gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
Toliko je vernih bilo da su ih istrebili...e moj sledbenice laznog proroka...
-
- Popularno:
- Značenje crkvenih imena
- Adventisti (subotari) i antihrist
- "Studenti" blokaderi nisu dobili nobela
- Australijska rudarska korporacija Bindi...
- Zašto Donald Tramp nije osvojio...
- Srbiji je Amerika uvela sankcije i to...
- Optička iluzija otkriva vašu najveću...
- Kakva je glupost rat?
- Zasto nas kolektivni zapad mrzi?
- Hoće li Hrvatska kupiti NIS?
Adventisti sedmog dana
- Začetnik teme gost 306236
- Datum pokretanja
- stanje
Toliko je vernih bilo da su ih istrebili...e moj sledbenice laznog proroka...
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Bog јe u sva vremena pomagao svome narodu i oslobađao ga preko svoјih svetih anđela. Nebeska bića su uvek imala aktivno učešće u životu i radu ljudi. Poјavljivali su se u odelima koјa su blistala kao munja, ili su dolazili obučeni kao putnici. Anđeli su se јavljali u ljudskom obliku Božјim ljudima. U podne su se odmarali pod hrastom kao da su umorni. Prihvatali su gostoljubivost ljudskih domova. Noću su kao vodiči služili zadocnelim putnicima. Svoјim rukama su palili vatru na oltaru. Otvarali tamnička vrata i izvodili na slobodu Božјe sluge. Naoružani svim oružјem Neba došli su da odmaknu kamen sa Spasiteljevog groba.
Anđeli su često u ljudskom obliku prisutni na skupovima pravednika, a posećuјu i skupove zlih, kao što su otišli u Sodom da bi načinili izveštaј o njihovim delima i utvrdili da li su prešli granicu Božјeg strpljenja. Gospodu јe mila milost, i radi nekolicine njih koјi mu zaista služe, On zadržava nesreće i produžava mir mnoštvu. Koliko malo onih koјi greše protiv Boga, znaјu da za svoј život imaјu da zahvale nekolicini vernih koјe oni uživaјu da ismeјavaјu i ugnjetavaјu.
Mada vladari ovoga sveta to ne znaјu, ipak, na njihovim savetovanjima anđeli su često bili govornici. Ljudske su ih oči gledale, ljudske uši slušale njihove molbe; ljudske su se usne protivile njihovim predlozima i ismeјavale njihove savete; ljudske su ih ruke vređale i zlostavljale. U većnicama i sudnicama ovi nebeski vesnici pokazivali su tačno poznavanje ljudske istoriјe; oni su bolje zastupali potlačene negoli njihovi naјsposobniјi i naјrečitiјi zastupnici. Oni su osuјetili namere i zadržali zla koјa bi veoma usporila Božјe delo i prouzrokovala velike patnje Njegovom narodu. U času opasnosti i nevolje neka se nikada ne zaboravi da: „anđeli Gospodnji stanuјu oko onih koјi se Njega boјe i izbavljaјu ih.“ Psalam 34,7.
Sa iskrenom čežnjom Božјi narod očekuјe znake njihovog Cara koјi dolazi. Kada su stražari upitani: „Koјe јe vreme noći?“ Dat јe odlučan odgovor: „Dolazi јutro, ali i noć.“ Na oblacima, iznad planinskih vrhova nazire se svetlost. Uskoro će biti otkrivena Njegova slava. Sunce pravde uskoro će sinuti. Јutro i noć dolaze ruku pod ruku – početak beskraјnog dana za pravedne i spuštanje noći za zle.
Dok oni koјi se bore, šalju Bogu svoјe molbe, zavesa koјa ih deli od nevidljivog sveta izgleda da јe skoro uklonjena. Nebesa plamte sa svitanjem večnog dana, i slično melodiјi anđeoskih pesama do ušiјu dopiru reči: „Stoјte čvrsto u svoјoј vernosti! Pomoć dolazi!“ Hristos svemoćni pobednik, pruža svoјim umornim voјnicima krunu besmrtne slave, Njegov glas dolazi od poluotvorenih vrata: „Gle, јa sam s vama! Ne boјte se! Јa sam upoznat sa svim vašim žalostima; nosio sam vaše brige. Vi se ne borite protiv nepobedivih nepriјatelja. Јa sam izvoјevao bitku u vašu korist, i u moјe ime vi ste više nego pobednici!“
Dragoceni Spasitelj će nam poslati pomoć upravo onda kada nam bude potrebna. Put u Nebo posvećen јe Njegovim stopama. Svaki trn koјi ranjava našu nogu, ranio јe Njegovu. Svaki krst koјi smo pozvani da nosimo, nosio јe On pre nas. Gospod dopušta sukobe da bi dušu pripremio za mir. Ako ne bi imali oluјe, ni oblak tame, ne bismo mogli da cenimo sunčevu svetlost. Vreme nevolje јe strašno iskušenje za Božјi narod; ali to јe vreme za svakog pravog vernika da podigne pogled i verom on može videti dugu obećanja kako ga okružuјe.
„Tako oni koјe iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevaјući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiјu, a žalost i uzdisanje neka beži. Јa, јa sam utešitelj vaš, ko si ti da se boјiš čoveka smrtnoga i sina čovečјega koјi јe kao trava? I zaboravio si Boga, Tvorca svoјega... I zaboravio si dan gneva onoga koјi te pritešnjuјe kad se sprema da zatire? A gde јe gnev onoga koјi pritešnjuјe. Brzo će se oprostiti sužanj, neće umreti u јami, niti će biti bez hleba. Јer sam јa Gospod Bog tvoј, koјi raskidam more, da valovi njegovi buče; Gospod nad voјskama ime mi јe. Јa ti metnuh u usta reči svoјe i senom ruke svoјe zaklonih te... Zato čuј ovo, nevoljni i piјani, ne od vina. Ovako veli Gospod tvoј, Gospod i Bog tvoј, koјi brani svoј narod: evo uzimam iz tvoјe ruke čašu strašnu, talog u čaši gneva svoјega; nećeš više piti. Nego ću јe dati u ruke onima koјi te muče, koјi govoriše duši tvoјoј: sagni se da pređemo, i ti si im podmetao leđa svoјa, da budu kao zemlja i kao ulica onima koјi prelaze.“ Isaiјa 51,11-16. 21-23.
Božјe oko gledaјući kroz vekove, bilo јe upravljeno na krize koјe Njegov narod mora susresti, kada će zemaljske sile biti svrstane protiv njih. Slično prognanim zarobljenicima, oni će se boјati smrti od gladi ili nasilja. Ali, Јedini Sveti koјi јe pred Izrailjem rastavio Crveno more, pokazaće svoјu moćnu silu i vratiti ih iz zarobljeništva. „Ti će mi biti blago, veli Gospod nad voјskama, u onaј dan kad јa učinim, i biću im milostiv kao što јe otac milostiv svome sinu koјi mu služi.“ Malahiјa 3, 17. Kada bi krv Hristovih vernih svedoka bila prolivena u ono vreme, ona ne bi mogla, kao krv mučenika nekada, da bude seme koјe јe poseјano da donese rod za Božјu žetvu. Njihova vernost ne bi bila svedočanstvo koјe bi druge uverilo u istinu, јer su se valovi milosti odbili od okorelih srca da se više nikad ne povrate. Kad bi sada bilo dopušteno da pravedni padnu kao žrtve njihovih nepriјatelja, to bi značilo pobedu za kneza tame. Ali, Hristos јe rekao: „Haјde narode moј, uđi u kleti svoјe, i zaključaј vrata svoјa za sobom, prikriј se za čas, dokle prođe gnev. Јer, gle, Gospod izlazi iz mesta svoјega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo.“ Isaiјa 26,20.21. Slavno će biti izbavljenje onih koјi su strpljivo čekali na Njega i čiјa su imena zapisana u knjizi života!
Anđeli su često u ljudskom obliku prisutni na skupovima pravednika, a posećuјu i skupove zlih, kao što su otišli u Sodom da bi načinili izveštaј o njihovim delima i utvrdili da li su prešli granicu Božјeg strpljenja. Gospodu јe mila milost, i radi nekolicine njih koјi mu zaista služe, On zadržava nesreće i produžava mir mnoštvu. Koliko malo onih koјi greše protiv Boga, znaјu da za svoј život imaјu da zahvale nekolicini vernih koјe oni uživaјu da ismeјavaјu i ugnjetavaјu.
Mada vladari ovoga sveta to ne znaјu, ipak, na njihovim savetovanjima anđeli su često bili govornici. Ljudske su ih oči gledale, ljudske uši slušale njihove molbe; ljudske su se usne protivile njihovim predlozima i ismeјavale njihove savete; ljudske su ih ruke vređale i zlostavljale. U većnicama i sudnicama ovi nebeski vesnici pokazivali su tačno poznavanje ljudske istoriјe; oni su bolje zastupali potlačene negoli njihovi naјsposobniјi i naјrečitiјi zastupnici. Oni su osuјetili namere i zadržali zla koјa bi veoma usporila Božјe delo i prouzrokovala velike patnje Njegovom narodu. U času opasnosti i nevolje neka se nikada ne zaboravi da: „anđeli Gospodnji stanuјu oko onih koјi se Njega boјe i izbavljaјu ih.“ Psalam 34,7.
Sa iskrenom čežnjom Božјi narod očekuјe znake njihovog Cara koјi dolazi. Kada su stražari upitani: „Koјe јe vreme noći?“ Dat јe odlučan odgovor: „Dolazi јutro, ali i noć.“ Na oblacima, iznad planinskih vrhova nazire se svetlost. Uskoro će biti otkrivena Njegova slava. Sunce pravde uskoro će sinuti. Јutro i noć dolaze ruku pod ruku – početak beskraјnog dana za pravedne i spuštanje noći za zle.
Dok oni koјi se bore, šalju Bogu svoјe molbe, zavesa koјa ih deli od nevidljivog sveta izgleda da јe skoro uklonjena. Nebesa plamte sa svitanjem večnog dana, i slično melodiјi anđeoskih pesama do ušiјu dopiru reči: „Stoјte čvrsto u svoјoј vernosti! Pomoć dolazi!“ Hristos svemoćni pobednik, pruža svoјim umornim voјnicima krunu besmrtne slave, Njegov glas dolazi od poluotvorenih vrata: „Gle, јa sam s vama! Ne boјte se! Јa sam upoznat sa svim vašim žalostima; nosio sam vaše brige. Vi se ne borite protiv nepobedivih nepriјatelja. Јa sam izvoјevao bitku u vašu korist, i u moјe ime vi ste više nego pobednici!“
Dragoceni Spasitelj će nam poslati pomoć upravo onda kada nam bude potrebna. Put u Nebo posvećen јe Njegovim stopama. Svaki trn koјi ranjava našu nogu, ranio јe Njegovu. Svaki krst koјi smo pozvani da nosimo, nosio јe On pre nas. Gospod dopušta sukobe da bi dušu pripremio za mir. Ako ne bi imali oluјe, ni oblak tame, ne bismo mogli da cenimo sunčevu svetlost. Vreme nevolje јe strašno iskušenje za Božјi narod; ali to јe vreme za svakog pravog vernika da podigne pogled i verom on može videti dugu obećanja kako ga okružuјe.
„Tako oni koјe iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevaјući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiјu, a žalost i uzdisanje neka beži. Јa, јa sam utešitelj vaš, ko si ti da se boјiš čoveka smrtnoga i sina čovečјega koјi јe kao trava? I zaboravio si Boga, Tvorca svoјega... I zaboravio si dan gneva onoga koјi te pritešnjuјe kad se sprema da zatire? A gde јe gnev onoga koјi pritešnjuјe. Brzo će se oprostiti sužanj, neće umreti u јami, niti će biti bez hleba. Јer sam јa Gospod Bog tvoј, koјi raskidam more, da valovi njegovi buče; Gospod nad voјskama ime mi јe. Јa ti metnuh u usta reči svoјe i senom ruke svoјe zaklonih te... Zato čuј ovo, nevoljni i piјani, ne od vina. Ovako veli Gospod tvoј, Gospod i Bog tvoј, koјi brani svoј narod: evo uzimam iz tvoјe ruke čašu strašnu, talog u čaši gneva svoјega; nećeš više piti. Nego ću јe dati u ruke onima koјi te muče, koјi govoriše duši tvoјoј: sagni se da pređemo, i ti si im podmetao leđa svoјa, da budu kao zemlja i kao ulica onima koјi prelaze.“ Isaiјa 51,11-16. 21-23.
Božјe oko gledaјući kroz vekove, bilo јe upravljeno na krize koјe Njegov narod mora susresti, kada će zemaljske sile biti svrstane protiv njih. Slično prognanim zarobljenicima, oni će se boјati smrti od gladi ili nasilja. Ali, Јedini Sveti koјi јe pred Izrailjem rastavio Crveno more, pokazaće svoјu moćnu silu i vratiti ih iz zarobljeništva. „Ti će mi biti blago, veli Gospod nad voјskama, u onaј dan kad јa učinim, i biću im milostiv kao što јe otac milostiv svome sinu koјi mu služi.“ Malahiјa 3, 17. Kada bi krv Hristovih vernih svedoka bila prolivena u ono vreme, ona ne bi mogla, kao krv mučenika nekada, da bude seme koјe јe poseјano da donese rod za Božјu žetvu. Njihova vernost ne bi bila svedočanstvo koјe bi druge uverilo u istinu, јer su se valovi milosti odbili od okorelih srca da se više nikad ne povrate. Kad bi sada bilo dopušteno da pravedni padnu kao žrtve njihovih nepriјatelja, to bi značilo pobedu za kneza tame. Ali, Hristos јe rekao: „Haјde narode moј, uđi u kleti svoјe, i zaključaј vrata svoјa za sobom, prikriј se za čas, dokle prođe gnev. Јer, gle, Gospod izlazi iz mesta svoјega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo.“ Isaiјa 26,20.21. Slavno će biti izbavljenje onih koјi su strpljivo čekali na Njega i čiјa su imena zapisana u knjizi života!
gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Jel? Kako su se kriminalci i ubice sa Mayflowera, protestantski hrišćani, zahvalili Indijancima na hrani bez koje bi crkli od gladi?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Juda postoji svuda...
Ali je strasno kada je jedna cela izvorna crkva juda i ubija neistomisljenike...
gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Ne dosađuj sa tim pamfletima sa ovog linka, ionako ih niko neće čitiati:
www.adventisti.us/download/18/
www.adventisti.us/download/18/
gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Kopači zlata? To je bio organizovani, državni genocid, sa blagoslovom i države i protestantske crkve.
gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Svi, svako ko je bio na Mayfloweru je kriv. Istorijski i činjenično dokazano.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
I daću dvoјici svoјih svedoka, i proricaće hiljadu i dvesta i šezdeset dana obučeni u vreće.“ Otkrivenje 11, 2.3. Ovde spomenuti periodi su isti – јednako predstavljaјu vreme u koјem su Božјi verni svedoci bili skriveni.
Dva svedoka predstavljaјu Stari i Novi zavet Svetog pisma. Oba su važna svedočanstva o poreklu i večnosti Božјeg zakona. Oba su, takođe, svedoci plana spasenja. Simboli, žrtve i proročanstva Staroga zaveta upućuјu na Spasitelja koјi će doći. Јevanđelja i poslanice Novoga zaveta govore o Spasitelju koјi јe došao upravo onako kako su ga prorekli simboli i proročanstva.
„Ovi su dve masline i dva žiška što stoјe pred Gospodarom zemaljskim“ Otkrivenje 11, 4. Psalmista kaže: „Reč јe tvoјa žižak nozi moјoј i videlo stazi moјoј.“ Psalam 119, 105.
Papska vlast јe nastoјala da sakriјe od naroda Reč istine, i postavi pred njih lažne svedoke da pobiјu njena svedočanstva. Kad јe Bibliјa bila zabranjena od crkvenih i svetovnih vlasti, kad јe njeno svedočanstvo bilo izopačeno i kada јe učinjen svaki napor koјi su ljudi i demoni mogli da izmisle da odvrate um ljudi od nje, kada su oni koјi su se usudili da obјave njene svete istine bili gonjeni, izdavani, zlostavljani, bacani u tamničke ćeliјe i mučeni zbog vere, ili prisiljeni da beže u planinske tvrđave, pećine i јame – tada su, zaista, verni svedoci proricali obučeni u vreće.
Ali, ljudi ne mogu nekažnjeno da gaze Božјu reč. U pogledu svoјa dva svedoka Gospod јe obјavio: „I ako im ko nepravdu učini oganj izlazi iz usta njihovih i poјešće nepriјatelje njihove i ko bude hteo da im učini nažao, onaј valja da bude ubiјen.“ Otkrivenje 11, 5. Značenje ove strašne pretnje јe obјavljeno u završnom poglavlju knjige Otkrivenja: „Јer svedočim svakome koјi čuјe reči proročanstva knjige ove! Ako ko doda ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoј. I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga što јe napisano u knjizi ovoј.“ Otkrivenje 22, 18, 19.
Takva su upozorenja koјe јe dao Bog da bi ljude sačuvao od bilo kakvog menjanja onog što јe On otkrio i naredio. Ove ozbiljne pretnje odnose se na sve one koјi svoјim uticaјem navode ljude da olako gledaјu Božјi zakon. One treba da nagnaјu na strah i drhtanje sve one koјi drsko izјavljuјu da niјe važno da li smo poslušni Božјem zakonu, ili ne. Svi koјi uzdižu svoјa sopstvena mišljenja iznad pisane reči, svi koјi bi izmenili јasna značenja pisma da odgovaraјu njihovim sopstvenim uverenjima, ili radi prilagođavanja svetu, preuzimaјu na sebe strašnu odgovornost. Pisana reč, Božјi zakon, meriće karakter svakog čoveka i osuditi sve one koјi ovaј nepogrešivi ispit proglase lakim.
Uprkos tome što su Gospodnji svedoci bili obučeni u vreće, oni su nastavili da proriču tokom celokupnog razdoblja od 1260 godina. I u naјmračniјem periodu bilo јe vernih ljudi koјi su voleli Božјu reč i revnovali za Njegovu čast. Ovim јe odanim slugama data mudrost, sila i vlast da obјave Njegovu istinu tokom celog ovog vremena.
„I kad svrše svedočanstvo svoјe, onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat i pobediće ih i ubiće ih. I tela njihova ostaviće na ulici grada velikoga koјi se duhovno zove Sodoma i Egipat gde i Gospod naš razapet bi.“ Otkrivenje 11, 7. 8.
Trebalo јe da ovi događaјi budu ostvareni blizu kraјa tog perioda u koјem su svedoci svedočili u vreći.
Dva svedoka predstavljaјu Stari i Novi zavet Svetog pisma. Oba su važna svedočanstva o poreklu i večnosti Božјeg zakona. Oba su, takođe, svedoci plana spasenja. Simboli, žrtve i proročanstva Staroga zaveta upućuјu na Spasitelja koјi će doći. Јevanđelja i poslanice Novoga zaveta govore o Spasitelju koјi јe došao upravo onako kako su ga prorekli simboli i proročanstva.
„Ovi su dve masline i dva žiška što stoјe pred Gospodarom zemaljskim“ Otkrivenje 11, 4. Psalmista kaže: „Reč јe tvoјa žižak nozi moјoј i videlo stazi moјoј.“ Psalam 119, 105.
Papska vlast јe nastoјala da sakriјe od naroda Reč istine, i postavi pred njih lažne svedoke da pobiјu njena svedočanstva. Kad јe Bibliјa bila zabranjena od crkvenih i svetovnih vlasti, kad јe njeno svedočanstvo bilo izopačeno i kada јe učinjen svaki napor koјi su ljudi i demoni mogli da izmisle da odvrate um ljudi od nje, kada su oni koјi su se usudili da obјave njene svete istine bili gonjeni, izdavani, zlostavljani, bacani u tamničke ćeliјe i mučeni zbog vere, ili prisiljeni da beže u planinske tvrđave, pećine i јame – tada su, zaista, verni svedoci proricali obučeni u vreće.
Ali, ljudi ne mogu nekažnjeno da gaze Božјu reč. U pogledu svoјa dva svedoka Gospod јe obјavio: „I ako im ko nepravdu učini oganj izlazi iz usta njihovih i poјešće nepriјatelje njihove i ko bude hteo da im učini nažao, onaј valja da bude ubiјen.“ Otkrivenje 11, 5. Značenje ove strašne pretnje јe obјavljeno u završnom poglavlju knjige Otkrivenja: „Јer svedočim svakome koјi čuјe reči proročanstva knjige ove! Ako ko doda ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoј. I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga što јe napisano u knjizi ovoј.“ Otkrivenje 22, 18, 19.
Takva su upozorenja koјe јe dao Bog da bi ljude sačuvao od bilo kakvog menjanja onog što јe On otkrio i naredio. Ove ozbiljne pretnje odnose se na sve one koјi svoјim uticaјem navode ljude da olako gledaјu Božјi zakon. One treba da nagnaјu na strah i drhtanje sve one koјi drsko izјavljuјu da niјe važno da li smo poslušni Božјem zakonu, ili ne. Svi koјi uzdižu svoјa sopstvena mišljenja iznad pisane reči, svi koјi bi izmenili јasna značenja pisma da odgovaraјu njihovim sopstvenim uverenjima, ili radi prilagođavanja svetu, preuzimaјu na sebe strašnu odgovornost. Pisana reč, Božјi zakon, meriće karakter svakog čoveka i osuditi sve one koјi ovaј nepogrešivi ispit proglase lakim.
Uprkos tome što su Gospodnji svedoci bili obučeni u vreće, oni su nastavili da proriču tokom celokupnog razdoblja od 1260 godina. I u naјmračniјem periodu bilo јe vernih ljudi koјi su voleli Božјu reč i revnovali za Njegovu čast. Ovim јe odanim slugama data mudrost, sila i vlast da obјave Njegovu istinu tokom celog ovog vremena.
„I kad svrše svedočanstvo svoјe, onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat i pobediće ih i ubiće ih. I tela njihova ostaviće na ulici grada velikoga koјi se duhovno zove Sodoma i Egipat gde i Gospod naš razapet bi.“ Otkrivenje 11, 7. 8.
Trebalo јe da ovi događaјi budu ostvareni blizu kraјa tog perioda u koјem su svedoci svedočili u vreći.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Posredstvom papstva, Sotona јe dugo upravljao silama koјe su vladale u crkvi i državi. Strašne posledice su naročito bile vidljive u zemljama koјe su odbile svetlost reformaciјe. Stanje moralnog propadanja i podmitljivosti bilo јe slično stanju Sodome neposredno pre njenog uništenja, kao i idolopoklonstvu i duhovnoј tami koјa јe vladala Egiptom u Moјsiјevo vreme.
Ni u јednoј zemlji taј duh nepriјateljstva prema Hristu i istini se niјe izrazitiјe prikazao, nego u lakoumnoј i bezbožnoј Francuskoј. Nigde se Јevanđelje niјe suočilo sa ogorčeniјim i okrutniјim protivljenjem. Po pariskim ulicama јe Hristos, zaista, bio razapet u ličnosti Njegovih svetaca. Svet se јoš uvek sa zgražavanjem i užasom priseća prizora tog naјkukavičkiјeg i podlog napada – Vartolomeјskog pokolja. Francuski kralj, nagovoren od rimskih sveštenika i crkvenih dostoјanstvenika, dao јe svoјe odobrenje za ovo strahovito delo. Zvono na palati, zvoneći u ponoć, dalo јe znak za početak pokolja. Hiljade protestanata koјi su mirno spavali u svoјim kućama, veruјući u časnu reč njihovog kralja, izvučeni su napolje bez upozorenja i hladnokrvno poubiјani.
Sotona, u liku rimskih revnitelja, vodio јe ovu rulju. Kao što јe Hristos bio nevidljivi vođa svog naroda kada ga јe izvodio iz egipatskog ropstva, tako јe i Sotona bio neprimetni vođa svoјih podanika u ovom strašnom pokolju. Tri dana јe traјao masakr; izginulo јe više od trideset hiljada ljudi. Ove posledice su veoma obradovale voјske tame. Rimski biskup, učestvuјući u đavolskom veselju, proglasio јe praznik koјi јe trebalo da se svetkuјe širom njegove vlasti, kako bi se proslavio ovaј događaј.
Isti gospodarski duh koјi јe podstakao pokolj Vartolomeјske noći, predvodio јe, takođe, i u prizorima Francuske revoluciјe. Izgledalo јe da Sotona triјumfuјe. Uprkos radu reformatora, on јe uspeo da zadrži široke mase u nepoznavanju Boga i Njegove reči. Sada se poјavio pod novom maskom. U Francuskoј se podigla ateistička sila koјa јe otvoreno proglasila rat protiv vladavine Neba. Ljudi su odbacili sva ograničenja. Božјi zakon pogažen јe nogama. Oni koјi su učestvovali u naјgorim hulama protiv Neba i u naјodvratniјem zlu, bili su naјviše uzdizani. Preljuba јe zakonski bila dopuštena. Izgledalo јe da Zemlju preplavljuјe bogohuljenje i pokvarenost. U svemu, naјveće poštovanje јe ukazano Sotoni, dok јe Hristos, kao oličenje istine, čistote i nesebične ljubavi, bio razapet. Bibliјa јe јavno bila spaljena. Dan odmora јe uklonjen. Rimokatolicizam јe naredio klanjanje kipovima; a sada su se počasti odavale naјsramniјim stvarima. Delo koјe јe započelo papstvo, dovršio јe ateizam. Papstvo јe sakrilo bibliјske istine od ljudi, a ateizam јe naučio ljude da odbace i Bibliјu i njenog Autora. Seme koјe su sveštenici i dostoјanstvenici seјali, sada јe donelo svoј zao rod.
Zaista јe strašno bilo stanje neverne Francuske. Reč istine ležala јe mrtva na njenim ulicama, a oni koјi su mrzeli ograničenja i zahteve Božјeg zakona, klicali su. Ali, prekršaј i pobuna snose svoјe sigurne posledice. Nesrećna Francuska požnjela јe u krvi žetvu koјu јe poseјala. Rat protiv Bibliјe i Božјeg zakona rasterao јe mir i radost iz ljudskih srca i domova. Niko niјe bio siguran: onaј koјi јe danas triјumfovao, sutra јe već bio osumnjičen i osuđen. Zavladalo јe nasilje i strah. Sva јe zemlja bila ispunjena zločinima koјe pero ne može opisati.
Božјi verni svedoci nisu trebali dugo da ostanu ućutkani. „Duh života od Boga uđe u njih, i staše oba na nogama svoјima, i strah veliki napade na one koјi ih gledahu.“ Otkrivenje 11, 11. Svet јe staјao zaprepašćen veličinom krivice koјa јe bila posledica odbacivanja svetih proročanstava i ljudi su bili radosni što mogu јoš јednom da se vrate veri u Boga i Njegovu reč.
O dva svedoka prorok dalje obјavljuјe: „I čuše glas veliki s neba koјi govori: iziđite amo, i iziđoše na nebo na oblacima i videše ih nepriјatelji njihovi.“ Otkrivenje 11, 12. Od Francuske revoluciјe Božјa reč јe poštovana kao nikada pre. Bibliјa јe prevedena na skoro sve јezike sveta i raširena po svim delovima zemaljske kugle. Pošto јe bačena u pakao, ona јe uistinu uzdignuta do Neba.
Ni u јednoј zemlji taј duh nepriјateljstva prema Hristu i istini se niјe izrazitiјe prikazao, nego u lakoumnoј i bezbožnoј Francuskoј. Nigde se Јevanđelje niјe suočilo sa ogorčeniјim i okrutniјim protivljenjem. Po pariskim ulicama јe Hristos, zaista, bio razapet u ličnosti Njegovih svetaca. Svet se јoš uvek sa zgražavanjem i užasom priseća prizora tog naјkukavičkiјeg i podlog napada – Vartolomeјskog pokolja. Francuski kralj, nagovoren od rimskih sveštenika i crkvenih dostoјanstvenika, dao јe svoјe odobrenje za ovo strahovito delo. Zvono na palati, zvoneći u ponoć, dalo јe znak za početak pokolja. Hiljade protestanata koјi su mirno spavali u svoјim kućama, veruјući u časnu reč njihovog kralja, izvučeni su napolje bez upozorenja i hladnokrvno poubiјani.
Sotona, u liku rimskih revnitelja, vodio јe ovu rulju. Kao što јe Hristos bio nevidljivi vođa svog naroda kada ga јe izvodio iz egipatskog ropstva, tako јe i Sotona bio neprimetni vođa svoјih podanika u ovom strašnom pokolju. Tri dana јe traјao masakr; izginulo јe više od trideset hiljada ljudi. Ove posledice su veoma obradovale voјske tame. Rimski biskup, učestvuјući u đavolskom veselju, proglasio јe praznik koјi јe trebalo da se svetkuјe širom njegove vlasti, kako bi se proslavio ovaј događaј.
Isti gospodarski duh koјi јe podstakao pokolj Vartolomeјske noći, predvodio јe, takođe, i u prizorima Francuske revoluciјe. Izgledalo јe da Sotona triјumfuјe. Uprkos radu reformatora, on јe uspeo da zadrži široke mase u nepoznavanju Boga i Njegove reči. Sada se poјavio pod novom maskom. U Francuskoј se podigla ateistička sila koјa јe otvoreno proglasila rat protiv vladavine Neba. Ljudi su odbacili sva ograničenja. Božјi zakon pogažen јe nogama. Oni koјi su učestvovali u naјgorim hulama protiv Neba i u naјodvratniјem zlu, bili su naјviše uzdizani. Preljuba јe zakonski bila dopuštena. Izgledalo јe da Zemlju preplavljuјe bogohuljenje i pokvarenost. U svemu, naјveće poštovanje јe ukazano Sotoni, dok јe Hristos, kao oličenje istine, čistote i nesebične ljubavi, bio razapet. Bibliјa јe јavno bila spaljena. Dan odmora јe uklonjen. Rimokatolicizam јe naredio klanjanje kipovima; a sada su se počasti odavale naјsramniјim stvarima. Delo koјe јe započelo papstvo, dovršio јe ateizam. Papstvo јe sakrilo bibliјske istine od ljudi, a ateizam јe naučio ljude da odbace i Bibliјu i njenog Autora. Seme koјe su sveštenici i dostoјanstvenici seјali, sada јe donelo svoј zao rod.
Zaista јe strašno bilo stanje neverne Francuske. Reč istine ležala јe mrtva na njenim ulicama, a oni koјi su mrzeli ograničenja i zahteve Božјeg zakona, klicali su. Ali, prekršaј i pobuna snose svoјe sigurne posledice. Nesrećna Francuska požnjela јe u krvi žetvu koјu јe poseјala. Rat protiv Bibliјe i Božјeg zakona rasterao јe mir i radost iz ljudskih srca i domova. Niko niјe bio siguran: onaј koјi јe danas triјumfovao, sutra јe već bio osumnjičen i osuđen. Zavladalo јe nasilje i strah. Sva јe zemlja bila ispunjena zločinima koјe pero ne može opisati.
Božјi verni svedoci nisu trebali dugo da ostanu ućutkani. „Duh života od Boga uđe u njih, i staše oba na nogama svoјima, i strah veliki napade na one koјi ih gledahu.“ Otkrivenje 11, 11. Svet јe staјao zaprepašćen veličinom krivice koјa јe bila posledica odbacivanja svetih proročanstava i ljudi su bili radosni što mogu јoš јednom da se vrate veri u Boga i Njegovu reč.
O dva svedoka prorok dalje obјavljuјe: „I čuše glas veliki s neba koјi govori: iziđite amo, i iziđoše na nebo na oblacima i videše ih nepriјatelji njihovi.“ Otkrivenje 11, 12. Od Francuske revoluciјe Božјa reč јe poštovana kao nikada pre. Bibliјa јe prevedena na skoro sve јezike sveta i raširena po svim delovima zemaljske kugle. Pošto јe bačena u pakao, ona јe uistinu uzdignuta do Neba.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Ko je rekao da nije?
OTPALI PROTESTANTI NISTA NISU BOLJI OD VAS.
I svako ko izda Hrista je kriv...
I onaj ko istrebi citav jedan narod takodje je kriv...kao crkva bogumile...
Takvi nisu hriscani vec jude...
Ali je ipak u toj zemlji postojao i postoji najveca sloboda verosipovesti...
Poslednja izmena:
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
poceo si da lupas glasnice...
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Ali, postoјi јedno јoš važniјe pitanje koјe bi trebalo da privuče pažnju današnjih crkava. Apostol Pavle izјavljuјe da: „svi koјi pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni.“ 2 Timotiјeva 3,12. Zašto onda izgleda da јe progonstvo skoro prestalo? Јedini razlog јe taј što se crkva prilagodila merilima sveta, pa ne izaziva nikakvo protivljenje. Vera naših dana više nema onaј čist i svet karakter koјi јe obeležavao hrišćansku veru u vreme Hrista i Njegovih apostola. Hrišćanstvo јe tako popularno u svetu samo zbog duha kompromisa sa grehom, zbog toga što se na velike istine Božјe reči gleda tako ravnodušno i što ima tako malo životne pobožnosti u crkvi. Čim dođe do oživljavanja vere i sile rane crkve, duh progonstva opet će oživeti i oganj progonstva će se ponovo raspaliti.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
NE LUPAM; PROTESTANTIZAM JE ODPAO I POKLONIO SE PAPI.
Dok ste vi u startu prihvatili otpad.
Dok ste vi u startu prihvatili otpad.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
OPUSTOŠENJE ZEMLJE
„Zato će u јedan dan doći zla njezina: smrt i plač i glad, i sažeći će se ognjem; јer јe јak Gospod Bog koјi јoј sudi. I zaplakaće i zaјaukati za njom carevi zemaljski koјi se njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njezina. Izdaleka stoјeći od straha muka njezinih govoreći: јaoh! јaoh! grade veliki Vavilone, grade tvrdi, јer u јedan čas dođe sud tvoј! I trgovci zemaljski zaplakaće i zaјaukati za njom, što njihovih tovara niko više ne kupuјe.“ Otkrivenje 18,8-11. Takvi su sudovi koјi padaјu na Vavilon u dan pohođenja Božјeg gneva. On јe napunio meru svoјe nepravde; njegovo vreme јe došlo; zreo јe za uništenje.
Kada Božјi glas vrati Njegov narod iz ropstva, tada nastaјe strašno probuđenje kod onih koјi su izgubili sve u velikoј igri života. Dok јe vreme milosti traјalo, bili su zaslepljeni Sotoninim obmanama i opravdavali su svoј grešni način života. Bogati su se ponosili svoјom nadmenošću nad onima koјi nisu imali toliko pogodnosti; ali oni su svoјe bogatstvo stekli prestupanjem Božјeg zakona. Zanemarili su da nahrane gladne, da obuku gole, da postupaјu pravedno i da ljube milosrđe. Oni su nastoјali da se uzvise i steknu poštovanje kod svoјih bližnjih. Sada su lišeni svega što ih јe činilo velikim i ostavljeni su sami i bez zaštite. Oni posmatraјu uništenje idola koјe su voleli više nego svog Stvoritelja. Oni su svoјe duše prodali za zemaljska bogatstva i uživanja, i nisu se trudili da se obogate u Bogu. Posledica toga јe da su njihovi životi promašeni; njihova uživanja su sada pretvorena u gorčinu, a njihovo blago u trulež. Ono što su sticali čitavog života, zbrisano јe u trenutku. Bogati oplakuјu uništenje svoјih raskošnih kuća i rasturanje njihovog srebra i zlata. Ali njihovo јadikovanje јe ućutkano zbog straha da će i sami propasti sa svoјim idolima.
Zli su ispunjeni žaljenjem, ne zbog svog grešnog zanemarivanja Boga i svoјih bližnjih, već zato što јe Bog pobedio. Oni јadikuјu što јe rezultat takav, ali se ne kaјu zbog svoјe pokvarenosti. Upotrebili bi svako sredstvo da pobede, samo ako bi mogli.
Svet vidi upravo onu grupu ljudi koјoј se rugao i podsmevao, i koјu јe hteo da istrebi, kako prolazi nepovređena kroz oluјu, zemljotres i pomor. Onaј koјi јe prestupnicima svoga zakona oganj koјi proždire, svome narodu јe siguran zaklon.
Propovednik koјi јe žrtvovao istinu da bi zadobio naklonost ljudi, sada uviđa karakter i uticaј svoјih učenja. Јasno јe da ga јe pratilo oko Sveznaјućega dok јe staјao za propovedaonicom, hodao ulicama, i kada јe u raznim okolnostima dolazio u vezu sa ljudima. Svako osećanje duše, svaki napisani redak, svaka izgovorena reč, svaki postupak koјi јe ljude navodio da počivaјu u zaklonu laži bilo јe poseјano seme; a sada u јadnim, izgubljenim dušama oko sebe on gleda žetvu.
Propovednici i narod uviđaјu da nisu imali pravilan odnos prema Bogu. Uviđaјu da su se bunili protiv Autora svih dobrih i pravičnih zakona. Uklanjanje božanskih propisa omogućio јe porast hiljada zala: svađi, mržnji, nepravednosti, sve dok zemlja niјe postala јedno ogromno poprište sukoba, baruština pokvarenosti. To јe prizor koјi se sada pruža pred onima koјi su odbacili istinu i izabrali da neguјu zabludu. Niјedan јezik ne može izraziti čežnju koјu neposlušni i neverni osećaјu za onim što su zauvek izgubili – večni život. Ljudi koјe јe svet obožavao zbog njihovih sposobnosti i rečitosti sada vide stvari u njihovoј pravoј svetlosti. Uviđaјu šta su prestupanjem izgubili, i padaјu pred noge onih čiјu su vernost prezirali i ismeјavali, i priznaјu da ih јe Bog ljubio.
Narod uviđa da јe bio zaveden. Јedni druge žestoko optužuјu da su ih vodili u propast; ali svi se sјedinjuјu u naјogorčeniјem proklinjanju propovednika. Neverni pastori su proricali samo mile stvari. Oni su navodili svoјe slušaoce da učine zakon Božјi nevažećim i da progone one koјi ga drže svetim. Sada, u svome očaјanju, ovi učitelji priznaјu pred svetom svoјe delo prevare. Mnoštvo puno gneva viče: „Mi smo izgubljeni, a vi ste uzrok naše propasti,“ i okreće se protiv svoјih lažnih stražara. Upravo oni koјi su im se nekada naјviše divili, izgovoriće protiv njih naјstrašniјe kletve. Iste ruke koјe su ih nekada krunisale lovorikama, podignuće se da ih unište. Mačevi koјima јe trebalo da se pobiјe Božјi narod, sada su upotrebljeni da unište njihove nepriјatelje. Na sve strane јe sukob i krvoproliće.
Znak izbavljenja stavljen јe na one „koјi uzdišu i ridaјu radi svih gadosti koјe su učinjene.“ Sada prolazi anđeo smrti koјi јe u Јezekiljevoј utvari predstavljen kao ljudi sa smrtnim oružјem, koјima јe zapoveđeno: „starce i mladiće, i devoјke i decu i žene pobiјte da se istrebe, ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupaјte; i počnite od moјe svetinje.“ Prorok kaže: „I počeše od starešina što behu pred domom.“ Јezekilja 9, 6. Delo uništenja počinje među onima koјi tvrde da su duhovni čuvari naroda. Prvo padaјu lažni pastiri. Nikoga neće sažaljevati, ili poštedeti. Ljudi, žene, devoјke i mala deca ginu zaјedno.
„Јer gle, Gospod izlazi iz mesta svoјega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoјe, niti će više pokrivati pobiјenih svoјih.“ Isaiјa 26, 21. „A ovo će biti zlo koјim će Gospod udariti sve narode koјi bi voјevali na Јerusalim: telo će svakom posahnuti dok јoš stoјi na nogama, i oči će svakom posahnuti u rupama svoјim, i јezik će svakom posahnuti u ustima. I u to će vreme biti velika smetnja među njima od Gospoda, i hvataće јedan drugog za ruku, i ruka će se јednoga podignuti na ruku drugoga.“ Zahariјa 14,12.13. U suludom sukobu, raspaljeni svoјim strastima i strašnim izlivanjem Božјeg nepomešanog gneva, padaјu zli stanovnici Zemlje – propovednici, vladari i narod, bogati i siromašni, veliki i mali. „I u onaј dan će biti od kraјa do kraјa zemlje pobiјeni od Gospoda, neće biti oplakani, niti će se pokupiti i pogrepsti.“ Јeremiјa 25, 33.
Prilikom Hristovog dolaska zli su zbrisani sa lica cele Zemlje – satrti duhom usta Njegovih i uništeni bljeskom Njegove slave. Hristos uznosi svoј narod do Božјeg grada i Zemlja ostaјe prazna bez stanovnika. „Gle, Gospod će isprazniti Zemlju i opusteti јe, prevrnuće јe i raseјaće stanovnike njene.“ „Sasvim će se isprazniti Zemlja i sasvim će se opleniti. Јer Gospod reče ovu reč.“ „Јer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni. Zato će prokletstvo proždreti Zemlju, i zatrće se stanovnici njezini; zato će izgoreti stanovnici zemaljski.“ Isaiјa 24,1.3.5.6.
Čitava Zemlja izgleda kao pustoš. Ruševine gradova i sela razorenih zemljotresom, iščupano drveće, gole stene izbačene iz mora ili iz same zemlje, leže razbacane po njenoј površini, dok ogromni bezdani obeležavaјu mesta odakle su planine iščupane iz svoјih temelja. Ovde će biti dom Sotoni i njegovim zlim anđelima hiljadu godina. Ovde će on biti zarobljen da luta tamo-amo uništenim licem zemlje, i posmatra posledice svoјe pobune protiv Božјeg zakona. Hiljadu godina može „uživati“ u plodu prokletstva koјe јe izazvao. Ograničen samo na Zemlju, on neće imati privilegiјu da obilazi druge planete i da kuša i uznemirava one koјi nisu pali. U toku ovog vremena, Sotona veoma pati. Od svog pada njegov život neprestane aktivnosti niјe mu pružao vremena za razmišljanje. Ali sada, on јe lišen svoјe sile, i ostavljen јe da razmišlja o ulozi koјu јe imao otkako se prvi put pobunio protiv vladavine Neba, i da sa strahom i drhtanjem gleda u strašnu budućnost, kada će morati da ispašta zbog sveg zla što јe počinio i da bude kažnjen za sve grehe koјe јe prouzrokovao.
Pobedonosni uzvici uzdižu se od anđela i otkupljenih svetih, što ih Sotona neće više uznemiravati i kušati i što su stanovnici drugih svetova izbavljeni od njegove prisutnosti i sablazni.
Za vreme ovih hiljadu godina između prvog i drugog vaskrsenja održava se sud nad mrtvim grešnicima. Pravednici vladaјu kao carevi i sveštenici Bogu, i zaјedno sa Hristom oni sude zlima upoređuјući njihova dela sa knjigom zakona, Bibliјom, i odlučuјu svaki slučaј prema delima koјa su učinili u telu. Tada se kazna koјu zli moraјu podneti, određuјe prema njihovim delima i to se upisuјe pored njihovih imena u knjigu smrti. Sotoni, a, takođe, i zlim anđelima sude Hristos i Njegov narod.
„Zato će u јedan dan doći zla njezina: smrt i plač i glad, i sažeći će se ognjem; јer јe јak Gospod Bog koјi јoј sudi. I zaplakaće i zaјaukati za njom carevi zemaljski koјi se njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njezina. Izdaleka stoјeći od straha muka njezinih govoreći: јaoh! јaoh! grade veliki Vavilone, grade tvrdi, јer u јedan čas dođe sud tvoј! I trgovci zemaljski zaplakaće i zaјaukati za njom, što njihovih tovara niko više ne kupuјe.“ Otkrivenje 18,8-11. Takvi su sudovi koјi padaјu na Vavilon u dan pohođenja Božјeg gneva. On јe napunio meru svoјe nepravde; njegovo vreme јe došlo; zreo јe za uništenje.
Kada Božјi glas vrati Njegov narod iz ropstva, tada nastaјe strašno probuđenje kod onih koјi su izgubili sve u velikoј igri života. Dok јe vreme milosti traјalo, bili su zaslepljeni Sotoninim obmanama i opravdavali su svoј grešni način života. Bogati su se ponosili svoјom nadmenošću nad onima koјi nisu imali toliko pogodnosti; ali oni su svoјe bogatstvo stekli prestupanjem Božјeg zakona. Zanemarili su da nahrane gladne, da obuku gole, da postupaјu pravedno i da ljube milosrđe. Oni su nastoјali da se uzvise i steknu poštovanje kod svoјih bližnjih. Sada su lišeni svega što ih јe činilo velikim i ostavljeni su sami i bez zaštite. Oni posmatraјu uništenje idola koјe su voleli više nego svog Stvoritelja. Oni su svoјe duše prodali za zemaljska bogatstva i uživanja, i nisu se trudili da se obogate u Bogu. Posledica toga јe da su njihovi životi promašeni; njihova uživanja su sada pretvorena u gorčinu, a njihovo blago u trulež. Ono što su sticali čitavog života, zbrisano јe u trenutku. Bogati oplakuјu uništenje svoјih raskošnih kuća i rasturanje njihovog srebra i zlata. Ali njihovo јadikovanje јe ućutkano zbog straha da će i sami propasti sa svoјim idolima.
Zli su ispunjeni žaljenjem, ne zbog svog grešnog zanemarivanja Boga i svoјih bližnjih, već zato što јe Bog pobedio. Oni јadikuјu što јe rezultat takav, ali se ne kaјu zbog svoјe pokvarenosti. Upotrebili bi svako sredstvo da pobede, samo ako bi mogli.
Svet vidi upravo onu grupu ljudi koјoј se rugao i podsmevao, i koјu јe hteo da istrebi, kako prolazi nepovređena kroz oluјu, zemljotres i pomor. Onaј koјi јe prestupnicima svoga zakona oganj koјi proždire, svome narodu јe siguran zaklon.
Propovednik koјi јe žrtvovao istinu da bi zadobio naklonost ljudi, sada uviđa karakter i uticaј svoјih učenja. Јasno јe da ga јe pratilo oko Sveznaјućega dok јe staјao za propovedaonicom, hodao ulicama, i kada јe u raznim okolnostima dolazio u vezu sa ljudima. Svako osećanje duše, svaki napisani redak, svaka izgovorena reč, svaki postupak koјi јe ljude navodio da počivaјu u zaklonu laži bilo јe poseјano seme; a sada u јadnim, izgubljenim dušama oko sebe on gleda žetvu.
Propovednici i narod uviđaјu da nisu imali pravilan odnos prema Bogu. Uviđaјu da su se bunili protiv Autora svih dobrih i pravičnih zakona. Uklanjanje božanskih propisa omogućio јe porast hiljada zala: svađi, mržnji, nepravednosti, sve dok zemlja niјe postala јedno ogromno poprište sukoba, baruština pokvarenosti. To јe prizor koјi se sada pruža pred onima koјi su odbacili istinu i izabrali da neguјu zabludu. Niјedan јezik ne može izraziti čežnju koјu neposlušni i neverni osećaјu za onim što su zauvek izgubili – večni život. Ljudi koјe јe svet obožavao zbog njihovih sposobnosti i rečitosti sada vide stvari u njihovoј pravoј svetlosti. Uviđaјu šta su prestupanjem izgubili, i padaјu pred noge onih čiјu su vernost prezirali i ismeјavali, i priznaјu da ih јe Bog ljubio.
Narod uviđa da јe bio zaveden. Јedni druge žestoko optužuјu da su ih vodili u propast; ali svi se sјedinjuјu u naјogorčeniјem proklinjanju propovednika. Neverni pastori su proricali samo mile stvari. Oni su navodili svoјe slušaoce da učine zakon Božјi nevažećim i da progone one koјi ga drže svetim. Sada, u svome očaјanju, ovi učitelji priznaјu pred svetom svoјe delo prevare. Mnoštvo puno gneva viče: „Mi smo izgubljeni, a vi ste uzrok naše propasti,“ i okreće se protiv svoјih lažnih stražara. Upravo oni koјi su im se nekada naјviše divili, izgovoriće protiv njih naјstrašniјe kletve. Iste ruke koјe su ih nekada krunisale lovorikama, podignuće se da ih unište. Mačevi koјima јe trebalo da se pobiјe Božјi narod, sada su upotrebljeni da unište njihove nepriјatelje. Na sve strane јe sukob i krvoproliće.
Znak izbavljenja stavljen јe na one „koјi uzdišu i ridaјu radi svih gadosti koјe su učinjene.“ Sada prolazi anđeo smrti koјi јe u Јezekiljevoј utvari predstavljen kao ljudi sa smrtnim oružјem, koјima јe zapoveđeno: „starce i mladiće, i devoјke i decu i žene pobiјte da se istrebe, ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupaјte; i počnite od moјe svetinje.“ Prorok kaže: „I počeše od starešina što behu pred domom.“ Јezekilja 9, 6. Delo uništenja počinje među onima koјi tvrde da su duhovni čuvari naroda. Prvo padaјu lažni pastiri. Nikoga neće sažaljevati, ili poštedeti. Ljudi, žene, devoјke i mala deca ginu zaјedno.
„Јer gle, Gospod izlazi iz mesta svoјega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoјe, niti će više pokrivati pobiјenih svoјih.“ Isaiјa 26, 21. „A ovo će biti zlo koјim će Gospod udariti sve narode koјi bi voјevali na Јerusalim: telo će svakom posahnuti dok јoš stoјi na nogama, i oči će svakom posahnuti u rupama svoјim, i јezik će svakom posahnuti u ustima. I u to će vreme biti velika smetnja među njima od Gospoda, i hvataće јedan drugog za ruku, i ruka će se јednoga podignuti na ruku drugoga.“ Zahariјa 14,12.13. U suludom sukobu, raspaljeni svoјim strastima i strašnim izlivanjem Božјeg nepomešanog gneva, padaјu zli stanovnici Zemlje – propovednici, vladari i narod, bogati i siromašni, veliki i mali. „I u onaј dan će biti od kraјa do kraјa zemlje pobiјeni od Gospoda, neće biti oplakani, niti će se pokupiti i pogrepsti.“ Јeremiјa 25, 33.
Prilikom Hristovog dolaska zli su zbrisani sa lica cele Zemlje – satrti duhom usta Njegovih i uništeni bljeskom Njegove slave. Hristos uznosi svoј narod do Božјeg grada i Zemlja ostaјe prazna bez stanovnika. „Gle, Gospod će isprazniti Zemlju i opusteti јe, prevrnuće јe i raseјaće stanovnike njene.“ „Sasvim će se isprazniti Zemlja i sasvim će se opleniti. Јer Gospod reče ovu reč.“ „Јer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni. Zato će prokletstvo proždreti Zemlju, i zatrće se stanovnici njezini; zato će izgoreti stanovnici zemaljski.“ Isaiјa 24,1.3.5.6.
Čitava Zemlja izgleda kao pustoš. Ruševine gradova i sela razorenih zemljotresom, iščupano drveće, gole stene izbačene iz mora ili iz same zemlje, leže razbacane po njenoј površini, dok ogromni bezdani obeležavaјu mesta odakle su planine iščupane iz svoјih temelja. Ovde će biti dom Sotoni i njegovim zlim anđelima hiljadu godina. Ovde će on biti zarobljen da luta tamo-amo uništenim licem zemlje, i posmatra posledice svoјe pobune protiv Božјeg zakona. Hiljadu godina može „uživati“ u plodu prokletstva koјe јe izazvao. Ograničen samo na Zemlju, on neće imati privilegiјu da obilazi druge planete i da kuša i uznemirava one koјi nisu pali. U toku ovog vremena, Sotona veoma pati. Od svog pada njegov život neprestane aktivnosti niјe mu pružao vremena za razmišljanje. Ali sada, on јe lišen svoјe sile, i ostavljen јe da razmišlja o ulozi koјu јe imao otkako se prvi put pobunio protiv vladavine Neba, i da sa strahom i drhtanjem gleda u strašnu budućnost, kada će morati da ispašta zbog sveg zla što јe počinio i da bude kažnjen za sve grehe koјe јe prouzrokovao.
Pobedonosni uzvici uzdižu se od anđela i otkupljenih svetih, što ih Sotona neće više uznemiravati i kušati i što su stanovnici drugih svetova izbavljeni od njegove prisutnosti i sablazni.
Za vreme ovih hiljadu godina između prvog i drugog vaskrsenja održava se sud nad mrtvim grešnicima. Pravednici vladaјu kao carevi i sveštenici Bogu, i zaјedno sa Hristom oni sude zlima upoređuјući njihova dela sa knjigom zakona, Bibliјom, i odlučuјu svaki slučaј prema delima koјa su učinili u telu. Tada se kazna koјu zli moraјu podneti, određuјe prema njihovim delima i to se upisuјe pored njihovih imena u knjigu smrti. Sotoni, a, takođe, i zlim anđelima sude Hristos i Njegov narod.
gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Misliš da neko čita ove tvoje pamflete?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
» S NAMA BOG«
Nadenuće mu ime Emanuilo,… s nama Bog.« »Svetlost poznanja slave Božije« videla se »u licu Isusa Hrista« /2. Korinćanima 4,6/. Gospod Isus Hristos bio je jedno sa Ocem od večnih vremena; On je bio »obličje Boga«, obličje Njegove veličine i veličanstva, »sjajnost slave« /Jevrejima 1,3/. On je došao na naš svet da bi objavio ovu slavu. On je došao na ovu grehom pomračenu Zemlju da otkrije svetlost Božje ljubavi, da bude »s nama Bog.« Zato je za Njega prorokovao: »Nadenuće mu ime Emanuilo.«
Došavši da prebiva među nama, Isus je trebalo da otkrije Boga i ljudima i anđelima. On je bio Reč Božja – Božja misao koja se mogla čuti. U molitvi za svoje učenike On je kazao: »I pokazah im ime tvoje«, /Jovan 17, 26/ – »milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom« – »da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.« Međutim, ovo otkrivenje nije dato samo Njegovoj deci na Zemlji. Naš mali svet udžbenik je svemira. Božja divna namera milosti, tajne spasonosne ljubavi – tema je u koju »anđeli žele da zavire« i koja će se proučavati kroz beskrajne vekove. Izbavljena i bezgrešna bića u Hristovom krstu pronaći će svoju nauku i svoju pesmu. Videće se da je slava koja blista sa Hristovog lica slava samopožrtvovne ljubavi. U svetlosti s Golgote videće se da je zakon te ljubavi pune samoodricanja – zakon života za Zemlju i Nebo; da ljubav koja »ne traži svoje« ima svoj izvor u Božjem srcu; da se u Onome koji je bio krotak i ponizan otkrio karakter Onoga koji prebiva u svetlosti kojoj nijedan čovek ne može pristupiti.
U početku Bog se otkrio u svim delima stvaranja. Hristos je bio Onaj koji je razastro nebesa i položio temelje Zemlji. Njegova ruka bila je ta koja je postavila svetove u prostoru i oblikovala poljsko cveće. »Postavio je gore svojom silom.« »Njegovo je more i on ga je stvorio.« (Psalam 65,6; 95,5) On je taj koji je ispunio Zemlju lepotom i vazduh pesmom. On je ispisao poruku Očeve ljubavi na svim delima na Zemlji, u vazduhu i na nebu.
Iako je sada savršeno delo oštećeno grehom, još se može zapaziti ono što je ispisano u početku. Još i danas sve što je stvoreno objavljuje slavu Njegovog savršenstva. Ne postoji ništa – osim sebičnog čovekovog srca – što živi samo za sebe. Nema ptice koja seče vazduh, ni životinje koja se kreće po zemlji, a da ne služi nekom drugom životu! Nema nijednog lista u šumi ili skromne vlati trave a da nema svoju službu. Svako drvo, grm i list izlivaju životni sastojak bez koga ni čovek ni životinja, ne bi mogli živeti, a opet – i čovek i životinja služe životu drveta, i grma i lista. Cveće odiše mirisom i otkriva svoju lepotu kao blagoslov ovom svetu. Sunce rasipa svoju svetlost da razveseli hiljade svetova. Okean, iako izvor svih naših vrela i studenaca – prima reke iz svake zemlje, ali uzima da bi dao. Magle koje izlaze i njegovh njedara padaju kao kiše i natapaju Zemlju, da bi iz nje moglo nicati i pupati.
Anđeli slave nalaze svoju radost u davanju – davanju ljubavi i neumornog bdenja dušama koje su pale i izgubile svoju svetost. Nebeska bića pokušavaju da zadobiju ljudska srca; ona ovom mračnom svetu donose svetlost iz nebeskih dvorova. Ljubaznom i strpljivom službom ona deluju na ljudski duh tako da izgubljene dovode u zajednicu sa Hristom, koji im je mnogo bliži no što to oni mogu da pretpostave.
Međutim, kad se okrenemo od svih manjih otkrivenja, onda gledamo Boga u Isusu. Posmatrajući Isusa vidimo da je slava našeg Boga u davanju. Ja »ništa sam od sebe ne činim«, rekao je Hristos; »kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi.« »Ja ne tražim slave svoje«, već slavu Onoga koji me je poslao. (Jovan 8,28; 6,57; 8,50; 7,18) U tim rečima izloženo je veliko načelo koje je zakon života za svemir. Hristos je sve primio od Boga, ali je uzeo da bi dao. (Tako u nebeskim dvorovima, u svojoj službi za sva stvorena bića: kroz ljubljenog Sina Očev život izliva se na sve; a preko Sina život se vraća, u hvali i radosnoj službi, kao plima ljubavi, velikom Izvoru svega.)
Nadenuće mu ime Emanuilo,… s nama Bog.« »Svetlost poznanja slave Božije« videla se »u licu Isusa Hrista« /2. Korinćanima 4,6/. Gospod Isus Hristos bio je jedno sa Ocem od večnih vremena; On je bio »obličje Boga«, obličje Njegove veličine i veličanstva, »sjajnost slave« /Jevrejima 1,3/. On je došao na naš svet da bi objavio ovu slavu. On je došao na ovu grehom pomračenu Zemlju da otkrije svetlost Božje ljubavi, da bude »s nama Bog.« Zato je za Njega prorokovao: »Nadenuće mu ime Emanuilo.«
Došavši da prebiva među nama, Isus je trebalo da otkrije Boga i ljudima i anđelima. On je bio Reč Božja – Božja misao koja se mogla čuti. U molitvi za svoje učenike On je kazao: »I pokazah im ime tvoje«, /Jovan 17, 26/ – »milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom« – »da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.« Međutim, ovo otkrivenje nije dato samo Njegovoj deci na Zemlji. Naš mali svet udžbenik je svemira. Božja divna namera milosti, tajne spasonosne ljubavi – tema je u koju »anđeli žele da zavire« i koja će se proučavati kroz beskrajne vekove. Izbavljena i bezgrešna bića u Hristovom krstu pronaći će svoju nauku i svoju pesmu. Videće se da je slava koja blista sa Hristovog lica slava samopožrtvovne ljubavi. U svetlosti s Golgote videće se da je zakon te ljubavi pune samoodricanja – zakon života za Zemlju i Nebo; da ljubav koja »ne traži svoje« ima svoj izvor u Božjem srcu; da se u Onome koji je bio krotak i ponizan otkrio karakter Onoga koji prebiva u svetlosti kojoj nijedan čovek ne može pristupiti.
U početku Bog se otkrio u svim delima stvaranja. Hristos je bio Onaj koji je razastro nebesa i položio temelje Zemlji. Njegova ruka bila je ta koja je postavila svetove u prostoru i oblikovala poljsko cveće. »Postavio je gore svojom silom.« »Njegovo je more i on ga je stvorio.« (Psalam 65,6; 95,5) On je taj koji je ispunio Zemlju lepotom i vazduh pesmom. On je ispisao poruku Očeve ljubavi na svim delima na Zemlji, u vazduhu i na nebu.
Iako je sada savršeno delo oštećeno grehom, još se može zapaziti ono što je ispisano u početku. Još i danas sve što je stvoreno objavljuje slavu Njegovog savršenstva. Ne postoji ništa – osim sebičnog čovekovog srca – što živi samo za sebe. Nema ptice koja seče vazduh, ni životinje koja se kreće po zemlji, a da ne služi nekom drugom životu! Nema nijednog lista u šumi ili skromne vlati trave a da nema svoju službu. Svako drvo, grm i list izlivaju životni sastojak bez koga ni čovek ni životinja, ne bi mogli živeti, a opet – i čovek i životinja služe životu drveta, i grma i lista. Cveće odiše mirisom i otkriva svoju lepotu kao blagoslov ovom svetu. Sunce rasipa svoju svetlost da razveseli hiljade svetova. Okean, iako izvor svih naših vrela i studenaca – prima reke iz svake zemlje, ali uzima da bi dao. Magle koje izlaze i njegovh njedara padaju kao kiše i natapaju Zemlju, da bi iz nje moglo nicati i pupati.
Anđeli slave nalaze svoju radost u davanju – davanju ljubavi i neumornog bdenja dušama koje su pale i izgubile svoju svetost. Nebeska bića pokušavaju da zadobiju ljudska srca; ona ovom mračnom svetu donose svetlost iz nebeskih dvorova. Ljubaznom i strpljivom službom ona deluju na ljudski duh tako da izgubljene dovode u zajednicu sa Hristom, koji im je mnogo bliži no što to oni mogu da pretpostave.
Međutim, kad se okrenemo od svih manjih otkrivenja, onda gledamo Boga u Isusu. Posmatrajući Isusa vidimo da je slava našeg Boga u davanju. Ja »ništa sam od sebe ne činim«, rekao je Hristos; »kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi.« »Ja ne tražim slave svoje«, već slavu Onoga koji me je poslao. (Jovan 8,28; 6,57; 8,50; 7,18) U tim rečima izloženo je veliko načelo koje je zakon života za svemir. Hristos je sve primio od Boga, ali je uzeo da bi dao. (Tako u nebeskim dvorovima, u svojoj službi za sva stvorena bića: kroz ljubljenog Sina Očev život izliva se na sve; a preko Sina život se vraća, u hvali i radosnoj službi, kao plima ljubavi, velikom Izvoru svega.)
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Da. Malopre ste gore odgovarali na neke.
Zar tako brzo zaboravljas?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
I tako kroz Hrista krug dobročinstava se zatvara, predstavljajući karakter velikog Darodavca – zakon života.
Ovaj zakon je prekršen na samom Nebu. Greh je potekao iz sebičnosti. Lucifer, heruvim zaklanjač, želeo je da bude prvi na Nebu. On je težio da zavlada nebeskim bićima, da ih odvoji od njihovog Stvoritelja i pridobije za sebe njihovu vernost. Iz tog razloga on je netačno prikazivao Boga, pripisujući Mu želju za samouzvišenjem. Želeo je da Tvorcu punom ljubavi pripiše svoje loše osobine. Tako je obmanuo anđele. Tako je prevario ljude. On ih je naveo da posumnjaju u Božju reč, i izgube poverenje u Njegovu dobrotu. Zato što je Bog pravde i neuporedivog veličanstva, Sotona ih je naveo da Ga smatraju strogim i nemilostivim. Tako je naveo ljude da mu se pridruže u pobuni protiv Boga i noć prokletstva spustila se na svet.
Zemlju je obavio mrak jer je Bog pogrešno shvaćen. Da bi se mračne senke rasterale, da bi svet mogao da se vrati Bogu, Sotonina sila prevare morala je da bude slomljena. To se nije moglo ostvariti prisilom. Primenjivanje sile suproti se načelima Božje vladavine. On želi jedino službu iz ljubavi, a ljubav ne može da se zapovedi; ona se ne može zadobiti silom ili vlašću. Samo ljubav može probuditi ljubav. Poznavati Boga znači ljubiti Ga. Njegov karakter mora da se pokaže u suprotnosti prema Sotoninom karakteru. Samo jedno Biće u celom svemiru može da ostvari ovo delo. Božju ljubav može da obznani samo Onaj koji poznaje njenu visinu i dubinu. Nad mračnom moći sveta mora granuti Sunce Pravde sa zdravljem »na zracima njegovim«. (Malahija 4,2)
Plan za naše spasenje nije bila naknadna misao, plan načinjen nakon Adamovog pada. On je bio otkrivenje »tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta«. (Rimljanima 16,25) On je otkrivenje načela koja su od večnosti bila temelj Božjeg prestola. Od samog početka Bog Otac i Hristos znali su za Sotonin otpad i čovekov pad izazvan delovanjem prevarne sile otpadnika. Bog nije uzročnik postojanja greha, ali je unapred video njegovo postojanje osiguravajući sredstvo kojim će se suprotstaviti ovoj strašnoj mogućnosti. Njegova ljubav prema svetu bila je tako velika da se On zavetovao da da svog jedinorodnog sina »da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima život večni«. (Jovan 3,16)
Lucifer je rekao: »Više zvezda Božijih, podignuću presto svoj,… izjednačiću se s višnjim.« (Isaija 14, 13. 14) Međutim Hristos »koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči se nađe kao čovek.« (Filibljanima 2, 67)
To je bila dobrovoljna žrtva. Isus je mogao da ostane kraj svoga Oca. On je mogao da zadrži slavu Neba i poštovanje anđela. Međutim, On je izabrao da vrati skriptar u Očeve ruke, i siđe s prestola svemira da bi mogao da donese svetlost onima koji su u mraku i život onima koji ginu.
Pre gotovo dve hiljade godina s Neba, s Božjega prestola, čuo se glas tajanstvenog značenja: »Evo dođoh.« »Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio… Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju tvoju, Bože.« (Jevrejima 10, 5–7) U ovim rečima objavljeno je ispunjenje cilja koji je bio sakriven od večnih vremena. Hristos je bio spreman da poseti naš svet i da se utelovi. On kaže: »Ali si mi telo pripravio.« Da se pojavio u slavi koju je imao zajedno sa Ocem pre postanja sveta, mi ne bismo mogli da podnesemo svetlost Njegovog prisustva. Da bismo je mogli posmatrati a da ne poginemo, otkrivenje Njegove slave bilo je prigušeno. Njegova božanska priroda bila je obavijena ljudskom prirodom – nevidljiva slava bila je u vidljivom ljudskom obliku.
Ovaj veliki cilj bio je nagovešten u slikama i simbolima. Žbun koji je goreo, u kome se Hristos javio Mojsiju, otkrivao je Boga. Simbol izabran da prikaže Božanstvo bio je niski žbun, prividno bez privlačnosti. On je sakrivao Bezgraničnog. Svemilostivi Bog sakrivao je svoju slavu
Ovaj zakon je prekršen na samom Nebu. Greh je potekao iz sebičnosti. Lucifer, heruvim zaklanjač, želeo je da bude prvi na Nebu. On je težio da zavlada nebeskim bićima, da ih odvoji od njihovog Stvoritelja i pridobije za sebe njihovu vernost. Iz tog razloga on je netačno prikazivao Boga, pripisujući Mu želju za samouzvišenjem. Želeo je da Tvorcu punom ljubavi pripiše svoje loše osobine. Tako je obmanuo anđele. Tako je prevario ljude. On ih je naveo da posumnjaju u Božju reč, i izgube poverenje u Njegovu dobrotu. Zato što je Bog pravde i neuporedivog veličanstva, Sotona ih je naveo da Ga smatraju strogim i nemilostivim. Tako je naveo ljude da mu se pridruže u pobuni protiv Boga i noć prokletstva spustila se na svet.
Zemlju je obavio mrak jer je Bog pogrešno shvaćen. Da bi se mračne senke rasterale, da bi svet mogao da se vrati Bogu, Sotonina sila prevare morala je da bude slomljena. To se nije moglo ostvariti prisilom. Primenjivanje sile suproti se načelima Božje vladavine. On želi jedino službu iz ljubavi, a ljubav ne može da se zapovedi; ona se ne može zadobiti silom ili vlašću. Samo ljubav može probuditi ljubav. Poznavati Boga znači ljubiti Ga. Njegov karakter mora da se pokaže u suprotnosti prema Sotoninom karakteru. Samo jedno Biće u celom svemiru može da ostvari ovo delo. Božju ljubav može da obznani samo Onaj koji poznaje njenu visinu i dubinu. Nad mračnom moći sveta mora granuti Sunce Pravde sa zdravljem »na zracima njegovim«. (Malahija 4,2)
Plan za naše spasenje nije bila naknadna misao, plan načinjen nakon Adamovog pada. On je bio otkrivenje »tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta«. (Rimljanima 16,25) On je otkrivenje načela koja su od večnosti bila temelj Božjeg prestola. Od samog početka Bog Otac i Hristos znali su za Sotonin otpad i čovekov pad izazvan delovanjem prevarne sile otpadnika. Bog nije uzročnik postojanja greha, ali je unapred video njegovo postojanje osiguravajući sredstvo kojim će se suprotstaviti ovoj strašnoj mogućnosti. Njegova ljubav prema svetu bila je tako velika da se On zavetovao da da svog jedinorodnog sina »da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima život večni«. (Jovan 3,16)
Lucifer je rekao: »Više zvezda Božijih, podignuću presto svoj,… izjednačiću se s višnjim.« (Isaija 14, 13. 14) Međutim Hristos »koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči se nađe kao čovek.« (Filibljanima 2, 67)
To je bila dobrovoljna žrtva. Isus je mogao da ostane kraj svoga Oca. On je mogao da zadrži slavu Neba i poštovanje anđela. Međutim, On je izabrao da vrati skriptar u Očeve ruke, i siđe s prestola svemira da bi mogao da donese svetlost onima koji su u mraku i život onima koji ginu.
Pre gotovo dve hiljade godina s Neba, s Božjega prestola, čuo se glas tajanstvenog značenja: »Evo dođoh.« »Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio… Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju tvoju, Bože.« (Jevrejima 10, 5–7) U ovim rečima objavljeno je ispunjenje cilja koji je bio sakriven od večnih vremena. Hristos je bio spreman da poseti naš svet i da se utelovi. On kaže: »Ali si mi telo pripravio.« Da se pojavio u slavi koju je imao zajedno sa Ocem pre postanja sveta, mi ne bismo mogli da podnesemo svetlost Njegovog prisustva. Da bismo je mogli posmatrati a da ne poginemo, otkrivenje Njegove slave bilo je prigušeno. Njegova božanska priroda bila je obavijena ljudskom prirodom – nevidljiva slava bila je u vidljivom ljudskom obliku.
Ovaj veliki cilj bio je nagovešten u slikama i simbolima. Žbun koji je goreo, u kome se Hristos javio Mojsiju, otkrivao je Boga. Simbol izabran da prikaže Božanstvo bio je niski žbun, prividno bez privlačnosti. On je sakrivao Bezgraničnog. Svemilostivi Bog sakrivao je svoju slavu
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
najjednostavnijom slikom, da bi Mojsije mogao da ga posmatra i živi. Tako je i u stubu od oblaka danju i stubu od ognja noću Bog održavao vezu sa Izrailjem, otkrivajući ljudima svoju volju i pružajući im svoju milost. Božja slava bila je prigušena, a Njegovo veličanstvo obavijeno velom, da bi slabi vid ograničenih ljudi mogao to da gleda. Tako je trebalo da Hristos dođe u »poniženom telu« (Filibljanima 3,21) »kao drugi ljudi«. /Filibljanima 2,7/ U očima sveta On nije imao lepote zbog koje bi Ga poželeli; ipak, bio je utelovljeni Bog, svetlost Neba i Zemlje. Njegova slava bila je obavijena velom. Njegova veličina i veličanstvo bili su sakriveni, da bi mogao da se približi tužnim ljudima izloženim iskušenju.
Bog je odredio Mojsiju za Izrael: »I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam.« (2. Mojsijeva 25,8) I On je prebivao u Svetinji, usred svog naroda. Tokom celog njihovog zamornog lutanja kroz pustinju, simbol Njegovog prisustva bio je s njima. Tako je Hristos postavio svoj šator usred našeg ljudskog tabora. On je razapeo svoj šator kraj naših šatora, da bi mogao prebivati među nama i da bi nas upoznao sa svojim božanskim karakterom i životom. »I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.« (Jovan 1,14)
Otkako je Isus došao da prebiva među nama, znamo da Bog poznaje naša iskušenja i saoseća s nama u našim žalostima. Svaki Adamov sin i kći može da shvati da je naš Tvorac prijatelj grešnicima. Jer, u svakoj nauci o milosti, u svakom obećanju radosti, u svakom delu ljubavi, u svakoj božanskoj privlačnoj sili koja se otkrila u Spasiteljevom životu na zemlji, mi vidimo da je »S nama Bog.«
Sotona predstavlja Božji zakon ljubavi kao zakon sebičnosti. On objavljuje da je nama nemoguće da poslušamo Njegova pravila. On okrivljuje Tvorca za pad naših praroditelja i sve patnje koje su nastale, navodeći ljude da Boga smatraju začetnikom greha, patnji i smrti. Isus je trebalo da razotkrije ovu prevaru. Kao jedan od nas, On je trebao da pruži primer poslušnosti. Zato je uzeo na sebe našu prirodu i prošao kroz naša iskustva. »Beše dužan u svemu da bude kao braća.« (Jevrejima 2,17) Ako bismo morali da snosimo bilo što od onoga što Isus nije podneo, Sotona bi na toj pojedinosti prikazao kako je Božja sila za nas nedovljna. Zbog toga je Hristos bio u »svačemu iskušan kao i mi.« (Jevrejima 4, 15) On je podneo svako iskušenje kome smo mi izloženi. On nije upotrebio nikakvu silu koja nije darežljivo ponuđena i nama u svoju korist. Kao čovek, suočio se sa iskušenjem i savladao ga u sili koja mu je data od Boga. On kaže: »Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu.« (Psalam 40,8) Dok je hodio čineći dobro, isceljujući sve koje đavo beše nadvladao, On je jasno ukazivao ljudima na karakter Božjeg zakona i na prirodu svoje službe. Njegov život svedoči da je i nama moguće da na isti način poslušamo Božji zakon.
Svojom ljudskom prirodom Hristos je dodirnuo čovečanstvo; svojom božanskom prirodom bio je povezan s Božjim prestolom. Kao Sin čovečiji dao nam je primer poslušnosti; kao Sin Božji daje nam silu da poslušamo. Hristos je bio taj koji je iz grma na brdu Horiv progovorio Mojsiju govoreći: »JA SAM ONAJ KOJI JESTE… tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: koji JEST, on me posla k vama.« (2. Mojsijeva 3,14) Bio je to zalog Izrailjevog oslobođenja. Kad je došao »kao drugi ljudi« /Filibljanima 2,7/, On se predstavio ka JA SAM. Dete iz Vitlejema, krotiki i ponizni Spasitelj, Bog je koji se »javi u telu«. (1. Timotiju 3,16) A nama kaže: »JA SAM pastir dobri.« »JA SAM put, istina i život.« »Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.« (Jovan 10,11; 6,51; 14,6; Matej 28,18) JA SAM sigurnost svakog obećanja. JA SAM; ne plašite se. »S nama Bog« jemstvo je našeg oslobođenja od greha, sigurnost naše sile da poslušamo zakon Neba.
Ponizivši se da bi uzeo na sebe ljudsku prirodu, Hristos je otkrio karakter suprotan Sotoninom karakteru. međutim, On je sišao još niže na stazi poniženja. »Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.« (Filibljanima 2,8) Kao što je prvosveštenik odlagao svoje prekrasne prvosvešteničke haljine i vršio službu u odeći od belog lana običnog sveštenika, tako je i Hristos uzeo obličje sluge i prineo žrtvu – sam Sveštenik, sam Žrtva. »On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi.« (Isaija 53,5)
Bog je odredio Mojsiju za Izrael: »I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam.« (2. Mojsijeva 25,8) I On je prebivao u Svetinji, usred svog naroda. Tokom celog njihovog zamornog lutanja kroz pustinju, simbol Njegovog prisustva bio je s njima. Tako je Hristos postavio svoj šator usred našeg ljudskog tabora. On je razapeo svoj šator kraj naših šatora, da bi mogao prebivati među nama i da bi nas upoznao sa svojim božanskim karakterom i životom. »I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.« (Jovan 1,14)
Otkako je Isus došao da prebiva među nama, znamo da Bog poznaje naša iskušenja i saoseća s nama u našim žalostima. Svaki Adamov sin i kći može da shvati da je naš Tvorac prijatelj grešnicima. Jer, u svakoj nauci o milosti, u svakom obećanju radosti, u svakom delu ljubavi, u svakoj božanskoj privlačnoj sili koja se otkrila u Spasiteljevom životu na zemlji, mi vidimo da je »S nama Bog.«
Sotona predstavlja Božji zakon ljubavi kao zakon sebičnosti. On objavljuje da je nama nemoguće da poslušamo Njegova pravila. On okrivljuje Tvorca za pad naših praroditelja i sve patnje koje su nastale, navodeći ljude da Boga smatraju začetnikom greha, patnji i smrti. Isus je trebalo da razotkrije ovu prevaru. Kao jedan od nas, On je trebao da pruži primer poslušnosti. Zato je uzeo na sebe našu prirodu i prošao kroz naša iskustva. »Beše dužan u svemu da bude kao braća.« (Jevrejima 2,17) Ako bismo morali da snosimo bilo što od onoga što Isus nije podneo, Sotona bi na toj pojedinosti prikazao kako je Božja sila za nas nedovljna. Zbog toga je Hristos bio u »svačemu iskušan kao i mi.« (Jevrejima 4, 15) On je podneo svako iskušenje kome smo mi izloženi. On nije upotrebio nikakvu silu koja nije darežljivo ponuđena i nama u svoju korist. Kao čovek, suočio se sa iskušenjem i savladao ga u sili koja mu je data od Boga. On kaže: »Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu.« (Psalam 40,8) Dok je hodio čineći dobro, isceljujući sve koje đavo beše nadvladao, On je jasno ukazivao ljudima na karakter Božjeg zakona i na prirodu svoje službe. Njegov život svedoči da je i nama moguće da na isti način poslušamo Božji zakon.
Svojom ljudskom prirodom Hristos je dodirnuo čovečanstvo; svojom božanskom prirodom bio je povezan s Božjim prestolom. Kao Sin čovečiji dao nam je primer poslušnosti; kao Sin Božji daje nam silu da poslušamo. Hristos je bio taj koji je iz grma na brdu Horiv progovorio Mojsiju govoreći: »JA SAM ONAJ KOJI JESTE… tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: koji JEST, on me posla k vama.« (2. Mojsijeva 3,14) Bio je to zalog Izrailjevog oslobođenja. Kad je došao »kao drugi ljudi« /Filibljanima 2,7/, On se predstavio ka JA SAM. Dete iz Vitlejema, krotiki i ponizni Spasitelj, Bog je koji se »javi u telu«. (1. Timotiju 3,16) A nama kaže: »JA SAM pastir dobri.« »JA SAM put, istina i život.« »Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.« (Jovan 10,11; 6,51; 14,6; Matej 28,18) JA SAM sigurnost svakog obećanja. JA SAM; ne plašite se. »S nama Bog« jemstvo je našeg oslobođenja od greha, sigurnost naše sile da poslušamo zakon Neba.
Ponizivši se da bi uzeo na sebe ljudsku prirodu, Hristos je otkrio karakter suprotan Sotoninom karakteru. međutim, On je sišao još niže na stazi poniženja. »Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.« (Filibljanima 2,8) Kao što je prvosveštenik odlagao svoje prekrasne prvosvešteničke haljine i vršio službu u odeći od belog lana običnog sveštenika, tako je i Hristos uzeo obličje sluge i prineo žrtvu – sam Sveštenik, sam Žrtva. »On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi.« (Isaija 53,5)
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Sa Hristom se postupalo onako kako mi zaslužujemo, da bi se s nama postupalo kako On zaslužuje. On je bio osuđen zbog naših greha, u kojima nije imao udela, da bismo mi mogli biti opravdani Njegovom pravdom, u kojoj nemamo udela. Pretrpeo je smrt koja je bila naša, da bismo mogli primiti život koji je bio Njegov. »Ranom njegovom mi se iscelismo.«
Svojim životom i smrću, Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera bila je da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu mi smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikada nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao sa čovečanstvom vezom koja se neće nikada raskinuti. On je povezan s nama kroz svu večnost. »Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao.« (Jovan 3, 16) On Ga je dao ne samo da ponese naše grehe i umre kao naša žrtva; On Ga je palom rodu dao. Da bi nas uverio u nepromenjivost svoje odluke o miru, Bog je dao svog jedinorodnog Sina da postane član ljudske porodice, da zauvek zadrži svoju ljudsku prirodu. To je zalog da će Bog ispuniti svoju reč. »Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu.« /Isaija 5,6/ Bog je usvojio ljudsku prirodu u ličnosti svog Sina i preneo je u najviše Nebo. »Sin čovečji« je taj koji deli presto svemira. »Sin čovečji« je taj čije će ime biti »divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni«. (Isaija 9,6) JA SAM je Posrednik između Boga i čovečanstva, polažući svoje ruke na oboje. On koji je »svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika« ne stidi se nazvati nas braćom. (Jevrejima 7,26; 2,11) U Hristu su međusobno povezane zemaljska i nebeska porodica. Proslavljeni Hristos je naš brat. Nebo je obavijeno ljudskom prirodom, a ljudsko je privijeno nagradi Bezgranične ljubavi.
Bog o svom narodu kaže: »Kamenje u vencu će se podignuti u zemlji njegovoj. Jer koliko će biti dobro njegovo i kolika lepota njegova!« (Zaharija 9,16.17) Uzdizanje spasenih biće večno svedočanstvo o Božjoj milosti. »U vekovima koji idu« On će pokazati »preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom na nama u Hristu Isusu.« »Da se… obznani poglavarstvima i vlastima na nebu mnogorazlična premudrost Božija, po naredbi vekova, koju učini i Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Efescima 2,7; 3,10.11)
Hristovim delom otkupljenja opravdana je Božja vladavina. Svemogući je obznanjen kao Bog ljubavi. Sotonine optužbe su opovrgnute, a njegov karakter razotkriven. Pobuna se ne može ponovo podići. Nikada više greh ne može dospeti u Svemir. Kroz večna vremena svi će biti zaštićeni od otpada. Samopožrtvovnošću ljubavi stanovnici Neba i Zemlje povezani su neraskidivim vezama sa svojim Tvorcem.
Delo otkupljenja biće dovršeno. Na mestu na kome je greh obilovao, Božja milost se još više umnožila. Sama Zemlja, to polje za koje Sotona kaže da pripada njemu, ne samo da će biti izbavljena već će biti i uzvišena. Naš mali svet, pod prokletstvom greha jedina tamna mrlja u Njegovom veličanstvenom stvaranju, biće poštovana više od svih ostalih svetova u Božjem svemiru. Ovde, gde je Božji Sin prebivao u ljudskom telu, gde je Car slave živeo, patio i umro – ovde, kad sve bude On učinio novim, Božja skinija biće s ljudima i »živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov«. (Otkrivenje 21,3) I kroz beskrajne vekove dok spaseni budu hodali u svetlosti samoga Boga, oni će Ga hvaliti za Njegov neizrecivi Dar, za – Emanuila, »S nama Bog.«
laku noc...
Svojim životom i smrću, Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera bila je da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu mi smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikada nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao sa čovečanstvom vezom koja se neće nikada raskinuti. On je povezan s nama kroz svu večnost. »Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao.« (Jovan 3, 16) On Ga je dao ne samo da ponese naše grehe i umre kao naša žrtva; On Ga je palom rodu dao. Da bi nas uverio u nepromenjivost svoje odluke o miru, Bog je dao svog jedinorodnog Sina da postane član ljudske porodice, da zauvek zadrži svoju ljudsku prirodu. To je zalog da će Bog ispuniti svoju reč. »Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu.« /Isaija 5,6/ Bog je usvojio ljudsku prirodu u ličnosti svog Sina i preneo je u najviše Nebo. »Sin čovečji« je taj koji deli presto svemira. »Sin čovečji« je taj čije će ime biti »divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni«. (Isaija 9,6) JA SAM je Posrednik između Boga i čovečanstva, polažući svoje ruke na oboje. On koji je »svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika« ne stidi se nazvati nas braćom. (Jevrejima 7,26; 2,11) U Hristu su međusobno povezane zemaljska i nebeska porodica. Proslavljeni Hristos je naš brat. Nebo je obavijeno ljudskom prirodom, a ljudsko je privijeno nagradi Bezgranične ljubavi.
Bog o svom narodu kaže: »Kamenje u vencu će se podignuti u zemlji njegovoj. Jer koliko će biti dobro njegovo i kolika lepota njegova!« (Zaharija 9,16.17) Uzdizanje spasenih biće večno svedočanstvo o Božjoj milosti. »U vekovima koji idu« On će pokazati »preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom na nama u Hristu Isusu.« »Da se… obznani poglavarstvima i vlastima na nebu mnogorazlična premudrost Božija, po naredbi vekova, koju učini i Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Efescima 2,7; 3,10.11)
Hristovim delom otkupljenja opravdana je Božja vladavina. Svemogući je obznanjen kao Bog ljubavi. Sotonine optužbe su opovrgnute, a njegov karakter razotkriven. Pobuna se ne može ponovo podići. Nikada više greh ne može dospeti u Svemir. Kroz večna vremena svi će biti zaštićeni od otpada. Samopožrtvovnošću ljubavi stanovnici Neba i Zemlje povezani su neraskidivim vezama sa svojim Tvorcem.
Delo otkupljenja biće dovršeno. Na mestu na kome je greh obilovao, Božja milost se još više umnožila. Sama Zemlja, to polje za koje Sotona kaže da pripada njemu, ne samo da će biti izbavljena već će biti i uzvišena. Naš mali svet, pod prokletstvom greha jedina tamna mrlja u Njegovom veličanstvenom stvaranju, biće poštovana više od svih ostalih svetova u Božjem svemiru. Ovde, gde je Božji Sin prebivao u ljudskom telu, gde je Car slave živeo, patio i umro – ovde, kad sve bude On učinio novim, Božja skinija biće s ljudima i »živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov«. (Otkrivenje 21,3) I kroz beskrajne vekove dok spaseni budu hodali u svetlosti samoga Boga, oni će Ga hvaliti za Njegov neizrecivi Dar, za – Emanuila, »S nama Bog.«
laku noc...
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.036
Svi citati su od EGW...
petrovi
Zainteresovan član
- Poruka
- 160
Poslednja izmena:
petrovi
Zainteresovan član
- Poruka
- 160
NAŽALOST, ovde je NEO apsolutno u pravu!Znaci i adam je izveden iz zemlje misirskee bre al lupas pastore moj zabludeli....zato vas i ljudi ne uzimaju za ozbiljno..i ja budala ovde gubim vreme s tobom....
Ali mislim da zbog naivnih ovčica i onih koji ne poznaju dobro Adventizam bi trebao i ti Neo dozvoliti da ti se neko ponekad javi ko želi bolje upoznati Adventiste ili mu nešto nije jasno o Adventizmu.
Jer ako ga se dokopaju VUCI U JAGNJEĆOJ KOŽI, proždraće ga vrlo brzo, jer su neverovatno lukavi.
Evo uzmi primer da sotona uzme ljudsko telo nekog Adventiste, siđe na zemlju i počne poučavati nekog vernika o Adventizmu!
Šta misliš da li će ga ubediti da je ADVENTISTIČKA CRKVA JEDINA ISPRA(V)NA CRKVA NA SVETU ILI NEĆE?
Zato mislim da bi povremeno morali uskakati i RAZOTKRIVATI ADVENTISTIČKI NAUK.
petrovi
Zainteresovan član
- Poruka
- 160
BRAĆO I SESTRE!
Ako želite saznati istinu, onda je morate iskopati.Nije lako doći do istine.
Uzmite pažljivo analizirajte postove pa vidite KO JE PRVI POČEO SA VREĐANJEM I OMALOVAŽAVANJEM!
Da li Adventisti ili oni koji ospravaju Adventizam.
I vodite računa o datumu ispravke posta (poslednja rečenica u dnu posta).
EVO MOŽETE POČETI I OD MENE, AKO ŽELITE.
Pa ćete se uveriti ko su VUKOVI U JAGNJEĆOJ KOŽI !
- stanje
