Ala veje, veje, šta marimo mi...- ...ZIMA!!!

srna33:


Sneg i dalje pada...napravili smo sneska...samo nas je cak i sada na kraju januara iznenadio, nema busa satima...nestaje struje....
Kliknite za proširenje...
Uf, baš nezgodno, :( pa gde ti to živiš :cry: ?

6.gif
Evo lize da popraviš raspoloženje, pa idemo na GRUDVANJEEEE!!!" :D
 
Na grad juriša nežna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag,
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima pričeka njen trag,
ne vrede priče koje znam,
laže za oči pospane,
izmišljam bajku čudnu naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton.
 
Hiljade pahulja bjelih,veceras pada
hiljade pahulja bjelih,a jedna nada
Da li te vjetrovi nose jedina moja
Na nakem oblaku mekom,duginih boja

Ti si nocas sva u bjelom
tamo gde se pjesma cuje
Pahuljice srca moga,ko te ljubi i miluje?

Hiljade pahulja bjelih,veceras pada
umiru pahulje bjele i moja nada
Da li te vjetrovi nose jedina moja
Na nakem oblaku mekom,duginih boja

Ti si nocas sva u bjelom
tamo gde se pjesma cuje
Pahuljice srca moga,ko te ljubi i miluje?
 
Celog je dana sneg lagano pado
kao s vocki cvet.
O, kako veceras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne,
kao leptir lak
i nekome htela reci rechi nezne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.

I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Vecheras bih nekog ugledala rado,
al njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji slecu
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doci nece
neko koga cekash, a spushta se mrak...
 
Sjecam se hladne zime kad si me ucio da volim
sjecam se tvojih rijeci kad shvatih da boli.
Ja jos uvijek svoje rijeci nadoknadjujem sutnjom,
dok se mladi mjesec bori sa snaznom patnjom.
Na kraju besmisla u tvojim ocima zivi moje djetinjstvo
na tvojim usnama boravi samo moja istina.
Svaki korak koji napravim zalaje u doba gluhe noci
zadrhtim svaki puta kad znam da moram poci.
Svaka suza svojim putem negdje ranjeno krece
samo jedna svega vrijedna glasno zbori da nece.
Gledam te iznutra a staze su tako daleko
uz put na kraju ludila sa osmjehom stoji neko...
 
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni -
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada

Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Što ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće, to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.
 
Belina će da nas prene

Šta oko nas grakce zima
I mecava šta fijuce
Kuca puna stvarnog dima
Cekace nas ko i juče.

Al mecava kad zadrema
Krak ognjista scuurene
ko da ničeg vise nema
belina će da nas prene.

Zar si sestro tako bela
Žive suze ledenica
Otimaju noćizoru

Ko da si me zavolela
Pa mi pokrov od iglica
Izvezujes na prozoru.

 
Celoga je dana sneg lagano pado
kao s vocki cvet.
O,kako veceras,o,kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne
kao leptir lak,
i nekome htela reci reci nezne,
tople,lepe,nove,kakve ne zna svak.

I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji slece
snezni pram po pram.
O,kako je bolno pred noc kada cvece
pahuljica veje,a ti sedis sam.
 
$Mina:
Celoga je dana sneg lagano pado
kao s vocki cvet.
O,kako veceras,o,kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne
kao leptir lak,
i nekome htela reci reci nezne,
tople,lepe,nove,kakve ne zna svak.

I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji slece
snezni pram po pram.
O,kako je bolno pred noc kada cvece
pahuljica veje,a ti sedis sam.
Kliknite za proširenje...

Desanka Maksimovic?
:?:
 
Daringo:
$Mina:
Celoga je dana sneg lagano pado
kao s vocki cvet.
O,kako veceras,o,kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne
kao leptir lak,
i nekome htela reci reci nezne,
tople,lepe,nove,kakve ne zna svak.

I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji slece
snezni pram po pram.
O,kako je bolno pred noc kada cvece
pahuljica veje,a ti sedis sam.
Kliknite za proširenje...

Desanka Maksimovic?
:?:
Kliknite za proširenje...


U ZIMSKI DAN by D.M. :)
 
Pokrivač od leda...
Ispod njega spavam,
I bojim se da mi ne zaledi srce
I pretvori ga u bezličnost beline,
Bez ijednog traga s licem na kraju,
Licem, koje bi srce i volelo.
Pokrivač od snega...
Pod njim mi duša sanja,
I bojim se da se ne rasprši
U bezbroj pahuljica od običnosti,
I učini je običnom,
Jednom među mnogim istim.
Pokrivač od hladnoće...
Ispod njega drhti moja žudnja,
I ne želim da se smrzne,
Nezadovoljena i sama,
I ugasne u tišini
Uzaludno izgovorenih reči.
I dok ostavljam tragove prateći tvoje,
Bojim se da na njihovom kraju,
Od tebe neće ostati ništa
Osim ogoljenosti zime,
Da učini moj pokrivač još većim...
 
"...U jednom trenutku sam shvatio da se više ne bojim smrti jer su život i smrt bila dva različita vida postojanja. Shvatio sam, takođe, da u meni nije bilo više mesta za prazninu. Shvatio sam da praznina postoji samo do trenutka dok se ne prihvati smrt.
Stajao sam tamo i bio srećan zbog tog vetra. Srećan zbog vetra, zbog zemlje, zbog kiše koja pada i pomaže biljkama da rastu. Stajao sam tamo i nisam više bio ja već duša uspavanih delfina u dubini mora. Bio sam lav koji je šetao savanom i gazela koja se pojila na reci. Bio sam seme i biljka i mali konj koji zaigra čim dotakne zemlju, bio sam konj, biljka i umirući slon, bio sam mudrac koji iznemogao klone. Bio sam ovaj svemir duha i rasta. Bio sam sve to i bio sam čovek, i zbog toga što sam bio čovek plakalo mi se - jer čovek živi u velikom i veličanstvenom svemiru, a da toga nikada nije svestan...
...U jednom trenutku vetar je oslabio i počeo je da pada sneg. Bile su to krupne pahuljice, padale su na mene i topile se, padale su svuda i sve pokrile.
Krenuo sam nazad, staza je već bila bela i moji koraci su odzvanjali drugačije nego dok sam se peo. Usput sam naišao na jednog jelena. Bio je veliki, s ogromnim rogovima, trljao je vrat i njušku o koru nekog drveta dok je sneg padao po njemu. Ja sam video njega, ali on nije video mene dok vetar nije promenio pravac. Verovao sam da će pobeći, ali se on nije ni pomerio. Imao je neobično crne i neobično sjajne oči sa dugim zaleđenim trepavicama. Nije se plašio, u njegovom pogledu nije bilo ni procenjivanja, ni izazova, gledao me je, i to je bilo sve.
'Ljudi vole da ubijaju životinje jer im zavide na njihovoj prirodnoj ljupkosti', rekla mi je jednom sestra Irena."

Suzana Tamaro, 'Anima Mundi'
 
"Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem. Zubi su mi se klatili, ali sam na kurjaka ličio.
Daleko za leđima u torovima ostade pusto i mir.
A čovek umire jedino kad mora i kad neće...Drhtavica je sve glasnija. Mislim, puckaju košcice riba, jer se pod ledenom kožom, toplo kao krv, vuče zarobljena reka..."
 
Secam se hladne zime kad si me ucio da volim
secam se tvojih reci kad shvatih da boli.
Ja jos uvek svoje reci nadoknadjujem cutnjom,
dok se mladi mesec bori sa snaznom patnjom.
Na kraju besmisla u tvojim ocima zivi moje detinjstvo
na tvojim usnama boravi samo moja istina.
Svaki korak koji napravim zalaje u doba gluve noci
zadrhtim svaki put kad znam da moram poci.
Svaka suza svojim putem negde ranjeno krece
samo jedna svega vredna glasno zbori da nece.
Gledam te iznutra a staze su tako daleko
uz put na kraju ludila sa osmehom stoji neko...
 
" Otisao je predvece
I rekao:
- Poslovi...Nemoj me cekati!

Ulica,
Posuta prvim snegom,
Belinom poce blistati.

U bifeu od cure
On casu vina zatrazi.

"Poslovi, - ponavljao je u sebi, -
Kakve li lazi".

Ipak je telefonirao sa trga:
- Spavas li?
- Ne spavam, molim!
- Ne spavas? Sta onda radis? -
Odgovorila je:
- Volim!

Vratio se tek sutradan,
Pred samo podne,
U sobi kao u sumi
Zapazi stvari neugodne,
U sumi stabla su crna
I crne grane,
A ovde zavesa crna,
Crnilo na sve strane.

Crno-mrke fotelje
Odasvud okolo cute.

Pognula je glavu
I on odmah zapazi:
Mozda ne zeli ni sama
Da sazna istine znamen
Kako je u vrelo zlato
Dospeo beo pramen.

On je dodirnu nezno
I pri tom zauvek
Shvati
Cijim je zlatom
Platio sinocnji beg.

Ona upita:
- Sta je to? -
On rece:
- Prvi sneg."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

vojo3
Finansijski status
2 3 4
Odgovora
91
Pregleda
1.136
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka

Back
Top