- Poruka
- 50.287
Al pazi, pitati muža mu dođe kao da ti treba njegova dozvola da radiš ono što bi trebalo da radiš shodno sopstvenoj volji.
Kao što rekoh, to je stvar izbora. (I dalje mislim da je šteta što nije ponuđena opcija prodaje bubrega.))
U zdravom braku zna se ko koga i koliko poštuje, i takav test nije ni potreban. Tipujem da bi svaki muž odmah rekao NE ... jer se to od njega i očekuje.
Posledice, u svakom slučaju, najviše idu na teret žene koja je izabrala, SAMA, svojom slobodnom voljom.
A za decu ... e, tu, ybg, nemam dileme, nikakve. Tad se, ako mora (i ako ne može bubreg
Ovo nije pokušaj negiranja tvojih argumenata, nego samo različit stav.
Koliko vidim i dalje sam jedina sa opcijom br.2
Ja na to ne gledam kao na dozvolu, a sa ostatkom posta se slazem (napisala sam i zasto bih bas tu opciju izabrala na nakoj od prethodnih strana). Meni se samo u ovoj opciji ne svidja "neka od odluci o njegovoj se glavi radi". Ako pricamo o zdravom braku trebalo bi da se radi o nasoj glavi.
Opcija br. 1 mi je cist sebicluk. U prevodu - necu da se zrtvujem, ja sam sebi najbitnija/najbitniji.
I mislim da se suvise plasticno gleda na ovu hipoteticku situaciju i da se ljudi hvataju samo za ocigledno.
)
medjutim, onaj tvoj prvi post na temi razumem, u vezi pasivnosti. a vezano je i za deo golubovog posta. i pljacka i ubistvo i prostitucija su podjednako nemoralna dela, svako na svoj nacin. osnovna razlika je u aktivnosti. prostitucija je trpno stanje i ukazuje na nesposobnost, a smatra se da za prostituciju i ne treba neka pamet. plus ona prica o gadjenju i odvratnosti i razlika u zrtvi, koja je u slucaju prostitucije iskljucivo osba koja se prostituise. ne radi se o moralu, barem ja ne vidim da je pitanje morala, kao ni o dozivljaju kriminalaca kao robin hudova, vec o tome da je za pljacku (bilo koje vrste) potrebna sposobnost organizacije, pamet, hrabrost, a nekada je zrtva nevidljiva (pljacka banke ili neke velike firme, ne zna se nista o sudbinama ljudi, radnika, vlasnika racuna, zasta njima trebaju pare, a za vlasnike banke ili firme koga briga, jer su oni puni ko brodovi itd.). zbog toga bi bio manje los osecaj. ubistvo je komplexnije, jer je zrtva uglavnom bliskija (ako nije masovno ubistvo), i postoji jasna svest da ce neko ostati bez nekoga i povredjen. a i sa tim treba nastaviti zivot. sve se svodi na osecanja. mozda su ona deo unutrasnjeg morala, ali veze sa javnim nemaju.
