U suterenu, tunel ka nebesima;
na tankoj gazi jutro mračan goblen tka
sumorna lica, nasamo sa gresima
u hodniku bez povratka;
u crni grm se moja ptica zaplela
zaneta, titrajna, zvezda Danica.
I kasni dah dok hladi čelik,
skalpela klizi nit, niz brojanice.
Postoji plan da je anđeli ukradu,
il’ bar na čas da je vrate među njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.
Na grad juriša nežna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag;
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima pričeka njen trag.
Ne vrede priče koje znam,
laže za oči pospane.
Izmišljam bajku čudnu, naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum, uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira,
i traži notu za taj ton.
Negde, sam, dečak jedan zbunjeno
na mostu stoji,
jer tek sluti da postojiš.
Negde, u tebi, čeka okovana neka pesma,
koju niko živ još ne zna;
u tebi lanac zvecka tajnim alkama;
bićeš ti majka majkama.
Postoji plan da te anđeli ukradu,
il’ bar na čas da te vrate među njih;
jer nekad nebo pravi veliku baladu,
i traži rimu za glavni stih.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum, uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton.
Balašević
:-)
Nedostaju mi neki ljudi.
