Istorija sa valjevske Serbone
Autor: Dragan Todorović | 21.04.2008 - 06:48
Već duže vreme u Valjevu se, u organizaciji podružnice „Serbone“, koja se, kako vele i kako piše, bavi istraživanjem najstarije istorije Srba, organizuju tribine na kojima se promovišu istine koje treba da opasulje Srbe. Tu i jako počeo kurs, takoreći škola, gde se uči sve ispočetka, „jer smo jedini narod koji ne zna svoju bogatu istoriju“. Škola ima traje, i ima ima 30 predavanja, sva će održe eminentni istoričari, a svi polaznici kursa će, kako piše u javnom pozivu, dobiti priznanja i velika saznanja o bogatoj četrdesetdvovekovnoj istoriji srpske nacije.
Polaznici, kojih ima, na ovom narodnom univerzitetu već su mogli da čuju i nauče da su Srbi pre Hrista, da seobe Slovena na Balkan nije bilo, već da su Srbi starosedeoci na Balkanu, da su oni Iliri, a da su Albanci tu došli u 11. veku sa Kavkaza. Mogli čuju i da je Napoleon bio Srbin, da je lobanja kromanjonca ista ko lobanja Srbina, te da su Srbi Srbi još od kamenog doba...
Najviše predavanja drži dr Jovan Deretić, koji se iz sveta vratio pre desetak godina i sad promoviše svoja otkrića. Doktor Deretić sve upozn’o da su Srbi živeli u Podunavlju, na Svetom sedmorečju, još pre 6000 godina, da su Srbi tu prvi imali zemljoradnju, zanatstvo, da su odatle krenuli i stigli do Zapadne Evrope, Severne Afrike, Male Azije, da su svuda doneli civilizaciju i napredak, da Srbi ne treba da se stide svoje istorije i činjenica i da toj Evropi treba da kažu: Svi ste vi deca Srbije, a oni neka se ljute koliko hoće.
Sav taj kurs, i sve, organizuje penzionisani pravnik koji radio u policiji, i to kao savetnik, Radojica Radošević. Radojica, koji predsednik Serbone, koji predsednik podružnice Pokreta Svetozar Miletić, ima kancelariju na kojoj je tabla sa natpisom Srpski dom. U kancelariji Radojica ima puno časopisa Serbona, i puno ti’ knjiga u kojima sve piše. Priča kako počeo da se zanima sa nove istorijske istine, kako krenuo u misiju istorijskog opismenjavanja srpskog naroda: sve počelo još kad je drž’o pčele, plašio se pčela, i kad krene roj on stane beži, jednom tako uze beži kroz kukuruze, kroz šumu, ka potoku, dok je bež’o, u tom magnovenju, sine mu misao, seti se kako je učio u školi da su stari Sloveni, tamo iza Karpata, živeli na sojenicama, da su cedili med i pravili medovinu od koje su se opijali. Dok je dalje bež’o, upita se, sine mu, otkud paša za pčele na vodi, u močvari, i od tada počne sumnja u tu zvaničnu istoriju, načisto mu se otvore oči kad je pročit’o Istoriju Srba, prvi tom, od dr Deretića, koja štampana 1975. u Nici, tako uđe u te vode, doš’o do mnogo znanja koje mi Srbi nismo znali.
Pitamo ga, ko su polaznici kursa, odgovara da je to širok krug, ima nastavnika, sudija, policajaca, ima dva generala u penziji, uglavnom su to oni Srbi koji su propustili da se na vreme školuju u pravim istorijskim školama. A šta je na njega ostavilo najveći utisak dok je stic’o nova znanja, to da smo među najstarijim narodima na svetu, odgovara, da smo stara civilizacija. Da potkrepi rečeno, stade daje primere, 1000 godina pre Hrista Srbi su imali tri države u Maloj Aziji, imali zakonik iz Likije koji je još na kamenom stubu, niko nije mog’ da pročita šta piše u tom zakoniku dok nije doš’o Srbin iz Čikaga, Sveto Bilbija, i pročit’o da piše „Srbi neće napustiti makar svi izginuli“. Ali napustili i došli gde je sad Lika.
Ima li Radojica dilema, zvanična istorija je drugačija, jok, sve što se uči u školama je ono što zastupa Bečko-berlinska istorijska škola koja ignoriše srpske istine, sve antisrpska zavera, pa oni kažu da su Srbi došli na Balkan u 7. veku, a Srbi su u 21. veku pre Hrista imali svog cara koji se zvao Nino Belov. Pitamo da Nino nije bio Rus, Belov, jok, odgovara Radojica, i Rusi su Srbi, predavači, Deretić i još dvojica, treba idu u Rusiju, kod ruskih akademika, da se dogovore oko toga da su Rusi u stvari Srbi, skoro bio sa jednim Rusom, koji nije običan Rus, kaže da su i njihovi naučnici na tim pričama...
Kretenčina.....
А за ону "Адамову децу" сам се нешто прешалтовао, пошто Деретић у "Серби народ и раса" говори како су Срби Нојева деца (у ствари, Јафетова), па сам одлутао на Адама.
