gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
-
- Popularno:
- Šta za vas predstavlja slava – duhovno...
- Mitrovdan - Krsna slava koja se slavi 8...
- Pokajni kanon.
- Ko bi mogao da zameni Vučića?
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
- Štimac iz svog života precrtao...
- Srbija se menja,lepa Mongolka...
- Skandal u vezi sa izborom za profesora...
- U Hrvatskoj ministar smenio savetnika...
- Stop separatizmu u Vojvodini! Vučević:...
Adventisti sedmog dana
- Začetnik teme gost 306236
- Datum pokretanja
- stanje
Neo, vrlo mi je zao sto si toliko uporan da se boris protiv istine.
Konacno, evo ti dokaza ko je plagijator, pa ucuti ako imalo imas savesti.
Pravoslavlje u papskoj zamci
Pravoslavci danas gledaju na katolicizam mnogo povoljnije nego u prošlosti. U zemljama gde je katolicizam u manjini, i gde katolici zauzimaju pomirljiv stav da bi zadobili uticaj, primec'uje se sve vec'a ravnodušnost u pogledu nauka koje rastavljaju pravoslavne crkve od papske hijerarhije.
Pravoslavni branioci papstva
Sve više preovla?uje mišljenje da nema razlike o važnim pitanjima ili da one nisu tako velike kao što se smatralo, i da samo malo popuštanja od strane pravoslavaca može dovesti do boljih odnosa sa Rimom. Bilo je vreme kada su pravoslavci visoko cenili slobodu savesti, koja je bila skupo plac'ena. Uc(ili su svoju decu da se gnušaju papstva i smatrali su svaku težnju za prijateljstvom sa Rimom neverstvom prema Bogu. Ali, koliko su drukc(ija osec'anja koja se sada ispoljavaju!
Branioci papstva tvrde da je katolic(ka crkva oklevetana, i pravoslavni svet je sklon da prihvati ovakve tvrdnje. Mnogi smatraju da je nepravedno što se današnja rimska crkva procenjuje po strahotama i bezumnosti, koje su obeležavale njenu vlast za vreme vekova neznanja i tame. Oni opravdavaju njenu strašnu okrutnost prikazujuc'i je kao rezultat divljaštva onog vremena i tvrde da je uticaj moderne prosvec'enosti promenio njena osec'anja.
Zar su ovi ljudi zaboravili zahtev Rima na nepogrešivost, koji je ova ponosita vlast isticala u toku osam stotina godina? Daleko od toga da napusti svoj zahtev, ona ga, – u 19. veku – istic(e sa još vec'om odluc(nošc'u nego ikada ranije.
Rim tvrdi da katolic(ka crkva „nije nikada pogrešila niti c'e, prema Svetom pismu, ikada pogrešiti!" Kako se ona onda može odrec'i nac(ela koja su u toku prošlih vekova njome upravljala? Papska crkva nec'e nikada odstupiti od svoga zahteva na nepogrešivost. Ona smatra da je imala pravo u svemu što je uc(inila kad je progonila one koji su odbacili njene dogme. Zar ona ne bi ponovila ista dela kada bi joj se pružila prilika za to? Neka samo budu uklonjena ogranic(enja koja sada postavljaju svetovne vlasti, i neka Rim ponovo zadobije svoju nekadašnju vlast, ubrzo c'e oživeti njegovo nasilje i progonstvo.
Papstvo protiv slobode savesti
Jedan poznati pisac ovako govori o stavu papske vlasti prema slobodi savesti i opasnostima koje naroc(ito prete pravoslavnim zemljama, ako bi ona uspela da sprovede svoje ciljeve.
„Mnogi u pravoslavnim zemljama, a i u Srbiji, smatraju strah od katolicizma za ogranic(enost ili detinjariju. Oni ne vide u karakteru i stavu katolicizma ništa što bi bilo u protivrec(nosti sa našim slobodarskim ustanovama, niti u njegovom jac(anju nalaze išta što bi bilo opasno."
Zato uporedimo najpre neka od glavnih nac(ela srpske državne uprave sa nac(elima katolic(ke crkve.
Ustav Srbije garantuje slobodu savesti. To je nešto najdragocenije i najvažnije. Papa Pije IX je rekao u svojoj poslanici od 15. novembra 1854. godine: „Besmislena i pogrešna uc(enja i prazno naklapanje o odbrani slobode savesti je krajnje pogubna zabluda, – kuga koja njaviše preti jednoj državi." Isti papa u svojoj poslanici od 8. decembra 1864. godine izric(e prokletstvo nad „onima koji brane slobodu savesti i vere kao i nad svima onima koji podupiru mišljenje da crkva ne sme upotrebljavati silu".
Miroljubivi ton Rima u Srbiji nikako ne znac(i promenu duha. Rim je tolerantan kada je nemoc'an. Biskup O'Konor kaže: „Sloboda veroispovesti samo se trpi dok se ne može drukc(ije postupati bez opasnosti po katolic(ki svet."
Nadbiskup Sv. Luja rekao je jednom prilikom: „Krivoverstvo i neverovanje su zloc(ini, i u hrišc'anskim zemljama, kao na primer u Italiji i Španiji, gde je c(itavo stanovništvo katolic(ko i gde je katolic(ka religija bitni deo državnih zakona, oni se kažnjavaju kao svaki drugi prestup".
Svaki kardinal, nadbiskup i biskup u katolic(koj crkvi polaže papi zakletvu vernosti, koja sadrži ove rec(i: „Obec'avem da c'u progoniti svim svojim silama krivoverce, otpadnike, i buntovnike protiv naše gore imenovanog gospodara (pape) ili njegovih pomenutih naslednika i da c'u im se najenergic(nije suprotstavljati."
Papstvo prevarilo i poštene katolike
Istina je da i u rimokatolic(koj crkvi ima pravih hrišc'ana. Hiljade njih služe Bogu prema svetlosti koju imaju. Njima nije dopušteno da c(itaju Božju rec(, i zato ne mogu upoznati istinu. Oni nisu nikada uoc(ili razliku izme?u službe srca i niza uobic(ajenih formi i obreda. Bog gleda sa nežnim saosec'anjem na ove duše koje su odgajane u veri koja je puna obmana i koja ne može zadovoljiti dušu. On c'e uc(initi da zraci svetlosti prodru kroz gustu tamu koja ih okružuje. Otkric'e im istinu kakva je Isusu, i mnogi c'e se još prikljuc(iti njegovom narodu.
Katolicizam kao verski sistem nije ni danas bliži Hristovom jevan?elju nego što je bio ma u kome ranijem odseku svoje istorije. Pravoslavne crkve su u velikoj tami, jer bi inac(e primetile znake vremena. Rimska crkva ima dalekosežne planove. Ona se služi svim sredstvima da proširi svoj uticaj i povec'a svoju silu; ona se priprema za žestoku i odluc(nu borbu da ponovo zadobije prevlast u svetu, da opet uvede progonstvo i da sruši sve što je pravoslavlje sagradilo.
Katolicizam zadobija teren na sve strane. Pogledajte na sve vec'i broj njegovih crkava i kapela u pravoslavnim zemljama. Ovo treba da uznemiri sve one koji cene c(ista nac(ela jevan?elja.
Pravoslavci nesvesni opasnosti
Pravoslavci su stupili u vezu sa papstvom i štite ga. Uc(inili su sporazume i ustupke koji iznena?uju i same katolike, koji to ne mogu da shvate. Zatvaraju oc(i pred pravim karakterom rimske ckrve i opasnostima koje im prete od njene prevlasti. Narod naše zemlje treba da ustane i da se odupre jac(anju ovog najopasneg neprijatelja gra?anskih i verskih sloboda.
Mnogi pravoslavci misle da je katolic(ka religija bez privlac(nosti i da je njeno bogosluženje dosadna i besmislena cermonija. Oni se varaju. Iako je katolicizam osnovan na obmanama, prevara nije sasvim gruba i nevešta. Bogosluženje rimske crkve, svojim ceremonijama, ostavlja najdublji utisak. Njena blistava raskoš i svec(ani obredi oc(aravaju c(ula i uc'utkavaju glas razuma i svesti. Oko je oc(arano. Raskošni hramovi, velic(anstvene procesije, zlatni oltari, dragim kamenjem ukrašeni kovc(ezi sa relikvijama svetaca, odabrane slike, i umetnic(ki kipovi, sve to probu?uje estetsko c(uvstvo. I uho je oc(arano. Muzika je nenadmašiva. Kada zazvuc(e bogati tonovi orgulja, pomešani sa melodijama mnogih glasova, i odjeknu kroz visoke kupole i kolonade velic(anstvenih katedrala, c(ovek se ispunjava strahom i poštovanjem.
Ovaj spoljašnji sjaj, raskoš i ceremonije, koje samo obmanjuju težnju duša opterec'enih grehom, dokaz su unutrašnje pokvarenosti. Hristovoj veri nije potrebna ovakva raskoš da bi joj služila kao preporuka. U svetlosti koja sija sa krsta, pravo hrišc'anstvo izgleda tako c(isto i privlac(no da nikakva spoljašnja ukrašavanja ne mogu povec'ati njegovu pravu vrednost. Krotki i mirni duh, koji je pred Bogom mnogo cenjen, jeste ona sveta lepota.
Konacno, evo ti dokaza ko je plagijator, pa ucuti ako imalo imas savesti.
Pravoslavlje u papskoj zamci
Pravoslavci danas gledaju na katolicizam mnogo povoljnije nego u prošlosti. U zemljama gde je katolicizam u manjini, i gde katolici zauzimaju pomirljiv stav da bi zadobili uticaj, primec'uje se sve vec'a ravnodušnost u pogledu nauka koje rastavljaju pravoslavne crkve od papske hijerarhije.
Pravoslavni branioci papstva
Sve više preovla?uje mišljenje da nema razlike o važnim pitanjima ili da one nisu tako velike kao što se smatralo, i da samo malo popuštanja od strane pravoslavaca može dovesti do boljih odnosa sa Rimom. Bilo je vreme kada su pravoslavci visoko cenili slobodu savesti, koja je bila skupo plac'ena. Uc(ili su svoju decu da se gnušaju papstva i smatrali su svaku težnju za prijateljstvom sa Rimom neverstvom prema Bogu. Ali, koliko su drukc(ija osec'anja koja se sada ispoljavaju!
Branioci papstva tvrde da je katolic(ka crkva oklevetana, i pravoslavni svet je sklon da prihvati ovakve tvrdnje. Mnogi smatraju da je nepravedno što se današnja rimska crkva procenjuje po strahotama i bezumnosti, koje su obeležavale njenu vlast za vreme vekova neznanja i tame. Oni opravdavaju njenu strašnu okrutnost prikazujuc'i je kao rezultat divljaštva onog vremena i tvrde da je uticaj moderne prosvec'enosti promenio njena osec'anja.
Zar su ovi ljudi zaboravili zahtev Rima na nepogrešivost, koji je ova ponosita vlast isticala u toku osam stotina godina? Daleko od toga da napusti svoj zahtev, ona ga, – u 19. veku – istic(e sa još vec'om odluc(nošc'u nego ikada ranije.
Rim tvrdi da katolic(ka crkva „nije nikada pogrešila niti c'e, prema Svetom pismu, ikada pogrešiti!" Kako se ona onda može odrec'i nac(ela koja su u toku prošlih vekova njome upravljala? Papska crkva nec'e nikada odstupiti od svoga zahteva na nepogrešivost. Ona smatra da je imala pravo u svemu što je uc(inila kad je progonila one koji su odbacili njene dogme. Zar ona ne bi ponovila ista dela kada bi joj se pružila prilika za to? Neka samo budu uklonjena ogranic(enja koja sada postavljaju svetovne vlasti, i neka Rim ponovo zadobije svoju nekadašnju vlast, ubrzo c'e oživeti njegovo nasilje i progonstvo.
Papstvo protiv slobode savesti
Jedan poznati pisac ovako govori o stavu papske vlasti prema slobodi savesti i opasnostima koje naroc(ito prete pravoslavnim zemljama, ako bi ona uspela da sprovede svoje ciljeve.
„Mnogi u pravoslavnim zemljama, a i u Srbiji, smatraju strah od katolicizma za ogranic(enost ili detinjariju. Oni ne vide u karakteru i stavu katolicizma ništa što bi bilo u protivrec(nosti sa našim slobodarskim ustanovama, niti u njegovom jac(anju nalaze išta što bi bilo opasno."
Zato uporedimo najpre neka od glavnih nac(ela srpske državne uprave sa nac(elima katolic(ke crkve.
Ustav Srbije garantuje slobodu savesti. To je nešto najdragocenije i najvažnije. Papa Pije IX je rekao u svojoj poslanici od 15. novembra 1854. godine: „Besmislena i pogrešna uc(enja i prazno naklapanje o odbrani slobode savesti je krajnje pogubna zabluda, – kuga koja njaviše preti jednoj državi." Isti papa u svojoj poslanici od 8. decembra 1864. godine izric(e prokletstvo nad „onima koji brane slobodu savesti i vere kao i nad svima onima koji podupiru mišljenje da crkva ne sme upotrebljavati silu".
Miroljubivi ton Rima u Srbiji nikako ne znac(i promenu duha. Rim je tolerantan kada je nemoc'an. Biskup O'Konor kaže: „Sloboda veroispovesti samo se trpi dok se ne može drukc(ije postupati bez opasnosti po katolic(ki svet."
Nadbiskup Sv. Luja rekao je jednom prilikom: „Krivoverstvo i neverovanje su zloc(ini, i u hrišc'anskim zemljama, kao na primer u Italiji i Španiji, gde je c(itavo stanovništvo katolic(ko i gde je katolic(ka religija bitni deo državnih zakona, oni se kažnjavaju kao svaki drugi prestup".
Svaki kardinal, nadbiskup i biskup u katolic(koj crkvi polaže papi zakletvu vernosti, koja sadrži ove rec(i: „Obec'avem da c'u progoniti svim svojim silama krivoverce, otpadnike, i buntovnike protiv naše gore imenovanog gospodara (pape) ili njegovih pomenutih naslednika i da c'u im se najenergic(nije suprotstavljati."
Papstvo prevarilo i poštene katolike
Istina je da i u rimokatolic(koj crkvi ima pravih hrišc'ana. Hiljade njih služe Bogu prema svetlosti koju imaju. Njima nije dopušteno da c(itaju Božju rec(, i zato ne mogu upoznati istinu. Oni nisu nikada uoc(ili razliku izme?u službe srca i niza uobic(ajenih formi i obreda. Bog gleda sa nežnim saosec'anjem na ove duše koje su odgajane u veri koja je puna obmana i koja ne može zadovoljiti dušu. On c'e uc(initi da zraci svetlosti prodru kroz gustu tamu koja ih okružuje. Otkric'e im istinu kakva je Isusu, i mnogi c'e se još prikljuc(iti njegovom narodu.
Katolicizam kao verski sistem nije ni danas bliži Hristovom jevan?elju nego što je bio ma u kome ranijem odseku svoje istorije. Pravoslavne crkve su u velikoj tami, jer bi inac(e primetile znake vremena. Rimska crkva ima dalekosežne planove. Ona se služi svim sredstvima da proširi svoj uticaj i povec'a svoju silu; ona se priprema za žestoku i odluc(nu borbu da ponovo zadobije prevlast u svetu, da opet uvede progonstvo i da sruši sve što je pravoslavlje sagradilo.
Katolicizam zadobija teren na sve strane. Pogledajte na sve vec'i broj njegovih crkava i kapela u pravoslavnim zemljama. Ovo treba da uznemiri sve one koji cene c(ista nac(ela jevan?elja.
Pravoslavci nesvesni opasnosti
Pravoslavci su stupili u vezu sa papstvom i štite ga. Uc(inili su sporazume i ustupke koji iznena?uju i same katolike, koji to ne mogu da shvate. Zatvaraju oc(i pred pravim karakterom rimske ckrve i opasnostima koje im prete od njene prevlasti. Narod naše zemlje treba da ustane i da se odupre jac(anju ovog najopasneg neprijatelja gra?anskih i verskih sloboda.
Mnogi pravoslavci misle da je katolic(ka religija bez privlac(nosti i da je njeno bogosluženje dosadna i besmislena cermonija. Oni se varaju. Iako je katolicizam osnovan na obmanama, prevara nije sasvim gruba i nevešta. Bogosluženje rimske crkve, svojim ceremonijama, ostavlja najdublji utisak. Njena blistava raskoš i svec(ani obredi oc(aravaju c(ula i uc'utkavaju glas razuma i svesti. Oko je oc(arano. Raskošni hramovi, velic(anstvene procesije, zlatni oltari, dragim kamenjem ukrašeni kovc(ezi sa relikvijama svetaca, odabrane slike, i umetnic(ki kipovi, sve to probu?uje estetsko c(uvstvo. I uho je oc(arano. Muzika je nenadmašiva. Kada zazvuc(e bogati tonovi orgulja, pomešani sa melodijama mnogih glasova, i odjeknu kroz visoke kupole i kolonade velic(anstvenih katedrala, c(ovek se ispunjava strahom i poštovanjem.
Ovaj spoljašnji sjaj, raskoš i ceremonije, koje samo obmanjuju težnju duša opterec'enih grehom, dokaz su unutrašnje pokvarenosti. Hristovoj veri nije potrebna ovakva raskoš da bi joj služila kao preporuka. U svetlosti koja sija sa krsta, pravo hrišc'anstvo izgleda tako c(isto i privlac(no da nikakva spoljašnja ukrašavanja ne mogu povec'ati njegovu pravu vrednost. Krotki i mirni duh, koji je pred Bogom mnogo cenjen, jeste ona sveta lepota.
Poslednja izmena:
NASTAVAK:
Živeti samo za ovaj svet
Sjajni stil nije neophodan znak c(istih i uzvišenih misli. Smisao za umetnost i prefinjen ukus c(esto mogu biti i u jednoj zemaljskoj i c(ulnoj duši. Sotona se c(esto time služi da navede ljude da zaborave na potrebe svoje duše, da izgube iz vida buduc'i, vec(ni život, da se odvrate od svoga moc'nog Pomagac(a i da žive iskljuc(ivo za ovaj svet.
Religija puna ceremonija i spoljašnjeg sjaja privlac(na je za nepreporo?eno srce. Raskoš i ceremonije katolic(kog bogosluženja imaju zavodnu, oc(aravajuc'u silu, koja je mnoge prevarila, tako da gledaju na katolic(ku crkvu kao na prava nebeska vrata. Samo oni koji c(vrsto stoje na temeljima istine, c(ija su srca obnovljena Božjim Duhom, zaštic'eni su od njenog uticaja. Hiljade onih koji nemaju živog iskustva sa Hristom bic'e zavedeni da prihvate oblic(je pobožnosti koje je bez ikakve sile. Takva religija je upravo ono što mnogi žele.
Pošto crkva tvrdi da ima pravo da oprašta grehe, mnogi katolici smatraju da mogu slobodno da greše. Ispovest, bez koje crkva ne daje oproštenje, tako?e mnogo pomažu zlu. Onaj koji priklanja svoja koljena pred grešnim c(ovekom, i u ispovesti mu otkriva svoje tajne misli i pobude srca, ponižava svoje ljudsko dostojanstvo i izopac(ava svako plemenito osec'anje svoje duše. Otkrivajuc'i svoje grehe svešteniku, grešnom i smrtnom c(oveku, koji se c(esto odaje pic'u i porocima, c(ovek slabi i kvari svoj karakter.
Njegovo shvatanje o Bogu svedeno je na lik palog c(oveka je tajni izvor iz koga izlaze mnoga zla koja pogane svet i pripremaju ga za konac(no uništenje. Ali, onome koji je popustljiv prema samome sebi ugodnije je da se ispovedi smrtnom c(oveku nego da svoje srce otvori Bogu. Ljudskoj prirodi više odgovara da c(ini pokoru nego da se odrekne greha. Lakše je muc(iti svoje telo koprivama i oštrim lancima nego razapeti telesne želje. Telesno srce više voli da nosi teške okove nego da primi Hristov jaram.
Forma bez suštine
Postoji upadljiva slic(nost izme?u rimske crkve i jevrejske crkve u vreme Hristovog prvog dolaska. Dok su mnogi Jevreji onog vremena tajno gazili svako nac(elo Božjeg zakona, spolja su bili vrlo strogi u pogledu držanja njegovih propisa. Narod su opterec'ivali raznim propisima i predanjima koja su c(inila poslušnost muc(nom i dosadnom. Kao što su neki Jevreji tvrdili da obožavaju zakon, tako i katolici tvrde da obožavaju krst. Oni uzdižu simbol Hristovih muka, a u svome životu se odric(u Onoga koga taj krst predstavlja.
Katolici stavljaju krst na svoje crkve, na oltare i sveštenic(ka odela. Svuda se vide krstovi koji se javno poštuju i uzdižu, ali Hristova nauka je sahranjena pod mnoštvom besmislenih predanja, lažnih tumac(enja i strogih propisa. Hristove rec(i upuc'ene fanatic(nim Jevrejima mogu se još više primeniti na vo?e rimokatolic(ke crkve: „Oni vežu bremena teška za nošenje." (Matej 23, 4).
Savesne duše u krilu katolic(ke crkve stalno strahuju bojec'i se gneva jednog osvetnic(kog Boga, dok mnogi dostojanstvenici ove crkve žive u raskoši i c(ulnim zadovoljstvima.
Slobodno grešite i mrzite Boga
Sotona se stalno trudi da pogrešno predstavi Božji karakter, prirodu greha i pravi ishod velike borbe. Njegove izmišljotine slabe osec'anje obaveze prema božanskom zakonu i dopuštaju ljudima da greše. U isto vreme Sotona im pomaže da gaje pogrešna shvatanja o Bogu, tako da gledaju na Boga više sa strahom i mržnjom nego sa ljubavlju.
Okrutnost, koja je svojstvena njegovom karakteru, Sotona pripisuje Stvoritelju. Ta okrutnost je utelovljena u verskim sistemima i ogleda se u nac(inu bogosluženja. Tako ljudske duše postaju pomrac(ene, i Sotona ih upotrebljava kao svoja oru?a da ratuje protiv Boga. Zbog izopac(enih pojmova o božanskim osobinama, mnogobožac(ki narodi su bili navedeni da veruju da su ljudske žrtve potrebne za sticanje naklonosti božanstva. Tako su poc(injene strašne surovosti od strane idolopoklonstva u raznim njegovim oblicima.
Zloc(ini u „božje" ime
Rimokatolic(ka crkva koja je sjedinila mnogoboštvo sa hrišc'anstvom i slic(no mnogoboštvu pogrešno predstavila Božji karakter, pribegavala je tako?e okrutnim i strašnim postupcima. U vreme prevlasti papskog Rima postojala su razna sredstva za muc(enje, pomoc'u kojih su ljudi bili prinu?avani da se slože sa njegovim naukama. Oni koji se nisu saglasili sa njegovim zahtevima osu?eni su bili na lomac(u. Bilo je mnogo pokolja o kojima se za neke nec'e nikada doznati, dok ne budu otkriveni na dan suda. Dostojanstvenici crkve nauc(ili su od Sotone, svog uc(itelja, da izmisle takva sredstva koja c'e prouzrokovati najvec'e muke, a da pri tome njihove žrtve ipak ostanu u životu. U mnogim sluc(ajevima pakleni postupak se ponavljao do krajnje granice c(ovekove izdržljivosti, sve dok ljudska priroda nije popustila u borbi, a muc(enik pozdravljao smrt kao dragog osloboditelja.
Takav je bio udes onih koji se opirali Rimu. Na svoje pristalice Rim je primenjivao po potrebi strogost bic(a, gladovanje i sve moguc'e telesne kazne. Da bi stekli naklonost neba, pokajnici su, prekršavajuc'i prirodne zakone, kršili Božje zakone. Bili su pouc(avani da raskinu veze koje je Bog dao c(oveku da bi ulepšao i blagoslovio njegov život na zemlji. Po grobljima se nalaze milioni žrtava koje su provele svoje živote u uzaludnom nastojanju da uguše svoje prirodne težnje, da potisnu, kao nešto grešno pred Bogom, sve misli i osec'anja naklonosti prema svojim bližnjima.
Ako želimo da razumemo strašnu Sotoninu surovost, koja je jasno otkrivala vekovima, i to ne me?u onima koji nisu nikada c(uli o Bogu, nego u samoj sredini hrišc'anstva, treba samo da c(itamo istoriju katolic(ke crkve. Pomoc'u svog velikog sistema obmane, knez zla je ostvario svoju nameru kako se on uspeva prerušiti i ostvariti svoj cilj preko vo?a ove crkve, onda možemo bolje da razumemo zašto on ima tako veliku odvratnost prema Bibliji. Onome koji c(ita Bibliju, Bog c'e otkriti svoju milost i ljubav. On c'e videti da Bog ne stavlja na ljude nijedan od ovih teških tereta. Sve što On traži jeste smerno i ponizno srce, skrušen i poslušan duh.
Hristos nam u svome životu nije dao primer da ljudi treba samo da se zatvore u samostane da bi se tako osposobili za nebo. Nikada nije uc(io da ljubav i saosec'anja treba da se ugušuju. Spasiteljevo srce je bilo puno ljubavi. Što se c(ovek više približi moralnom savršenstvu, to su njegova osec'anja jac(a, njegovo zapažanje greha oštrije, a njegovo sauc(ešc'e prema nevoljnima dublje.
Živeti samo za ovaj svet
Sjajni stil nije neophodan znak c(istih i uzvišenih misli. Smisao za umetnost i prefinjen ukus c(esto mogu biti i u jednoj zemaljskoj i c(ulnoj duši. Sotona se c(esto time služi da navede ljude da zaborave na potrebe svoje duše, da izgube iz vida buduc'i, vec(ni život, da se odvrate od svoga moc'nog Pomagac(a i da žive iskljuc(ivo za ovaj svet.
Religija puna ceremonija i spoljašnjeg sjaja privlac(na je za nepreporo?eno srce. Raskoš i ceremonije katolic(kog bogosluženja imaju zavodnu, oc(aravajuc'u silu, koja je mnoge prevarila, tako da gledaju na katolic(ku crkvu kao na prava nebeska vrata. Samo oni koji c(vrsto stoje na temeljima istine, c(ija su srca obnovljena Božjim Duhom, zaštic'eni su od njenog uticaja. Hiljade onih koji nemaju živog iskustva sa Hristom bic'e zavedeni da prihvate oblic(je pobožnosti koje je bez ikakve sile. Takva religija je upravo ono što mnogi žele.
Pošto crkva tvrdi da ima pravo da oprašta grehe, mnogi katolici smatraju da mogu slobodno da greše. Ispovest, bez koje crkva ne daje oproštenje, tako?e mnogo pomažu zlu. Onaj koji priklanja svoja koljena pred grešnim c(ovekom, i u ispovesti mu otkriva svoje tajne misli i pobude srca, ponižava svoje ljudsko dostojanstvo i izopac(ava svako plemenito osec'anje svoje duše. Otkrivajuc'i svoje grehe svešteniku, grešnom i smrtnom c(oveku, koji se c(esto odaje pic'u i porocima, c(ovek slabi i kvari svoj karakter.
Njegovo shvatanje o Bogu svedeno je na lik palog c(oveka je tajni izvor iz koga izlaze mnoga zla koja pogane svet i pripremaju ga za konac(no uništenje. Ali, onome koji je popustljiv prema samome sebi ugodnije je da se ispovedi smrtnom c(oveku nego da svoje srce otvori Bogu. Ljudskoj prirodi više odgovara da c(ini pokoru nego da se odrekne greha. Lakše je muc(iti svoje telo koprivama i oštrim lancima nego razapeti telesne želje. Telesno srce više voli da nosi teške okove nego da primi Hristov jaram.
Forma bez suštine
Postoji upadljiva slic(nost izme?u rimske crkve i jevrejske crkve u vreme Hristovog prvog dolaska. Dok su mnogi Jevreji onog vremena tajno gazili svako nac(elo Božjeg zakona, spolja su bili vrlo strogi u pogledu držanja njegovih propisa. Narod su opterec'ivali raznim propisima i predanjima koja su c(inila poslušnost muc(nom i dosadnom. Kao što su neki Jevreji tvrdili da obožavaju zakon, tako i katolici tvrde da obožavaju krst. Oni uzdižu simbol Hristovih muka, a u svome životu se odric(u Onoga koga taj krst predstavlja.
Katolici stavljaju krst na svoje crkve, na oltare i sveštenic(ka odela. Svuda se vide krstovi koji se javno poštuju i uzdižu, ali Hristova nauka je sahranjena pod mnoštvom besmislenih predanja, lažnih tumac(enja i strogih propisa. Hristove rec(i upuc'ene fanatic(nim Jevrejima mogu se još više primeniti na vo?e rimokatolic(ke crkve: „Oni vežu bremena teška za nošenje." (Matej 23, 4).
Savesne duše u krilu katolic(ke crkve stalno strahuju bojec'i se gneva jednog osvetnic(kog Boga, dok mnogi dostojanstvenici ove crkve žive u raskoši i c(ulnim zadovoljstvima.
Slobodno grešite i mrzite Boga
Sotona se stalno trudi da pogrešno predstavi Božji karakter, prirodu greha i pravi ishod velike borbe. Njegove izmišljotine slabe osec'anje obaveze prema božanskom zakonu i dopuštaju ljudima da greše. U isto vreme Sotona im pomaže da gaje pogrešna shvatanja o Bogu, tako da gledaju na Boga više sa strahom i mržnjom nego sa ljubavlju.
Okrutnost, koja je svojstvena njegovom karakteru, Sotona pripisuje Stvoritelju. Ta okrutnost je utelovljena u verskim sistemima i ogleda se u nac(inu bogosluženja. Tako ljudske duše postaju pomrac(ene, i Sotona ih upotrebljava kao svoja oru?a da ratuje protiv Boga. Zbog izopac(enih pojmova o božanskim osobinama, mnogobožac(ki narodi su bili navedeni da veruju da su ljudske žrtve potrebne za sticanje naklonosti božanstva. Tako su poc(injene strašne surovosti od strane idolopoklonstva u raznim njegovim oblicima.
Zloc(ini u „božje" ime
Rimokatolic(ka crkva koja je sjedinila mnogoboštvo sa hrišc'anstvom i slic(no mnogoboštvu pogrešno predstavila Božji karakter, pribegavala je tako?e okrutnim i strašnim postupcima. U vreme prevlasti papskog Rima postojala su razna sredstva za muc(enje, pomoc'u kojih su ljudi bili prinu?avani da se slože sa njegovim naukama. Oni koji se nisu saglasili sa njegovim zahtevima osu?eni su bili na lomac(u. Bilo je mnogo pokolja o kojima se za neke nec'e nikada doznati, dok ne budu otkriveni na dan suda. Dostojanstvenici crkve nauc(ili su od Sotone, svog uc(itelja, da izmisle takva sredstva koja c'e prouzrokovati najvec'e muke, a da pri tome njihove žrtve ipak ostanu u životu. U mnogim sluc(ajevima pakleni postupak se ponavljao do krajnje granice c(ovekove izdržljivosti, sve dok ljudska priroda nije popustila u borbi, a muc(enik pozdravljao smrt kao dragog osloboditelja.
Takav je bio udes onih koji se opirali Rimu. Na svoje pristalice Rim je primenjivao po potrebi strogost bic(a, gladovanje i sve moguc'e telesne kazne. Da bi stekli naklonost neba, pokajnici su, prekršavajuc'i prirodne zakone, kršili Božje zakone. Bili su pouc(avani da raskinu veze koje je Bog dao c(oveku da bi ulepšao i blagoslovio njegov život na zemlji. Po grobljima se nalaze milioni žrtava koje su provele svoje živote u uzaludnom nastojanju da uguše svoje prirodne težnje, da potisnu, kao nešto grešno pred Bogom, sve misli i osec'anja naklonosti prema svojim bližnjima.
Ako želimo da razumemo strašnu Sotoninu surovost, koja je jasno otkrivala vekovima, i to ne me?u onima koji nisu nikada c(uli o Bogu, nego u samoj sredini hrišc'anstva, treba samo da c(itamo istoriju katolic(ke crkve. Pomoc'u svog velikog sistema obmane, knez zla je ostvario svoju nameru kako se on uspeva prerušiti i ostvariti svoj cilj preko vo?a ove crkve, onda možemo bolje da razumemo zašto on ima tako veliku odvratnost prema Bibliji. Onome koji c(ita Bibliju, Bog c'e otkriti svoju milost i ljubav. On c'e videti da Bog ne stavlja na ljude nijedan od ovih teških tereta. Sve što On traži jeste smerno i ponizno srce, skrušen i poslušan duh.
Hristos nam u svome životu nije dao primer da ljudi treba samo da se zatvore u samostane da bi se tako osposobili za nebo. Nikada nije uc(io da ljubav i saosec'anja treba da se ugušuju. Spasiteljevo srce je bilo puno ljubavi. Što se c(ovek više približi moralnom savršenstvu, to su njegova osec'anja jac(a, njegovo zapažanje greha oštrije, a njegovo sauc(ešc'e prema nevoljnima dublje.
Poslednja izmena:
NASTAVAK:
Isus nije bio inkvizitor
Papa tvrdi da je Hristov zamenik, ali kako se njegov karakter može uporediti sa karakterom našeg Spasitelja? Da li je Hristos ikada osu?ivao ljude na zatvor ili muc(enje zato što ga nisu hteli poštovati kao nebeskog cara? Da li je on ikada zahtevao da se osude na smrt oni koji ga nisu primili? Kad su stanovnici jednog samaric'anskog sela odbili da prime Isusa, apostol Jovan, pun gneva, upitao ga je: »Gospode! Hoc'eš li da rec(emo da oganj si?e s neba i da ih istrebi, kao i Ilija što uc(ini?« Isus je sažaljivo pogledao na svog uc(enika i ukrotio je njegov nemilostiv duh, rekavši: „Sin c(ovec(ji nije došao da pogubi duše c(ovec(je, nego da ih sac(uva." (Luka 9, 54-56) Kakve li razlike izme?u duha koji je pokazao Hristos i duha njegovog samozvanog zamenika?
Vreme se menja, ali ne i papstvo
Rimska crkva se sada prikazuje svetu kao miroljubiva; ona pokušava da opravda izveštaj o svojim surovostima. Obukla se u oblic(je pobožnosti, ali se nije promenila. Svako nac(elo kojim se papstvo rukovodilo u prošlim vekovima postoji i danas. Ono se još uvek drži nauke koja je uvedena u mrac(nom srednjem veku. Neka se niko ne vara! Papstvo, koje su pravoslavci sada spremni da poštuju, je ono isto koje je vladalo svetom u srednjem veku. Ono se odlikuje ohološc'u i drskim zahtevom da vlada nad carevima i knezovima, i prisvaja prava koja ima samo Bog. Njegov duh je isto tako surov i despotski sada kao kad je gazio ljudsku slobodu i predavao na smrt svece Višnjega.
Papstvo je upravo ono što je proroštvo objavilo da c'e biti: otpad poslednjeg vremena. (2. Solunjanima 2, 3-4) Njegov je plan da pokaže prirodu koja c'e najbolje odgovarati njegovom cilju. Ali, pod raznim izgledom kameleona, ono uvek zadržava nepromenljiv otrov zmije. Da li c'e se ova sila, c(ija se istorija u toku hiljadu godina pisala krvlju svetaca, sada priznati kao deo Hristove crkve?
Ne istic(e se bez razloga u pravoslavnim zemljama da se sada katolicizam ne razlikuje toliko od pravoslavlja kao u ranijim vremenima. Dogodila se promena, ali ne u papstvu. Katolicizam je, u stvari, vrlo slic(an današnjem pravoslavlju, zato što se ono veoma izopac(io od vremena kada je bilo odano Biblijskim istinama.
Zamka za pravoslavlje
Pošto pravoslavne crkve traže naklonost sveta, njihove oc(i zaslepljuje lažno c(ovekoljublje. Zašto ne bi bilo dobro, govore one, da se veruje da iz svakoga zla može izac'i dobro? I, kao neizostavna posledica toga, one napokon poc(inju da zakljuc(uju da iz svakog dobrog izlazi zlo. Umesto da brane veru „koja je jednom data svetima", oni se sada gotovo izvinjavaju pred Rimom zbog svog nepovoljnog mišljenja o njemu i mole za oproštenje zbog svoje slepe revnosti.
Veliki broj ljudi, c(ak i onih koji nemaju povoljno mišljenje o papstvu, ne boje se njegove sile i uticaja. Mnogi istic(u da je duhovna i moralna tama, koja je vladala za vreme srednjeg veka, povoljno uticala na širenje njegovih dogmi, njegovih sujeverja i ugnjetavanja, i da vec'a prosvec'enost novoga doba, sveopšta raširenost znanja i sve vec'a sloboda u verskim stvarima c(ine nemoguc'im da ponovo zavlada netrpeljivost i tiranija. Sama pomisao da bi se ovakvo stanje moglo opet vratiti izlaže se podsmehu. Istina je da ovom pokoljenju svetli velika duhovna, moralna i verska svetlost. Sa otvorenih stranica svete Božje rec(i izliva se na zemlju nebeska svetlost. Ali ne treba zaboraviti da što je vec'a svetlost, to je vec'a i tama onih koji je izopac(uju ili odbacuju.
Prouc(avanje Biblije uz molitvu pokazalo bi pravoslavcima pravi karakter papstva, i to bi uc(inilo da se zgražaju nad njim i da ga izbegavaju. Ali mnogi se smatraju tako mudrima da ne osec'aju potrebu da ponizno traže od Boga da ih vodi u istinu. Iako se hvale svojom prosvec'enošc'u, ipak ne poznaju ni Svetog pisma ni sile Božje. Želec'i da nec(im umire svoju savest, oni traže ono što je najmanje duhovno i što iziskuje najmanje poniženja. Ono što oni žele jeste da zaborave Boga, ali da izgleda kao da ga se još sec'aju.
Papstvo je vrlo pogodno da zadovolji želje takvih ljudi. Ono odgovara težnjama dveju grupa ljudi koji obuhvataju skoro ceo svet: 1) onima koji žele da budu spaseni svojim lic(nim zaslugama i 2) onima koji hoc'e da budu spaseni u svojim gresima! Tu je tajna njegove moc'i.
Istorija dokazuje da je vreme velike duhovne tame bilo povoljno za uspeh papstva. Ali buduc'nost c'e pokazati da je vreme velike duhovne svetlosti isto tako povoljno za njegov uspeh. U prošlim vekovima, kada su ljudi bili bez Božje Rec(i i bez poznavanja njegove istine, njihove oc(i su bile zaslepljene, i hiljade njih su pali u mreže, jer nisu videli zamke koje su im bile postavljene. U ovome pokoljenju ima mnogo njih c(ije su oc(i zaslepljene bljeskom ljudskih teorija i lažnim znanjem. Oni ne opažaju zamku, i padaju u nju kao da su zaslepljeni. Bog hoc'e da umne sposobnosti smatramo Stvoriteljevim darom i da ih upotrebljavamo u službi pravde i istine.
Ali kada se gaje oholost i c(astoljublje, i kad ljudi uzdižu svoje lic(ne teorije iznad Božje rec(i, onda razum može da uc(ini vec'u štetu nego neznanje. Tako c'e se lažna nauka našeg doba, koja potkopava veru u Bibliju, pokazati vrlo uspešna u pripremanju puta za prihvatanje papstva, sa svim njegovim privlac(nim ceremonijama, kao što je ogranic(avanje znanja u srednjem veku doprinelo njegovom uzdizanju.
U pokretima koji se razvijaju u naše vreme u Republici Srbiji, a koji nastoje da ustanove da crkveni obic(aji dobiju potporu države, pravoslavci idu stopama katolika. Šta više, oni otvaraju vrata papstvu da bi ono u pravoslavnoj Srbiji zadobilo vrhovnu vlast.
Zavet poslušnosti Rimu
Rimska crkva, sa svojim ograncima po celom svetu, sac(injava ogromnu organizaciju, koja se nalazi pod nadzorom papske stolice i treba da služi njenom interesu. Milioni njenih c(lanova u svim zemljama sveta pouc(avaju se da su dužni da pokažu podanic(ku pokornost papi. Ma kojoj narodnosti pripadali i ma kakav bio oblik njihove vlade, oni treba da smatraju autotritet crkve vec'im od svakog drugog. Iako se zaklinju državi na vernost, ipak iznad svega stoji zavet poslušnosti Rimu, koji ih osloba?a svake obaveze koja nije u saglasnosti sa interesima Rima.
Istorija nam svedoc(i o veštim i upornim naporima papstva da se uvuc(e u poslove država i, zadobivši oslonac, da radi na ostvarenju svojih ciljeva, c(ak po ceni propasti princ(eva i naroda. Godine 1204. godine papa Inocentije III je iznudio od Petra II, kralja Aragonskog, da položi ovu neobic(nu zakletvu. „Ja, Petar, car Aragonski, priznajem i obec'avam mome gospodaru, papi Inocentiju, njegovim katolic(kim naslednicima i rimskoj crkvi stalnu vernost i poslušnost. verno c'u c(uvati svoje carstvo u poslušnosti prema njemu, skupocenu veru c'u braniti, a krivoversku pokvarenost goniti." Ovo se slaže sa tvrdnjama u pogledu moc'i rimskog prvosveštenika da on ima „zakonsko pravo da obara careve" i da „može da oslobodi podanike od njihove zakletve vernosti prema nepravednim vladarima."
Svi (grešni) putevi zaista vode u Rim
Neka se ne zaboravi da se Rim hvali upravo time što se nikada ne menja. Principi Grgura VII i Inocentija III su još uvek principi rimokatlic(ke crkve. Kada bi imala silu, crkva bi te principe sprovodila istom energijom kojoj je to c(inila u prošlim vekovima. Pravoslavci malo znaju šta rade kada prihvataju pomoc' Rima. Dok oni gledaju da postignu svoj cilj, Rim teži da uc(vrsti svoju silu da bi povratio svoju izgubljenu vlast. Neka Srbija usvoji princip po kome crkva može da kontroliše državu; neka se verski propisi namec'u od strane gra?anskih zakona; ukratko, neka autoritet crkve i države ima vlast nad savešc'u i pobeda Rima u ovoj zemlji bic'e osigurana.
Božja rec( je upozorila na neposrednu opasnost koja se približava; ako se ova opomena odbaci, pravoslavna Srbija c'e iskusiti kakve su stvarne namere Rima, ali onda c'e biti prekasno da se izbegne njegova zamka. Moc' Rima neprimetno raste. Njegova uc(enja imaju veliki uticaj na zakonodavne skupštine, na crkve i na ljudska srca. On podiže svoje visoke i ogromne gra?evine, u c(ijim c'e se tajnim podzemnim prostorijama ponoviti njegova pre?ašnja progonstva. Tajno i neprimetno uc(vršc'uje on svoje snage da bi ostvario svoje ciljeve i izvršio napad kad do?e odluc(ni c(as. Sve što on želi jeste da ima pogodniji položaj, a taj mu se vec' pruža. Mi c'emo uskoro videti i osetiti šta je namera Rima. Ko bude hteo da veruje i da bude poslušan Božjim rec(ima, navuc'i c'e time na sebe ruganje i progonstvo.
Autor: Marko Brankovic'
Ovaj tekst nalazi se u knjizi: Elen Vajt, Velika borba, str, 455-470)
Isus nije bio inkvizitor
Papa tvrdi da je Hristov zamenik, ali kako se njegov karakter može uporediti sa karakterom našeg Spasitelja? Da li je Hristos ikada osu?ivao ljude na zatvor ili muc(enje zato što ga nisu hteli poštovati kao nebeskog cara? Da li je on ikada zahtevao da se osude na smrt oni koji ga nisu primili? Kad su stanovnici jednog samaric'anskog sela odbili da prime Isusa, apostol Jovan, pun gneva, upitao ga je: »Gospode! Hoc'eš li da rec(emo da oganj si?e s neba i da ih istrebi, kao i Ilija što uc(ini?« Isus je sažaljivo pogledao na svog uc(enika i ukrotio je njegov nemilostiv duh, rekavši: „Sin c(ovec(ji nije došao da pogubi duše c(ovec(je, nego da ih sac(uva." (Luka 9, 54-56) Kakve li razlike izme?u duha koji je pokazao Hristos i duha njegovog samozvanog zamenika?
Vreme se menja, ali ne i papstvo
Rimska crkva se sada prikazuje svetu kao miroljubiva; ona pokušava da opravda izveštaj o svojim surovostima. Obukla se u oblic(je pobožnosti, ali se nije promenila. Svako nac(elo kojim se papstvo rukovodilo u prošlim vekovima postoji i danas. Ono se još uvek drži nauke koja je uvedena u mrac(nom srednjem veku. Neka se niko ne vara! Papstvo, koje su pravoslavci sada spremni da poštuju, je ono isto koje je vladalo svetom u srednjem veku. Ono se odlikuje ohološc'u i drskim zahtevom da vlada nad carevima i knezovima, i prisvaja prava koja ima samo Bog. Njegov duh je isto tako surov i despotski sada kao kad je gazio ljudsku slobodu i predavao na smrt svece Višnjega.
Papstvo je upravo ono što je proroštvo objavilo da c'e biti: otpad poslednjeg vremena. (2. Solunjanima 2, 3-4) Njegov je plan da pokaže prirodu koja c'e najbolje odgovarati njegovom cilju. Ali, pod raznim izgledom kameleona, ono uvek zadržava nepromenljiv otrov zmije. Da li c'e se ova sila, c(ija se istorija u toku hiljadu godina pisala krvlju svetaca, sada priznati kao deo Hristove crkve?
Ne istic(e se bez razloga u pravoslavnim zemljama da se sada katolicizam ne razlikuje toliko od pravoslavlja kao u ranijim vremenima. Dogodila se promena, ali ne u papstvu. Katolicizam je, u stvari, vrlo slic(an današnjem pravoslavlju, zato što se ono veoma izopac(io od vremena kada je bilo odano Biblijskim istinama.
Zamka za pravoslavlje
Pošto pravoslavne crkve traže naklonost sveta, njihove oc(i zaslepljuje lažno c(ovekoljublje. Zašto ne bi bilo dobro, govore one, da se veruje da iz svakoga zla može izac'i dobro? I, kao neizostavna posledica toga, one napokon poc(inju da zakljuc(uju da iz svakog dobrog izlazi zlo. Umesto da brane veru „koja je jednom data svetima", oni se sada gotovo izvinjavaju pred Rimom zbog svog nepovoljnog mišljenja o njemu i mole za oproštenje zbog svoje slepe revnosti.
Veliki broj ljudi, c(ak i onih koji nemaju povoljno mišljenje o papstvu, ne boje se njegove sile i uticaja. Mnogi istic(u da je duhovna i moralna tama, koja je vladala za vreme srednjeg veka, povoljno uticala na širenje njegovih dogmi, njegovih sujeverja i ugnjetavanja, i da vec'a prosvec'enost novoga doba, sveopšta raširenost znanja i sve vec'a sloboda u verskim stvarima c(ine nemoguc'im da ponovo zavlada netrpeljivost i tiranija. Sama pomisao da bi se ovakvo stanje moglo opet vratiti izlaže se podsmehu. Istina je da ovom pokoljenju svetli velika duhovna, moralna i verska svetlost. Sa otvorenih stranica svete Božje rec(i izliva se na zemlju nebeska svetlost. Ali ne treba zaboraviti da što je vec'a svetlost, to je vec'a i tama onih koji je izopac(uju ili odbacuju.
Prouc(avanje Biblije uz molitvu pokazalo bi pravoslavcima pravi karakter papstva, i to bi uc(inilo da se zgražaju nad njim i da ga izbegavaju. Ali mnogi se smatraju tako mudrima da ne osec'aju potrebu da ponizno traže od Boga da ih vodi u istinu. Iako se hvale svojom prosvec'enošc'u, ipak ne poznaju ni Svetog pisma ni sile Božje. Želec'i da nec(im umire svoju savest, oni traže ono što je najmanje duhovno i što iziskuje najmanje poniženja. Ono što oni žele jeste da zaborave Boga, ali da izgleda kao da ga se još sec'aju.
Papstvo je vrlo pogodno da zadovolji želje takvih ljudi. Ono odgovara težnjama dveju grupa ljudi koji obuhvataju skoro ceo svet: 1) onima koji žele da budu spaseni svojim lic(nim zaslugama i 2) onima koji hoc'e da budu spaseni u svojim gresima! Tu je tajna njegove moc'i.
Istorija dokazuje da je vreme velike duhovne tame bilo povoljno za uspeh papstva. Ali buduc'nost c'e pokazati da je vreme velike duhovne svetlosti isto tako povoljno za njegov uspeh. U prošlim vekovima, kada su ljudi bili bez Božje Rec(i i bez poznavanja njegove istine, njihove oc(i su bile zaslepljene, i hiljade njih su pali u mreže, jer nisu videli zamke koje su im bile postavljene. U ovome pokoljenju ima mnogo njih c(ije su oc(i zaslepljene bljeskom ljudskih teorija i lažnim znanjem. Oni ne opažaju zamku, i padaju u nju kao da su zaslepljeni. Bog hoc'e da umne sposobnosti smatramo Stvoriteljevim darom i da ih upotrebljavamo u službi pravde i istine.
Ali kada se gaje oholost i c(astoljublje, i kad ljudi uzdižu svoje lic(ne teorije iznad Božje rec(i, onda razum može da uc(ini vec'u štetu nego neznanje. Tako c'e se lažna nauka našeg doba, koja potkopava veru u Bibliju, pokazati vrlo uspešna u pripremanju puta za prihvatanje papstva, sa svim njegovim privlac(nim ceremonijama, kao što je ogranic(avanje znanja u srednjem veku doprinelo njegovom uzdizanju.
U pokretima koji se razvijaju u naše vreme u Republici Srbiji, a koji nastoje da ustanove da crkveni obic(aji dobiju potporu države, pravoslavci idu stopama katolika. Šta više, oni otvaraju vrata papstvu da bi ono u pravoslavnoj Srbiji zadobilo vrhovnu vlast.
Zavet poslušnosti Rimu
Rimska crkva, sa svojim ograncima po celom svetu, sac(injava ogromnu organizaciju, koja se nalazi pod nadzorom papske stolice i treba da služi njenom interesu. Milioni njenih c(lanova u svim zemljama sveta pouc(avaju se da su dužni da pokažu podanic(ku pokornost papi. Ma kojoj narodnosti pripadali i ma kakav bio oblik njihove vlade, oni treba da smatraju autotritet crkve vec'im od svakog drugog. Iako se zaklinju državi na vernost, ipak iznad svega stoji zavet poslušnosti Rimu, koji ih osloba?a svake obaveze koja nije u saglasnosti sa interesima Rima.
Istorija nam svedoc(i o veštim i upornim naporima papstva da se uvuc(e u poslove država i, zadobivši oslonac, da radi na ostvarenju svojih ciljeva, c(ak po ceni propasti princ(eva i naroda. Godine 1204. godine papa Inocentije III je iznudio od Petra II, kralja Aragonskog, da položi ovu neobic(nu zakletvu. „Ja, Petar, car Aragonski, priznajem i obec'avam mome gospodaru, papi Inocentiju, njegovim katolic(kim naslednicima i rimskoj crkvi stalnu vernost i poslušnost. verno c'u c(uvati svoje carstvo u poslušnosti prema njemu, skupocenu veru c'u braniti, a krivoversku pokvarenost goniti." Ovo se slaže sa tvrdnjama u pogledu moc'i rimskog prvosveštenika da on ima „zakonsko pravo da obara careve" i da „može da oslobodi podanike od njihove zakletve vernosti prema nepravednim vladarima."
Svi (grešni) putevi zaista vode u Rim
Neka se ne zaboravi da se Rim hvali upravo time što se nikada ne menja. Principi Grgura VII i Inocentija III su još uvek principi rimokatlic(ke crkve. Kada bi imala silu, crkva bi te principe sprovodila istom energijom kojoj je to c(inila u prošlim vekovima. Pravoslavci malo znaju šta rade kada prihvataju pomoc' Rima. Dok oni gledaju da postignu svoj cilj, Rim teži da uc(vrsti svoju silu da bi povratio svoju izgubljenu vlast. Neka Srbija usvoji princip po kome crkva može da kontroliše državu; neka se verski propisi namec'u od strane gra?anskih zakona; ukratko, neka autoritet crkve i države ima vlast nad savešc'u i pobeda Rima u ovoj zemlji bic'e osigurana.
Božja rec( je upozorila na neposrednu opasnost koja se približava; ako se ova opomena odbaci, pravoslavna Srbija c'e iskusiti kakve su stvarne namere Rima, ali onda c'e biti prekasno da se izbegne njegova zamka. Moc' Rima neprimetno raste. Njegova uc(enja imaju veliki uticaj na zakonodavne skupštine, na crkve i na ljudska srca. On podiže svoje visoke i ogromne gra?evine, u c(ijim c'e se tajnim podzemnim prostorijama ponoviti njegova pre?ašnja progonstva. Tajno i neprimetno uc(vršc'uje on svoje snage da bi ostvario svoje ciljeve i izvršio napad kad do?e odluc(ni c(as. Sve što on želi jeste da ima pogodniji položaj, a taj mu se vec' pruža. Mi c'emo uskoro videti i osetiti šta je namera Rima. Ko bude hteo da veruje i da bude poslušan Božjim rec(ima, navuc'i c'e time na sebe ruganje i progonstvo.
Autor: Marko Brankovic'
Ovaj tekst nalazi se u knjizi: Elen Vajt, Velika borba, str, 455-470)
Poslednja izmena:
ixtis
Aktivan član
- Poruka
- 1.224
Zar ti zaista misliš da je neko toliko dokon pa da čita te tvoje copy-past tekstove!?Postovanje draga braci pravoslavci,
eto s aovim sve sam vam prilozi sto vam je potrebnmo da ispitate da li su informacije koje sam objavio istinite.
Brat SDG vam je ves prilocio originalni tekast Elene Vajt pod naslovoma, NAMERE PAPSTVA
DAKLE, TU VAM JE ONO STO JE, I KAKO JE. ELEN VAJT NAPISALA.
U tekstu Marka Brankovica koga sam sada postirao o tri dela ili tri posta, tacno se nalazi sta je Marko od Eleninog teksta uzeo a sta je odbacio.
Ko god zeli da provgeri, sda imate sve pa neka izvoli.
Nadam se da ste najzad shvatili ko je plagijatopr?
Isto tako time je nepobidno dokazano da elita pravoslavna visoko ceni dela Elene Vajt.
Kritukuju ih samo oni koji ih nisu citali i nemaju pojma sta je ona napisala.
Zelim vam dobar uspeh u daljnjem iztrazivanju
eto s aovim sve sam vam prilozi sto vam je potrebnmo da ispitate da li su informacije koje sam objavio istinite.
Brat SDG vam je ves prilocio originalni tekast Elene Vajt pod naslovoma, NAMERE PAPSTVA
DAKLE, TU VAM JE ONO STO JE, I KAKO JE. ELEN VAJT NAPISALA.
U tekstu Marka Brankovica koga sam sada postirao o tri dela ili tri posta, tacno se nalazi sta je Marko od Eleninog teksta uzeo a sta je odbacio.
Ko god zeli da provgeri, sda imate sve pa neka izvoli.
Nadam se da ste najzad shvatili ko je plagijatopr?
Isto tako time je nepobidno dokazano da elita pravoslavna visoko ceni dela Elene Vajt.
Kritukuju ih samo oni koji ih nisu citali i nemaju pojma sta je ona napisala.
Zelim vam dobar uspeh u daljnjem iztrazivanju
Da je tekst dugacak to je istina.
Da ga mnogi od vas nece procitati i to je moguce, ali oni koji zele da znaju da li smo po tom pitanju izneli istinu, procitace ga.
Isto tako ja sam najvaznije istakao bojam pa ako neko samo to procita, ato ce mu uzeti minut ili dva, vec moze ustanoviti sta je istina a sta nije.
Trece, na mestu je sto me kritikusej za to sto sam postavio toliko obiman teks, primam ukor.
Ali, da li biste bili zadovoljniji da vam ja svojim recima u nekoliko recenica kazem o cemu je rec,
a vi na to kao NEO da kazet to su cektaske lazi.
Procitajte tekst Elene Vajt u originalu, i originalno i doslovno ono sto je Marko Brankovic prisvojio od njenoga teksta.
Kada to ucinite uveren sam da cete i vi biti uvereni kao i ja sto sam.
Sve najbolje
gost 306236
Aktivan član
- Poruka
- 1.734
Jovan 5,18. И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
Isus je BOG i ima prava da radi sta hoce sa subotom!
19. А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20. Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
gost 306236
Aktivan član
- Poruka
- 1.734
Dela apostolska – svojevrsna istorija rane Crkve – opisujući Pavlova putovanja i naučavanja na nekoliko mesta spominje Pavlove „subotnje susrete“ sa Jevrejima. Kakva su to okupljanja bila i ko se tamo okupljao (jesu li možda hrišćani) neka svako sam zaključi.
Dj 13,14 – Subota u sinagogi u Antiohiji pizidijskoj. Pavle govori Jevrejima i na kraju ga pozivaju da govori i sledeće subote.
Dj 13,44 – Sledeća subota u istoj sinagogi. Okupljeni Jevreji psovkama se suprotstavljaju Pavlovu govoru. Na kraju Pavla i Barnabu izbacuju iz toga kraja. Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Dj 16,13 – Subota u Filipima. Pavle govori okupljenim ženama izvan grada. Samo jedna bogobojazna žena, imenom Lidija, prihvata Pavlovo naučavanje i krsti se. Nekoliko dana kasnije Pavla i Silu izudaraše i baciše u tamnicu. Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Dj 17,2 – Pavle u Solunu. Tri subote zaredom Pavle u sinagogi raspravlja sa Jevrejima na temelju Pisma. Jevreji na to unajmiše lokalne bandite da uhvate Pavla i Silu kako bi ih „izveli pred narod“ (pred narod se izvodilo kako bi se nekoga kamenovalo). Ne nađoše ih, te Pavle i Sila pod okriljem noći pobegoše u Bereju. Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Dj 18,4 – Pavle u Korintu. Svake subote raspravlja u sinagogi i uverava Jevreje i Grke. Reakcija Jevreja na ova Pavlova uveravanja bilo je protivljenje i huljenje, na što im Pavle reče: "Krv vaša na glave vaše! Ja sam nedužan. Od sada idem k poganima." Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Ovaj citat iz Dj 18,4 zadnje je spominjanje subote u Delima apostolskim. Nakon toga Pavle putuje, naučava, osniva nove zajednice, učvršćuje postojeće, i nigde subote. Međutim, u tim susretanjima i sastajanjima s hrišćanima nalazimo baš prvi dan, Dj 20,7: "U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, ...."
Da zaključimo. Pavlova subotnja okupljanja završavala su tako da je Pavle ili dobijao batine ili bežao da ne dobije batine. S hrišćanima se Pavle na lomljenje hleba (euharistiju) sastajao u prvi dan sedmice.
Dj 13,14 – Subota u sinagogi u Antiohiji pizidijskoj. Pavle govori Jevrejima i na kraju ga pozivaju da govori i sledeće subote.
Dj 13,44 – Sledeća subota u istoj sinagogi. Okupljeni Jevreji psovkama se suprotstavljaju Pavlovu govoru. Na kraju Pavla i Barnabu izbacuju iz toga kraja. Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Dj 16,13 – Subota u Filipima. Pavle govori okupljenim ženama izvan grada. Samo jedna bogobojazna žena, imenom Lidija, prihvata Pavlovo naučavanje i krsti se. Nekoliko dana kasnije Pavla i Silu izudaraše i baciše u tamnicu. Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Dj 17,2 – Pavle u Solunu. Tri subote zaredom Pavle u sinagogi raspravlja sa Jevrejima na temelju Pisma. Jevreji na to unajmiše lokalne bandite da uhvate Pavla i Silu kako bi ih „izveli pred narod“ (pred narod se izvodilo kako bi se nekoga kamenovalo). Ne nađoše ih, te Pavle i Sila pod okriljem noći pobegoše u Bereju. Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Dj 18,4 – Pavle u Korintu. Svake subote raspravlja u sinagogi i uverava Jevreje i Grke. Reakcija Jevreja na ova Pavlova uveravanja bilo je protivljenje i huljenje, na što im Pavle reče: "Krv vaša na glave vaše! Ja sam nedužan. Od sada idem k poganima." Jesu li ovo bila okupljanja hrišćana u subotu???
Ovaj citat iz Dj 18,4 zadnje je spominjanje subote u Delima apostolskim. Nakon toga Pavle putuje, naučava, osniva nove zajednice, učvršćuje postojeće, i nigde subote. Međutim, u tim susretanjima i sastajanjima s hrišćanima nalazimo baš prvi dan, Dj 20,7: "U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, ...."
Da zaključimo. Pavlova subotnja okupljanja završavala su tako da je Pavle ili dobijao batine ili bežao da ne dobije batine. S hrišćanima se Pavle na lomljenje hleba (euharistiju) sastajao u prvi dan sedmice.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Sto kazes. Uzmes samo delove biblije koji ti odgovaraju a oni sto ne odgovaraju jednostavno ignorises?
Kako se zove ta metoda???
Hriscanske metode prevare?
A sta je sa time da u pismu pise da je Isus dosao da bude potpuni covek.
Poslusan zakonu da bi bio savrseni covek.
Gal 4:4 A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rodjen od žene i pokoren zakonu,
Dosao da bude poslusan do same smrti.
Phil 2:8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
Jer Adam je pogresio i savrseni Adam Isus nas iskupio.
1.Kor 15:47 Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
Sta je sa time sto pise da nam je on primer u svemu?
Kako moze kada radi sta hoce?
Mi nismo bogovi.
Isus je bio savrseni covek u svemu poslusan radi naseg primera i spasenja.
Da bi nam dao primer kako da pobedimo i mi.
Eph 4:13 Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
Ko ovo nezna sto kaze Bozja rec onda se pitam koje vere je taj?
Hriscanske nije.
A ko kaze da je hriscanin a ignorise ovako nesto i govori protiv, huli na Boga.
Kako se zove ta metoda???
Hriscanske metode prevare?
A sta je sa time da u pismu pise da je Isus dosao da bude potpuni covek.
Poslusan zakonu da bi bio savrseni covek.
Gal 4:4 A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rodjen od žene i pokoren zakonu,
Dosao da bude poslusan do same smrti.
Phil 2:8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
Jer Adam je pogresio i savrseni Adam Isus nas iskupio.
1.Kor 15:47 Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
Sta je sa time sto pise da nam je on primer u svemu?
Kako moze kada radi sta hoce?
Mi nismo bogovi.
Isus je bio savrseni covek u svemu poslusan radi naseg primera i spasenja.
Da bi nam dao primer kako da pobedimo i mi.
Eph 4:13 Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
Ko ovo nezna sto kaze Bozja rec onda se pitam koje vere je taj?
Hriscanske nije.
A ko kaze da je hriscanin a ignorise ovako nesto i govori protiv, huli na Boga.
Poslednja izmena:
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Isus kao gospodar i stvoritelj subote zna kako se ona svetkuje...
Isus ne kaze da subota nije potrebna.
Nego kaze kako se ona svetkuje.
Valja u subotu dobro ciniti.
Isus ne kaze da subota nije potrebna.
Nego kaze kako se ona svetkuje.
Valja u subotu dobro ciniti.
Poslednja izmena:
Dobro jutro brate Emanuilo,
Zar ti nemas ni reci da kazes o pravoslavcima koji su plagirali dela Elene Vasjt?
Vidis, ja ih ne osudjujem, vec smatram ih za vrlo mudre i inteligentne ljude,
koji znaju da procene prave duhovne vrednosti.
To je dokaz da dela Elene Vajt zaista vrede, i svi pravoslavni svestenici bi ih upotrebili samo kad bi smeli.
Ja bih ti predlozi da procitas makar neke od njenih knjiga kao sto su:
Velika borba, Ceznja vekova, Vaspitanje, Saveti ozivotu i ishrani i Put Hristu.
Sve najbolje
Zar ti nemas ni reci da kazes o pravoslavcima koji su plagirali dela Elene Vasjt?
Vidis, ja ih ne osudjujem, vec smatram ih za vrlo mudre i inteligentne ljude,
koji znaju da procene prave duhovne vrednosti.
To je dokaz da dela Elene Vajt zaista vrede, i svi pravoslavni svestenici bi ih upotrebili samo kad bi smeli.
Ja bih ti predlozi da procitas makar neke od njenih knjiga kao sto su:
Velika borba, Ceznja vekova, Vaspitanje, Saveti ozivotu i ishrani i Put Hristu.
Sve najbolje
Iznenadjujuce je da ni8ko, a posebno oni koji su me osudjivali da sam izneo sektaske neistine,
ne javljaju se. Da li ste napravili uporednjenje Poglavlja iz Velike borbe i prvog poglavlja knjige
Marka Brankovica pod naslovom, Pravoslavlje u papskoj zamci?
Sta kazete za clanak o carigrdskom patrijarhu?
ne javljaju se. Da li ste napravili uporednjenje Poglavlja iz Velike borbe i prvog poglavlja knjige
Marka Brankovica pod naslovom, Pravoslavlje u papskoj zamci?
Sta kazete za clanak o carigrdskom patrijarhu?
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
pa na pravoslavnom bogoslovskom fakultetu se citaju dela svih konfeisija,ukljucujuci i dela jehovista,adventista,katolika i ostalih sekti...niko nije ni rekao da sve sto je napisala elen vajt je lose ali nije bozji prorok ...
patrijarh je prvi medju jednakima nema nikkav poseban status samo se postuje kao carigradski njegove odluke nemaju nikakvo obavezujuce dejstvo na pravoslavne...
citavo pravoslavlje se zasniva na Simvolu Vere,Svetome Pismu,Svetome Predanju i sedam vaseljenskih sabora za odbranu vere od jeretika...
aj i da zamislimo sad tu situaciju da SPC prizna papski primat ona umire istog momenta jer nece biti vernika,pravoslavlje je koncipirano tako da nijedna odluka nije vaseljenska dok je ne prihvate sve pomesne crkve i svaka ima svoju autokefalnost a objedinjuj ih jedino Simvol Vere,Bozic i najveci hriscanski praznik Vaskrs jer bez vaskrsa vera nema smisla a ni crkva...
liturgija je slika buduceg sveta,sabranje pred Bogom u molitvi kada se jede njegova krv i telo u vidu vina i hleba kvasnoga koju je sam Hrist prvi uspostavio na tajnoj veceri sa svojim ucenicima....
crkva je samo privid nebeske crkve,Bozjeg doma na nebesima tj kako apostol pavle kaze trecem nebu gde je i sam bio uznet....
tako da papica moze samo da ga ducka jer Sveti duh vodeci crkvu ju je tako nacinio da je papa tu nemocan
cobi63
Aktivan član
- Poruka
- 1.393
Nego Neo momce sem mlacenja prazne slame ne napisa nista konkretno povodom tvoje pravoslavne bratije paligijatora?Sta bi?
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
jedini koji mlate praznu slamu su subotari obozavaoci subotnjeg dana...
Smeško_s
Domaćin
- Poruka
- 3.569
Cobi63 je drugi nalog pastora Mice1932 tek da se zna 
pa na pravoslavnom bogoslovskom fakultetu se citaju dela svih konfeisija,ukljucujuci i dela jehovista,adventista,katolika i ostalih sekti...niko nije ni rekao da sve sto je napisala elen vajt je lose ali nije bozji prorok ...
DOBRO JUTRO BRATE NEO,
HVALA TI STO SI SE JAVIO. ISTO TAKO DRAGO MI JE STO SI JEDNOM NESTA POVOLJNO REKAO I O DELIMA ELENE VAJT, TO JE ZA POHVALU.
MISLIM DA NIJE PROBLEM U TOME STO JE PROFESOR UVRSTAO KNJIGU VASPITANJE OD ELENE VAJT, U PROGRAM NASTAVE BOGOSLOVIMA, NEGO JE PITANJE STO JE TU KNJIGU IZDAO POD SVOJIM IMENOM. TAKO UCENO JE UCENJE KOJE JE NAPISALA ELEN VAJT ALI POD TUDIM IMENOM.
VIDIS, JA MU NI TO NE ZAMERIM, STO SE MENE TICE JA BIH DAO PRAVO SVIMA KOJI ZELE DA IH IZDAJU.
KNJIGA JE ZAISTA IZVEREDNA.
------------------
patrijarh je prvi medju jednakima nema nikkav poseban status samo se postuje kao carigradski njegove odluke nemaju nikakvo obavezujuce dejstvo na pravoslavne...
citavo pravoslavlje se zasniva na Simvolu Vere,Svetome Pismu,Svetome Predanju i sedam vaseljenskih sabora za odbranu vere od jeretika...
aj i da zamislimo sad tu situaciju da SPC prizna papski primat ona umire istog momenta jer nece biti vernika,pravoslavlje je koncipirano tako da nijedna odluka nije vaseljenska dok je ne prihvate sve pomesne crkve i svaka ima svoju autokefalnost a objedinjuj ih jedino Simvol Vere,Bozic i najveci hriscanski praznik Vaskrs jer bez vaskrsa vera nema smisla a ni crkva...
liturgija je slika buduceg sveta,sabranje pred Bogom u molitvi kada se jede njegova krv i telo u vidu vina i hleba kvasnoga koju je sam Hrist prvi uspostavio na tajnoj veceri sa svojim ucenicima....
crkva je samo privid nebeske crkve,Bozjeg doma na nebesima tj kako apostol pavle kaze trecem nebu gde je i sam bio uznet....
tako da papica moze samo da ga ducka jer Sveti duh vodeci crkvu ju je tako nacinio da je papa tu nemocan
NEO, NI JA NISAM ZA NIKAKVO JEDNINSTVO SA PAPISTIMA. i JA SAM PROTIV LAZNOG, VESTACKOG JEDINTA.
SVI MI VIDIMO DA SU TO SAMO POLITICKI MANEVRI KO CE VLADATI NAD KIM, CISTO LJUDSKO, BEZ DUHOVNOSTI.
ZNAMO MI STATUS VASELJENSKOG PATRIJARHA. MEDJUTIM, MENHE JE IZNENADIO ONAJ CLANAK OD JEREJA SRBOLJUBA MILETICA.
ISKREN DA BUDEM DA MI JE BILO ZAO KAD SAM PROCITAO NASLOV "RAZBOJNIK U MANTIJI".
PORED SVEGA STO PISE U CLANKU, MISLIM DA NIJE TREBALO TOM CLANKU DATI TAKAV NASLOV I SLAZEM SE SA SVETOSAVLJEM STO SU GA IZBRISALI.
MEDJUTIM, ONO STO JE NAJGORE, JE NACIN KAKO JE MELENTIJE DOSAO DO TRONA. PODMICIVANJEM, ZATIM REFORMA KOJU JE POCEO DA SPROVODI, MENJANJE KALAENDARA UZ PODRSKU SVOJIH PRISTALICA. ONDA ZALOSTAN JE NJEGOV ZVRSETAK, NAPAD NA PATRIJARSIJU DEMOLIRANJE ISTE I TUCA TAMO GDE BI SE TREBALI DELITI BLAGOSLOVI.
ONDA ONO MOZDA NAJGORE, DA JE ON SA JOS TRI SVESTENA LICEA POSTAO MASON. TIME JE OSRAMOCENO JAVNO PRAVOSLAVLJE KOJE ON KAO PRVI PREDSTAVLJA.
NE ZNAM DA LI SAM UPRAVU, ALI KOLIKO JA ZNAM POSLEDNJA TRI VASELJENSKA PATRIJARHA SU EKUMENICTI I DOBIJA SE UTISAK DA SU TO PODPLACERNI PIJUNI VATIKANA.
ARTEMEJ JE U PRAVU STO JE USTAO PROTIV TAKVIH SAMOSTALNIH POSTUPAKA U CRKVI.
Sve najbolje
Poslednja izmena:
Cobi63 je drugi nalog pastora Mice1932 tek da se zna
Dobro jutro Smesko,
zao mi je ali mora da ti kazem da si ponovo izneo neistinu.
Nisam ja Cobi63.
Idi na reku umij se da vidis bolje ovako pretiti opasnost da padnes u kanalizaciju.
Neo brate, razmisli malo da li je to lepo od tebe da dajes takve izjave?
Izvini brate, ali to ni na sto ne lici.
Svakako da to nama ne smeta, ali smeta tebi kao hriscaninu i pravoslavcu.
Menjaj taktiku i postupke ili ime menjasj.
Sve najbolje
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
oces da kazes da je adam isteran iz raja zato sto nije postovao subotu
nego bato reci ti meni kada pocinje sedmi dan u postanju i kad se zavrsava
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
oces da kazes da je adam isteran iz raja zato sto nije postovao subotu
Pa kao hriscanin bi trebao da znas da ima hiljade nacina da se pogresi?
Kako je moguce da to nerznas???
Isus nije pogresio u nicemu.
Gal 4:4 A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rodjen od žene i pokoren zakonu,
Dosao da bude poslusan do same smrti.
NEZNAS OSNOVNE STVARI???
Phil 2:8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
SAMO RELIUGIOZNO NEPISMEN COVEK MOZE DA TVRDI DA JE ISUS PREKRSIO ZAKON...
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Sto kazes. Uzmes samo delove biblije koji ti odgovaraju a oni sto ne odgovaraju jednostavno ignorises?
Kako se zove ta metoda???
Hriscanske metode prevare?
A sta je sa time da u pismu pise da je Isus dosao da bude potpuni covek.
Poslusan zakonu da bi bio savrseni covek.
Gal 4:4 A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rodjen od žene i pokoren zakonu,
Dosao da bude poslusan do same smrti.
Phil 2:8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
Jer Adam je pogresio i savrseni Adam Isus nas iskupio.
1.Kor 15:47 Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
Sta je sa time sto pise da nam je on primer u svemu?
Kako moze kada radi sta hoce?
Mi nismo bogovi.
Isus je bio savrseni covek u svemu poslusan radi naseg primera i spasenja.
Da bi nam dao primer kako da pobedimo i mi.
Eph 4:13 Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
Ko ovo nezna sto kaze Bozja rec onda se pitam koje vere je taj?
Hriscanske nije.
A ko kaze da je hriscanin a ignorise ovako nesto i govori protiv, huli na Boga.
Kako se zove ta metoda???
Hriscanske metode prevare?
A sta je sa time da u pismu pise da je Isus dosao da bude potpuni covek.
Poslusan zakonu da bi bio savrseni covek.
Gal 4:4 A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rodjen od žene i pokoren zakonu,
Dosao da bude poslusan do same smrti.
Phil 2:8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
Jer Adam je pogresio i savrseni Adam Isus nas iskupio.
1.Kor 15:47 Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
Sta je sa time sto pise da nam je on primer u svemu?
Kako moze kada radi sta hoce?
Mi nismo bogovi.
Isus je bio savrseni covek u svemu poslusan radi naseg primera i spasenja.
Da bi nam dao primer kako da pobedimo i mi.
Eph 4:13 Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
Ko ovo nezna sto kaze Bozja rec onda se pitam koje vere je taj?
Hriscanske nije.
A ko kaze da je hriscanin a ignorise ovako nesto i govori protiv, huli na Boga.
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
cekaj cekaj sto bezis od odgovora,kad pocinje i kad se zavrsava sedmi dan...sta kaze postanje
- stanje
