Adventisti ("subotari") bez maske

[Bokiforum]

U 19. veku nije postojala stroga praksa citiranja, naročito u religioznoj literaturi.
Ona nikada nije tvrdila da njeni spisi nisu koristili druge izvore; rekla je da je „uzimala najbolje izraze“ koje je smatrala tačnim.
Po njima, nadahnuće ne znači nužno originalnost izraza, već vernost poruci.

Što znači da nije mogla svojim rečima da opiše uzvišenost i duhovnu poruku tih navodnih viđenja i da je htela da prikaže svoja viđenja većim i lepši i privlačnijim u odnosu na ono što stvarno jesu, obična mašta i umna vizualizacija.

 

[Bokiforum]

...dali si ikada cuo da je neko drugi,ukljucujuci ii tvoje oce - ikada upucivao trakve duhovne pozive ???

Ma, ne stotine svetitelja i hiljade sveštenika i monaha kroz skoro 2.000 godina hrišćanstva nisu pisali duhovne stvari.

Daj bre prvo promisli malo pre nego što nešto kažeš.

 

[Glasnik.]

Ma, ne stotine svetitelja i hiljade sveštenika i monaha kroz skoro 2.000 godina hrišćanstva nisu pisali duhovne stvari.

Daj bre prvo promisli malo pre nego što nešto kažeš.

Nije rekao duhovne stvari, vec takve stvari.
Ne postoji to u vasoj duhovno siromasnoj literaturi.
Pa je tvoja crkva plagirala njene knjge.

 

[Glasnik.]

Što znači da nije mogla svojim rečima da opiše uzvišenost i duhovnu poruku tih navodnih viđenja i da je htela da prikaže svoja viđenja većim i lepši i privlačnijim u odnosu na ono što stvarno jesu, obična mašta i umna vizualizacija.

Pisati o Hristu je tebi masta?
I ti govoris da si neki vernik?
Ne vernik vec Hristo borac bez i malo duhovnog epiteta.
Telesnjak, svadjalica.

 

[Glasnik.]

Ne treba nam nikakva reforma.

Ne moze se to vise reformisati kada je i po svojim kriterijumima sve otislo u propast.
A po Biblijskim nije potrebno ni govoriti.

 

[Bokiforum]

Biblijski demant:

Mat.3,16;
"...I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dođe na njega..."

Breeee....

14. A kad čuše apostoli koji bijahu u Jerusalimu da Samarija primi riječ Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.
15. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga;
16. Jer još ni na jednoga ne bješe došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.
17. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga.

1. Dogodi se pak, kad bješe Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike;
2. Reče im: jeste li primili Duha svetoga kad ste vjerovali? A oni mu rekoše: nijesmo ni čuli da ima Duh sveti.
3. A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo.
4. A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju onoga koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa.
5. A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.
6. A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.

 

[robivek]

Breeee....

14. A kad čuše apostoli koji bijahu u Jerusalimu da Samarija primi riječ Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.
15. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga;
16. Jer još ni na jednoga ne bješe došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.
17. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga.

1. Dogodi se pak, kad bješe Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike;
2. Reče im: jeste li primili Duha svetoga kad ste vjerovali? A oni mu rekoše: nijesmo ni čuli da ima Duh sveti.
3. A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo.
4. A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju onoga koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa.
5. A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.
6. A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.

Ponavljam - jesi li uopste procitao svoju prvicnu tvrdnju ili su ti prsti pausalno otkuckali nesto reda radi pa sta bude nek bude ?
Dao si brate jednu tvrdnju pa ja te demantirao pa si ti onda reterirao dajuci neku drugu,razlicitu tvrdnju...
...ili drugim recima,ovo sto si sada citirao uopste ne porice moje navode a sta si hteo reci ocito ni sam nisi razumeo...uobicajeno !

 

[robivek]

Što znači da bi i ja da sam živeo u njeno vreme mogo da citiram mnoge izvore i da se pravim da sam prorok.

I, da bakica Elen živi u našem dobu teško da bi bila prorok.

...ili drugim recima,blago tebi (vama) sto danas nema proroka,jel tako !??????
UZAS !
P.S. nego,jel si ti mozda razumeo da proroci nisu imali prava citirati druge autore,jel to to,daj nam priznaj vec jednonm !?

 

[Gedeon]

Što znači da nije mogla svojim rečima da opiše uzvišenost i duhovnu poruku tih navodnih viđenja i da je htela da prikaže svoja viđenja većim i lepši i privlačnijim u odnosu na ono što stvarno jesu, obična mašta i umna vizualizacija.

Baba je imala vizije i tuđim knjigama.

 

[Bokiforum]

Ponavljam - jesi li uopste procitao svoju prvicnu tvrdnju ili su ti prsti pausalno otkuckali nesto reda radi pa sta bude nek bude ?
Dao si brate jednu tvrdnju pa ja te demantirao pa si ti onda reterirao dajuci neku drugu,razlicitu tvrdnju...
...ili drugim recima,ovo sto si sada citirao uopste ne porice moje navode a sta si hteo reci ocito ni sam nisi razumeo...uobicajeno !

Ma, nisi uopšte sa mnom komuniciro, ja sam se ubacio.

Bre, daj malo concetracione.

Čovek napiso da Jovanovo krštenje ne daje sv.Duha, ti napiso u vezi krštenje Isusa da se daje, ali, opet Jovanovo krštenje ne daje sv.Duha tako automatski i samo po obredu, nego samo kroz veru u Isusa Hristosa, ali, i opet to nije dovoljno, nego je morao a.Pavle da položi ruke na one koju su kršteni i tek tada silazi sv.Duh na one koji su kršteni.

I, to polaganje ruku i davanje sv.Duha je samo u pravoj Crkvi, i samo tamo gde su Apostoli opet polaganjem ruku predali sv.Duha svojim naslednicima u Crkvi, i to su Apostolski učenici i naslednici. itd.

 

[Glasnik.]

Ma, nisi uopšte sa mnom komuniciro, ja sam se ubacio.

Bre, daj malo concetracione.

Čovek napiso da Jovanovo krštenje ne daje sv.Duha, ti napiso u vezi krštenje Isusa da se daje, ali, opet Jovanovo krštenje ne daje sv.Duha tako automatski i samo po obredu, nego samo kroz veru u Isusa Hristosa, ali, i opet to nije dovoljno, nego je morao a.Pavle da položi ruke na one koju su kršteni i tek tada silazi sv.Duh na one koji su kršteni.

I, to polaganje ruku i davanje sv.Duha je samo u pravoj Crkvi, i samo tamo gde su Apostoli opet polaganjem ruku predali sv.Duha svojim naslednicima u Crkvi, i to su Apostolski učenici i naslednici. itd.

Ne silazi Duh sveti samo kod krstenja.
Kakve ne istine to govoris?
Dokle ce te vise lagati ovaj narod?


Djela apostolska 10,44 A dok još Petar govoraše ove riječi, siđe Duh sveti na sve koji slušahu riječ.

Djela apostolska 11,15 A kad ja počeh govoriti, siđe Duh sveti na njih, kao i na nas u početku.

 

[Glasnik.]

Baba je imala vizije i tuđim knjigama.

Opet lazes.
A kojim knjigama?
Mora da postoje knjige sa istim vizijama?
Ajde nam ih uporedo pokazi?

Pa ne mozes, jer lazes.
Ti si samo nazovi vernik koji ocigledno ne praktikuje, pa se ponasas kao komunistaa be kao vernik.
Doslo se iz komunizma.

 

[Gedeon]

RETUŠIRANJE​

Korporacija za upravljanje imovinom Elene Vajt, koja je osnovana kao revnosni čuvar njenih spisa, rukopisa i pisama, s vremena na vreme vršila je retuširanje fotografija kako bi očuvala mitove o adventističkoj proročici.
Kao primer možemo navesti fotografiju na kojoj unuka Elene Vajt, Ela Robinson, sedi pored svoje bake. Na toj fotografiji Ela Robinson ima dugačku ogrlicu. Međutim, ogrlica je potpuno uklonjena retuširanjem kada je Artur Vajt objavio fotografiju u svojoj knjizi „Godine u Elmshejvenu“ na strani 243. Najverovatnije je ta izmena urađena kako bi se stvorio utisak da su tadašnji adventisti, a posebno rođaci Elene Vajt, bili verni „Svedočanstvima“ koja su osuđivala i zabranjivala upotrebu nakita pod bilo kojim okolnostima.
Ipak, bilo je očigledno da ljudi u Crkvi adventista sedmog dana uopšte, pa čak i najbliži rođaci Elene Vajt, nisu te tvrdnje o nakitu shvatali previše ozbiljno. Takođe, jasno je da sama Elena Vajt nije imala ništa protiv da pozira na fotografiji sa unukom koja nosi dugu ogrlicu.
Nasuprot tome, bilo je uobičajeno da umetnici časopisa Review and Herald rutinski uklanjaju nakit sa ljudi pre nego što bi njihove fotografije bile objavljene i odštampane. Kasnije su rekli da su odustali od te prakse.
Postoji i fotografija Elene Vajt iz 1878. godine, na kojoj stoji pored svoje sestre bliznakinje Elizabet. Na toj slici Elena Vajt nosi dugački zlatni lančić i broš. To je bilo petnaest godina nakon što je ona osuđivala druge ljude koji su nosili sličan nakit.

 

[Gedeon]

Umetnici u Review and Herald-u takođe su ispravljali nos Elene Vajt. Kamen koji ju je pogodio u predelu nosa kada je imala deset godina oštetio joj je lice, pretvorivši ga u „slično nosu mopsa“.
V. A. Kolkord, koji je bio sekretar Generalne konferencije tokom 1920-ih godina, napisao je pismo Edvardu S. Belendžeru:
„Drago mi je što sam vas video posle U. K. Vajta… Nema sumnje da je on bio taj koji je preradio portret svoje majke kako bi je predstavio sa lepim, dugim pravim nosom… (to je) iskrivljavanje koje skriva deformaciju izazvanu gotovo smrtonosnim udarcem u detinjstvu, koji je kasnije doveo do epilepsije i napada… pogrešno shvatanih kao vizije… Dugi niz godina on je učestvovao u tim iskrivljavanjima i opravdavanjima svoje majke.“
(Pismo V. A. Kolkorda E. S. Belendžeru od 29. februara 1928, citirano u knjizi Sidneja Klivlenda „Oprana Elena Vajt“).
Drugim rečima, nisu samo reči koje je Elena Vajt napisala bile iskrivljene i prerađene od strane čuvara mita. Fotografski materijal takođe je bio retuširan kako bi se stvorila lažna predstava o njihovoj poštovanoj proročici među vernicima Crkve adventista sedmog dana.

Izvor: https://azbyka.ru/otechnik/sekty/ellen-g-uajt-mif-i-pravda/#0_105

 

[Gedeon]

Veza sa mormonstvom​

Mormonizam je nastao nekoliko godina pre adventističkog pokreta. Osnivač mormonizma, Džozef Smit (1805–1844), tvrdio je da mu se ukazao anđeo Moroni i pokazao zlatne ploče zakopane u brdu Komora u državi Njujork. Na njima je, navodno, bio zapisan „Knjiga Mormona“, istorija drevnih naroda na američkom kontinentu.
Smit je izjavljivao da je ploče preveo „božanskim nadahnućem“. Njegovi sledbenici su verovali da je to novo otkrivenje jednako Bibliji, a kasnije su ga stavljali i iznad nje. „Knjiga Mormona“ ubrzo je postala osnova nove religije – Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana.
U isto vreme, nekoliko godina kasnije, nastao je i adventistički pokret. I ovde je centralnu ulogu igrala ličnost koju su sledbenici priznali kao proroka – Elen Vajt. Ona je, poput Smita, tvrdila da prima božanska otkrivenja putem vizija. Njen veliki broj knjiga i spisa dobio je status obaveznog autoriteta u adventističkoj crkvi.
Kao što mormoni smatraju da „Knjiga Mormona“ dopunjuje ili prevazilazi Bibliju, tako su i mnogi adventisti smatrali spise Elen Vajt dodatnim božanskim otkrivenjem. Oba pokreta su razvila uverenje da su jedini pravi Božji narod poslednjih vremena, sa posebnom misijom u istoriji spasenja.
I mormoni i adventisti imali su proroke čiji je autoritet bio neprikosnoven. Njihove vizije i učenja određivala su život zajednice. Njihove odluke smatrane su božanskim zapovestima, pa im se sledbenici nisu usuđivali protiviti.
Oba pokreta nailazila su na podsmeh i kritiku iz spoljnog sveta. Doživljavali su raskole i unutrašnje podele, ali su istovremeno gradili mitove o svojim prorocima – mitove koji su učvršćivali autoritet vođa i održavali osećaj posebne misije.
Na taj način su adventizam i mormonizam, iako različiti u učenjima, pokazali isti obrazac razvoja: prorok sa božanskim vizijama, sticanje sledbenika, sukobi i progonstva, a zatim učvršćivanje crkvene strukture i naglašavanje vlastite jedinstvenosti.
I adventizam i mormonizam rođeni su u Americi u isto vreme, u atmosferi verskog buđenja XIX veka. Oslanjali su se na proroka i na „posebna otkrivenja“, koja su se smatrala božanskim. U oba pokreta razvila se ideja da oni predstavljaju jedini pravi Božji narod poslednjih vremena.
Zajedničke crte su jasne: prorok kao osnivač i vođa, vizije i otkrivenja kao temelj, stvaranje posebne zajednice sa osećajem jedinstvene misije i oblikovanje mitova koji opravdavaju i učvršćuju veru sledbenika.

Izvor: https://azbyka.ru/otechnik/sekty/ellen-g-uajt-mif-i-pravda/#0_82

 

[Bokiforum]

Ne silazi Duh sveti samo kod krstenja.
Kakve ne istine to govoris?
Dokle ce te vise lagati ovaj narod?


Djela apostolska 10,44 A dok još Petar govoraše ove riječi, siđe Duh sveti na sve koji slušahu riječ.

Djela apostolska 11,15 A kad ja počeh govoriti, siđe Duh sveti na njih, kao i na nas u početku.

Nastavak na 10,44 :

47. "Može li tko vodu zabraniti, da se ne krste ovi, koji primiše Duha Svetoga kao i mi?"
48. I dade ih krstiti u ime Isusa Krista. Tada ga zamoliše, da ostane kod njih nekoliko dana.


I, da li je bilo dovoljno da siđe sv.Duh, pa, nije, nego je moralo krštenje, i ne samo obredno krštenje, nego u ime Isusa Hrista.

Znači treba i jedno i drugo, i da siđe sv.Duh i krštenje u ime Isusa Hrista, i to ne može da obavi krštenje sad dođe neko sa ulice ili neki vernik, nego oni koji su za to određeni od Apostola i Crkve.

I, da li onda to ukida priču da se sv.Duh daje kroz apostolsko polaganje ruku, ne ukida, nego je to isto kao i ovde samo drugačiji redosled, tamo je falio dar sv.Duha i vera u Isusa Hristosa iako je bilo krštenje, ovde ima dar sv.Duha ali nema dejstvo ako se od strana Apostola i Crkve ne izvrši krštenje u ime Isusa Hrista.

I, bre...... ovo DA 11, 15 to a.Petar prepričava događaj iz DA 10,44....... postavio si isti događaj dva puta..... nadam se da si mislio i hteo da naglasiš.....

 

[Gedeon]

Evo šta kaže AI kako se poimanje Duha Svetoga kod adventista razvijalo kroz spise Elen Vajt i ranu istoriju crkve:

1. Početni period (1840–1860)

Rani adventisti su uglavnom bili antitrinitarci.

Duh Sveti se tada često opisivao samo kao Božja sila ili dah, a ne kao ličnost.

Elen Vajt u svojim ranim spisima koristila je takve izraze, naglašavajući „Božju prisutnost“ ili „Hristov Duh“.
Na primer, u nekim njenim prvim vizijama Duh se javlja više kao uticaj nego kao osoba.

2. Srednji period (1860–1880)

Elen Vajt počinje da piše o Hristovom jedinstvu sa Ocem na način koji nagoveštava trinitarnu misao.
O Duhu Svetom piše više kao o „ličnoj sili koja preobražava“ i daje darove crkvi.

I dalje nije otvoreno naglašavala da je Duh „treća osoba Božanstva“.

3. Kasniji period (1890–1915)

U svojim zrelijim spisima Elen Vajt sve češće govori o Duhu kao osobi i ličnosti.

Najpoznatija izjava je iz knjige Delima apostola (The Acts of the Apostles, 1911):

„Duh Sveti je treća ličnost Božanstva…“

Takođe piše da Duh ima „sopstvenu volju“ i da „govori, uči, ukorava i vodi vernike“.

Ovaj period pokazuje jasnu promenu od ranijeg, skoro netrinitarnog pogleda, ka potpunom trinitarnom učenju.

4. Posle smrti Elen Vajt (1915 → 20. vek)

Adventistička teologija se postepeno usklađuje sa njenim kasnijim spisima.
godine adventisti prvi put zvanično uključuju u svoj „Izvod verovanja“ jasnu formulaciju o Trojstvu.
godine u 28 fundamentalnih verovanja zvanično stoji da je Duh Sveti božanska ličnost jednaka Ocu i Sinu.

Zaključak:

U ranim godinama adventizma Duh Sveti je viđen više kao „Božja sila“.
Elen Vajt je kroz decenije menjala i produbljivala svoj izraz.

Njeni kasniji spisi jasno ga predstavljaju kao treću ličnost Božanstva.

To je postalo zvanično učenje crkve, iako i danas postoje adventisti koji se vraćaju na ranije, antitrinitarne stavove.

 

[Gedeon]

Evo nekoliko ključnih citata Elen Vajt o Duhu Svetome koji pokazuju razvoj njenog razumevanja:

Rani period (1850–1860) – Duh kao sila ili uticaj

“Duh Hristov treba da prebiva u vama i da vas vodi.”
(Rani spisi – Early Writings, 1851)
Ovde je naglasak na Hristu, a Duh se više vidi kao Njegova prisutnost ili sila.

Srednji period (1870–1880) – Duh kao učitelj i vodič

“Bez Svetoga Duha ništa ne možemo učiniti. On je onaj koji posvećuje srce i daruje moć služenja.”
(Review and Herald, 1871)
Već je naglašenije njegovo lično delovanje, iako još uvek ne kao jasna „treća osoba“.

Kasniji period (1890–1915) – Duh kao ličnost i treća osoba

“Sveti Duh je ličnost, jer On svedoči našem duhu da smo Božja deca.”
(Manuscript Releases, vol. 20, p. 68, oko 1890)
“Duh Sveti ima ličnost, inače ne bi mogao svedočiti našem duhu i našem duhu s Njim.”
(Sermons and Talks, vol. 2, p. 137)
“Duh Sveti je treća ličnost Božanstva, koja obezbeđuje silu Hrista da deluje u srcima.”
(Delima apostola, 1911, str. 52 eng. izd.)

Ovi citati jasno prikazuju prelazak sa ideje o sili ili uticaju na jasno priznanje Duha Svetoga kao božanske ličnosti.

Dakle, kroz vreme se vidi:
U početku – Duh kao prisutnost ili sila Hrista.
Kasnije – Duh kao lično delovanje u posvećenju.
Na kraju – Duh Sveti kao treća osoba Svete Trojice.

 

[Bokiforum]

Evo šta kaže AI kako se poimanje Duha Svetoga kod adventista razvijalo kroz spise Elen Vajt i ranu istoriju crkve:

1. Početni period (1840–1860)

Rani adventisti su uglavnom bili antitrinitarci.

Duh Sveti se tada često opisivao samo kao Božja sila ili dah, a ne kao ličnost.

Elen Vajt u svojim ranim spisima koristila je takve izraze, naglašavajući „Božju prisutnost“ ili „Hristov Duh“.
Na primer, u nekim njenim prvim vizijama Duh se javlja više kao uticaj nego kao osoba.

2. Srednji period (1860–1880)

Elen Vajt počinje da piše o Hristovom jedinstvu sa Ocem na način koji nagoveštava trinitarnu misao.
O Duhu Svetom piše više kao o „ličnoj sili koja preobražava“ i daje darove crkvi.

I dalje nije otvoreno naglašavala da je Duh „treća osoba Božanstva“.

3. Kasniji period (1890–1915)

U svojim zrelijim spisima Elen Vajt sve češće govori o Duhu kao osobi i ličnosti.

Najpoznatija izjava je iz knjige Delima apostola (The Acts of the Apostles, 1911):

„Duh Sveti je treća ličnost Božanstva…“

Takođe piše da Duh ima „sopstvenu volju“ i da „govori, uči, ukorava i vodi vernike“.

Ovaj period pokazuje jasnu promenu od ranijeg, skoro netrinitarnog pogleda, ka potpunom trinitarnom učenju.

4. Posle smrti Elen Vajt (1915 → 20. vek)

Adventistička teologija se postepeno usklađuje sa njenim kasnijim spisima.
godine adventisti prvi put zvanično uključuju u svoj „Izvod verovanja“ jasnu formulaciju o Trojstvu.
godine u 28 fundamentalnih verovanja zvanično stoji da je Duh Sveti božanska ličnost jednaka Ocu i Sinu.

Zaključak:

U ranim godinama adventizma Duh Sveti je viđen više kao „Božja sila“.
Elen Vajt je kroz decenije menjala i produbljivala svoj izraz.

Njeni kasniji spisi jasno ga predstavljaju kao treću ličnost Božanstva.

To je postalo zvanično učenje crkve, iako i danas postoje adventisti koji se vraćaju na ranije, antitrinitarne stavove.

Pa, dobro, baka Elen čitala razne knjige, dok je stigla do trinitarnih knjiga trebalo je vremena i čitanja.

 

[Gedeon]

Evo pregleda najčešće pominjanih kontradikcija u spisima i stavovima Elen Vajt, koje navode istraživači i kritičari (pa čak i pojedini adventisti):

1. Doktrina „zatvorenih vrata“

U ranim spisima (posle razočaranja 1844) Elen Vajt je podržavala ideju da su „vrata milosti zatvorena“ za svet – da posle 1844. nema spasenja za nove obraćenike.
Kasnije je odbacila taj stav i tvrdila da nikada nije učila zatvaranje vrata, iako postoje njeni rani tekstovi koji to jasno pokazuju.

2. Upotreba lekarske pomoći

Pisala je da hrišćani ne treba da se oslanjaju na lekare i lekove, jer je „prava vera u Boga lek“.
Kasnije je sama koristila usluge lekara i bila lečena u sanatorijumu.

3. Ishrana i zdravlje

Zastupala je vegetarijanstvo i tvrdo kritikovala meso i začine.
Ali postoje beleške i pisma gde se vidi da je sama povremeno jela meso (npr. na putovanjima).
Takođe je tvrdila da kafa i čaj uništavaju duhovnost, dok je zabeleženo da ih je ponekad koristila.

4. Bog i Hristova priroda

U ranim spisima Hristos je često prikazivan kao podređen Ocu (subordinacionizam).
U kasnijim spisima naglašava Njegovu jednakost sa Ocem i uvodi jasniju trinitarnu terminologiju.

5. Vreme Hristovog povratka
Š
Na nekim mestima je pisala da će Hristos doći „vrlo uskoro“ i da će „neki koji su sada živi to dočekati“.
Kada se to nije ispunilo, kasnije je naglašavala da „Bog u svojoj promisli odlaže“ i da „vreme nije određeno“.

6. Nakit i jednostavnost

Oštro je osuđivala nošenje nakita i nakita uopšte.
Postoje fotografije gde ona ili njeni najbliži nose ukrasne predmete (npr. lančić, broš), a poznato je i da su se kasnije njene fotografije retuširale da bi nakit bio uklonjen.

7. Upotreba tuđih izvora

Tvrdila je da piše „po nadahnuću Duha Svetoga“, ali u njenim knjigama pronađeni su opširni plagijati iz drugih hrišćanskih autora tog vremena, bez navođenja izvora.
To je kasnije objašnjavano kao „dozvoljeno korišćenje“ materijala, ali kontradikcija ostaje.

Zaključak:
Elen Vajt je tokom svog dugog života i pisanja (više od 70 godina) menjala stavove i često se nije slagala sama sa sobom. Adventisti to tumače kao „razvoj učenja i sve jasnije vođstvo Duha“, dok kritičari vide nedoslednost i kontradikcije koje potkopavaju njenu ulogu proroka.

 

[Gedeon]

Kontradikcije sa primerima u spisima i stavovima Elen Vajt

Zatvorena vrata (spasenje posle 1844.)

Rane izjave: „Velika većina onih koji su odbacili vest o Hristovom dolasku u 1844. godini, odbacila je i Svetoga Duha. Vrata su sada zatvorena i niko ne može ući.“ (A Word to the Little Flock, 1847)
Kasnije izjave: „Vrata milosti nikada nisu bila zatvorena za grešnika. Ljudi su i posle 1844. mogli da dođu Hristu i nađu oproštenje.“ (Selected Messages, knj. 1, str. 63)

Lekari i lečenje

Rane izjave: „Oni koji traže pomoć od zemaljskih lekara pokazali su nedostatak vere u Boga.“ (Selected Messages, knj. 2, str. 443)
Kasnije izjave: Kasnije je sama koristila lekarsku pomoć u Battle Creek sanatorijumu i od dr. Keleoga.

Ishrana i meso

Rane izjave: „Mesna ishrana nije prikladna za Božji narod. Ona zagađuje telo i um.“ (Testimonies, vol. 2, str. 63)
Kasnije izjave: U pismima njenim pomoćnicima stoji da je na putovanjima jela pileće meso ili ribu (Letter 127, 1904).

Nakit

Rane izjave: „Nakit i dragocenosti su greh. Božji narod ne sme da nosi ni najmanji ukras.“ (Testimonies, vol. 1, str. 136)
Kasnije izjave: Postoje fotografije iz 1878. gde Elen nosi zlatni lančić i broš, a unuka dugu ogrlicu (kasnije retuširanu).

Hristova priroda

Rane izjave: „Hristos je bio podređen Ocu i zavisio od Njega.“ (Early Writings, str. 150)
Kasnije izjave: „U Hristu je život – originalan, nenastao, neposuđen. On je jednak sa Ocem.“ (The Desire of Ages, str. 530)

Vreme Hristovog dolaska

Rane izjave: „Vreme je vrlo kratko. Rekla sam svojoj deci da će verovatno živeti da dočekaju Gospodnji dolazak.“ (Early Writings, str. 58)
Kasnije izjave: „Mi ne znamo vreme Hristovog povratka. Bog je to mudro sakrio od ljudi.“ (Review and Herald, 1895)

Protivrečnost: prvo govori da će njena generacija dočekati Hrista, kasnije naglašava da niko ne zna vreme.

 

[Bokiforum]

Evo pregleda najčešće pominjanih kontradikcija u spisima i stavovima Elen Vajt, koje navode istraživači i kritičari (pa čak i pojedini adventisti):

1. Doktrina „zatvorenih vrata“

U ranim spisima (posle razočaranja 1844) Elen Vajt je podržavala ideju da su „vrata milosti zatvorena“ za svet – da posle 1844. nema spasenja za nove obraćenike.
Kasnije je odbacila taj stav i tvrdila da nikada nije učila zatvaranje vrata, iako postoje njeni rani tekstovi koji to jasno pokazuju.

2. Upotreba lekarske pomoći

Pisala je da hrišćani ne treba da se oslanjaju na lekare i lekove, jer je „prava vera u Boga lek“.
Kasnije je sama koristila usluge lekara i bila lečena u sanatorijumu.

3. Ishrana i zdravlje

Zastupala je vegetarijanstvo i tvrdo kritikovala meso i začine.
Ali postoje beleške i pisma gde se vidi da je sama povremeno jela meso (npr. na putovanjima).
Takođe je tvrdila da kafa i čaj uništavaju duhovnost, dok je zabeleženo da ih je ponekad koristila.

4. Bog i Hristova priroda

U ranim spisima Hristos je često prikazivan kao podređen Ocu (subordinacionizam).
U kasnijim spisima naglašava Njegovu jednakost sa Ocem i uvodi jasniju trinitarnu terminologiju.

5. Vreme Hristovog povratka
Š
Na nekim mestima je pisala da će Hristos doći „vrlo uskoro“ i da će „neki koji su sada živi to dočekati“.
Kada se to nije ispunilo, kasnije je naglašavala da „Bog u svojoj promisli odlaže“ i da „vreme nije određeno“.

6. Nakit i jednostavnost

Oštro je osuđivala nošenje nakita i nakita uopšte.
Postoje fotografije gde ona ili njeni najbliži nose ukrasne predmete (npr. lančić, broš), a poznato je i da su se kasnije njene fotografije retuširale da bi nakit bio uklonjen.

7. Upotreba tuđih izvora

Tvrdila je da piše „po nadahnuću Duha Svetoga“, ali u njenim knjigama pronađeni su opširni plagijati iz drugih hrišćanskih autora tog vremena, bez navođenja izvora.
To je kasnije objašnjavano kao „dozvoljeno korišćenje“ materijala, ali kontradikcija ostaje.

Zaključak:
Elen Vajt je tokom svog dugog života i pisanja (više od 70 godina) menjala stavove i često se nije slagala sama sa sobom. Adventisti to tumače kao „razvoj učenja i sve jasnije vođstvo Duha“, dok kritičari vide nedoslednost i kontradikcije koje potkopavaju njenu ulogu proroka.

Šta da radiš.....kada neko čita mnogo knjiga...... malo se pomešaju knjige sa raznim temama..... i nastane problem.... ne bih ja tu mnogo zamero.....

 

[Gedeon]

Šta da radiš.....kada neko čita mnogo knjiga...... malo se pomešaju knjige sa raznim temama..... i nastane problem.... ne bih ja tu mnogo zamero.....

Baba je imala dara za skriptiranje. Njene knjige su skripte. Sa dodatkom svojih par učenja. Manje više se sve vrti oko svetkovanje subote.

 

[Gedeon]

Zdravstveni problemi Elen Vajt koji su mogli uticati na njene "vizije":

1. Povreda iz detinjstva

- Sa 9 godina pogodila ju je kamenica u lice (u predelu nosa).
- Ostala je ozbiljna povreda i trajne posledice (oslabljeno zdravlje, hronične glavobolje).
- Nakon povrede doživljavala je gubitke svesti, grčeve i epizode koje bi danas ličile na epileptične napade.
Moguće da su traumatske povrede mozga izazivale stanja nalik vizijama.

2. Epilepsija (moguća)

- Simptomi ukazuju na temporalno-lobnu epilepsiju:
• ukočenost tela
• prestanak disanja
• trajanje 'transa' od minuta do sati
• nakon toga iscrpljenost.
Njene vizije opisivane su baš ovim terminima.

3. Histero-epileptični napadi

- Neki tvrde da je imala kombinaciju epileptičkih i psihogenih epizoda.
- Takvi napadi mogu uključivati religiozne halucinacije i osećaj božanske prisutnosti.

4. Hronične bolesti i slabost

- Patila je od slabog zdravlja: hronična iscrpljenost, nesanica, probavne tegobe.
- Vizije su je često ostavljale potpuno iscrpljenom.

5. Psihološki faktori

- Moguća trauma iz detinjstva (udarac, siromaštvo, religiozni pritisak).
- Religiozne zajednice XIX veka trans i halucinacije tumačile su kao duhovna iskustva.

Zaključak:

- Najčešće hipoteze o njenim vizijama su:
• epilepsija temporalnog režnja
• posledice traumatske povrede mozga
• kombinacija neuroloških i psiholoških faktora.
- Adventistička crkva to vidi kao nadprirodna otkrivenja, dok kritičari nude medicinsko objašnjenje.

 

[Bokiforum]

Nije rekao duhovne stvari, vec takve stvari.
Ne postoji to u vasoj duhovno siromasnoj literaturi.
Pa je tvoja crkva plagirala njene knjge.

https://www.newadvent.org/fathers/

https://www.tertullian.org/fathers/

https://ccel.org/fathers

https://azbyka.ru/otechnik/

Javi se za jedno 10,15, 20 godina kada sve pročitaš.