Zasto bezpogovorno usvajanje nekih religijskih ucenja i promena nacina zivota nagore se ne ispituje kao uticaj odnosno narusavanje mentalnog zdravlja?

[RIA77]

Oprosti ali tema je za pdf Psihologija.Moderator ju je samoinicijativno stavio ovde.
Kod ateizma (onog ne-marksističkog) nema dogme.

Има. Знаш да су постојали једни философи скептици.
Па су онда дошли људи који су схватили да прави скептицизам не постоји.
Дакле све (апсолутно све) има догму.

Kod religije postoji knjiga koja mora bezpogovorno da se poštuje kao jedina istina.

Не разумеш се ти у хришћанство, према томе хришћанство не почива на беспоговорном поштовању књиге.

U tome je suštinska razlika.

Није разлика.
На пример, марксиста полази од тога да Бога нема.
То је догма.
Догма није беспоговорна ствар која се не доводи у питање. Погрешно су те учили.
Догма је уверење.
Као што атеиста верује да Бога нема и полази од тога, тако и хришћани имају одређена уверења.

 

[Kerkyra]

Da li je toliko jak crkveni lobi, da li ima suvise mnogo vernika, a mnoge zemlje muci zaostavstvina komunizma pa se psiholozi i psihijatri neosmeljuju da kazu da je religija izmisljotina a da su ljudi koji je bezpogovorno prihvataju u XXI veku mentalno labilni i za pregled?
Mozda je prva recenica suvise gruba na prvo citanje, ali evo o cemu pricam- imali smo u proslosti verske komune koje znamo da su se zavrsavale masovnim samoubistvom sto je ekstrem, ali danas da neko prihvati da zivi u verskoj komuni, da jedan ili grupa vodja pozivajuci se na neke "svete" tekstove oblikuje njegov zivot, navike, koje bi odstupale od vecine ostatka covecanstva i da je to nekom normalno i nacin za "spasenje" koje nicim nije dokazano da postoji i da ce doci do toga. Pa zatim kod Jehovinih svedoka ono neprihvatanje transfuzije i po cenu smrti. Mislio sam da ipak ima kod nekih minimum razuma pa se drzi ucenja, ali kada dodje bas do tog trenutka stani-pani da kaze ma kakvo ucenje, kakvo spasenje, ili bog nek mi oprosti primicu tu transfuziju da se spasem, pa kad prezivim nastaljam da zivim po ucenju. Ili Hriscanska nauka koja uopste ne prihvata medicinu jer je kao bolest samo iluzija koja se leci molitvom, pa pred ocima roditelja dete im umre od obicnog zapalenja slepog creva i ne krive sebe u smislu sto nisu rekli ma kakva glupost od ucenja vodim dete u bolnicu, nego - nisam se dovoljno i pravilno molio. I takvi ljudi se smatraju mentalno zdravim, poslovno sposobnim, dok bi verovatno za sekularne stavove neodlazenja lekaru i narusavanju sopstvenog zdravlja i zdravlja najblizih poslati na psihijatrijski pregled, uz ukljucivanje centra za soc.rad i lisavanja poslovne sposobnosti.
Zasto je psihijatrija u tom smislu licemerna?

Meni je najpre za odlazak kod lekara neko ko nista o necemu ne zna, a samouvereno pise i to jos pogolem pasus.

To o cemu pises su sekte, a ne vere. Ima tu jos izvrtanja istine, da se pitam, nisi li neki sektas?

 

[Ljubo2]

Da li je toliko jak crkveni lobi, da li ima suvise mnogo vernika, a mnoge zemlje muci zaostavstvina komunizma pa se psiholozi i psihijatri neosmeljuju da kazu da je religija izmisljotina a da su ljudi koji je bezpogovorno prihvataju u XXI veku mentalno labilni i za pregled?

Problem je mnogo širi i kompleksnij, hego što izgleda. Ne radi se samo o religijskim izmišljenim, nedokazivim učenima i mentalno zaustalim ljudima širom sveta koji ta učenja prihvataju, verujući da su istinita, već i o i ideološko-političkim. Sve su to nedokazana verovanja koja sa istinom o postojanju stvarnosti nikakve veze nemaju. Ovo važi i za nacionalne svetske podele i pripadnosti , koje su takođe samo određene vrste besmislenih verovanja.

U svm ovim vrstama verovanja ne bi bilo ništa loše - neka veruje šta ko hoće - da sva ta verovanja i podele nisu uzrok svih svetskir ratova, ljudskog stradanja i svih mogućih zala.

Što je najapsurdnije, zagovornici svih svetskih religijskih i ideološko-političkih učenja ubeđiju svet da su samo njihova učenja istiinita i da sledbenici samo njihovih učenja mogu maksimalno ostvariti svoje duhovno i materijalno blagostanje.

Uostalom, zbog činjenica da sem duhovnog i materijalnog blagostanja nikakav drugi cilj ni svrha života ne postoji i zbog činjenice da se to ne može ostvariti bez ideje, tj. znanja ili učenja o tome kako se to ostvaruje, logično je da će seu nedostatku takvog znanja u svetu pojaviti mnoge ideje u vidu predloga i učenja kako da se to ostvari. A imajući na umu opšti svetsku ljudsku mentalnu nezrelost, manipulacijom je uvek bilo moguće ljudima, a i danas je, umesto istine, nametnuti i najbanalnije laži. Po kojima su ljudi, pokušavajućo da žive, umesto duhovnog i materijalnog blagostanja, stvarali sebu pakao. Dok samo ideološko-političke i vedke institucije i vođe, koje manipulišu ljudima, od toga imaju korist.

I jedini zaključak koji iz toga može da se izvede, može samo da glasi - svet je lud.

 

[Ljubo2]

Poštujem to što si ateista, ali se ne slažem da za vernike konstatuješ da su mentalno labilni.

Religijska učenja nemaju nikakvo svoje naučno, logičko, ni za život pozitivno praktično opravdanje. Pogotovo tako masovne religije, poput hrišćamstva, islama ili hinduiznma. Organizovati se na nekom neutemeljenom verovanju, posebno nema nikakvog smisla. zato što to nije ni od kakve praktične koristi. Cilj života i sveukupnog postojanja je duhovno i materijalno blagostanjem koje može da se ostvari samo pomoću dobro organizovane pravedne ljudske društvene i ekonomske zajednice, a nikakko pomoću ideološko-političke , verske ili nacionalne. Međunarodna podelar rtada je danas toliko razvijena, da gotovo više ni jedno svetsko društvo ne može samostalno da ipstane i da se razvija i da opstane bez drugih svetskih društava. Ideološko-političke, verske i nacionalne podele i zajednice su smetnja bržem razvoju svetske ekonomije koja je jedina za život svih ljudi sveta vredana. Posledica postojanja svih ideološko-političkih i religijskih institucija, tokom cele ljudske istorije, uvek je bila mržnja i rat zimeđu ideološko.politučkih podela i prioadnosti i ništa drugo. Zbog čefa danas, na primer, ratuju Rusi i Ukrajinci ili Izraelci i Palestinvi? Ti ratovi, kao i svi ddugi pre njih, uvek su bili ideološko-politički, nacionalni i verski i međunarodna zajednica je odavno trebala takve vrste svetskih podela i organizacija da zabrani, jer nikakve vete sa zdravom pameću nemaju, kao ni ljudi koji takvim vrstama organizacija pripadaju, večićaju ih za njih se bore i stradaju.

 

[Ljubo2]

Vladeta Jerotić je divan primjer kombinacije vjere i psihologije kad rade skladno.
Do Boga/vjere/nade svak treba da dolazi individualno i po sopstvenoj logici a kad svima daš isti recept onda nailaziš na probleme druge vrste.
Ista pravila štete onima koji razmišljaju drugačije na osnovu sopstvenog zapažanja i intelekta.
Ljudi i dan danas imaju sklonost da one koji ne prihvataju Biblijskog Boga nazivaju satanistima a nekom je opet religija donjela duševni mir i mentalno ozdravljenje.

U nedostatku znanjaistine o životu, njegovom cilju, svrsi i smislu, verovatu u bilo šta nije zlo. Zlo počinje u trenutku kada oni koji isto veruju, odluče da se samoorganizuju, i na osnovu svog verovanja naprave instiruciju i izaberu vođu, sa ciljem da organizovano propagiraju, šiire i nameću svoju veru drugima , pri tome negirajuči sva drugačija verovanja, priglašavajuči krivim verovanjima sva tuđa verovanja, a veličakići svoja. Na taj način se stvara mržnja između pripadnika različitih verovanja, a neretko i ratovi.

Ovo potpuno isto važi i za ideološko politićka ubeđenja, organizacije i podele. Jednostavno iz razloga što se ne živi ni od verskih, ni ideološko-političkih organizacija, ni podela, već samod jedinstva svih ljudi sveta, mira i pravedne podele rada i rezultata rada.

A verska i ideološko.politička učenja neka stoje u biblitekama i nela ih čita ko hiće i veruje u šta hoće, jer to ne može da bude ni od kakvog zla. Sve dok se oni koji isto veruju me samoorganizuju, naprave instituciju i organizovano fizički se ne suprostave svima onima koji drugačije veruju.

Pojedenac, ma šta da veruje, ne može sam da napravi nikakovo zlo. Organizovano sa drugim pojedincima može i to se stalno i dešava među ideološko-politički i religijski podeljenim i organizovanim zajednicama.

Još jednom da ponovim. verovati u bilo šta moje zlo. Zlo je organizovati se na verskoj i ideološko političkpk osnovi, zato što se od toga ne živi i zato što to za svoju posledicu uvek ima razdvajanje ljudi, mržmnju ratove i zlo. Jedino je dozvoljeno deliti se unutar ekonomske zajednice prema podeli rafa, jer to je jedino pd čega se živi, jedino što ljude zblićava i obezbeđuje trajni mir i duhovno i materijalno vlagostanje koje je cilj. Cilj je udruživati se, voleti,r i u miru aditi i od rada živeti, a ne deliti se, mrzeti, ratovati i uzajam, ratovati i straditi. Cilj života je samoodržanje, a ne samouništenje. POmoću rada i ekomomije se samoodržavamo a pomoću političkih i vrskih orgamizacija se mrzimo, ratujemo i samouništavamo. I to je ono što kod ljudi ima značenje mentaalnih obolenja koja trefa da se leče.

 

[Ateista5]

Da dodam, recimo Amiši da odbijaju tehnologiju, učenje novog, novih veština, uvođenje nečeg novog u život što bi im isti učinio ispunjenijim i interesantnijim, ali i zdravijim, normalnijim, i sve zbog dogme u koju su se zacementirali

Prihvatanje bilo koje ideoloske dogme kada si odrastao - formiran covek je izbor samog coveka. Tu se ne bih nesto mesao osim u slucajevima gde ti ljudi ugrozavaju druge. Sami pali sami se ubili.
Sasvim je druga prica kada se te dogme namecu deci.

 

[Ateista5]

На пример, марксиста полази од тога да Бога нема.
То је догма.
Догма није беспоговорна ствар која се не доводи у питање. Погрешно су те учили.
Догма је уверење.
Као што атеиста верује да Бога нема и полази од тога, тако и хришћани имају одређена уверења.

Vidim jos nisi naucio.
Ni ti marksisti ni ti ateisti se uopste ne bave bogom - bogovima. Pogotovo im nije to polazna tacka za bilo sta.
Imaju samo reakciju na tvrdnju vernika - ne verujemo da takvo bice- bica postoje.
Nauci vec jednom to.

 

[RIA77]

Vidim jos nisi naucio.
Ni ti marksisti ni ti ateisti se uopste ne bave bogom - bogovima.

Баве се. Маркс се позива на Фојербаха. Научи и ти нешто ново, било би добро.