I kakve to veze ima sa ovim:


?

Zbog toga što Aca Mitić kaže u video klipu da od izlaska rada (2019. godine) se, navodno, i dalje piše u srpskoj istoriografiji o Justinijanovoj kugi kao o nekakvom ključnom elementu u pitanju seobe Slovena na Balkansko poluostrvo.

To znači da je po Mitićevoj tvrdnju tu reč o nekim radovima izašli u toku proteklih 5 godina, odnosno od 2019. godine na ovamo.
 
Zbog toga što Aca Mitić kaže u video klipu da od izlaska rada (2019. godine) se, navodno, i dalje piše u srpskoj istoriografiji o Justinijanovoj kugi kao o nekakvom ključnom elementu u pitanju seobe Slovena na Balkansko poluostrvo.

To znači da je po Mitićevoj tvrdnju tu reč o nekim radovima izašli u toku proteklih 5 godina, odnosno od 2019. godine na ovamo.
Apsolutno ne. To znači da niko od naših istoričara nije uzeo taj ključni rad u razmatranje ili obzir te sponatno nastavljaju tradiciju alternativne istoriografije koja je u koliziji sa zdravim razumom (baška sa srpskim nacionalnim interesima).
 
Apsolutno ne. To znači da niko od naših istoričara nije uzeo taj ključni rad u razmatranje ili obzir te sponatno nastavljaju tradiciju alternativne istoriografije koja je u koliziji sa zdravim razumom (baška sa srpskim nacionalnim interesima).

U posljednjih 5 godina, srpski povjesničari koji su na svojim stranicama navodili Justinijanovu kugu kao "ključan dokaz" u prilog doseljavanja Slavena. Npr. na facebook stranici "Srpska istorija" koju vode ljudi koji su završili Filozofski u Beogradu i imaju direktan kontakt s Radivojem Radićem.

Ova Huberova i Mitićeva emisija nije dokaz da Justinijanova kuga nije imala tako velike razmjere, nego nam pokazuje koliko je moderna historiografija nagađanje. Iste činjenice mogu se se tumačiti na različite načine. Nakon emisije, odnosno tog rada, jasno je samo da o epidemijskim razmjerima Justinijanove kuge ne znamo dovoljno da damo konačan zaključak. A ako ne znamo dovoljno, onda nam ona ne može biti "ključni dokaz" doseljavanja.
 
Код сагледавања историје некако су присутна два приступа. Први који пиодразумијева сагледавање свих доступних извора, рукописа, археолошких открића, а онда уз критичку абнализу свих извора изведу се одређени сакључци и изврши реконструкција тих историјских процеса.
Други гдје имамо у старту задат калуп, унапријед задато "тумачење" тих историјских процеса које је често у служби политичких процеса, а онда из доступних извора, списа и археолошких налаза бирамо оно, некад манипулишући или произвољно "тумачећи" што ће дати потврду задатом калупу.
Ова дружина шарлатана, равноземљаша, су наравно из ове друге групе, тако бирају наводе из радова и расправа, и "прекомотним тумачењем" покушавају таквим изокретањем садржаја "болдовати" мантру коју настоје продати, па колико успију.

Елем у том подругљивом маниру Хубер је изнио низ нетачности (од заустављеног дијела овдје), у "тајној историји" (за коју каже да припада ко зна коме) не пише да је Јустинијан убио милијарду људи, не пише да је зли демон него да га је зачео демон, нити један аутор, ни Прокопије ни било који није написао да је Јустинијанова куга усмртила 99,9% људи (ако и постоји такав извор, није вриједан помена, али то је оно када од сто објава на фејсбуку изаберете најкретенскију и то настојите приказати као валидан узорак), није тачно да Прокопије (и други писци, Јован Ефешки, Евагрије Соластик и ини) који су оставили извјештај о куги не приодају велики значај куги, напротив, Прокопије оставља опширан извјештај (овдје), гдје пише да је епидемија кренула из Египта а да је у Византиону
Now the disease in Byzantium ran a course of four months, and its greatest virulence lasted about three. And at first the deaths were a little more than the normal, then the mortality rose still higher, and afterwards the tale of dead reached five thousand each day, and again it even came to ten thousand and still more than that. Now in the beginning each man attended to the burial of the dead of his own house, and these they threw even into the tombs of others, either escaping detection or using violence; but afterwards confusion and disorder everywhere became complete. For slaves remained destitute of masters, and men who in former times were very prosperous were deprived of the service of their domestics who were either sick or dead, and many houses became completely destitute of human inhabitants. For this reason it came about that some of the notable men of the city because of the universal destitution remained unburied for many days.
највеће размјере епидемија имала око три мјесеца (542.године) те да је у почетку је смртност била мало већа од нормалне, онда је смртност још више порасла, да би каснијке достигла пет хиљада сваког дана, а онда чак десет хиљада и још више од тога.
Тешко да се може рећо да Прокопије придаје мали значај куги, напротив, имајући у виду да су његови радови усмјерени на владавину, гдје ће разумљиво више фокус бити ратовима и достигнућима Јустинијана и Велизара, извјештај о пошасти је итекако опширан.

Куга која је погодила просторе око Медитерана 541.године и касније имала је ван сваке сумње катастрофалне демографске посљедице. Питање је само колико катастрофалне, тада нисмо имали пописе становништва па да можемо из њих извући колико је процената популације страдало. Зато ће се и те процјене о процентима пострадале популације током пандемије тих година разликовати, а некад су и те процјене у служби политичких процеса како би се извело "пожељније тумачење". Још једна важна ствар, и током те пандемије, као и током било које нису сви крајеви подједнако пострадали. Као што је смртност била неупоредиво већа у урбаним срединама у односу на руралне, самим тим су постојали крајеви ван тада важних путева или у неприступачнијим областима, који су мање или никако били погођени пандемијом.

Концепт великих сеоба народа, не само на Балкан него и у Италију и у западну Евриопу је поодавно одбачен, те миграције су ишле у таласима, константно и постепено, но сасвим извјесно су и та пандемија као и пустошења разноразних хорди узрокована падом лимеса и природне непогоде, земљотреси које би пратиле гладне године, утицали на каснија демографска и етнографска кретања.
 
Poslednja izmena:
Куга која је погодила просторе око Медитерана 541.године и касније имала је ван сваке сумње катастрофалне демографске посљедице. Питање је само колико катастрофалне, тада нисмо имали пописе становништва па да можемо из њих извући колико је процената популације страдало. Зато ће се и те процјене о процентима пострадале популације током пандемије тих година разликовати, а некад су и те процјене у служби политичких процеса како би се извело "пожељније тумачење". Још једна важна ствар, и током те пандемије, као и током било које нису сви крајеви подједнако пострадали. Као што је смртност била неупоредиво већа у урбаним срединама у односу на руралне, самим тим су постојали крајеви ван тада важних путева или у неприступачнијим областима, који су мање или никако били погођени пандемијом.
:tick:
 
a0f9618fc.png

Highlights​

 

Baziliku Sv. Dimitrija (koji je živeo krajem III i početkom IV stoleća) u Sirmiju podigao je prefekt Leontije između 426. i 441. godine.

https://tosmomi.rs/bazilika-svetog-dimitrija/

Mitić ju je iz nekog arzloga prebacio ovu baziliku u I vek i kaže da je (?) podignuta 34. godine naše ere, smeštajući je u isti kontekst sa ranohrišćanskim bogomoljama na Sinajskoj gori.
 
S druge strane, paleolingvističke studije Meseca donose mnogo bogatije podatke od Sunca:

Pogledajte prilog 624781

Evo još jednog primera paleolingvistike na nešto savremenijim materijalnim ostacima:

Pogledajte prilog 624787

Za ovu fotografiju Čudinova su napali da je fotošop, ali im je on odgovorio primenom multidisciplinarnog metoda (kombinovanjem vidovnjaštva sa najnovijom lingvističkom metodologijom).
Da li bi danas ovako nastupio?
 
Je li možeš da kažeš šta to stvarno želiš da iskažeš, da ne bih badava prelistavao strane diskusije da se prisetim o čemu se radilo, itd.?
Pošto si već dva puta odgovorio na ovo pitanje, ne interesuje me šta imaš treći put da kažeš. No, da bude potpuno jasno šta je pitanje, ponoviću:

Da li bi i danas ovako banalno ismevački prema Aleksandru Mitiću nastupio sa tri dugačka i bogato ilustrovana posta koja na krajnje banalan način ne vezeno sa temom pokušavaju da, da se tako izrazim, neistomišljenika proglase ravnozemljašem, odnosno naučno dezorijentisanom i zalutalom osobom?

Malo smo te, ipak, doveli u red. A to je bilo 2019. godine, Kao što sam ti ranije ukazao, a ti po običaju ismevao, videćeš dokle će autohtonistička škola doći za 10 godina.
 

Back
Top