Nazalost sa bugarskim nacionalistima ( a komsija ma koliko pokusavao to da negira je pooozamas bugarski nacionalista ) besmisleno je polemisati o juznoslovenskim jezicima. Po Institutu za bugarski jezik cak i delovi kosovosko-resavski dijalekt spada u bugarski ( da da, isti onaj dijalekt cije se varijante govore cak i u Kragujevcu ). I sta reci na tako nesto, najbolje nista, jedino da nas bude sramota na njihov red

https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/
Хрвати присвајају све српско по верском критеријуму (католичанство), а Бугари по дијалекталном.
 
Хрвати присвајају све српско по верском критеријуму (католичанство), а Бугари по дијалекталном.

Мада морам да се коригујем, вероватно су укључени делови косовско-ресавског дијалекта ту последица случајности, то јест непажње или можда пре недовољног познавања српског језика. Ипак се Бугари држи своје познате и потпуно ненаучне, и у бити националистичке и иридентистичке, максиме да је призренско-тимочки дијалект део бугарског језика.
 
Нажалост, Србија у Балканским ратовима није ослобађала своје територије, већ је окупирала стране земље, чиме је јасно прекршила уговор из 1912. године којим је пристала да добије територије само северозападно од Шар планине и да не прелази линију – Крива Палнка – Сопот – Јакреново – Крушево – Охрид.
Онда се прича о ножу у леђа – ево где је нож.

http://archives.bg/wars/186-bv-Документи

Pogledajte prilog 1231049

Pogledajte prilog 1231048
Бугарска је после Првог балканског рата изашла са територијалним проширењима о којима је Србија могла само да сања. Захваљујући српској војсци добила је Једрене, који су Турци директно предали Србима, Срби Бугарима. Па су нам се Бугари после тога лепо захвалили тако што су на војничком гробљу у Једрену, где су год били крстови са српским презименима, са крстова брисали оно "ић" па преправљали у "ов" или "ев".

Бугарска је изашла на два мора (поред Црног излазила је и на Егејско), а Србима није Аустро-Угарска дозволила излазак на море преко Албаније, него су створили вештачку државу Албанију, која и дан данас Србима пије крв. Црногорска војска је под претњом ратом морала да се повуче из Скадра, који је држала. А онда следи Други балкански рат, Бугари као корисни идиоти Запада нас нападају и губе све: Турци враћају Једрене, Грци узимају Александрополис, а Румуни отимају Добруџу, која је одувек била бугарска и по целој Румунији спроводе румунизацију, Срба, Бугара и осталих.
 
Мада морам да се коригујем, вероватно су укључени делови косовско-ресавског дијалекта ту последица случајности, то јест непажње или можда пре недовољног познавања српског језика. Ипак се Бугари држи своје познате и потпуно ненаучне, и у бити националистичке и иридентистичке, максиме да је призренско-тимочки дијалект део бугарског језика.
Ја стварно не знам како је могуће да ево већ више од 150 година, нико није приметио суштину: БУГАРСКИ ЈЕЗИК НЕ ПОСТОЈИ!

Бугари су говорили туркијским језиком. Овај језик није бугарски!
 
Водећи слависти XIX века су бугарски језик сматрали дијалектом српског. На пример Јожеф Добровски о томе пише 1824. године, све док га бечки службеник Бартоломеј (Јернеј) Копитар није убедио да то своје мишљење промени.
 
Nazalost sa bugarskim nacionalistima ( a komsija ma koliko pokusavao to da negira je pooozamas bugarski nacionalista ) besmisleno je polemisati o juznoslovenskim jezicima. Po Institutu za bugarski jezik cak i delovi kosovosko-resavski dijalekt spada u bugarski ( da da, isti onaj dijalekt cije se varijante govore cak i u Kragujevcu ). I sta reci na tako nesto, najbolje nista, jedino da nas bude sramota na njihov red

https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/
Зашто сада не кажеш зашто безобразно лажеш о Македонији и Србима ?- или не знаш где је Македонија географски била у 18. веку? Нацртали су ти карту, а ти је још увек не видиш...
 
У Куманову се борила цела бугарска дивизија и македонских четничких одреда из састава бугарске војске. 2 бугарска армија је блокирала Турке преко Струмице.
То нам говоре чак и српски извори.


Наравно, за људе који нису нарочито упознати са историјом славистике, стварни догађаји и чињенице су мистификовани такозваним лингвистичким патриотизмом, који је својствен не само Србима већ посебно Немцима. Добровски, који се сматра оцем славистике, иако по пореклу Чех, у културном и друштвеном смислу заправо је био Немац. До краја живота није написао ниједну књигу на чешком. Његов матерњи језик је немачки. Копитар је такође углавном писао на немачком. Зашто је ово битно? Зато што су и једни и други били под утицајем немачко-аустријског научног гледишта, које је сматрало да сви јужнослевински језици припадају старосрпском дијалекатском континууму. И Копитар и Добровски су у основи панаонске теорије о пореклу словенске писмености.
Велику заслугу (зачудо) за откривање и дефинисање бугарског језика као посебног језика после друге половине 19. века има Вук Караџић. Његов додатак о особеностима бугарског језика чува се у оригиналу на Матице Српске. Копитар прихвата ову чињеницу, иако она угрожава његову тероју, коју је градио целог живота. Прошло је још 10 година пре него што је у Бечу објављена прва бугарска граматика на немачком, коју је написао Драган Цанков. Тиме се забија последњи ексер у ковчег панонске тероје и мења застарело схватање бечке школе о јужнословенским језицима. Године 1892. Облак и Јагич су коначно оповргли ову теорију и доказали да се словенско писмо заснива на македонским дијалектима око Солуна, који су у суштини источнобугарски. Селишчов је 1914. затворио ову страницу славистике, доказујући да су македонски дијалекти део бугарског језика.
Бугарски језик не постоји, то је политички конструкт! Ајде проговори бугарски. Данашњи бугарски језик би морао да има најмање 30% изворних туркијских бугарских речи да би се назвао бугарским. Бугарски језик је изумро и отишао са Бугарима негде у 10. веку. То што је остало Бугарско име за државу, то су били Бугари у политичком, не у етничком смислу.

Ево узми за пример Македонце. Они имају проблем са Грцима зато што су за име свога језика и државе узели термин који јесте из хеленског периода. Да су изабрали да се рецимо зову Крушевска Република и сл. они сигурно не би имали никакав спор са Грцима. По тој аналогији, замисли када би данашњи Бугари имали у свом суседству неку праву туркијску бугарску државу, која би им оспоравала и име државе и име језика.
 
Бугарски језик не постоји, то је политички конструкт! Ајде проговори бугарски. Данашњи бугарски језик би морао да има најмање 30% изворних туркијских бугарских речи да би се назвао бугарским. Бугарски језик је изумро и отишао са Бугарима негде у 10. веку. То што је остало Бугарско име за државу, то су били Бугари у политичком, не у етничком смислу.
Тако је – прабугарски језик више не постоји – али бугарски постоји. То је нешто за шта знамо да се догодило у 9. веку у оквиру тадашње бугарске државе (која је покривала већи део данашње Србије). Односно, вероватно је да је становништво говорило хомогеним језиком и да језичке разлике нису биле тако оштре. У том смислу,да – говорни дијалекат је био уобичајен за већину јужнословенског становништва – али писани језик се ширио кроз бугарску цркву и словенске епархије под влашћу цара Бориса, а потом и Симеона. Ова чињеница се не може избрисати из хиљадугодишње историје бугарске државе.
С друге стране, посебна варијанта старословенског језика (српскa редакција) први пут се помиње у 12. веку. Што је сасвим логично будући да је бугарски књижевни утицај прекинут припајањем бугарске државе Византији.
 
Зашто сада не кажеш зашто безобразно лажеш о Македонији и Србима ?- или не знаш где је Македонија географски била у 18. веку? Нацртали су ти карту, а ти је још увек не видиш...

Koliko se ja secam ti nisi znao dok ti Slaven nije objasnio na koju se teritoriju tada odnosio naziv Makedonija. S druge strane em nisi precizirao o kom se periodu radi, em je vasa diskusija iznikla iz price o Bubunskom ( koga naravno iz nacionalistickih razloga nazivas teroristom ) koji je iz okoline Velesa koga je Slaven ukljucio u Dardiniju, ne Makedoniju. Inace po nekim autorima Makedonija je pocinjala tek juzno od Prilepa.
 
Тако је – прабугарски језик више не постоји – али бугарски постоји. То је нешто за шта знамо да се догодило у 9. веку у оквиру тадашње бугарске државе (која је покривала већи део данашње Србије). Односно, вероватно је да је становништво говорило хомогеним језиком и да језичке разлике нису биле тако оштре. У том смислу,да – говорни дијалекат је био уобичајен за већину јужнословенског становништва – али писани језик се ширио кроз бугарску цркву и словенске епархије под влашћу цара Бориса, а потом и Симеона. Ова чињеница се не може избрисати из хиљадугодишње историје бугарске државе.
С друге стране, посебна варијанта старословенског језика (српскa редакција) први пут се помиње у 12. веку. Што је сасвим логично будући да је бугарски књижевни утицај прекинут припајањем бугарске државе Византији.
Када је Бугарска покривала већи део Србије? Самуило јесте ако се он рачуна као наставак бугарске државности, али за неке друге не знам на кије делове Србије мислиш?

Што се тиче бугарске цркве под Борисом, за њу се не зна тачно где се простирала и које су јој биле епархије. Кафа би смо то знали било би добро, јер би смо на основу епархија могли отприлике да реконструишемо и границе те бугарске државе под Борисом. Борис је у тајности примио хришћанство, јер се плашио побуне међу његовим Бугарима - тенгристима. Онда је затражио аутокефалност за цркву, коју није добио, па је почео да уцењује Цариград довођењем папских мисионара из Рима. На крају су попустили па су му дали само аутономију (не и аутокефалију) у оквиру Цариградске патријаршије. Симеон јесте имао праву царску круну и аутокефалну патријаршију, али то није дуго трајало.

Сви први писани споменици ћирило-методијевске писмености (Маријино јеванђеље и сл.) показују више сличности са одређеним српскословенским редакцијама, него са бугарским.
 
Koliko se ja secam ti nisi znao dok ti Slaven nije objasnio na koju se teritoriju tada odnosio naziv Makedonija. S druge strane em nisi precizirao o kom se periodu radi, em je vasa diskusija iznikla iz price o Bubunskom ( koga naravno iz nacionalistickih razloga nazivas teroristom ) koji je iz okoline Velesa koga je Slaven ukljucio u Dardiniju, ne Makedoniju. Inace po nekim autorima Makedonija je pocinjala tek juzno od Prilepa.
И јужније
 
Po Institutu za bugarski jezik cak i delovi kosovosko-resavski dijalekt spada u bugarski
Косовско-ресавски говори, као и већина назива савремених дијалеката који имају за циљ да обележе политичке границе између две државе не могу бити меродавни. То зна сваки лингвиста. Кладим се да су косовско-моравски говори од пре 120 година веома различити од садашњег српског дијалекта.
Предлажем да нађеш примерак Темског рукописа Кирила Живковића из 1764. године, који садржи текст писан на пиротском диалекту – обрати пажњу како је Живковић насловио овај рукопис и биће ти јасно зашто БАН тврди да су прелазни говори изворно бугарски.
 
Koliko se ja secam ti nisi znao dok ti Slaven nije objasnio na koju se teritoriju tada odnosio naziv Makedonija. S druge strane em nisi precizirao o kom se periodu radi, em je vasa diskusija iznikla iz price o Bubunskom ( koga naravno iz nacionalistickih razloga nazivas teroristom ) koji je iz okoline Velesa koga je Slaven ukljucio u Dardiniju, ne Makedoniju. Inace po nekim autorima Makedonija je pocinjala tek juzno od Prilepa.
Није тачно - ja сам приметио да се Скопље на многим европским картама из 17. века налази у границама географске Македоније. По Бркићу – Скопље је део Дарданске кнежевине и ту сам прихватио Славеново мишљење.
Не треба мешати различите концепте око Македоније – старогрчке, византијске, географске и коначно – политичке. Ове ствари прелазе различите границе. Бабунски је рођен у Македонији – Велес у 19. веку, као и Скопље су били део територијално-политичког облика Македоније.
 
Poslednja izmena:
Када је Бугарска покривала већи део Србије? Самуило јесте ако се он рачуна као наставак бугарске државности, али за неке друге не знам на кије делове Србије мислиш?
И не само то, него је на неко време припојила српску територију. Све до 12. века Србија као територија није могла ићи источно од санџака (РАС).
 
Што се тиче бугарске цркве под Борисом, за њу се не зна тачно где се простирала и које су јој биле епархије. Кафа би смо то знали било би добро, јер би смо на основу епархија могли отприлике да реконструишемо и границе те бугарске државе под Борисом
Писао сам о бугарској цркви и словенским епархијама за време Бориса - не знам који пут се понављам - можда пре годину дана - имао сам спор са једним форумашем овде....
 
Bubunskom ( koga naravno iz nacionalistickih razloga nazivas teroristom )
Па ја лично не видим како се зове четник који је убијао своје сусељане јер нису хтели да буду Срби... Где је ту јунаштво?
Па званична историографија Македоније за њега уопште не жели да чује. За разлику од Тодора Алексндрова и Гоце Делчева. Иначе, Ванче Михајлову су пљунули у лице као издајнику што је у 95. години дао интервју на телевизији и изјавио да су Македонија и Бугарска једно.
 
Што се тиче бугарске цркве под Борисом, за њу се не зна тачно где се простирала и које су јој биле епархије. Кафа би смо то знали било би добро, јер би смо на основу епархија могли отприлике да реконструишемо и границе те бугарске државе под Борисом
Ево:


Ево мало материјала од Снегарова, Златарског, Вајана и Пентковског. Ради лакшег читања сам га уредио и комбиновао:

Оснивање словенске епископије на територији Македоније требало је да се деси убрзо након успостављања нове границе са Византијом 904. године. Граница је успостављена код Солуна, услед чега су нове територије насељене Словенима ушле у састав Првог бугарског царства. Како сведочи чувени Тудор Доксов запис да је 907. године Константин (Преславски) већ био епископ, а затим је 904-907. основао словенску епископију Брегалницу, која је морала да се суочи са задатком дехеленизације словенског становништва некадашњих византијских „Склавиније” Солунске области, која је после 904. године ушла у састав I бугарског царства. Делатност Брегалничке епископије на челу са епископом Константином, учеником св. Методије и сарадник Св. Климента, као и њена локација у једном од центара путне мреже на Балкану, допринели су брзом ширењу словенских богослужбених текстова, не само на територији источне Македоније, већ и на целом Балкану, где су после 1018. године постојале епархије Охридске архиепископије.
Путна мрежа за ширење словенског богослужења била је следећа:
Дуж пута Битољ – Прилеп – Штип – Ћустендил – Софија, идући од запада ка истоку, налазиле су се Пелагонијска (битолска), Mоровиздска (брегалничка ), Велбуждска (ћустендилска) и Софијска епархија. Древни „Вардарски пут“, који је ишао од југа ка северу, повезујући долину Вардара и Мораве (почињао од Солуна, полазио од Вардара, преко Стобије, где је прелазио пут Битољ – Штип – Софија, па ишао у Скопље а одатле преко Виа Милитарис, где су се налазиле Струмичка (Тиверјупољска), Скопска и Нишка епархија. Римски пут Scupi (Скопље) – Улпијана (Липљан), који је водио уз реку. Лепенац, повезивао је скопску и липљанску епархију, а такође је преко Липљана водио пут, који је од Ниша водио ка јадранском приморју (Ниш – Куршумлија – Приштина – Липљан – Призрен – Љеш)
 
https://pdfcoffee.com/georgije-ostrogorski-istorija-vizantijepdf-pdf-free.html

А теби ево Острогорског кога ја нимало не подржавам, али то је један од највећих византолога. Downloadуј књигу и иди на страну 231-235.
Острогорски није демантовао или одбацио ништа што сам изнео...
Преславски црквени сабор 893. године је коначно прогласио бугарску цркву за аутономну, а словенски језик за службени језик за литургију. Византија то није успела да спречи јер је након губитка свих великих ратова са Симеоном до 927. године и била принуђена да тражи мир – заправо је већ тада (око 904. године) неформално признала бугарску цркву као аутономну и независну.
Истовремено, професор Алексеј Пентковски је много ужи специјалиста за ову тему, будући да је литургичар, аутор радова о историји источне литургије и црквених статута.
Острогорски је без сумње признати вијазнтолог, али не заборавимо у које време је живео и у којој земљи. Међутим, он је један од главних присталица тезе да је Самуилово царство заправо била македонска држава. Нешто што је савремена византологија категорички одбацила.
 
Острогорски није демантовао или одбацио ништа што сам изнео...
Преславски црквени сабор 893. године је коначно прогласио бугарску цркву за аутономну, а словенски језик за службени језик за литургију. Византија то није успела да спречи јер је након губитка свих великих ратова са Симеоном до 927. године и била принуђена да тражи мир – заправо је већ тада (око 904. године) неформално признала бугарску цркву као аутономну и независну.
Истовремено, професор Алексеј Пентковски је много ужи специјалиста за ову тему, будући да је литургичар, аутор радова о историји источне литургије и црквених статута.
Острогорски је без сумње признати вијазнтолог, али не заборавимо у које време је живео и у којој земљи. Међутим, он је један од главних присталица тезе да је Самуилово царство заправо била македонска држава. Нешто што је савремена византологија категорички одбацила.
Уопште није био наклоњен Србима ако то мислиш. А у овом случају небитан је Острогорски, него референце. Симеон је добио патријаршију чини ми се?
 
Уопште није био наклоњен Србима ако то мислиш. А у овом случају небитан је Острогорски, него референце. Симеон је добио патријаршију чини ми се?
Постоје две опције – склонији сам мишљењу да је Бугарска патријаршија званично призната у време цара Петра.
Петар наслеђује власт од Симеона и са њом скоро све византијске територије на Балкану, освојене током 20-годишњег рата. Петар је дошао на власт као победник и као владар најмоћније земље на Балкану.
 
Poslednja izmena:
Ово је последица југословенског политичког идентитета, који је подгревао македонски национализам лажном историјом и наслеђем.У Македонији су их учили да је Бугарска највећи непријатељ. Oвом менталитету ће требати још најмање 100 година да се промени...

Evo ti danas, nema toga više, a ne podnose vas još gore nego ranije. Možda treba da prihvatiš činjenicu da je bugarska politika prema Čokalistanu bila i ostala osvajačka, vi se danas čak usuđujete da ih politički uslovljavate radi promene istorijskih udžbenika, stvarno niste normalni...
 
Evo ti danas, nema toga više, a ne podnose vas još gore nego ranije. Možda treba da prihvatiš činjenicu da je bugarska politika prema Čokalistanu bila i ostala osvajačka, vi se danas čak usuđujete da ih politički uslovljavate radi promene istorijskih udžbenika, stvarno niste normalni...
Ми за тим немамо потребе, замисли када би ми почели да уцењујемо Македонце и да им тражимо да признају да су Срби? Ми добро знамо шта је наше било у историји, не треба нам признање Македонаца, а они ако желе нека буду и Марсовци!
 
Ми за тим немамо потребе, замисли када би ми почели да уцењујемо Македонце и да им тражимо да признају да су Срби? Ми добро знамо шта је наше било у историји, не треба нам признање Македонаца, а они ако желе нека буду и Марсовци!

Upravo tako, i zato čak i postoji šansa u budućnosti da se oni opet nama pridruže, mada nisam siguran da nam trebaju. Dok u slučaju Bugara ne postoji ni promil takve šanse...
 

Back
Top