Aikido i Realni Aikido reopen

[gost 303160]

Sve je to već rečeno 100 puta. Međutim isto tako je jako teško je naći prave napadače koji će tako da sami ležu. Razlog broj 1,2,3..n je što onima koji ne ležu sami nego se bore i otimaju dobar deo tehnika ne može ni da se finalizuje, pa ostaje mitologija smrtonosnosti. Ne govorim ja ništa protiv aikidoa direktno. Problematika je opšta. I naša takođe.

I ovo je već davno rečeno i objašnjeno. Nema mitologije, slobodno se ti odupiri Šiho Nage-u, ili Katatori Nikkyo i ode lepo podlaktica kao meni što je zamalo otišla. Jedna je stvar ako ti znaš šta tvoj protivnik želi pa onda to ne dozvoljavaš i izbegavaš da uđeš u tu poziciju a druga je stvar kada dođeš u podređenu poziciju i umesto da ti slomi ruku Tori ti opusti ruku a ti izvedeš neki spektakularan pad ili samo legneš.

Na 4:48 gde Steva Signal pušta ruku Uke-a i ovaj može da padne. Ako nastavi previše čvrsto da drži može da ode lakat, isto ako ga Steva uhvati za šaku i ne pusti ovom opet može da ode lakat a ako ga Uke jednostavno pusti otvara prostor za neku drugu tehniku. Tu se jedan dečko, mislim iz Pančeva, pravio pametan pa je ubeđivao ortaka da ako se jako ukruti da ovaj ne može da ga "baci" , dečko je mislio da ga ovaj "baca" rukom a ovaj drugi idiot mu je uleteo u lakat celim telom (što je u krajnjoj liniji ispravno ali ne za početnike koji nemaju dovoljno tehničkog znanja), epilog svega ruka u gipsu. To da mnogi klubovi rade tehnike previše na bazi "saradnje partnera", "harmoniji", "ljubavi i miru" ukratko lošem tehničkom razumevanju je isto spominjano već bezbroj puta, naravno oni ne menjaju svoj "metod rada" i jebat ga.

 

[Bojan_BRT]

Evo ja cu da se odupirem,koristicu samo boks i da vidim kako ce to da deluje.
Ako mi pukne ruka odreci cu se zauvek borilackog sporta.

 

[ДраганЖ]

Evo ja cu da se odupirem,koristicu samo boks i da vidim kako ce to da deluje.
Ako mi pukne ruka odreci cu se zauvek borilackog sporta.

И за оваква банална размишљања има лека... Проста вежба... користећи бокс, доведи аикидисту у подређен положај...

 

[Bojan_BRT]

Banalno,da.Svako ima taktiku dok ne dobije udarac u glavu

 

[LazaB]

alo bre, Sigal uci mma borce potezima koje je sam naucio u dzunglama Japana, da nema njega Anderson Silva nikada ne bi naucio front kick u glavu, covek se dokazao kao pravi MASTER , OSUUUUUUUUU

 

[gost 303160]

Evo ja cu da se odupirem,koristicu samo boks i da vidim kako ce to da deluje.
Ako mi pukne ruka odreci cu se zauvek borilackog sporta.

Samo napred .

 

[gost 303160]

alo bre, Sigal uci mma borce potezima koje je sam naucio u dzunglama Japana, da nema njega Anderson Silva nikada ne bi naucio front kick u glavu, covek se dokazao kao pravi MASTER , OSUUUUUUUUU

Japan nema džungli.

 

[gost 349237]

Japan nema džungli.

Steva je učestvovao u nekim filmovima u kojima se priča odvija u džungli kao Trophic Thunder,
Blockbuster Ideology itd.Međutim nijedna "džungla" priča nikad nije smeštena u Japanu iz očiglednog razloga.Japan nema džungli.

 

[ДраганЖ]

Banalno,da.Svako ima taktiku dok ne dobije udarac u glavu

Поента је да нема потребе банализовати дискусију, поготово не кроз причу ово је сигурно боље од тог твог ... Није никакв проблем наћи и задатак за боксера или било ког другог који ће га довести у беспомоћно стање свести кад схвати да задатак не може да изврши, и ако је на почетку изгледало тако једноставно...

Поента је да такве задатке дају сами инструктори својим вежбачима како би их упутили у колико толико релне могућности уместо да им сервирају приче о смтроносним техникама...

Читајући коментаре примећујем да појединци имају врло ограничено искуство, да ли услед краткотрајног бављења аикидом или је проблем у глобалу не знам, мада би пре рекао да је проблем у глобалу где се вежбачима сервирају црно-беле приче... Да се приметити да се отпор при извођењу неке технике претпоставља са укоченошћу у раду кроз снагу што је по мени најнижи облик рада (истина баш због тога и најлакши за доказивање успешности неке технике). Шта би са исказивањем отпора при извођењу неке технике простим кретањем, правовременом опструкцијом кроз гурања или ударце?
Истовремено се попуштање и праћење кретањем претпоставља са подавањем (да случајно не би дошло до повреда).

 

[LazaB]

Japan nema džungli.

Upravo to.

 

[ISTRAZIVAC9]

Znaci pored tri godine raznovrsnog boksa, rvanja i brazilijane, trebalo bi znaci dodati i Systemu, ali koliko godina, ne zna se.

 

[gost 349237]

Поента је да нема потребе банализовати дискусију, поготово не кроз причу ово је сигурно боље од тог твог ... Није никакв проблем наћи и задатак за боксера или било ког другог који ће га довести у беспомоћно стање свести кад схвати да задатак не може да изврши, и ако је на почетку изгледало тако једноставно...

Поента је да такве задатке дају сами инструктори својим вежбачима како би их упутили у колико толико релне могућности уместо да им сервирају приче о смтроносним техникама...

Читајући коментаре примећујем да појединци имају врло ограничено искуство, да ли услед краткотрајног бављења аикидом или је проблем у глобалу не знам, мада би пре рекао да је проблем у глобалу где се вежбачима сервирају црно-беле приче... Да се приметити да се отпор при извођењу неке технике претпоставља са укоченошћу у раду кроз снагу што је по мени најнижи облик рада (истина баш због тога и најлакши за доказивање успешности неке технике). Шта би са исказивањем отпора при извођењу неке технике простим кретањем, правовременом опструкцијом кроз гурања или ударце?
Истовремено се попуштање и праћење кретањем претпоставља са подавањем (да случајно не би дошло до повреда).

I čitajući komentare došli smo do zaključka da sve ono što nije u skladu sa Sistemom naprosto može delimično, malo ili nikako da valja.
Uglavnom nikad ne valja, ali povremeno može da valja ako se delimično poklapa sa idejama Sisteme.
Ne znam kako da objasnim ovako nepotrebno nipodaštavajući odnos prema veštinama koje imaju svoje sopstvene principe, koje nekad nisu i Sistema principi.
Patent za istinu nema niko, pa ni ti Dragane Ž.

 

[ДраганЖ]

I čitajući komentare došli smo do zaključka da sve ono što nije u skladu sa Sistemom naprosto može delimično, malo ili nikako da valja.
Uglavnom nikad ne valja, ali povremeno može da valja ako se delimično poklapa sa idejama Sisteme.
Ne znam kako da objasnim ovako nepotrebno nipodaštavajući odnos prema veštinama koje imaju svoje sopstvene principe, koje nekad nisu i Sistema principi.
Patent za istinu nema niko, pa ni ti Dragane Ž.

Занимљиво запажање, само ја Систему нисам ни поменуо (до сада) већ дајем запажања на основу искустава са различитих облика борења....
Тако на пример, предходни коментар који сам оставио је везан и за моје прве кораке у борењу кад сам једно кратко време ишао на тренинге џудоа.... Били неки добри тренери у Милиционару, и уопште цела екипа вежбача...

Није згорег некад мало дозволити себи слободе и истраживати (мислим на истраживање у оквиру оног чиме се неко већ бави), затварањем у формалан рад губи се могућност стицања личне вештине већ се остаје само на нивоу копирања покрета... Наведено важи у било ком облику обуке где се стиче лична вештина (од занатских радова, рада на рачунарима, борењу, војничкој обуци, .......).
А што се тиче Системе, илузорно је упоређивати на основу читања и гледања...

 

[gost 349237]

Nije mi jasno ko nedaje sebi slobode i ne istražuje već se zatvara u formalni rad i ostaje na nivou kopiranja pokreta? Ako se odnosi na Aikido u potpunoj suprotnosti je sa Aikidoom.Individualnost se toliko naglašava da što reče jedan trener, svako od vas će morati da nauči opštu bazu znanja, ali posle toga svako od vas će razvijati svoj lični stil.

- - - - - - - - - -

Ne postoje dva kluba u kojima se vežba na isti način, dva treninga koja bi bila potpuno istovetna.

 

[ДраганЖ]

Nije mi jasno ko nedaje sebi slobode i ne istražuje već se zatvara u formalni rad i ostaje na nivou kopiranja pokreta? Ako se odnosi na Aikido u potpunoj suprotnosti je sa Aikidoom.Individualnost se toliko naglašava da što reče jedan trener, svako od vas će morati da nauči opštu bazu znanja, ali posle toga svako od vas će razvijati svoj lični stil.

- - - - - - - - - -

Ne postoje dva kluba u kojima se vežba na isti način, dva treninga koja bi bila potpuno istovetna.

Како сад па ово, зар до пре неколико коментара није било коментарисано како неки тамо ликови изводе неправилно технике... како је у аикидоу нагласак на техниици, форми... Још се човек бунио зашто ти ликови не изводе технике као што се раде у неком другом клубу...

@Đelo

Да се разумемо, немам ништа против вежбања било које спортске дисциплине или било које вештине па тако и кад је у питању борење, ови моји коментари би пре требали да послуже вежбачима да испробају нешто од оног што напоменем, не зато што је то тако у Системи већ зато да би бар мало постали свеснији оног што раде а не да све примају здраво за готово... Слажем се и да су моји коментари хаотични и неразумљиви великој већини просечних вежбача борилачких вештина који никад не напредују даље од механичког понављања претходно научених покрета (техника)... Срећом па сам неке две године вежбао и са љљдима који су паралелно вежбали и аикидо и систему, различитих нивоа , имали смо и комбиноване тренинге... и сад уме да ми у салу наврати неко ко је тренирао или још уек тренира аикидо ...
Све у свему ништа што сам комнтарисао нема за циљ да унижава неку вештину (као апстрактан појам) већ да се скрене пажња на неке детаље....

 

[C2I3]

Evo ja cu da se odupirem,koristicu samo boks i da vidim kako ce to da deluje.
Ako mi pukne ruka odreci cu se zauvek borilackog sporta.

Искрено не разумем овакав став према борби.

- - - - - - - - - -

Поента је да нема потребе банализовати дискусију, поготово не кроз причу ово је сигурно боље од тог твог ... Није никакв проблем наћи и задатак за боксера или било ког другог који ће га довести у беспомоћно стање свести кад схвати да задатак не може да изврши, и ако је на почетку изгледало тако једноставно...

Поента је да такве задатке дају сами инструктори својим вежбачима како би их упутили у колико толико релне могућности уместо да им сервирају приче о смтроносним техникама...

Читајући коментаре примећујем да појединци имају врло ограничено искуство, да ли услед краткотрајног бављења аикидом или је проблем у глобалу не знам, мада би пре рекао да је проблем у глобалу где се вежбачима сервирају црно-беле приче... Да се приметити да се отпор при извођењу неке технике претпоставља са укоченошћу у раду кроз снагу што је по мени најнижи облик рада (истина баш због тога и најлакши за доказивање успешности неке технике). Шта би са исказивањем отпора при извођењу неке технике простим кретањем, правовременом опструкцијом кроз гурања или ударце?
Истовремено се попуштање и праћење кретањем претпоставља са подавањем (да случајно не би дошло до повреда).

Укрућеност укеа при извођењу ириминагеа ја бих окарактерисао као асистирано самоубиство у покушају.

Свакако да се слажем да је велики проблем у аикидоа немогућност спаринга.

 

[ДраганЖ]

Поента је да увек постоји могућност да се истестира ниво примењивости личног нивоа вештине и то у довољно контролисаним условима да не дође до повређивања. Зашто се избегавају такви спаринзи? Једмоставно је, носе велику дозу стреса за оног ко се тестира обзором на чињеницу да се у склопу обуке сусретао једино са подавањем партнера а не и са његовом свесном опструкцијом... Не кажем да нема клубова у којим се раде и неки облици спаринга али су они у великој мањини што се да видети и по овдашњим коментарима...
Мада, већ рекох разумем и због чега се избегавају чак и ограничени спаринзи, знам колико стреса се доживи поготово кад се схвати да чак и са баналном опструкцијом од стране спаринг патнера увежбана техника не пролази па се појављују бес а не ретко и паника.... А све то може да до доведе и до осипања чланства ....
Дакле није проблем у Аикидоу...

 

[Bettencourt]

Мој једини проблем са "свјесном опструкцијом" јесте тај што је она сама некако извађена из контекста, те не даје увијек јасну слику. Када опонент тачно зна чему треба да се одупире, онда то опет није најреалнији рад. Зато сам присталица слободног спаринга највишег нивоа гдје год се он може употријебити, са максималном количином заштитне опреме. Једино када ниједна страна не зна шта она друга ради, можемо говорити о колико-толико испробаној техници у реалнијем контексту. Наравно, проблем немогућности укључења "завршних" односно најопаснијих техника у такав рад ће увијек постојати, бар док не будемо имали неке андроиде које ћемо моћи штемати без страха да ће бити повријеђени.

 

[gost 303160]

Поента је да такве задатке дају сами инструктори својим вежбачима како би их упутили у колико толико релне могућности уместо да им сервирају приче о смтроносним техникама...

Iskreno, pričao sam sa različitim ljudima iz različitih sfera borilačkih veština, nikada nisam čuo do sada priče o "smrtonosnim tehnikama", pogotovo od strane Aikido majstora ili nižih pojaseva. Dobro je ipak što si to napisao, taman da znam sa kakvim tipom instruktora si imao iskustva.

Читајући коментаре примећујем да појединци имају врло ограничено искуство, да ли услед краткотрајног бављења аикидом или је проблем у глобалу не знам, мада би пре рекао да је проблем у глобалу где се вежбачима сервирају црно-беле приче...

Još nisam čuo za crno bele priče? Koje su to priče?

Да се приметити да се отпор при извођењу неке технике претпоставља са укоченошћу у раду кроз снагу што је по мени најнижи облик рада (истина баш због тога и најлакши за доказивање успешности неке технике). Шта би са исказивањем отпора при извођењу неке технике простим кретањем, правовременом опструкцијом кроз гурања или ударце?
Истовремено се попуштање и праћење кретањем претпоставља са подавањем (да случајно не би дошло до повреда).

Pošto nisi upoznat sa tehničkom stranom Aikido-a i načinom rada specifičnih tehnika i varijacija i kontri i da ne nabrajam dalje, ja sam naveo onaj najplastičniji primer, koji su opet izveli upravo početnici, pa eto šta se dogodilo. Praćenje kretanjem na početnom nivo-u se radi upravo zbog izbegavanja povreda, mišićna memorija prati kretnju i telo uči da kada dođe u sličnu situaciju da automatski odreaguje kako ga Tori ne i uhvatio nespremnog. To kasnije omogućava napredak u razumevanju i čitanju tehnika i omogućava Uke-u da iskoristi kontre prilikom izvođenja tehnika. Takođe ga uči pravilima odžavanja distance, kretnje, čitanja tela Tori-ja i da ne nabrajam dalje. Naravno za sve tehnike postoji specifičan način rada, Katatori Šihonage se može raditi kada Uke gura, vuče, pokušava da udari, isto tako i Kotegaeši... da ne nabrajam. Previše je to plastična priča za nekoga ko ne poznaje Aikido tako da nema smisla da ti dalje objašnjavam preko teksta.

 

[gost 303160]

Како сад па ово, зар до пре неколико коментара није било коментарисано како неки тамо ликови изводе неправилно технике... како је у аикидоу нагласак на техниици, форми... Још се човек бунио зашто ти ликови не изводе технике као што се раде у неком другом клубу...

One tehnike koje sam ja naveo, koje se rade u okviru Aikido-a, ona dvojica nisu izveli pravilno po principima Aikido-a a koji je to "klub" u pitanju ne znam. Pošto je očigledno da nisi dovoljno upoznat sa Aikido-om onda mi je jasno zašto ti to nije vidljivo. Jednostavno nemaš dovoljno iskustva sa Aikido-om da bi to razumeo.

 

[gost 349237]

Cela stvar je dubokom neshvatanju Aikidoa.Često i uglavnom se polazi od pretpostvke o "napadaču" i onom koji se brani.Uke i Tori termini su daleko kompleksniji.
Uke nije napadač.Tori nije osoba koja se "brani",U Aikidou nema napadača i branioca.Odnos ukea i torija je nešto drugačije.Uke je elementarno asistent koji omogućuje toriju da dovrši tehniku.Na višem nivou ukeova dužnost je da torija napada toliko suptilno da tori i ne ne oseća taj napad, Na još višem nivou uke pokušava da zapravo preuzme ulogu torija na način koji je toliko prefinjen da tori nije ni shvatio kada je izgubio svoju ulogu.Uloga torija je da naravno ne dopusti to ukeu i da ga tokom cele "borbe" drži u stanju neravnoteže i u potpunoj kontroli.
To i nije borba nego samo naizmenična izmena uloga.Više podseća na diskusiju.U idealnim okolnostima uke i tori su dva diskutanta koji blago pokušavaju da razgovaraju.Prevelika sila dovodi do brzog kraja "diskusije".Odsustvo uloge uke - tori je razlaz, odsustvo komunikacije.
Tako da nema svrhe porediti Aikido sa veštinama u kojima je jasno naglašen "napadač" i branioc, gde je svrha napadača da bude što brutalniji u napadu a svrha branioca identična.

 

[ISTRAZIVAC9]

Iskreno, pričao sam sa različitim ljudima iz različitih sfera borilačkih veština, nikada nisam čuo do sada priče o "smrtonosnim tehnikama", pogotovo od strane Aikido majstora ili nižih pojaseva. Dobro je ipak što si to napisao, taman da znam sa kakvim tipom instruktora si imao iskustva.



Još nisam čuo za crno bele priče? Koje su to priče?



Pošto nisi upoznat sa tehničkom stranom Aikido-a i načinom rada specifičnih tehnika i varijacija i kontri i da ne nabrajam dalje, ja sam naveo onaj najplastičniji primer, koji su opet izveli upravo početnici, pa eto šta se dogodilo. Praćenje kretanjem na početnom nivo-u se radi upravo zbog izbegavanja povreda, mišićna memorija prati kretnju i telo uči da kada dođe u sličnu situaciju da automatski odreaguje kako ga Tori ne i uhvatio nespremnog. To kasnije omogućava napredak u razumevanju i čitanju tehnika i omogućava Uke-u da iskoristi kontre prilikom izvođenja tehnika. Takođe ga uči pravilima odžavanja distance, kretnje, čitanja tela Tori-ja i da ne nabrajam dalje. Naravno za sve tehnike postoji specifičan način rada, Katatori Šihonage se može raditi kada Uke gura, vuče, pokušava da udari, isto tako i Kotegaeši... da ne nabrajam. Previše je to plastična priča za nekoga ko ne poznaje Aikido tako da nema smisla da ti dalje objašnjavam preko teksta.

Cela stvar je dubokom neshvatanju Aikidoa.Često i uglavnom se polazi od pretpostvke o "napadaču" i onom koji se brani.Uke i Tori termini su daleko kompleksniji.
Uke nije napadač.Tori nije osoba koja se "brani",U Aikidou nema napadača i branioca.Odnos ukea i torija je nešto drugačije.Uke je elementarno asistent koji omogućuje toriju da dovrši tehniku.Na višem nivou ukeova dužnost je da torija napada toliko suptilno da tori i ne ne oseća taj napad, Na još višem nivou uke pokušava da zapravo preuzme ulogu torija na način koji je toliko prefinjen da tori nije ni shvatio kada je izgubio svoju ulogu.Uloga torija je da naravno ne dopusti to ukeu i da ga tokom cele "borbe" drži u stanju neravnoteže i u potpunoj kontroli.
To i nije borba nego samo naizmenična izmena uloga.Više podseća na diskusiju.U idealnim okolnostima uke i tori su dva diskutanta koji blago pokušavaju da razgovaraju.Prevelika sila dovodi do brzog kraja "diskusije".Odsustvo uloge uke - tori je razlaz, odsustvo komunikacije.
Tako da nema svrhe porediti Aikido sa veštinama u kojima je jasno naglašen "napadač" i branioc, gde je svrha napadača da bude što brutalniji u napadu a svrha branioca identična.

Evo plasticnog primera Uke =Tori :

 

[gost 303160]

Evo plasticnog primera Uke =Tori :

To nije primer onoga o čemu je Đelo pisao.

 

[ISTRAZIVAC9]

To nije primer onoga o čemu je Đelo pisao.

Nisam mislio direktno na Djelovo pisanje, nego uopsteno na kretanje u aikidou.

Daj primer za njegovo objasnjenje.

 

[C2I3]

Поента је да увек постоји могућност да се истестира ниво примењивости личног нивоа вештине и то у довољно контролисаним условима да не дође до повређивања. Зашто се избегавају такви спаринзи? Једмоставно је, носе велику дозу стреса за оног ко се тестира обзором на чињеницу да се у склопу обуке сусретао једино са подавањем партнера а не и са његовом свесном опструкцијом... Не кажем да нема клубова у којим се раде и неки облици спаринга али су они у великој мањини што се да видети и по овдашњим коментарима...
Мада, већ рекох разумем и због чега се избегавају чак и ограничени спаринзи, знам колико стреса се доживи поготово кад се схвати да чак и са баналном опструкцијом од стране спаринг патнера увежбана техника не пролази па се појављују бес а не ретко и паника.... А све то може да до доведе и до осипања чланства ....
Дакле није проблем у Аикидоу...

Опрости ми, али било ко се довљно бавио аикидоом ће ти скренути пажњу да то што наводиш није могуће.
Такви се спаринзи избегавају из истог разлога из кога су из џудоа уклоњене полуге на малим зглобовима - да се избегну повреде.
Узмимо за поређење бокс који је неко већ поменуо. У боксу може да се ради са фокусерима, на џаку, борба за замишљеним противником, договорени спаринг, симулација, спаринг, борба.
Зато се бокс учи много брже него аикидо.
Аикидо нажалост, нема такве могућности.
При озбиљном раду техника је урађена како треба или није, а уке је "испратио" технику како треба или је повређен.
Нема средине, или бар не би требало да је буде када је реч о озбиљном раду.
Када сам већ поменуо ириминаге - један од великих проблема на који наилазим је неразумевање улоге укеа у тој техници. Не трчка уке око торија, јер тори држи укеа за главу и има полугу на врату, тј. не треба тори да "носи" укеа. Напротив - уке је тај који покушава да се из хвата извуче, постави у повољну позицију и обори торија. То кретање укеа тори користи да га "приволи" да дође у позицију из које може да заврши технику.
Принцип је апсолутно идентичан принципу извођења џудо технике, те ми никако не иде у главу став појединих џудока на форуму.