i kada bi bila tačna, sasvim sigurno ne bi razrešila problem koji smo već konstatovali – problem sadašnjega otuđenja bogoslovlja [od Crkve]. Nikakva zbirka visoko stručnih patroloških monografija, nikakvo izdanje otačkih tekstova za opštu upotrebu samo po sebi ne predstavlja živi i stvaralački odgovor na stvarna pitanja našega vremena, odnosno na stvarne potrebe Crkve. I dalje postoji nasušna potreba za tumačenjem otačke poruke, za “vaskrsavanjem” te poruke u umu Crkve, ili, drugim rečima, problem bogoslovskog “proboja” [do Otaca]. Ali, moramo da se setimo da nas Crkva nikada ne uči da su Oci odgovorili na sva pitanja, da je njihovo bogoslovlje – zaokruženo bogoslovlje i da današnji bogoslovi treba da budu samo tumači otačkih tekstova.


Pretvoriti Oce u čisto formalni i nepogrešivi autoritet, a bogoslovlje u patrističku sholastiku predstavlja, zapravo, izdaju samog duha otačkoga bogoslovlja koje zasvagda ostaje divni obrazac duhovne slobode i stvaralaštva. “Povratak Ocima”, pre svega, znači obnovu njihovoga duha, obnovu tajanstvenoga nadahnuća koje ih je učinilo istinitim svedocima Crkve. Svetim Ocima, a ne samo njihovim “tekstovima”, istinski se vraćamo kada obnavljamo i činimo našim opit Crkve ne kao “institucije, učenja ili sistema”, da navedemo reči A. S. Homjakova, već Crkve kao sveobuhvatnog, sveuključujućeg i svepreobražujućeg života, kao prelaska u stvarnost iskupljenja i preobraženja. Ovaj opit, kao što smo to pokušali da pokažemo, usredišten je u Evharistiji, Svetoj Tajni Crkve, kao projavljenju i samootkrivenju Crkve par excellence. Evharistija je, bez obzira na to da li se izričito dovodi u vezu sa bogoslovljem ili ne, organski izvor i nužni “referentni pojam” bogoslovlja, jer ako bogoslovlje svedoči Veru i život Crkve, tj. Crkvu kao spasenje i novi život u Hristu, ono tada svedoči prvenstveno opit Crkve, kakav se on projavljuje, saopštava i odelotvorava u Evharistiji. Upravo u Evharistiji Crkva prestaje da bude [samo] “institucija, učenje i sistem” i postaje Život, Viđenje, Spasenje; upravo se u Evharistiji ostvaruje Reč Božija i čovekov um postaje kadar da izražava um Hristov. Zato je u Evharistiji – izvor bogoslovlja, izvor “reči o Bogu”, “zbivanja” koje preobražava naše ljudsko razmišljanje u blagovest Božanske Istine.
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
eon (in American English), originally meant "life", "vital force" or "being", "generation" or "a period of time", though it tended to be translated as "age" in the sense of "ages", "forever", "timeless" or "for eternity".
originalno znacenje
zivot, zivotna snaga/sila, bice, GENERACIJA, PERIOD VREMENSKI [OGRANICEN]
pa je originalno dobilo tendenciju da se pretvori od vremenski ogranicenog na 1 generaciju, 1 eon - 1 generacija - 1 vek, prvi
u vecno, za vecnost [NEOGRANICENO]

takodje,
rec vecnost nema mnozinu, ne postoje vecnosti
rec eon ima mnozinu eoni, vekovi itd,a bitna nam je u kontekstu zetve o kojoj Hristos prica u jevandjelju.

sad razumes [Blagodat je posebna tema, vraticu se na smemana kasnije i na citat
Blagodat je drugo ime za Crkvu u stanju ispunjenosti kao projave Eona Duha Svetoga.
Dalje,
mi ljudi imamo hijerarhiju zemaljsku, ali ako si pazio sta Hristos propoveda, ta nasa hijerarhija ne vazi za Carstvo BOZIJE, primera koliko ti dusa iste, od blazenih nistih, do dece ciji andjeli gledaju Boga Oca stalno, do prvi-poslednji, do ko hoce da bude visi da sluzi itd.
Dakle, ako ta nasa zemaljska hijerarhija ne vazi, zasto ne vazi? Jer je prostorna, a nebeska hijerarhija je vremenska i zato se, citiram smemana
svaki od naša tri čina [đakonski, sveštenički, episkopski], tokom Svete Tajne Rukopoloženja, dovodi u vezu sa određenim trenutkom u evharistijskoj Liturgiji
Razumes?
Odatle i rukopolaganje, i prvi medju jednakima u prostoru, ali u vremenu ne, tacno se zna redosled, vremenska hijerarhija ko je na koga polozio ruku...
digresija - ne znam gde je bakonja sa kojim sam se salio za vremeplov, i on sa mnom
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
Tekst "Bogoslovlje i Evharistija", deo 7.
vidis, smeman ima dobre ideje, ali problem ''povratka'' ga muci, i puko ''tumacenje otaca'', trazi vise, a to ''hijerarhijski'' vise, a ne nize, taj zivot - to je vremenska reka koja tece od izvora, zbiva se u vremenu - taj koncept se trudim da ti nacrtam, vremensku hijerarhiju, a ne prostornu, da bi shvatio koliko je nebo vise od zemlje, Carstvo nebesko koliko se razlikuje od ovozemaljskog, koristimo isti pojam HIJERARHIJA, ali mislimo razlicito, nebesni i zemljani
izvor “reči o Bogu”, “zbivanja”
da li cemo unistiti zemaljsku hijerarhiju da bi uspostavili nebesnu
NE, preobrazicemo ovu i saobraziti je nebesnoj, jer je carstvo nebesko unutrasnje nije prostorno tamo ili vamo
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.184
vidis, smeman ima dobre ideje, ali problem ''povratka'' ga muci, i puko ''tumacenje otaca'', trazi vise, a to ''hijerarhijski'' vise, a ne nize, taj zivot - to je vremenska reka koja tece od izvora, zbiva se u vremenu - taj koncept se trudim da ti nacrtam, vremensku hijerarhiju, a ne prostornu, da bi shvatio koliko je nebo vise od zemlje, Carstvo nebesko koliko se razlikuje od ovozemaljskog, koristimo isti pojam HIJERARHIJA, ali mislimo razlicito, nebesni i zemljani
da li cemo unistiti zemaljsku hijerarhiju da bi uspostavili nebesnu
NE, preobrazicemo ovu i saobraziti je nebesnoj, jer je carstvo nebesko unutrasnje nije prostorno tamo ili vamo
Ne, nije o tome reč, već o ponovnom postavljanju Liturgije i Pričešća i središte hrišćanskog života i razumevanja sveta i misije
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
Ne, nije o tome reč, već o ponovnom postavljanju Liturgije i Pričešća i središte hrišćanskog života i razumevanja sveta i misije
to je generalan/uopsten zakljucak, koji nije diskutabilan, koji stoji odvajkada, i treba da stoji uvek, ali moja replika je bila razrada pojedinih/posebnih ideja o pojmovima koje sam nasao u tekstu, te ih predstavio u drugacijem svetlu, cak pokusavajuci da ti nacrtam da bi shvatio koncept koji sprva nisi razumeo.
 

Top