Adventisti sedmog dana

[Glasnik.]

KAKO JE GOSPOD REKAO DA SLAVIMO NEJGOVU SMRT I VASKRSENJE:

4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Rimljanima 6.


1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.


DAKLE GOSPODNJU SMRT I VASKRSENJE SLAVIMO KRSTENJEM I ZIVOTOM VERNOSTI I PRICESCEM.

Nikavim danima niti izmisljanjem dana.

Jer onda radimo kao Kain.

Bog kaze prinosenjem zrtve jaganjaca me slavite a kain kaze ja znam jos bolje, plodovima od njive.

Ja to tebi prinosim gospode nikome drugome.
Ti moras da prihvatis sluzbu koju ti ja kazem?

Cak je nejgova smrt mnogo vise naglasena nego vaskrsenje. jer je smrcu plaeno anse izbavljenje.

 

[Glasnik.]

drugo prekrsio si na ovim postovima bozji zakon bar 100 puta...slagao si da je papa uveo nedleju,slagao si da je Hristos pio sok,sledis zenu koja je dokazano lazni prorok....lazes bre na boga ne mislis..

JER KOD VAS PRAVOSLAVACA LAGANJE RPAVA ZAPOVEST???

NEZNAM ZASTO OPET LAZES DA LAZEM;?

EVO DOKAZA DA NISAM LAGAO NEGO NAZALOST VI TO CINITE:

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

ISTORISJKI DOKAZ O PROMENI SUBOTE NA NEDELJU KOJII SVAKO MOZE ODMA DA VIDI I SAM PROVERI:

SUBOTA SE SVETKOVALA U IZVORNOJ CRKVI SVE DO 4- 6 VEKA.

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:

http://img4web.com/view/6NCLFR

Iz ovoga je jasno da se subota svetkovala OD IZVORNE CRKVE sve dok se nedelja nije potpuno upsostavila sve do 4-6 veka.

HERDER JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH LEKSIKONA NA NEMACKOM JEZIKU.

POSTO JE NEOPRAVDANA PROMENA SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA, ONDA I ZVANICNO NEDELJI DAJU I EPITET VASKRSENJA.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DUGO SE U HRISCANSTVO SVETKOVALA SUBOTA I NEDELJA ZAJEDNO DOK JE STALNIM PRITISKOM I SILOM KATOLIKA VREMNOM; SUBOTA ISTINSUTA.

TAKVU RPAKSU JOS I DANAS PRAKTIKUJU BEZ PRESTANKA ETIOPSKI PRAVOSLVCI;SVETKUJUCI I SUBOTU KAO DAN ODMORA I NEDELJU KAO DAN VASKRSENJA..................


30.000.000 PRAVOSLAVNIH ETIOPLJANA SLAVE SUBOTU KAO DAN ODMORA

Subota se slavi nista manje od nedelje,

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/pravoslavljeuafrici.html
---------------------------------------------------

Dan koji treba svetkovati:

http://dragan-micic.blogspot.co.at/2012/05/dan-koji-treba-svetkovati-dr-radisa.html

 

[Glasnik.]

NEO JE DODAO JOS JEDAN OD SVOJIH BISERA KOJE JE NAUCIO U PRAVOSLVLJU:

Neo:
pa budalo da se drzanjem zakona to moglo ne bi Hristos sisao...ja stvarno ne znam da li je tebi IQ na nivou pocetnog broja za mobilni il si stvarno toliko blesav....

-----------------------------------------------------------

A OVO SU SINOCNI:

Citat Original postavio Neo The Chosen One Pogledaj poruku
sad se pokazuje koja si ti obicna sektaska sisica koja nema muda da se suoci sa laznom doktrinom koju ovde uporno serviras....

Neo: bezis bezis sektasu mali....ajde kreni od postanja.....plasis se sisice....

Neo: ajmo sine od postanja ako imas muda....

Neo: kako bezis ko pichka.....

Neo: ajde siso daj da analiziramo taj sedmi dan

dokle ces kao sektaska pichka da bezis od knjige postanja....

 

[gost 305754]

JER KOD VAS PRAVOSLAVACA LAGANJE RPAVA ZAPOVEST???

NEZNAM ZASTO OPET LAZES DA LAZEM;?

EVO DOKAZA DA NISAM LAGAO NEGO NAZALOST VI TO CINITE:

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

ISTORISJKI DOKAZ O PROMENI SUBOTE NA NEDELJU KOJII SVAKO MOZE ODMA DA VIDI I SAM PROVERI:

SUBOTA SE SVETKOVALA U IZVORNOJ CRKVI SVE DO 4- 6 VEKA.

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:

http://img4web.com/view/6NCLFR

Iz ovoga je jasno da se subota svetkovala OD IZVORNE CRKVE sve dok se nedelja nije potpuno upsostavila sve do 4-6 veka.

HERDER JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH LEKSIKONA NA NEMACKOM JEZIKU.

POSTO JE NEOPRAVDANA PROMENA SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA, ONDA I ZVANICNO NEDELJI DAJU I EPITET VASKRSENJA.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DUGO SE U HRISCANSTVO SVETKOVALA SUBOTA I NEDELJA ZAJEDNO DOK JE STALNIM PRITISKOM I SILOM KATOLIKA VREMNOM; SUBOTA ISTINSUTA.

TAKVU RPAKSU JOS I DANAS PRAKTIKUJU BEZ PRESTANKA ETIOPSKI PRAVOSLVCI;SVETKUJUCI I SUBOTU KAO DAN ODMORA I NEDELJU KAO DAN VASKRSENJA..................


30.000.000 PRAVOSLAVNIH ETIOPLJANA SLAVE SUBOTU KAO DAN ODMORA

Subota se slavi nista manje od nedelje,

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/pravoslavljeuafrici.html
---------------------------------------------------

Dan koji treba svetkovati:

http://dragan-micic.blogspot.co.at/2012/05/dan-koji-treba-svetkovati-dr-radisa.html

Kako te bre nije sramota da toliko lazes?Imas li ti obraza covece?Samo se brukas.....

Nedelja u prva četiri veka



Istorija svedoči da su Hrišćani od samog nastanka Crkve svetkovali dan Vaskrsenja Hristovog, toga dana se okupljali i učestovali u zajedničkom bogosluženju - Liturgiji. Nema nikakvih indicija da je u Hrišćanstvu ikada bilo sukoba oko dana bogosluženja, iako adventisti pokušavaju da dokažu da je u nekom od prvih vekova taj dan promenjen sa subote na nedelju. Dr.Bacchiocchi tvrdi da se ova promena desila u vreme vladavine imperatora Adrijana oko 130. godine.



Slede istorijska svedočanstva Hrišćana o svetkovanju nedelje od IV veka unazad do apostola. Navedena je godina, autor i mesto nastanka dokumenta (ukoliko je poznato).

- 306. Petar, Episkop Aleksandrije, Egipat -
"Ali Dan Gospodnji slavimo kao dan radosti jer je tada on ponovo ustao (iz mrtvih)."
[Kanon 15]

- 270. Anatolije, Episkop Laodikeje, Mala Azija -
"Nase poštovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na Dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo."
[Glava X]

- 250. Apostolska pravila -
"Na dan vasksenja našeg Gospoda, koji je Dan Gospodnji, okupljajte se revnosnije."
[Knjiga 2,7]

- 250. Kiprijan, Episkop Kartagine, Afrika -
"Osmi dan, a to je je prvi dan posle subote, je Dan Gospodnji."
[Poslanica 58, 4]

- 200. Tertulijan, Afrika -
"Svečano proslavljamo dan posle subote nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim počinkom."
[Apologija, g.XVI]

- 194. Kliment, Aleksandrija, Egipat -
"On, ispunjavajući pravila, prema Jevandjelju, drži Dan Gospodnji ... proslavljajuži vaskrsenje Gospodnje u sebi"
[Knjiga 7, g.XII]

- 170. Ipolit, Episkop Rimski, Rim -
"U prvi dan sedmice Episkop, ako je moguće, razdaje (pricešće) svojom rukom svemu narodu, dok đakoni lome hleb."
[Apostolsko predanje, 22]

- 140. Justin Mucenik -
"Ali nedelja je dan u koji svi držimo zajedničko okupljanje, jer je Isus Hristos, naš Spasitelj, na taj isti dan ustao iz mrtvih."
[Apologija, g.LXVII]

- 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika -
"Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivši se (učenicima) uzneo se na nebesa."
[Varnavina poslanica 15:9]

- 107. Ignjatije, Episkop Antiohije, Smirna, Mala Azija -
"ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..."
[Poslanica Magnezanima 9:1]

- 96. Apostol Jovan, Patmos -
"Bijah u Duhu u Dan Gospodnji"
[Otkrivenje 1:10]

- 80. Učenje dvanaestorice apostola -
"A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju..."
[Didahi 14:1]

- 60. Apostol Luka, Mala Azija -
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šćaše sjutradan da pođe, i proteže besjedu do ponoći."
[Dela 20:7]



U svojoj Prvoj apologiji upućenoj Imperatoru Adrijanu oko 140. godine, Sv.Justin Mucenik jasno iznosi učenje o svetkovanju nedelje:

"Na dan koji se naziva dan Sunca, svi koji žive u gradovima ili na selu se sakupljaju na jedno mesto i čitaju se spisi apostola i proroka, koliko vreme dozvoljava; onda, kada čtec zavrsi, sveštenik propoveda i poziva na vršenje tih dobrih dela. Tada svi zajedno ustanemo na molitvu i, kao što smo rekli, kada se naša molitva završi, unose se hleb i vino i voda, a sveštenik dostojno uznosi molitve i zahvaljivanja, u skladu sa svojim mogućnostima, a ljudi odgovaraju govoreći: Amin; i onda se deli svakome i učestvuje se u tome na čemu je zahvaljeno, a onima koji su odsutni deo se šalje po đakonima. Oni koji mogu i žele daju šta svako misli da je prigodno; a što se prikupi prilaže se svešteniku koji pomaže sirote i udovica i onima kojima je, zbog bolesti ili drugog razloga, to potrebno, i onima koji robuju strancima koji borave među nama, i jednom rečju stara se o svima kojima je potrebno. A dan Sunca je dan u koji se svi okupljamo, jer je to prvi dan u koji je Bog, načinivsi promenu u tami i materiji stvorio svet; a Isus Hristos nas Spasitelj je u taj isti dan ustao iz mrtvih. Jer je bio raspet na dan pre Saturnovog dana, a u dan nakon Saturnovog dana, koji je dan Sunca, javivši se svojim apostolima i učenicima, On ih je naučio ove stvari, koje ti šaljemo na razmatranje."
[poglavlje 67, "Nedeljno bogosluženje Hrišćana"]

Dakle, Sv.Justin kao razloge za svetkovanje nedelje navodi:

- Čitanje Jevanđelja i poslanica
- Propoved
- Liturgiju (pricešće)
- Prikupljanje priloga
- Prvi dan stvaranja
- Vaskrsenje

Dakle, jos pre IV veka sve do vremena apostola, Hrišćani su svetkovali nedelju i nazivali je Dan Gospodnji u svim delovima tadašnjeg Rimskog Carstva. Subota se u Bibliji i istoriji ni na jednom jedinom mestu ne naziva Dan Gospodnji, pa nema sumnje da se radi o prvom danu sedmice - nedelji. Od samog početka jasna je i teologija nedelje: uspomena na Vaskrsenje i hrišćansko bogosluzenje - Liturgija

 

[Glasnik.]

Mesto i datum kada je katolicki papa uveo nedelju?

Pa o tome je jako opsirno pisnao na ovoj temi:

 

[gost 305754]

Evo i vasi advetntisti otkrivaju sve lazi kojima se sluzite....


"I izbrisavši pismo uredbe koja bješe protiv nas, i to uzevši sa srijede prikova ga na krstu; I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobijedi ih na njemu. Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine ili za subote; Koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo je Hristovo."
[Kolosanima 2:14-17]



Apostol Pavle govori o starozavetnom zakonu ("pismo uredbe koja beše protiv nas"), koji Gospod "prikova na krstu." Onda se na osnovu tog zaključka navode neke uredbe tog zakona koje više nisu na snazi, pa zbog toga niko ne treba da osuđuje Kološane što ih ne drže, jer je sve to "bilo sjen od onoga što šćaše da dođe". To što je trebalo da dođe je "tijelo Hristovo", odnosno Hristova Crkva:



"I sve pokori pod noge njegove, i njega dade za glavu crkvi, nad svima, koja je tijelo njegovo, punina onoga koji sve ispunjava u svemu." [Ef 1:22,23]



"Jer kao u jednom tijelu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao, tako smo mnogi jedno tijelo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugome." [Rim 12:4,5]



"Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova? Jer smo jedan hljeb, jedno tijelo mnogi; jer svi u jednome hljebu imamo zajednicu." [1.Kor 10:16,17]



Da bi opravdali svetkovanje subote u Novom Zavetu, adventisti ovaj stih tumače tako da su subote koje se pominju u stihu 16 zapravo izvesni starozavetni praznici koji se takođe nazivaju "shabbath" kao sto je npr. Yom Kippur (Dan pomirenja) i sl. Ovde dokazujemo da je takvo tumačenje suprotno Svetom Pismu, što priznaje i najpoznatiji adventistički stručnjak iz ove oblasti Dr.Samuele Bacchiocchi u svojoj knjizi "Od subote do nedelje":



"Da bih uvjerio čitatelje da sam žarko nastojao biti objektivan, mogu spomenuti da se na nekoliko mjesta moja tumačenja bibliijskih tekstova (kao što su Otkrivenje 1:10 i Kološanima 2:14-17) i povijesnih podataka donekle razlikuju od tradicionalnog stanovišta moje Crkve" ["Zahvala", str. 8]



"Subota u Kološanima 2,16. Blagdani koje su propisali lažni učitelji nazivaju se "godišnji blagdani, ili mlađaci, ili subote" (2,16). Komentatori se slažu da ova tri izraza prikazuju logičan i progresivan slijed (godišnji, mjesečni, tjedni) kao i iscrpan popis posvećenih blagdana. Ovo stajalište potvrđuje pojavljivanje ovih izraza, u sličnom ili obrnutom slijedu, pet puta u Septuaginti i nekoliko puta u ostaloj literaturi. Međutim, u Izaiji 1,13-14 nailazimo na izuzetak gdje se "mlađak" nalazi na početku niza, a ne u sredini, ali ova iznimka ne opovrgava uobičajenu uporabu.



The Seventh-day Adventist Bible Commentary tumači "subote" kao oznaku godišnjih obrednih, a ne tjednih subota (Levitski zakonik 23,6-8,15,16,21,24,25,27,28,37,38). Činjenica je da se i za subotu i za Dan pomirenja u hebrejskom koristi sintagma shabbath shabbathon, što znači "subota" (Izlazak 31,15: Levitski zakonik 23,3,32; 16,31). Ali u Septuaginti ovaj je izraz je preveden grčkom sintagmom koja ima drugi smisao od jednostavnog izraza u Kološanima 2,16. Stoga se ovaj potonji izraz jezično ne može protumačiti kao da se misli na Dan pomirenja ili neku drugu obrednu subotu budući da se oni nikad ne imenuju tim izrazom." [poglavlje "Pavao i subota", str. 313]



Dakle, radi se o sedmičnoj suboti jer Biblija redovno koristi oblik "godišnji, mesečni, nedeljni" kada govori o praznicima:



1.Dnevnika 23:31 Praznici, mladine, subote
2.Dnevnika 31:3 Praznici, mladine, subote
2.Dnevnika 8:13 Praznici, mladine, subote
2.Devnika 2:4 Praznici, mladine, subote
Nemija 10:33 Praznici, mladine, subote
Jezekilj 45:17 Praznici, mladine, subote
Osija 2:11 Praznici, mladine, subote ("biće ukinuti")
Kolosanima 2:16 Praznici, mladine, subote



Apostol Pavle, kao jedan od najobrazovanijih Hrišćana svoga vremena, je očigledno znao za ustaljenu praksu Starog Zaveta da praznike klasifikuje u ove tri grupe, pa je i on koristi. Prema tome nema sumnje da je mislio na sedmičnu subotu.



Drugi "argument" je množina grčke reči "sabbaton", iz čega adventisti zaključuju da se ne radi o sedmičnoj suboti. Ovaj argument je zapravo neiskrenost propovednika, koji svakako dobro znaju da Biblija na puno mesta koristi množinu kada govori o sedmičnoj suboti.




"Exaleipsas to kath' hemon cheirographon tois dogmasin ho en hupenantion hemin, kai auto erken ek tou mesou proselosas auto toi stauroi: apekdusamenos tas archas kai tas exousias edeigmatisen en parresiai thriambeusas autous en autoi. Me oun tis humas krineto en brosei kai en posei e en merei heortes e neomenias e sabbaton, ha estin skia ton mellonton, to de soma tou christou."
[Pros Kolassaeis 2:14-17]



Matej 28:1 "A po večeru subotnom..." Grčki - sabbaton, množina
Luka 4:16 "u dan subotni..." Grčki - sabbaton, množina
Dela 16:13 "a u dan subotni..." Grčki - sabbaton, množina
3.Mojsijeva 23:38 "Osim subota..." Grčki - sabbaton, množina
2.Mojsijeva 20:8 "Sećaj se dana od odmora..." Grčki - sabbaton, množina




Primetimo da potpuno isti izraz koristi i Septuaginta u Deset zapovesti (2.Mojsijeva 20), gde je zapovest o svetkovanju subote i data. U novom zavetu "sabbaton" se pojavljuje 62 puta i uvek se odnosi na sedmičnu subotu. Osim toga, izraz "subote" se ne može odnositi na druge starozavetne praznike, jer su oni već obuhvaćeni u prethodno navedenom "praznici" i "mladine".



Dakle prema apostolu Pavlu, subota, zajedno sa celokupnim starozavetnim zakonom je bila senka Crkve i ukinuta je na krstu

 

[Glasnik.]

NEO; MOZES LI DA NAM OBAJSNIS ZASTO SLAVITE BOGINJU ISTVAR???

Venus Ištar izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskršnji prinos u Egiptu. Isti obicaj održao se do današnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).

Zasto je tvoja crkva prihvatila paganstvo emsto hriscanstva?

 

[gost 305754]

Koje istorijske događaje opisuje Danilo 8?

Ovo je jedna od retkih vizija u Bibliji koja je odmah i protumačena, pa ćemo paralelno posmatrati viziju i tumač nje koje na kraju 8. glave daje anđeo. Glavna tema je neznabožački car koji je ukinuo "žrtvu svagdašnju" i oskrnavio svetinju.

Veoma je važno primetiti da originalni tekst Danila 8:14 nigde ne pominje reč "dani", dakle ne govori o "2300 dana", već o "2300 večeri i jutara". Ovo se odnosi na "žrtvu svagdašnju" koja se prinosila uveče i izjutra svakog dana. Samim tim, ovde je jasno da ne možemo upotrebiti princip "dan = godina". O čemu zapravo govori Danilo, objasnićemo u tekstu koji sledi.



„3. I podigoh oči svoje i videh, i gle, stajaše kraj vode ovan, koji imaše dva roga, a rogovi behu visoki, ali jedan viši od drugog, i viši naraste posle.”
[ - 20. Ovan što si ga video, koji ima dva roga, to su carevi midski i persijski. - ]



Ovo je sasvim jasno. Anđeo objašnjava početak vizije.



„4. Videh ovna gde bode na zapad i na sever i na jug, i nijedna zver ne mogaše mu odoleti, i ne beše nikoga ko bi izbavio od njega, nego činjase šta hoćase, i osili. 5. A kad ja motrah, gle, iđaše jarac od zapada povrh sve zemlje, a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit među očima svojim. 6. I dođe do ovna koji imaše dva roga, kog videh gde stoji kraj vode, i potrča na nj gnevno silom svojom. 7. I videh ga gde dođe do ovna, i razgnevivši se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne beše sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi ga, i ne beše nikoga da izbavi ovna od njega.”
[ - 21. A runjavi je jarac car grčki; i veliki rog što mu beše među očima, to je prvi car. - ]



Jarac koji dolazi „sa zapada” je „car grčki”, a veliki rog je „prvi car”. Koji je to grčki „prvi car” pobedio careve „midskog i persijskog”? Odgovor je jasan - Aleksandar Veliki (Makedonski). On je počev od 334. pre Hrista za samo šest godina osvojio čitavu Malu Aziju, Persiju i sa svojom armijom stigao do Indije. Onda je 323. iznenada pod nerazjašnjenim okolnostima umro.



„8. I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog, i mesto njega narastoše znamenita četiri roga prema četiri vetra nebeska.”
[ - 22. A šta se on slomi, i mesto njega narastoše četiri, to su četiri carstva, koja će nastati iza tog naroda, ali ne njegovom silom. - ]



Nakon iznenadne Aleksandrove smrti dok je bio u punoj snazi („a kad osili, slomi se veliki rog”), njegovo carstvo podeljeno je na četiri dela kojim je vladalo njegovih četiri generala.



9. I iz jednog od njih iziđe jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji.
[ - 23. A na kraju carovanja njihovog, kad bezakonici navrše meru, nastaće car bestidan i lukav.
24. Sila će mu biti jaka, ali ne od njegove jačine, ičudesno će pustošiti, i biće srećan i svršivaće, i gubiće silne i narod sveti.
25. I lukavstvom njegovim napredovaće prevara u njegovoj ruci, i podignuće se u srcu svom, i u miru će pogubiti mnoge, i ustaće na Kneza nad knezovima, ali će se potrti bez ruke. - ]



Iz dinastije jednog od Aleksandrovih generala („iz jednog od njih”) pojaviće se „car bestidan i lukav” koji će osvajati zemlje „prema jugu” (Egipat) i „istoku” (Persija) i prema „krasnoj zemlji” (Izrael). Ovo je sve doslovno ostvario naslednik generala Seleuka - Antioh Epifan.



„11. I naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze Mu svagdašnju žrtvu, i sveti stan Njegov obori. 12. I vojska bi dana u otpad od žrtve svagdašnje, i obori istinu na zemlju, i šta činjaše napredovaše mu. 13. Tada čuh jednog sveca gde govoraše; i jedan svetac reče nekome koji govoraše: Dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska? 14. I reče mi: Do dve hiljade i tri (dve) stotine večeri jutara; onda će se svetinja očistiti.”



Upravo je Antioh Epifan 168. godine pre Hrista oskrnavio „svetinju” - oltar u jerusalimskom Hramu i ukinuo „žrtvu svagdašnju” tokom perioda od tri godine.



„I pošto porazi Egipat, vrati se Antioh, godine sto četrdeset treće. I krete protiv Izrailja, i pope se u Jerusalim sa silnom vojskom. I uđe u Svetinju (Hrama) sa gordošću, i zapleni zlatni žrtvenik kadioni, i svećnjak svetlosti, i sve sasude Hrama; I trpezu hlebova predloženja, i sudove za žrtve izliva vina, i putire, i zlatne kadionice, i zavesu, i vence, i zlatne ukrase koji behu s lica Hrama, i sve ogoli (i odnese). I uze srebro i zlato i sasude dragocene, i pokupi tajne riznice, koje nađe. I uzevši sve to, vrati se u svoju zemlju. I učini oskvrnjenje ubistvom, i govoraše veliku gordost (= bogohulstvo). ...
I posla car knjige rukama glasnika u Jerusalim i u gradove Judine da (svi) sleduju običajima tuđinaca zemlje (Judine); I da se zabrane svespaljenice, i žrtve, i žrtve izliva vina u Svetinji, i da se oskrnave subote i praznici; I da se uprlja Svetinja i sveti (= sveštenstvo i narod). Da se podignu oltari i hramovi i idolišta, i da se prinose žrtve svinjske i od nečistih životinja. I da ostavljaju sinove svoje neobrezane, i da uprljaju duše svoje u svemu nečistome i skvernome. Da bi (tako) zaboravili Zakon i izmenili sve uredbe.
...
I petnaestoga dana Hasaleva (= Kisleva meseca), godine sto četrdeset pete podigoše gnusobu opustošenja nad Žrtvenikom, i u gradovima Judinim unaokolo podigoše oltare (idolima).”
[1.Makavejska 1]



Očigledno, događaji o kojima govori vizija u Danilu 8 ispunili su se doslovno u vreme Antioha Epifana.

jos jedan adventisticki promasaj....

 

[Glasnik.]

NEO: AJDE DA SE TRKAMO KO VISE KOPIRA I POTSAVI TAJ JE POBEDIO?

NJEGOVA CRKVA JE ONDA PRAVA?

ILI KO KOG VISE NAZOVE POGRDNIM IMENIMA NJEGOVA CRKVA JE PRAVA?

Eto biraj koji metod hoces, cekam...

 

[gost 305754]

NEO; MOZES LI DA NAM OBAJSNIS ZASTO SLAVITE BOGINJU ISTVAR???

Venus Ištar izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskršnji prinos u Egiptu. Isti obicaj održao se do današnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).

Zasto je tvoja crkva prihvatila paganstvo emsto hriscanstva?

Zasto sledis zenu koja se molila sotoni 29 dana i smestila ga na bozji presto?

 

[gost 305754]

NEO: AJDE DA SE TRKAMO KO VISE KOPIRA I POTSAVI TAJ JE POBEDIO?

NJEGOVA CRKVA JE ONDA PRAVA?

ILI KO KOG VISE NAZOVE POGRDNIM IMENIMA NJEGOVA CRKVA JE PRAVA?

Eto biraj koji metod hoces, cekam...

pa vi i niste crkva... e bre ne znas ni osnovne stvari....vi ste verska zajednica

 

[Glasnik.]

Odlicno. Ti si poceo prvi.

Znaci izabrao si vrejdanje.

Eto dajem ti vreme da izredjas sto vise mozes vredjanja pa cu ja onda.

1,2,3 sad:

Ko uspe vise njegova crkva je prava!!!

 

[gost 305754]

Biblija - Jovan 10:22,23


Antioh Epifan

"A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima. I hođase Isus u crkvi po tremu Solomunovom."

[Jevanđelje po Jovanu 10:22,23]

Šta je "praznik obnovljenja"? Zašto se slavi? Ovaj gotovo uzgredni stih, krije u sebi čitavu istoriju događaja, koja rasvetljava druge biblijske odlomke, naročito izvesne delove knjige proroka Danila...

Biblija - žrtva svagdašnja i svetinja
Biblija - Danilo 8




Ruševine sinagoge u Kapernaumu
168. pre Hrista, Antioh Epifan je mislio da je rešio "jevrejski problem." Njegove trupe su porušile zidove Jerusalima, i podigao je velike tvrđave, poznate kao Akre, u oblasti Hrama koje su upotrebljavale grčke trupe. Epifan je naumio da potpuno uništi jevrejsku religiju. Proglasio je njene odredbe, Toru, nevažećim i beskorisnim. Zabranio je svetkovanje njihovih religioznih običaja, posebno svetkovanje praznika, obrezanje i zakone o ishrani. Sa druge strane, nametnuo je prihvatanje grčke državne religije.

"A pošto je potukao Egipat, Antioh se godine sto četrdeset i treće vrati i krene protiv Izraela. Uziđe na Jeruzalem sa silnom vojskom. Drsko prodre u Svetište i zaplijeni zlatni kadioni žrtvenik, svijećnjak sa svim, priborom, stol za prinošenje hljebova, sudove za žrtve ljevanice, kaleže, zlatne kadionice, zavjese, vijence i sav zlatni ures na pročelju Hrama, koje ogoli. Zaplijenio je sve srebro i zlato, oteo dragocjeno posuđe i opljačkao tajne riznice koje je mogao pronaći. Oplijenivši sve to, vratio se u svoju zemlju, pošto je izvrsio pokolj i izgovorio silno bogohulstvo.
...
A kralj posla u Jeruzalem, i u ostale judejske gradove, poslanice po glasnicima da se svi imaju povesti za običajima tuđinaca koji su u zemlji, pa da se u Hramu dokinu paljenice, klanice i ljevanice; da se više ne svetkuju subote i blagdani; da se onečisti Svetište i sveti narod; da se podignu oltari, sveti gajevi i idoli pa da im se žrtvuju svinje i nečiste životinje; da se više ne obrezuju djeca, da se onečiste svakom nečistocom i gnusobom i tako zaborave Zakon i izmijene sve običaje. Tko se ne pokori kraljevoj naredbi, osuđen je na smrt.
...
Petnaestoga dana mjeseca Kisleva, godine sto četrdeset i pete, sagradio je kralj na oltaru za žrtve paljenice Grozotu pustoši. I u susjednim judejskim gradovima podigoše žrtvenike."
[1.Makavejska 1]

Beše ovo "grozota (otpad, mrzost) pustoši" koju je prorekao Danilo:

"Tada čuh jednog sveca gde govoraše; i jedan svetac reče nekome koji govoraše: Dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska? I reče mi: Do dve hiljade i tri stotine dana i noći; onda će se svetinja očistiti" [Danilo 8:13,14]



Nametanje "nove" religije


Zevsov kip
Jevreji su bili prinuđeni da prinose žrtve grčkim bogovima. Sa ciljem da ih prinudi da slede grčku religiju, Epifan ih je primorao da prinose na žrtvu nečiste životinje, posebno svinje, na paganskim oltarima. Grčki zvaničnici su bili razaslani širom cele nacije da strogo nametnu "novu" religiju. Najmanje pokazivanje otpora bilo je kažnjavano smrcu. Sinagoge su uništene, sveti spisi Zakona oskrnavljeni, a ljudi masakrirani u hiljadama.

Kao vrhunac ovih nesreća, jerusalimski Hram je bio posvećen grčkom bogu Zevsu. Zevsov kip je postavljen u Hramu. Svinje su klane na oltaru. To je bila strašna "otpad pustoši" o kojoj je govorio Danilo. Njegove oružane trupe će se dići da oskrnave grad hrama i ukinuće dnevno prinošenje žrtava. Onda će uspostaviti otpad (gnusobu) pustoši. "I koji su bežbozni prema zavetu, on će ih laskanjem otpaditi; ali narod koji poznaje Boga svog ohrabriće se i izvršiće" [Danilo 11:31, 32] Oni koji su izbegli Antiohov gnev pobegli su na skrivena mesta na obalama Mrtvog Mora, u divljinu Judeje i u planinske pećine. Sa sobom su poneli kopije Tore i Danilovog proroštva. Vođe izbeglištva u divljinu su bili poznati kao Hasidimi, "pobožni." oni su bili spremni da polože život za svoju veru, a mnogi od njih i jesu to učinili.

Jedan kapetan Antiohove vojske je podigao paganski oltar u malom gradu severoistočno od Jerusalima. Narodu je zapoveđeno da priđe i prinese na žrtvu svinju na oltaru da bi time pokazali lojalnost Antiohu. Starom svešteniku, Matatiji, naređeno je da bude primer i prvi prinese žrtvu. On je odbio. Onda je jedan plašljivi Judejac, izdajnik, prišao oltaru da žrtvuje svinju. Matatije se razbesneo. Ubio je otpalog Jevrejina i Sirijskog kapetana. On i njegovih pet sinova, uništili su paganski oltar i pobegli u planine u okolini Jerusalima.



Borba i pobeda

Vest o Matatijevoj pobuni se brzo raširila. Mnogi koji su bili uplašeni su se ohrabrili kada su Matatije i njegovih pet sinova podigli pobunu. "Neka svako ko je revan zakonu i brani zavet izađe sa mnom" [1. Makavejima 2:27].

Starac Matatije, umro je nakon godinu dana od uništavanja paganskog oltara. Na svojoj samrtničkoj postelji postavio je svog sina Judu, nazvanog Makavej, kao zapovednika. To je bila mudra odluka. Juda je veličanstveno ponizio Antioha Epifana. Nakon tri godine borbe, put za Jerusalim je bio slobodan. Sa pesmom hvale (Aliluja) na usnama, Makavejska vojska je ušla u Jerusalim, koji je bio oskrnavljen tri godine pre toga. Tu su vojnici bacili mačeve da bi mogli završiti ono za šta su se borili - očišćenje Hrama.


Trijumf - Obnovljenje hrama
"I Juda i njegova braća rekoše, 'Sada kada su naši neprijatelji pobeđeni, hajde da očistimo svetinju i ponovo je posvetimo.'" [1.Mak 4:36]. Izbacili su sve ostatke paganizma i podigli novi oltar. 25. Kisleva (obično u Decembru), tačno tri godine nakon što je mrzost opustošenja ukaljala Hram, on je bio ponovo posvećen. Slavili su praznik posvećenja osam dana.

"Nato, prema Zakonu, uzeše neklesano kamenje i podigoše nov žrtvenik, po uzoru na prijašnji. Popravili su Svetište i unutrašnjost Doma i posvetili predvorje. Pošto su načinili novo sveto posuđe, unijeli su u Hram svijećnjak, kadioni žrtvenik i stol. Kadili su tamjan na žrtveniku i zapalili svjetiljke na svijećnjaku koje su rasvijetlile unutrašnjost Hrama. Postavili su hljebove na stol i objesili zastore. Tako dovršiše djelo koje su poduzeli. Dvadeset i petog dana devetog mjeseca, zvanog Kislev, godine sto četrdeset i osme ustadoše u rano jutro i prinesoše po Zakonu zrtvu na novom žrtveniku za paljenice koji bijahu podigli. Obnovili su posvetu žrtvenika uz pjesme i zvuke citara, harfa i cimbala u ono isto doba i u isti dan u koji su ga pogani oskvrnuli.
...
Juda je sa svojom braćom i sa svom izraelskom zajednicom odredio da se, počevši od dvadeset i petog dana mjeseca Kisleva, svake godine u svoje vrijeme osam dana radosno i veselo slavi dan posvete žrtvenika."
[1.Mak 4]

Jevreji do danas, obično početkom decembra, svetkuju ovaj praznik kojim se ispunilo Danilovo proroštvo:

"Do dve hiljade i tri stotine dana i noći; onda će se svetinja očistiti" [Danilo 8:13,14]

 

[Glasnik.]

Slabo Neo to su samo dve uvrede i nikakve???

 

[gost 305754]

Odlicno. Ti si poceo prvi.

Znaci izabrao si vrejdanje.

Eto dajem ti vreme da izredjas sto vise mozes vredjanja pa cu ja onda.

1,2,3 sad:

Ko uspe vise njegova crkva je prava!!!

pa kazem ti niste vi crkva,sektine sekte sekta...papski otpad....

 

[gost 305754]

Salbo Neo to su samod ve uvrede i nikakve???

ajmo na postanje ako smes

 

[Glasnik.]

Pa nije posteno.

Rekli smo vredjanje ili kopiranje a ti bi hteo obadva?

Ili si presao na kopiranje?

Ko vise iskopria i postavi njegova crkva je prava.

ETO DAJEM TI JOS JEDNU SANSU...

 

[Glasnik.]

ajmo na postanje ako smes

Gde bi ja smeo sa tobom na postanje???

Posle ovakvih citata iz vaseg predanja nema sanse:

Neo:
pa budalo da se drzanjem zakona to moglo ne bi Hristos sisao...ja stvarno ne znam da li je tebi IQ na nivou pocetnog broja za mobilni il si stvarno toliko blesav....

Citat Original postavio Neo The Chosen One Pogledaj poruku
sad se pokazuje koja si ti obicna sektaska sisica koja nema muda da se suoci sa laznom doktrinom koju ovde uporno serviras....

Neo: bezis bezis sektasu mali....ajde kreni od postanja.....plasis se sisice....

Neo: ajmo sine od postanja ako imas muda....

Neo: kako bezis ko pichka.....

Neo: ajde siso daj da analiziramo taj sedmi dan

Neo: dokle ces kao sektaska pichka da bezis od knjige postanja....

 

[gost 305754]

Elen Vajt - ukrštanje vrsta


U leto 1864. izdavačka kuća "Steam Press of the Seventh-day Adventist Publishing Association", Battle Creek, Michigan, objavila je knjigu "Important Facts of Faith in Connection With the History of Holy Men of Old" na tri stotine strana. To je bio treći u seriji od četiri toma pod zajedničkim naslovom "Spiritual Gifts" (Duhovni darovi).


"Ali ako je postojao jedan greh koji je bio iznad drugih koji je uzrokovao uništenje roda ljudskog potopom, to je bio osnovni zločin ukrštanja ljudi sa životinjama koji je unakazio lik Božiji i uzrokovao nered svuda"
(Duhovni darovi, I, str. 69)

"Sve vrste životinja koje je Bog stvorio su sačuvane u barci. Mešane vrste koje Bog nije stvorio, koje su bile rezultat ukrštanja, su uništene potopom. Nakon potopa bilo je ukrštanja ljudi i životinja, kao što se može videti u skoro beskrajnom nizu vrsta životinja i u nekim rasama ljudi"
(Duhovni darovi, I, str. 78)

Snimak originalnog izdanja knjige sa navedenim citatom:



"The Spirit of Prophecy" , Vol.I , strana 78, stampano u Battle Creek-u, 1870 godine.



Da rezimiramo, E.G.Vajt o ukrštanju ljudi i životinja tvrdi:
1. Bio je to toliko ozbiljan greh da je uzrokovao uništenje ljudske rase
2. Bio je "zločin"
3. Taj greh je unakazio lik Boziji u čoveku
4. Desio se pre i posle potopa
5. Posledice se mogu videti u "određenim rasama ljudi"

Da je Elen ovo sasvim ozbiljno mislila, vidi se i po tome što je g.Uriah Smith bio zaposlen da ova njena tvrdjenja dokaže i 1868. godine objavio je knjigu "The Visions of Mrs. E.G. White" u kojoj se tvrdi da su Bušmani iz Afrike upravo vrsta koja je nastala ukrštanjem ljudi i životinja (The Visions of Mrs. E.G. White, str. 103). Njen suprug, James White tvrdi da je ovu knjigu "pažljivo pročitao" i preporučuje je čitaocima u časopisu Review, Aug. 15, 1868, što potvrđuje da se slagao sa tvrđenjima g.Smith-a.

Ovakvo objašnjenje je trajalo sve do 1947, ali zbog toga što je to bilo sve teže objasniti trebalo je pronaći drugačije objasnjenje i tada je Adventistički biolog Dr. Frank Marsh predložio interpretaciju po kojoj je ona mislila na mešanje ljudi sa ljudima i životinja sa životinjama. To je zadržano još i danas iako su se pojavila nova. Međutim, takvo objasnjenje postavlja više pitanja nego što daje odgovora:

1. Kako bi ukrštanje između raznih rasa ljudi unakazilo lik Božiji?

2. Ako je ukrštanje među rasama ljudi osnovni greh zbog kojeg je potopljena zemlja, zašto to ne piše u Bibliji?

3. Mnogi tumači se slazu da je Mojsijeva žena Sefora bila druge rase, a ipak je Bog obećao Mojsijevim potomcima da ce postati velika nacija.

Interesantno, 1840. samo nekoliko godina pre nego što je EGW ovo napisala, pojavio se engleski prevod jevrejske knjige "Book of Jasher" u kojoj se slično tvrđenje nalazi u stihu 4:18. Da je E.G.Vajt znala za ovu knjigu svedoče i mnogi njeni drugi citati iz nje. U XIX veku mnogi su verovali u mit da je moguce bilo ukrštanje životinja i ljudi. Samo nekoliko godina ranije, 24. novembra 1859. objavljena je knjiga "Poreklo vrsta" Čarlsa Darvina, koju su manje obrazovani u to vreme tumačili slično E.Vajt.



Konačno, iz novijih izdanja knjiga ovi pasusi su izbačeni...


evo i rasizma u delima vase lazne prorocice...

 

[gost 305754]

Gde bi ja smeo sa tobom na postanje???

Posle ovakvih citata iz vaseg predanja nema sanse:

pa kad se plasis sedmoga dana iz postanja

 

[Glasnik.]

Koju ustanovu nam je Bog ostavio da slavimo njegovo VASKRSENJE I SMRT?[/U][/B]

Na primer veceru Gospodnju.

Sta slavimo Vecerom Gospodnjom?
Neke zakone ili pravila kada psotujemo neku zapovest Bozju kako pokusava da kaze Sale?
Isusa.
SECAMO SE NJEGOVE SMRTI!
NJEGOVA SMRT JE TAKO VAZNA ZA NAS???

Iako to ljudskoj logici ne prija bas, tako je.

1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, (secate se) dokle ne dođe.

Da li nam je Gospod ostavio neku ustanovu da slavimo njegovo VASKRSENJE???

DA!!!

TOM NOVOM USTANOVOM JOS JEDNOM SLAVIMO NJEGOVU SMRT A I VASKRSENJE!

Kojom?

KRSTENJEM I NOVIM ZIVOTOM VERNOSTI:

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? 4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. 5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; 6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. 7 Jer koji umre oprosti se od greha. 8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, 9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. 10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. 11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.

Krtsenjem i novim vernim zivotom slavimo Hristovu smrt i vaskrsenje svaki put kada se neko krsti a i kada taj novo krsteni zivi tim novim zivotom, sa kojim je u Hristom simbolicki umro starom zivotu, i kada je izasao iz vode simbolicki ustao kao i hristos u novi zivot vernosti sa Hristom.

Sada kao zivo svedocastvo novo obracene osobe SVOJIM ZIVOTOM SLAVI VASKRSENJE HRISTOVO I VASRKSLOG.
sADA svi koji su ga pre znali to primecucju, DA ON svojim novim zivotom vernosti i poslusnosti Bogu, slavi Hrista i njegovo vaksrsenje NA TAJ ANCIN a i sam je svedok TAKVIM ZIVOTOM, HRISTOVOG VASKRESENJA.
Jer je ta osoba koja je vaskrsla s hristom u novom zivotu to uspela samo kroz vaskrslog hrista koji cini u nama takvo delo

 

[Glasnik.]

pa kad se plasis sedmoga dana iz postanja

Ma ne.

Plasim se tvog hriscanskog primera, i jos veceg sramocenja pravoslavlja:

Neo:
pa budalo da se drzanjem zakona to moglo ne bi Hristos sisao...ja stvarno ne znam da li je tebi IQ na nivou pocetnog broja za mobilni il si stvarno toliko blesav....

Citat Original postavio Neo The Chosen One Pogledaj poruku
sad se pokazuje koja si ti obicna sektaska sisica koja nema muda da se suoci sa laznom doktrinom koju ovde uporno serviras....

Neo: bezis bezis sektasu mali....ajde kreni od postanja.....plasis se sisice....

Neo: ajmo sine od postanja ako imas muda....

Neo: kako bezis ko pichka.....

Neo: ajde siso daj da analiziramo taj sedmi dan

Neo: dokle ces kao sektaska pichka da bezis od knjige postanja....

Oni koji neveruju kazu d aje sve to hriscanstvo i onda hule na Boga i hriscanstvo kada citaju ovkave.

Oni se sablazne:

Lk 17:1 A učenicima reče: Nije moguće da ne dodju sablazni; ali teško onome s koga dolaze;

 

[gost 305754]

Da li je papa promenio subotu?


D.M.Canright


Prevod 11-tog poglavlja knjige D.M.Canright-a "SDA Renonced". Autor ovde razotkriva kako Adventisti pogrešno interpretiraju rimokatoličko učenje da bi opravdali svoja neosnovana tvrđenja, zatim iznosi niz istorijskih dokaza da su Hrišćani od apostolskog vremena imali nedeljno bogosluženje. Time opovrgava bajku o tome da je "papa promenio subotu".

Zahvaljujemo bratu S. na trudu




Jedna od glavnih tacaka u vezi Subote, koju Adventisti Sedmog Dana posebno naglašavaju, na kojoj najviše insistiraju i koju ponavljaju najcesce i najubedljivije, jeste tvrdnja da je rimski papa promenio subotu sa sedmog, na prvi dan. Oni tvrde da je to sav autoritet za slavljenje nedelje koji imaju postovaoci tog dana. Nedelja je za njih papin šabat, a drzanje nedelje - znak zveri (Otk. 14: 9-12).

Oni tvrde da je drzanje Nedelje doslo iz paganstva preko pape u Crkvu. Zato kazu: ”ime, poreklo, autoritet i svetost Nedeljne institucije je sveukupno iskljucivo pagansko”. Replies to Elder Canright, strana 133. Onda tvrde da je papa promenio šabat u Nedelju. Mrs. White je rekla: ”Papa je promenio šabat od sedmog dana u prvi dan nedelje” Ponovo: ”Papa je promenio dan odmora od sedmog u prvi dan”. Early Writings, strane 26, 55. Ponovo: ”Ovde mi nalazimo znak zveri. Akt menjanja šabata u Nedelju, kao udeo Katolicke crkve, bez ikakvog autoriteta u Bibliji”. The mark of the beast, strana 23.” Postovanje Nedelje, mora biti znak zveri”. The Marvel of nations, by U. Smith, strana 183. Sledece tvrdjenje gospodja Vajt je objavila kao bozanski inspirisano. Ona kaze: ”Promena šabata je znak autoriteta Rimske crkve.” ”Postovanje falisifikata šabata je primanje znaka”. Great Controversy (Velika Borba), Vol. 4, strana 281.

Šta zaista tvrde rimokatolici?

"Nedelja je bila prvi dan sedmice po jevrejskom načinu računanja, ali za Hrišćane ona je počela da zauzima mesto jevrejske subote u apostolsko vreme kao dan odvojen za javno i svečano služenje Bogu. Praksa zajedničkog okupljanja u prvi dan sedmice za svetkovanje evharistijske Žrtve nagoveštena je u Delima 20:7, 1.Korinćanima 16:2, a u Otkrivenju 1:10 naziva se dan Gospodnji."

Katolička Enciklopedija, "Nedelja"

Ovo je stanovište svakog Adventiste sedmog dana. Moje iskustvo govori da ovo verovanje utice vise od ostalih argumenata Adventista na ljude da odustanu od Nedelje i predju na Subotu. Ubediti coveka da je drzanje Nedelje jedino Katolicka institucija, protivnik Gospodnjeg šabata i omrazenost kod Boga, i naravno, ako on ima imalo savesti, nece je vise drzati. Svaki od njih prihvata ovo kao istorijsku cinjenicu izvrsenu u Danilu 7:25. Svakako, ovo je glavni stub njihovog citavog sistema, od kog zavisi ostatak. Ukoliko oni u ovoj tacki grese, njihov citav sistem je takodje pogresan, sto ce oni lako priznati. Na ovo starešina Waggoner kaze: ”starešina Canright nije preterao kad je rekao da mi smatramo da je ovo pitanje kljucno. Mi ga svakako smatramo za takvo.” Replies to Elder Canright, page 165. Dakle, oni bi trebali biti u stanju da dokazu ispravnost svog verovanja jednostavno. Oni tvrde da su uzdignuti da propovedaju protiv promene šabata koju je uveo papa.

Gnev Boziji ce uskoro biti izliven na sve one koji nastave da svetkuju Nedelju, ”Papin šabat”. Izgleda da bi tako radikalna tvrdnja trebala imati najjasnije dokaze. Oni tvrde da je istorijska cinjenica da je negde za vreme prvih 5 vekova posle Hrista, papa promenio Subotu u Nedelju. Ako je to tako, oni bi trebalo da su u stanju da daju istorijski dokaz ovoga, tako sto ce dati VREME, NAČIN, MESTO, OSOBE, CINJENICE i RAZLOGE za ovako narocit dogadjaj. Imam ispred sebe 2 knjige napisane sa svrhom da specijalno dokazu ovu tvrdnju. To su: ”WHO changed the Sabbath? ” 24 strane, i “Marvel od nations”, 282 strana. Ali jedini direktan dokaz koji je ponudjen je prosto citiranje iz Katolickog katehizisa, koji tvrdi da je ta crkva napravila promenu! I da li je ovo citav istorijski dokaz koji oni mogu izneti u vezi ove stavke? Da, sve sto su subotarski pisci i ucenjaci za poslednjih 200 godina bili u stanju da nadju, jeste samo ovo i nista vise. Cak nijedan istoricar u svim svetskim analima nije nikada tvrdio da je papa promenio šabat. Za 28 godina i ja sam samo citirao ovaj katehizis kao dokaz one tvrdnje.

Na moj poziv da pronadju neki dokaz ove teze, Adventisti su izabrali starešinu Waggoner-a da odgovori, da pronadje nekog autora koji kaze da je papa promenio šabat. On je napravio ocajnicki pokusaj, na citavih 48 odstampanih strana. On je pretrazivao biblioteke Amerike i Evrope. Sta je pronasao? Da je pronasao potvrdu teze, mogao je citirati samo nekoliko redova. Ali on nije imao nijedan. Nijedan jedini autor kojeg je citirao ne tvrdi da je papa promenio šabat. Tako da ostaje jedino tvrdnja Katolickog katehizisa. Dakle, ukoliko priznamo jedino razmetljive tvrdnje Katolika da su oni promenili šabat, zasto onda isto tako ne priznamo da je papa nepogresiv, da on ima kljuceve Svetog Petra, apostolsku stolicu, jedino apostolsko prejemstvo, itd? Adventisti brzo odricu sve druge tvrdnje Katolika, ali revnosno priznaju njihovu tvrdnju da su oni promenili šabat, prosto jer je to podesno za njihovu teoriju, za koju ne mogu da pronadju drugi dokaz. Oni optuzuju Katolicke pisce da su falsifikatori, varalice, obmanjivaci i lazovi, onda, ukoliko je to podesno za njihovu svrhu, okrecu se i citiraju upravo takve tvrdnje kao neprikosnovenu istinu.

Stavise, tvrdnje Katehizisa su lazno predstavljene. Njihova teorija je da je neki papa nekoliko stotina godina posle Hrista, svojevoljno, promenio šabat, i Katehizis je protumacen kao da uci ovu ideju. Medjutim niko u njima nije tvrdio cak ni slicno ovome. Svaki od ovih Katolickih citata, stoji na jasnoj poziciji da je promena sabata napravljena, ne od strane pape, vec od strane crkve u dane Hrista i Apostola, ne stotinama godina kasnije. Dakle: ”Pitanje: gde su dani koje crkva naredjuje da budu drzani kao sveti? ”Odgovor: 1. Nedelja, tj. Dan Gospodnji, koji svetkujemo na osnovu apostolske tradicije, umesto šabata”. Catholic Christian Instructed, strana 209.

Iz istog dela, mi uzimamo sledece: ”Pitanje: Sta opravdava drzanje Nedelje, koja ima prednost u odnosu na drevni šabat, koji je bio Subota?” ”Odgovor: mi imamo za autoritet Katolicku crkvu, i apostolsko predanje.”

Katolici tvrde da njihova “crkva” potiče još iz doba apostola, i svaka promena koju je uvela apostolska crkva, po njima je promena od strane Katolicke crkve. Odatle oni tvrde da je “katolicka crkva” promenila šabat u apostolsko vreme. Adventisti koristeci ove citate iz Katehizisa objasnjavaju kako je promena uvedena od strane pape otpadnika stotinama godina nakon apostola. Ali Katehizis ne tvrdi nista takvo, kao sto se vidi iz citata. dakle, cak i Katehizis, kad se nepristrasno procita, uci da je Nedelja obicaj Hriscanske crkve Iz apostolskih dana.

Katolički katihizis

„2177 Nedeljno svetkovanje dana Gospodnjeg i njegova Evharistija je u srcu života Crkve. ”Nedelja je dan u koji se slavi pashalna tajna u svetlu apostolskog predanja i treba da se svetkuje kao najsvetiji obavezni dan u katoličanskoj Crkvi.„

„2178 Ova praksa okupljanja Hrišćana datira od početka apostolskog doba.”

Katolički katihizis: "Nedeljna Evharistija"

Da Adventisti pogresno predstavljaju ucenja Katolika pokazano je u sledecem svedocenju Katolickog svestenika: ”Kao neko ko je ziveo godinama medju Adventistima sedmog dana, upoznat sam da njihovim tvrdnjama da je rimski papa promenio šabat od sedmog dana u prvi dan nedelje. Takve tvrdnje su potpuno neosnovane. Katolici ne tvrde nista takvo, ali smatramo da su apostoli licno ustanovili obicaj Nedelje i da smo primili to tradicijom od njih. sabori i pape kasnije potvrdjuju svetkovanje dana primljenog od apostola.” John Meiler, Rector od St. John`s Church, Headlsburg, Cal.”

“Katolicki recnik”, od Adiss-a i Arnolda, nakon citiranja Otk. 1:10; Dela 20:7; Kor. 16:1-2 kaze: Ovi tekstovi ”izgleda da ukazuju da je Nedelja vec sveti dan u koji su dela ljubavi bila narocito podesna. Jev. 10:25 pokazuje sledece: da su Hriscani, kada je poslanica bila napisana, imali ustaljene dane okupljanja. Zapisane reference date ovde pokazuju da Nedeljni obicaj nastaje u apostolsko vreme; ali i bez zapisa, usmeno predanje stavlja ovu tacku izvan svake sumnje”.

John Ankatell, A. M. , svestenik u Nju Jorku, pise u Outlook-u, Jul, 1889, misljenje o Nedelji, Danu Gospodnjem: ”Mi mislimo da je dato od strane naseg Gospoda apostolima u toku 40 dana nakon Njegovog vaskrsenja, ali mi ne mozemo da to tvrdimo.” On izražava Katolicku doktrinu sasvim precizno: ta promena je napravljna od strane Hrista i apostola, ali spisi nisu dovoljni da se ova tvrdnja dokaze; stoga mi se oslanjamo na Katolicki autoritet koji kaze da je to ucinjeno u vreme Novog zaveta. Svi Katolici i svi njihovi katehizisi govore isto. Ali ovo je potpuno drugacije od tvrdnje da je papa izvrsio promenu stotinama godina nakon Hrista. Ovo je primer kako Adventisti izvrcu zapise u njihovu korist.

Mi cemo sada prezentovati istoriske činjenice, koje dokazuju da je držanje prvog dana nedelje kao dana bogosluženja bilo univerzalno medju Hriscanima u vremenu neposredno nakon apostola. Ako je izvor svetkovanja Nedelje ovde, onda ovo nema izvor u papstvu, koje dolazi stotinama godina kasnije.

 

[Glasnik.]

Pravoslavni kalendar nam najbolje pokazuje koji je dan sedmi.
Pogledajte i sami KOJI JE SEDMI DAN u pravoslavnom kalendaru!!!

Uvek pocinje sa nedeljom kao prvim danom kao sto kaze i samo Sveto pismo,

http://hrampreobrazenjabeocin.org/wp-content/uploads/dec-jan2012orig.jpg



Mesto i datum kada je katolicki papa uveo nedelju?

Pa o tome je jako opsirno pisnao na ovoj temi:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/475693-Zasto-svetkujemo-nedjelju

 

[gost 305754]

Ma ne.

Plasim se tvog hriscanskog primera, i jos veceg sramocenja pravoslavlja:















Oni koji neveruju kazu d aje sve to hriscanstvo i onda hule na Boga i hriscanstvo kada citaju ovkave.

Oni se sablazne:

Lk 17:1 A učenicima reče: Nije moguće da ne dodju sablazni; ali teško onome s koga dolaze;

krijes se sektasu..ne smes da se suocis sa istinom da si lazov kao i zena koju tako slepo sledis....