Adventisti sedmog dana

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
OVO JE IZ NASG SLUZBENOG VERUJU O TROJSTVU:

Trojstvo
Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jedinstvo tri lica iste vecnosti. Bog je besmrtan, svemocan, sveznajuci, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonacan i prevazilazi moc ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je vecno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe. (5. Mojsijeva 6,4; Matej 28,19; 2. Korincanima 13,14; Efescima 4,4-6; 1. Petrova 1,2; 1. Timotiju 1,17; Otkrivenje 14,7)

3. Otac
Bog vecni Otac je Tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrda, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošcu. Osobine i sila koje su se pokazale u Sinu i Svetom Duhu takode su otkrivenje Oca. (1. Mojsijeva 1,1; Otkrivenje 4,11; 1. Korincanima 15,28; Jovan 3,16; 1. Jovanova 4,8; 1. Timotiju 1,17; 2. Mojsijeva 34,6.7; Jovan 14,9)

4. Sin
Bog vecni Sin ovaplocen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu vecnost živi Bog postao je i covek Isus Hristos. Zacet je Svetim Duhom i rodila Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko bice, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim cudima On je otkrio božansku pravednost i ljubav. Svojim cudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doci ce opet u slavi da konacno oslobodi svoj narod i da obnovi sve. (Jovan 1,1-3.14; Kološanima 1,15-19; Jovan 10,30; 14,9; Rimljanima 6,23; 2. Korincanima 5,17-19; Jovan 5,22; Luka 1,35; Filibljanima 2,5-11; Jevrejima 2,9-18; 1. Korincanima 15,3.4; Jevrejima 8,1.2; Jovan 14,1-3)

5. Sveti Duh
Bog vecni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlaci i ubeduje ljudska bica, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomocuje je da svedoci za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu. (1. Mojsijeva 1,1.2; Luka 1,35; 4,18; Dela 10,38; 2. Petrova 1,21; 2. Korincanima 3,18; Efescima 4,11.12; Dela 1,8; Jovan 14,16-18.26; 15,26.27; 16,7-13)
 
BOKYSTAMY:
Ok.
Mika, vidim da imate i neke slicnosti medju nama, ali nikako ne mogu da dokucim zasto se js,sa vama prepiru kada ste po mnogo cemu slicni?

Inace nije mi bas najbolje jasno zasto slavite subotu?
Kliknite za proširenje...


Vidis Bokystamy, ja volim da diskutujem sa tobom, Ti si iskren covek i to je jako vazno.

Pre svega, po pitanju Trojstva, ja ne mislim da se mi razlikujmo od pravoslavnih.
To je generalno hriscansko verovanje koje i mi prihvatamo.
Jehovini svedoci su iznimka, oni odbacvuju Trojstvo kao pagansko ucenje,
ne veruju da je Isus Bog, nego da je stvoreno bice i da Duh Sveti nije licnost.

Pa da li se ti slazes sa njihovim ucenje? Vidis da je to razlika kao nebo i zemlja.
Prema tome nije cudo sto se ne slazemo.

Posto me pitas "zasto slavimo subotu?

Jednostavno zato sto je Gospod Bog, Stvoritelj u svom vecnom zakonu tako odredio od pocetka.
Ako Bog kaze: "Sest dana radi a sedmi je dan Subota i tada nemoj raditi nijednoga posla," za nas je to veoma vazno.

Hristos je rekao da je subota stvorena za coveka, a ne za Jevrejina kao sto neki misle.

Nadam se da sam odgovorio na tvoje pitanje.

Sve najbolje
 
Poslednja izmena:
Mika1932:
Vidis Bokystamy, ja volim da diskutujem sa tobom, Ti si iskren covek i to je jako vano.

Pre svega, po pitanju Trojstva, ja ne mislim da se mi razlikujmo od pravoslavnih.
To je generalno hriscansko verovanje koje i mi prihvatamo.
Jehovini svedoci su iznimk, oni odbacvuju Trojstvo kao pagansko ucenje,
ne veruju da je Isus Bog, nego da je stvoreno bice i da Duh Sveti nije licnost.

Pa da li se ti slazes sa njihovim ucenje? Vidis da je to razlika kao nebo i zemlja.
Prema tome nije cudo sto se ne slazemo.

Posto me pitas "zasto slavimo subotu?

Jednostavno zato sto je Gospod Bog, Stvoritelj u svom vecnom zakonu tako odredio od pocetka.
Ako Bog kaze: "Sest dana radi a sedmi je dan Subota i tada nemoj raditi nijednoga posla," za nas je to veoma vazno.

Hristos je rekao da je subota stvorena za coveka, a ne za Jevrejina kao sto neki misle.

Nadam se da sam odgovorio na tvoje pitanje.

Sve najbolje
Kliknite za proširenje...

Ok.

Ali ima tu mnoge stvari koje govore protiv:

Ja cu ti navesti samo jednu od mnogih, Jer si naveo samo jedan razlog.

“И памти да си био роб у земљи Мисирској и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора” (5. Мојсије 5, 15).

Činjenica je da se u Bibliji nigde ne spominje da je iko praznovao subotu pre izlaska Jevreja iz Misira. Tek u 16. glavi Druge knjige Mojsijeve subota se izričito spominje prvi put kao praznik, dat Izrailjskom narodu. Tek tada je subota, padanjem mane, označena kao sedmi dan. Naime, Bog je obećao izgladnelom Jevrejskom narodu da će mu sutra poslati “hleb”, to jest manu, i ona je zaista tog jutra počela padati u toku šest dana, a sedmog dana nije padala, da bi osmog dana opet produžila svih šest dana da pada. Time je bog rekao Mojsiju da objavi narodu da je “sutra” subota, i šta je subota. I tek tada Biblija prvi put kaže: “I počinu narod u sedmi dan” (2. Mojsije 16, 30).

Bog pokraj subote zapoveda Jevrejima da praznuju i druge praznike tako da je subota kao i Pasha, izrazito jevrejski praznik, dat izričito Jevrejima, da bude znak između Bog i Izrailja (2. Mojsije 31, 13).

Obredni zakon u Starom zavetu imao je samo pripremni karakter, da pripremi izrailjski narod za dolazak Hristov. Smrću i vaskrsenjem Hristovim taj zakon je prestao da važi, pa kao što je jevrejska Pasha i ostali praznici neobavezni za hrišćane, tako isto i subota

Pozzz
 
*Emanuel*:
Pa Luter je izmislio doktrinu "Sola Scriptura" iako to Biblija nigde ne pominje.
Kliknite za proširenje...

Ne bih se slozio sa tim.

Cime je Hristo odgovarao kusacu u pustinji. "PISANO JE!" matej 4,4. Dakle pisano je, a ne pricano je.
"Jer stoji napisamo" Daklr Gospod Isus pozivao se na Sveto pismo.

"Pregledajte pisma..." Jovan 5,39.

"Koji me veruje kao sto Pismo rece, iz njegova tela poteci ce reke zive vode". Jovan 7,38.

Kao sto vidimo d aje Hristos sprovoodio pravilo "sola scriptura" 1500 godina pre Lutera, a Luter je to samo prihvatio i sledio Ga.

"No zalud me postujete uceci naukama ljudskim; jer ostaviste ZAPOVESTI BOZJE, a drzite LJUDSKA PRDEANAJ." Marko, 7,7.8. Carnic
 
BOKYSTAMY:
Ok.

Ali ima tu mnoge stvari koje govore protiv:

Ja cu ti navesti samo jednu od mnogih, Jer si naveo samo jedan razlog.

“И памти да си био роб у земљи Мисирској и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора” (5. Мојсије 5, 15).

Činjenica je da se u Bibliji nigde ne spominje da je iko praznovao subotu pre izlaska Jevreja iz Misira. Tek u 16. glavi Druge knjige Mojsijeve subota se izričito spominje prvi put kao praznik, dat Izrailjskom narodu. Tek tada je subota, padanjem mane, označena kao sedmi dan. Naime, Bog je obećao izgladnelom Jevrejskom narodu da će mu sutra poslati “hleb”, to jest manu, i ona je zaista tog jutra počela padati u toku šest dana, a sedmog dana nije padala, da bi osmog dana opet produžila svih šest dana da pada. Time je bog rekao Mojsiju da objavi narodu da je “sutra” subota, i šta je subota. I tek tada Biblija prvi put kaže: “I počinu narod u sedmi dan” (2. Mojsije 16, 30).

Bog pokraj subote zapoveda Jevrejima da praznuju i druge praznike tako da je subota kao i Pasha, izrazito jevrejski praznik, dat izričito Jevrejima, da bude znak između Bog i Izrailja (2. Mojsije 31, 13).

Obredni zakon u Starom zavetu imao je samo pripremni karakter, da pripremi izrailjski narod za dolazak Hristov. Smrću i vaskrsenjem Hristovim taj zakon je prestao da važi, pa kao što je jevrejska Pasha i ostali praznici neobavezni za hrišćane, tako isto i subota

Pozzz
Kliknite za proširenje...

NEZNAM ZASTO OPET O SUBITI KADA SDMO O TOME VEC TOLIKO KAZALI?

ALI POSTO PITASS EVO NEKA ODGVORI PATRIJRAH KIRIL:

Ruski patrijarh Kiril ukazuje na biblijski dan odmora

03 Svi 2012
biblija

, Deset Božjih zapovijedi, Izlazak 20.8, Kiril, Moskovski patrijarh, nedjelja, odmor, subota


Moskovski patrijarh i patrijarh cijele Rusije Kiril dao je vrlo zanačajnu izjavu za cijeli kršćanski svijet. U vrijeme kad mnogi protestantski vođe promiču herezu da je Deset Božjih zapovijedi ukinuto, patrijarh Kiril ukazuje na potrebu čovjeka za tjednim odmorom, upravo ono zbog čega je Bog dao subotnji dan.

Svima je poznata četvrta Božja zapovijed — “Sjeti se da svetkuješ dan subotni…” (Izlazak 20,8) Međutim, rasprava oko nje traje stoljećima. Je li čovjeku potreban odmor svakog tjedna? Koji je dan Bog blagoslovio i naredio da ga se sjećamo — subotu ili nedjelju? Ostaje li na snazi ova zapovijed i u 21. stoljeću?

Na prvom mjestu, zapovijed o tjednom odmoru, “Sjeti se da svetkuješ dan subotni…” je jedna od Deset Božjih zapovijedi, ona je ista kao i zapovijed: “Ne učini preljuba”, “Ne ukradi”, “Poštuj oca svoga i majku svoju”. Zanemarivanje tjednog subotnjeg odmora može dovesti do neželjenih posljedica, gubitka zdravlja i neplaniranog odlaska u bolnicu. Pa zar onda nije bolje da poštujemo Božju zapovijed koja nas uči da šest dana radimo, a sedmoga da se odmaramo — “Sjeti se da svetkuješ dan subotni…”?

Vrlo je važno da se kao kršćani podsjetimo da je Gospodin Isus svetkovao subotu (Luka 4,16) i poučavao je narod da je On kao Gospodar veći od tradicije (Matej 15,3). Zanimljivo je da moderna “zapadna” tradicija smatra držanje Božjih zapovijedi legalizmom, dok Sveto pismo naziva kršenje Zapovijedi bezakonjem. Božji Sin je napomenuo da nije došao ukinuti Zakon, već da ga ostvari i uzdigne (Matej 5,17; Izaija 42,21). Apostoli su takođe imali običaj svetkovati subotu (Djela 16,13). Biblijsko obilježje svetih koji pripadaju Božjoj crkvi jest da “čuvaju Božje zapovijedi i vjeru u Isusa” (Otkrivenje 12,17; 14,12).

Na drugom mjestu, Bog je zapovijedio da svetkujemo subotnji dan, a ne nedjelju. Teolozi su svjesni da u Svetom pismu nemamo nijedan božanski savjet ili preporuku za svetkovanje nedjelje, prvog dana u tjednu. Što je prvi dan? Sva četiri Evanđelja nam govore da je Isus uskrsnuo prvog dana tjedna, to jest u nedjelju. Bog je blagoslovio i posvetio (na grčkom “odvojio”) sedmi dan za odmor (Postanak 2,2.3). Vi se možete odmarati nedjeljom, kao i bilo kojim drugim danom u tjednu, međutim svetkovati nedjelju ne samo što nema nikakvog smisla i nijednog biblijskog dokaza, već to predstavlja gaženje četvrte zapovijedi koju je Bog dao.

I na kraju, kad je riječ o Deset Božjih zapovijedi, u Bibliji nam se kaže: “Zakon, uistinu, služi samo točnoj spoznaji grijeha.” (Rimljanima 3,20; 7,7) To znači da mi griješimo ako odbijamo vršiti Zakon. I to nije samo pitanje preljuba ili krađe, nego i našeg odnosa prema subotnjem danu — hoćemo li ga se sjećati ili ćemo ignorirati Božju zapovijed, a pritom i svoje zdravlje.

http://biblepravda.co


http://adventisti.hr/ruski-patrijarh-kiril-ukazuje-na-biblijski-dan-odmora/


Ne samo mnoge protestantske vodje promovisu herezu da je zakon 10 Bozje zapovesti ukinut, nego kao sto vidimo i ovde na delu i mnogi nepucueni pravosolavci nazalost.
 
BOZJI DAN ODMORA SUBOTA U NASIM GENIMA

Zasto se svuda u svetu praktikuje sedmicni ciklus odmora?

Zato sto nas nasi poslodavci i drzava voli?

Ne, zato sto znaju da ono sto bi oni najvise voleli, da covek radi bez odmora ili da se redje odmara, mozda jednom dva puta u mesecu, nije moguce.

Jer sve sto je izvan sedmicnog ciklusa iscrpljuje coveka i smanjuje mu ucinak., i sto vise i vise radi bez odmora, ucinak se sve vise i vise smanjuje i duplira. a covek razboljeva i iscrpljuje.

Oni znaju da je coveku pa i zivotinjma takodje potreban sedmicni ciklus rada i odmora da bi njegove sposobnosti i ucinak bili ponovo na vrhu i da bi ucinak mogao da bude konstantan.

U Francuskoj su za vreme kada su konji vukli tramvaje uveli desetodnevni ciklus odmora mesto sedmicni, pa su zivotinje bile tako iscrpljene da su stalno padale po ulicama da su ponovo vratili na sedmicni ciklus odmora zivotinja.

Ne samo za coveka vec i za ZIVOTINJE vazi taj genetski ciklus odmora.


OVDE IMATE TAJ LINK KADA JE U FRANCUSKOJ PROMENJENO NA DESETODNEVNCICU NAMESTO SEDMICU:

http://www.univie.ac.at/igl.geschich...nskalender.htm


2.Mo 20:10 A sedmi je dan sabat, subota Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni ZIVINCE TVOJE , ni stranac koji je među vratima tvojim.

5.Mo 5:14 A sedmi je dan sabat, subota, Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni VO tvoj ni MAGARAC tvoj, niti koje ZIVINCE tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.

Postoje mnogi razlozi zasto covek slabi i razboljeva se a jedan je zato sto ne postuje ovaj ciklus koji mu je Bog postavio u nejgovoj genetici za njegovo dobro.
 
BOKYSTAMY:
Ovde se radi o nedelji, jer kao sto je jevrejima data subota, Hriscani praznuju Nedelju kao dan odmora.
Kliknite za proširenje...

ODLICNO!!!

Zasto bi nedelja zamenila 4 zapovest kad je ukinuta?

Kakve veze ima dan vaskrsenja sa danom odmora?

Ali nedelji se pripisuje apsolutno ono sto se pripada samo suboti.

Za nedelju se samo kaze da je radi vaskrsernja ali niko toga dana ne slavi uskrs niti ga i pominje.
Vec svako slavi odmor.

STA SE TO DESILO?

Pa desilo se da se u 4 veku od strane Konstantina i katolicke crkve desila promena sa subote na nedelju.

Dotle se svetkovala subota a neki su svetkovali i nedelju posle apostola radi vaskrsenja a subotu kao dan odmora.

Ima li istorijskih dokaza za to?

Naravnod aih ima:

.
 
EVO IH:

U nekim jezicima je nedelja ostala kao dan sunca koji su neznabosci obozavali.. latinski, nemacki, engelski.
Ne u svim.


Prihvatanja hriscanstva u evropi je tada bilo kao danas Evropa.
Svi su jurili da prihvate hriscanstvo da bi bili prihvaceni da bi bolje poslovali itd. Kao danas sto jure u evropu.

Isti slucaj samo drugo ime.

Kao i danas sto moraju da menjaju mnoge zakone da bi usli u EU tako su i tada, samo na religioznom polju.

I tada su morali da menjaju verske obicaje, a sa onim neznabozackim praznicima ili vaznijim, koji su imali probleme oni su ih uskladili sa Hriscanskim davsi im neke hriscanske prioritete.

Mesto subote uzeli su nedelju.

Poceo je car konstantin sa katolicima i Papizam je to dovrsio.

Nedleja je njihovo delo ne Bozje.
Ko slavi nedelju slavi papski dan.

Ovde je rec samo o suboti a o mnogim drugim neznábozackim praznicima kao uskrs, i slicno necu ni da govorim.

Setili se da uspostave uskrs jer im je trebalo da pokriju taj neznabozacki praznik na taj dan i stavili uskrs na taj dan.

Mnogi praznici koje hriscani danas slave nisu ni postojali do tada vec su nastali u to vreme.

I sacuvaj Boze da su apostoli nesto znali o tim praznicima ili ih slavili.

Problem je sto su ljudi lenji pa nece da pogledaju istorijske izvore u vezi toga ili sto veruju slepo svojem kleru ili crkvi.

Katolici kazu ovako:

Sve sto je trebalo cinbiti u subotu, mi smo rpeneli na Gospodnji dan... Eusbius, Commentaria in Pslamos 91, P. G. 23, 1172.

Zasto bi prenosili nesto ako se to do tada izmedju 3-5 veka nije praktikovalo???


Mario regitzi, poznati katolicki liturgista, pise:

Posto su hriscani poceli da uzivaju mir, Rimska crkva , da bi olaksala paganskim masama prihvatanje vere, nasla je za pogodno da ustanovi 25 decembar kao rpaznik Hristovog rodjenja (Bozic) da bi hriscane odvratila od paganskog praznika kojis se slavio 25 dezembar u cást nepobedivog sunca, Mitre pobednbika tame.
Citat Y S B. Sunday observance in Early Cristianity, p. 260.

TO TI JE TADASANJI EU; izmisli novi zakon, novi praznik da pokrijes stari..

Bog nije dao osam ili devet zapovesti nego 10.

Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome, kriv je za sve.
Jakov 2,10.


POGLEDAJTE ISTORIJSKE IZVORE:

Konstantin je 306 posle Hrista u Brritaniji proglasen kao Augustus i potpisnik je edikta kroz kojeg je vrhovni kajser Galerijus 311. promovisao podnosenje hriscana.
Kroz njegovu Konstantinovu pobedu nad Maxentiusa kod Ponte Molea (Moliv most) isrped Rima 312 zauzeo je celi zapad. I kroz nadvladjivanje Liciniusa 324 osvojio je Univeralnu monarhiju.
Preokretom od obozavatelja SUNCA obratio se hriscanstvu .
Tako su nastale postepne etape religiozne politike.
330 krajem njegove vlade pojcala se tendencija da se neznabostvo ogranicici i da se hriscanstvo ucini drzavnom religijom.
K. je umro u pripremi rata sa Persijancima posto je primio krstenje.
IZVOR: Veliki HERDER LEKSIKON STRANA 635.

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
Izvor: DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

VIDLJIVI DOKAZ ZA NEVERNE TOME:

Ovde imate sliku tog teksta iz herder leksikona:



http://imageshack.us/photo/my-images/811/sontag2.jpg/

Kada je Konstantin prihvatio hriscanstvo i svi su hteli onda.
Onda su se desile promene.
Jedna od tih promena je ZAKONSKI uvodjenje nedelje sa katolicma.
Dotle se nedelja nikako nije slavila kao Dan vaskrsenja ili odmora i slicno.
To pocinje u 3 veku.
Dotle je uvek subota bila dan odmora.
Zbog olaksanja neznaboscima napravljeni su mngi ustupci.
Promenjena je subota na nedelju a onda prekrstvana da je to sada kobajagi radi vaskrsenja iako postoji praznik uskrs.
Posto se u to vreme u hriscastvu jos uvek svetkovala i subota pocela je i nedelja, islam nasuprot tome uzima petak.

Nedelja je progurana kao danas EU ZAKONI.
Ista prica se ponavlja.

Ista prica ce se ponoviti kada se verski zakoni o nedelji budu uskoro nasilno sporovodili i kada svako ko ne bude svetkovao papsku nedelju bude krsilac drzavnog zakona.

Kada pogledate istoriju, ocigledno su katolici uspostavili nedelju sa Konstantinom.

Zasto ostali hriscani slave katolicki papski dan namesto Bozje subote koja se do 4 veka slavila u hriscastvu???

Promenili su na dan sunca da bi neznabosce lakse pridobili u hriscanstvo a i valjda samom Caru konstantinu kao dotadasnjem obozavaocu sunca u dan nedljni olaksali?

Promenili Bozju zapovest??
 
IMA LI SUBOTA NEKE VEZE SA COVEKOM JOS UVEK?

BOZJI DAN ODMORA SUBOTA U NASIM GENIMA

Zasto se svuda u svetu praktikuje sedmicni ciklus odmora?

Zato sto nas nasi poslodavci i drzava voli?

Ne, zato sto znaju da ono sto bi oni najvise voleli, da covek radi bez odmora ili da se redje odmara, mozda jednom dva puta u mesecu, nije moguce.

Jer sve sto je izvan sedmicnog ciklusa iscrpljuje coveka i smanjuje mu ucinak., i sto vise i vise radi bez odmora, ucinak se sve vise i vise smanjuje i duplira. a covek razboljeva i iscrpljuje.

Oni znaju da je coveku pa i zivotinjma takodje potreban sedmicni ciklus rada i odmora da bi njegove sposobnosti i ucinak bili ponovo na vrhu i da bi ucinak mogao da bude konstantan.

U Francuskoj su za vreme kada su konji vukli tramvaje uveli desetodnevni ciklus odmora mesto sedmicni, pa su zivotinje bile tako iscrpljene da su stalno padale po ulicama da su ponovo vratili na sedmicni ciklus odmora zivotinja.

Ne samo za coveka vec i za ZIVOTINJE vazi taj genetski ciklus odmora.


OVDE IMATE TAJ LINK KADA JE U FRANCUSKOJ PROMENJENO NA DESETODNEVNCICU NAMESTO SEDMICU:

http://www.univie.ac.at/igl.geschichte/europa/FR/Gretzel/Revolutionskalender.htm


2.Mo 20:10 A sedmi je dan sabat, subota Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni ZIVINCE TVOJE , ni stranac koji je među vratima tvojim.

5.Mo 5:14 A sedmi je dan sabat, subota, Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni VO tvoj ni MAGARAC tvoj, niti koje ZIVINCE tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.

Postoje mnogi razlozi zasto covek slabi i razboljeva se a jedan je zato sto ne postuje ovaj ciklus koji mu je Bog postavio u nejgovoj genetici za njegovo dobro.
 
Bokystamy.
Činjenica je da se u Bibliji nigde ne spominje da je iko praznovao subotu pre izlaska Jevreja iz Misira. Tek u 16. glavi Druge knjige Mojsijeve subota se izričito spominje prvi put kao praznik, dat Izrailjskom narodu. Tek tada je subota, padanjem mane, označena kao sedmi dan. Naime, Bog je obećao izgladnelom Jevrejskom narodu da će mu sutra poslati “hleb”, to jest manu, i ona je zaista tog jutra počela padati u toku šest dana, a sedmog dana nije padala, da bi osmog dana opet produžila svih šest dana da pada. Time je bog rekao Mojsiju da objavi narodu da je “sutra” subota, i šta je subota. I tek tada Biblija prvi put kaže: “I počinu narod u sedmi dan” (2. Mojsije 16, 30).
Kliknite za proširenje...
DA LI SU SUBOTU SVETKOVALI ADAM I EVA?

SAM ISUS KAZE DA JE SUBOTA BILA STVORENA ZA PRVOG COVEKA RADI ODMORA PA TAKO SU JE ONI SVETKOVALI I PRENOSILI DALJE.

ZAPAZITE OVE ISUSOVE RECI:


Marko 2:27 I govoraše im: Subota je NACINJENA čoveka radi, a nije čovek subote radi.

REC NACINJENA JE STARA REC I U DANSNJEM MODERNOM JEZIKU ZNACI (STVORENA) U BIBLIJSKOM IZVORNOM TEKSTU ZNACI (STVORENA)

Isus kaze da je subota STVORENA radi coveka.

Isus ne kaze za Jevreje.

Jer kada je subota stvorena ntije bilo greha niti je bilo jevreja.

Niti je Bog imao nameru da postoje jevreji i razne necije.

Bog je imao nameru da se ljudi razmnoze na zemlji i vecno zive.

Kada je Bog stvorio SUBOTU NIJE BILO JEVREJA?

A KO JE BIO

Bilo je coveka!!!!!!!

Kog coveka???

1.Mo 1:27 I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.


Adama i Evu.

Isus gore u Marku kaze da je Bog tada stvorio subotu radi coveka, radi Adama i Eve i njihovog potomstva.

A svi smo mi njihovi potomci ne samo jevreji.

Kada Isus kaze subota je stvorena za coveka koristi rec ADAMA.u Marku 2,27.

Posto je Bog tada stvorio suobtu radi prvih ljudi onda su je oni i svetkovali.

Bog ne stvara na prazno ili bez smisla.

Odmah posle stvaranja prvi dan zivota su Adam i Eva ocigledno proveli sa svojim tvorcem koji je dolazio kod njih.
1.Mo 3:8 I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi;

Bog je prestao sa stvaranjem i uzivao je u svojim savrsenim delima stvaranja:

1.Mo 1:31 Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti.

1 Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
1 Mojsijeva 2.

Posle pada u greh dolazi do kvarenja, izopoacavanja kao sto mi ljudi to dobro umemo.

Tako nas put vodi od Adama, preko Noja Avrama do izrailja.

Narod, ljudi, svet, je ogrezao u grehu i zaboravio je Bozje zakone i Boga, subotu, nacinio je sebi razne bogove od predmeta koje je obozavao.

Ijedan od tih naroda kako je Bog obecao Avramu preko kojeg je njegovo potomstvo primilo znanje o Bogu Izrailja;

KOJI JE IMAO OBECANJE O TOM IZBAVLJENJU JER JE BIO NAROD KOJI JE ZNAO GOSPODA I IMAO TE KORENE.

OVO NAM TAKODJE POKAZUJE DA JE IZRAILJ IMAO ZNANJE O BOGU:

2.Mo 3:13 A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati?

Bog otaca vasih. Oci njihovi koji su sluzili Bogu i znali njegovu volju i naravno prenosili svojim potomcima.


Bog ih izvodi iz ropstrva u Egiptu, i taj narod ponovo izabira pravoga Boga i pocinje da mu sluzi i Bog mu ponovo obnavalja svoje zakone pravila i subotu kojih se u Egiptu vec bio odvikao.

Daje im njegovu subotu njegove zakone, ne jevrejske vec njegove:

2.Mo 31:13 A ti kaži sinovima Izrailjevim i reci: Ali subote moje čuvajte, jer je znak između mene i vas od kolena do kolena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem.

Nije to bila jevrejska subota, nego Bozja koja je DATA ZA COVEKA NE ZA JEVREJE SAMO; Kako kaze Isus.

Ali su jevreji bili jedini koji su ponovo prihvatili Bozju subotu i Boga tada u to vreme.

I zbog toga dobili jos vecu spoznaju o Bogu i njegovoj volji.

DA SU BOGA PRIHVATILI FILISTEJI DOBILI BI I ONI

Bog uvek naziva te zakona i Pravila moja, ne vasa:

1.Mo 26:5 Zato što je Avram slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovesti moje i pravila moja i zakone moje.

3.Mo 18:4 Nego moje zakone vršite i moje uredbe držite živeći po njima. Ja sam Gospod Bog vaš.

Sve zakone koje nam je Bog dao su njegovi i svaki ko ih prihvati postuje nesto sto je Bozje i sa time to ne postaje ljudsko ili bilo koje nacije.
 
Glasnik.:
ODLICNO!!!

Zasto bi nedelja zamenila 4 zapovest kad je ukinuta?

Kakve veze ima dan vaskrsenja sa danom odmora?

Ali nedelji se pripisuje apsolutno ono sto se pripada samo suboti.

Za nedelju se samo kaze da je radi vaskrsernja ali niko toga dana ne slavi uskrs niti ga i pominje.
Vec svako slavi odmor.

STA SE TO DESILO?

Pa desilo se da se u 4 veku od strane Konstantina i katolicke crkve desila promena sa subote na nedelju.

Dotle se svetkovala subota a neki su svetkovali i nedelju posle apostola radi vaskrsenja a subotu kao dan odmora.

Ima li istorijskih dokaza za to?

Naravnod aih ima:

.
Kliknite za proširenje...

Polako jedno po jedno.

Zato sto tako pismo kaze..

Pavle, koji je dobro poznavao i smisao starozavetnih jevrejskih praznika pa i subote, piše Kološanima: “Da vas, niko ne osuđuje za kakav praznik ili za mladine ili za subotu; ovo je samo sen onoga što će doći” (Kol. 2, 16). Dakle, subota je samo sen novozavetne stvarnosti – vaskrsenja i nedelje. O tome da je starozavetno obredni zakon prestao da važi u Novom zavetu apostol Pavle izričito i opširno piše u Poslanici Galatima i u Poslanici Jevrejima. U ovoj poslednjoj on izričito kaže da : “Kada se promeni sveštenstvo, mora se i zakon promeniti” (Jevr. 7, 12), “Tako se ukida pređašnja zapovest... a postavi se bolji nad kroz koji se približujemo Bogu” (Jevr. 10, 9).

A u Starom zavetu spominje se nedelja kao dan u koji će Gospod “uzeti grehe zemlje” (Zaharija 3, 9); kao dan radosti i odmora u koji će ljudi “zvati svoje bližnje pod smokvu i vinovu lozu” (Zaharija 3, 10); kao dan kada će “Gospod izbaviti narod svoj” (Zaharija 9, 16); dan za koji je prorečeno u Starom zavetu: “Evo dana koji je stvorio Gospod da se radujemo njemu” (Psalm 118, 24)!

Ako uz ovo spomenemo da je u Starom zavetu prorečeno ukidanje subote kao praznika, kao i svih ostalih praznika jer Gospod preko proroka Osije govori o starozavetnoj jevrejskoj verskoj zajednici: “Ukinuću svaku radost njezinu, svetkovine njezine, mladine njezine i subote njezine” (Os. 2, 11)
 
PA POSTRAVIO SI MNOSTVO PITANJA.

ISTORIJA SVETKOVANJA SUBOTE SA DOKAZIMA.


Sedmi dan - otkrivenja sa izgubljenih stranica istorije 1. deo

Koji je pravi dan odmora za hrišćane? Nedelja ili subota?

Da li je Isus svojim autoritetom promenio dan odmora i time učinio da nedelja kao prvi dan sedmice bude dan bogosluženja?

Ili su to možda uradili njegovi učenici?

U serijalu "Sedmi dan", Hal Holbruk vodi gledaoce kroz vekove kako bi otkrili istoriju Sedmog dana. Ova dokumentarna serija traga za dokazima kroz arhive i biblioteke širom sveta.
Priča o Sedmom danu obogaćena je svedočanstvima pedeset istoričara i teologa iz čitavog sveta.
Kroz bitku za Sedmi dan u srednjovekovnim vremenima, saznaćete malo poznate istorijske podatke, legende i propagandu, istoriju papa i careva.
Uz pomoć stručnjaka putovaćete kroz istoriju hrišćanstva i borbe za autentično bogosluženje i verovanje.
Otkrićete kakvu je ulogu imalo svetkovanje Dana od odmora u vremenima religijskih previranja – od duhovne revolucije u Rusi- ji u 15. veku, preko pojave protestantizma u 16. veku pa sve do radikalnog svetkovanja Dana od odmora u Engleskoj u 17. veku.
Saznajte kakvo značenje ima biblijski Dan odmora u 21. veku.

Izdaje: Studio "Glas nade"

 
Glasnik, nemoj da me zatrpavas velikim tekstovima, daj pisi kao covek, nemoj samo da nesto kopiras i stavljas .

Lepo sam ti naveo citat gde Bog jasno kaze da ce da ukine sve.

“Ukinuću svaku radost njezinu, svetkovine njezine, mladine njezine i subote njezine” (Os. 2, 11)
 
Da li znas d apsotoje 2 zakona koja apostoli jasno razgranicavaju ovde na mom Blogu objasnjeno:

http://forum.krstarica.com/entry.php/31388-Bozji-zakon-10-Bozje-zapovesti-i-Apostoli

Postojale su dve vrste subota.

Subote koje su spadale pod ceremonijlani zakon koji je ukinut sa njegovim godisnjim subotama i praznicima.

I Subota kao deo Moralnog zakona koji i danas vazi kako kaze Kiril moskovski pa i njegova zapovest o odmoru.

Da li si znao za ovo?

Kaze i sama krilil da zapovest o odmoru vazi.
 
BOKYSTAMY:
Glasnik, nemoj da me zatrpavas velikim tekstovima, daj pisi kao covek, nemoj samo da nesto kopiras i stavljas .

Lepo sam ti naveo citat gde Bog jasno kaze da ce da ukine sve.

“Ukinuću svaku radost njezinu, svetkovine njezine, mladine njezine i subote njezine” (Os. 2, 11)
Kliknite za proširenje...

Nemam vreme d aprovedem celu noc da cekam dok procitas jedno po jedno, kao sinoc.

Pa pitanja su kompleksna i zahtevaju pravi odgovr.

Postavio si mnostvo pitanja.

Ako te toliko zanima onda uzmi 5 minuta pa pricitaj nece ti vise trebati.

Na sve to smo odgvorili negde na pocetku diskusije ali opet nisi citao?

Zuris li nege???
 
Kološanima 2,16-17:

16. Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;
17. Које је све било сен од оног што хтеде да дође, и тело је Христово.


Budući da Pavlovo upozorenje u Kol 2:16 dodiruje i pitanje subote, ovaj tekst je u teološkim krugovima nazivan «Ahilovom petom», tj. slabom tačkom adventizma, jer «predstavlja jasnu i pozitivnu izjavu da je subota prikovana na krstu i da niko više nema pravo da tvrdi da je njeno svetkovanje obavezujuće za hrišćane.» .......
Sa druge strane, zvanično adventističko tumačenje jeste da je u Kol 2:16 reč o ceremonijalnim subotama iz jevrejskog godišnjeg kalendara, a ne sedmičnoj suboti koja se pominje u Dekalogu. Ovo tumačenje je u poslednjih nekoliko godina dovedeno u pitanje od strane ne samo neadventističkih naučnika, već i bivših adventista i izvesnog broja trenutno najuticajnijih adventističkih teologa. Veliki broj novih interpretacija stvorio je potrebu za daljim egzegetskim razjašnjenjima ovog teksta.
(PRIRODA PAVLOVOG UPOZORENJA U KOLOŠANIMA 2:16 SA NAGLASKOM NA PITANJE SUBOTE, Tihomir Lazić)

Vidimo da čak i neki adventistički teolozi odbacuju tumačenje da se radi o godišnjim subotama.
 
Mika1932:
Ne bih se slozio sa tim.

Cime je Hristo odgovarao kusacu u pustinji. "PISANO JE!" matej 4,4. Dakle pisano je, a ne pricano je.
"Jer stoji napisamo" Daklr Gospod Isus pozivao se na Sveto pismo.

"Pregledajte pisma..." Jovan 5,39.

"Koji me veruje kao sto Pismo rece, iz njegova tela poteci ce reke zive vode". Jovan 7,38.

Kao sto vidimo d aje Hristos sprovoodio pravilo "sola scriptura" 1500 godina pre Lutera, a Luter je to samo prihvatio i sledio Ga.

"No zalud me postujete uceci naukama ljudskim; jer ostaviste ZAPOVESTI BOZJE, a drzite LJUDSKA PRDEANAJ." Marko, 7,7.8. Carnic
Kliknite za proširenje...

Ali ti stihovi koje si naveo ne govore da je PIsmo jedini izvor vere. A ljudskog predanja se ni pravoslavci ne drže nego samo Svetog Predanja.
 
Glasnik.:
Da li znas d apsotoje 2 zakona koja apostoli jasno razgranicavaju ovde na mom Blogu objasnjeno:

http://forum.krstarica.com/entry.php/31388-Bozji-zakon-10-Bozje-zapovesti-i-Apostoli

Postojale su dve vrste subota.

Subote koje su spadale pod ceremonijlani zakon koji je ukinut sa njegovim godisnjim subotama i praznicima.

I Subota kao deo Moralnog zakona koji i danas vazi kako kaze Kiril moskovski pa i njegova zapovest o odmoru.

Da li si znao za ovo?

Kaze i sama krilil da zapovest o odmoru vazi.
Kliknite za proširenje...

Vazi ali kao nedelja.

Vidi ovo:
Sta Hristos kaze svojim ucenicima:

“Заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост” (Јован 16, 20).

Znas li kojih dana su apostoli plakali?
A koji dan je pocela radost njihova?
I sta kaze da im to niko nece moci oduzeti.
 
Koju ustanovu nam je Bog ostavio da slavimo njegovo VASKRSENJE I SMRT?

Na primer veceru Gospodnju.

Sta slavimo Vecerom Gospodnjom?
Neke zakone ili pravila kada psotujemo neku zapovest Bozju kako pokusava da kaze Sale?
Isusa.
SECAMO SE NJEGOVE SMRTI!
NJEGOVA SMRT JE TAKO VAZNA ZA NAS???

Iako to ljudskoj logici ne prija bas, tako je.

1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, (secate se) dokle ne dođe.

Da li nam je Gospod ostavio neku ustanovu da slavimo njegovo VASKRSENJE???

DA!!!

TOM NOVOM USTANOVOM JOS JEDNOM SLAVIMO NJEGOVU SMRT A I VASKRSENJE!

Kojom?

KRSTENJEM I NOVIM ZIVOTOM VERNOSTI:

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? 4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. 5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; 6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. 7 Jer koji umre oprosti se od greha. 8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, 9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. 10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. 11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.

Krtsenjem i novim vernim zivotom slavimo Hristovu smrt i vaskrsenje svaki put kada se neko krsti a i kada taj novo krsteni zivi tim novim zivotom, sa kojim je u Hristom simbolicki umro starom zivotu, i kada je izasao iz vode simbolicki ustao kao i hristos u novi zivot vernosti sa Hristom.

Sada kao zivo svedocastvo novo obracene osobe SVOJIM ZIVOTOM SLAVI VASKRSENJE HRISTOVO I VASRKSLOG.
sADA svi koji su ga pre znali to primecucju, DA ON svojim novim zivotom vernosti i poslusnosti Bogu, slavi Hrista i njegovo vaksrsenje NA TAJ ANCIN a i sam je svedok TAKVIM ZIVOTOM, HRISTOVOG VASKRESENJA.
Jer je ta osoba koja je vaskrsla s hristom u novom zivotu to uspela samo kroz vaskrslog hrista koji cini u nama takvo delo.
 
Poslednja izmena:
BOKYSTAMY:
Vazi ali kao nedelja.

Vidi ovo:
Sta Hristos kaze svojim ucenicima:

“Заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост” (Јован 16, 20).

Znas li kojih dana su apostoli plakali?
A koji dan je pocela radost njihova?
I sta kaze da im to niko nece moci oduzeti.
Kliknite za proširenje...

Dalje on postavlja pitanja???

Pa obradi prvo ono gore.
nemoras ti prihvatiti subotu, niko te netra na silu.

Mi ti navodimo anse razloge a ti se upoznaj sa njima i zances zasto.

Pa Isus je plakao cesto.

KLoliko je plako u petak uvece u getsimanskom vrtu pa kada je lazar umro itd.

Zar da slavimos vaki dan koji su plakali?

Kakvi su to dokazi???

Bavi se ovim gore prvo.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Denni72
Adventisti (subotari)
3 4 5
Odgovora
102
Pregleda
1.020
Slap888
Slap888
Gedeon
Adventisti (subotari) i antihrist
Odgovora
7
Pregleda
379
Glasnik.
Glasnik.
Gedeon
Iz jedne stare knjige o adventistima
2
Odgovora
25
Pregleda
587
Glasnik.
Glasnik.

Back
Top