NASTAVAK:
Savesne duše u krilu katolic(ke crkve stalno strahuju bojec'i se gneva jednog osvetnic(kog Boga, dok mnogi dostojanstvenici ove crkve žive u raskoši i c(ulnim zadovoljstvima.
Slobodno grešite i mrzite Boga
Sotona se stalno trudi da pogrešno predstavi Božji karakter, prirodu greha i pravi ishod velike borbe. Njegove izmišljotine slabe osec'anje obaveze prema božanskom zakonu i dopuštaju ljudima da greše. U isto vreme Sotona im pomaže da gaje pogrešna shvatanja o Bogu, tako da gledaju na Boga više sa strahom i mržnjom nego sa ljubavlju.
Okrutnost, koja je svojstvena njegovom karakteru, Sotona pripisuje Stvoritelju. Ta okrutnost je utelovljena u verskim sistemima i ogleda se u nac(inu bogosluženja. Tako ljudske duše postaju pomrac(ene, i Sotona ih upotrebljava kao svoja oru?a da ratuje protiv Boga. Zbog izopac(enih pojmova o božanskim osobinama, mnogobožac(ki narodi su bili navedeni da veruju da su ljudske žrtve potrebne za sticanje naklonosti božanstva. Tako su poc(injene strašne surovosti od strane idolopoklonstva u raznim njegovim oblicima.
Zloc(ini u „božje" ime
Rimokatolic(ka crkva koja je sjedinila mnogoboštvo sa hrišc'anstvom i slic(no mnogoboštvu pogrešno predstavila Božji karakter, pribegavala je tako?e okrutnim i strašnim postupcima. U vreme prevlasti papskog Rima postojala su razna sredstva za muc(enje, pomoc'u kojih su ljudi bili prinu?avani da se slože sa njegovim naukama. Oni koji se nisu saglasili sa njegovim zahtevima osu?eni su bili na lomac(u. Bilo je mnogo pokolja o kojima se za neke nec'e nikada doznati, dok ne budu otkriveni na dan suda. Dostojanstvenici crkve nauc(ili su od Sotone, svog uc(itelja, da izmisle takva sredstva koja c'e prouzrokovati najvec'e muke, a da pri tome njihove žrtve ipak ostanu u životu. U mnogim sluc(ajevima pakleni postupak se ponavljao do krajnje granice c(ovekove izdržljivosti, sve dok ljudska priroda nije popustila u borbi, a muc(enik pozdravljao smrt kao dragog osloboditelja.
Takav je bio udes onih koji se opirali Rimu. Na svoje pristalice Rim je primenjivao po potrebi strogost bic(a, gladovanje i sve moguc'e telesne kazne. Da bi stekli naklonost neba, pokajnici su, prekršavajuc'i prirodne zakone, kršili Božje zakone. Bili su pouc(avani da raskinu veze koje je Bog dao c(oveku da bi ulepšao i blagoslovio njegov život na zemlji. Po grobljima se nalaze milioni žrtava koje su provele svoje živote u uzaludnom nastojanju da uguše svoje prirodne težnje, da potisnu, kao nešto grešno pred Bogom, sve misli i osec'anja naklonosti prema svojim bližnjima.
Ako želimo da razumemo strašnu Sotoninu surovost, koja je jasno otkrivala vekovima, i to ne me?u onima koji nisu nikada c(uli o Bogu, nego u samoj sredini hrišc'anstva, treba samo da c(itamo istoriju katolic(ke crkve. Pomoc'u svog velikog sistema obmane, knez zla je ostvario svoju nameru kako se on uspeva prerušiti i ostvariti svoj cilj preko vo?a ove crkve, onda možemo bolje da razumemo zašto on ima tako veliku odvratnost prema Bibliji. Onome koji c(ita Bibliju, Bog c'e otkriti svoju milost i ljubav. On c'e videti da Bog ne stavlja na ljude nijedan od ovih teških tereta. Sve što On traži jeste smerno i ponizno srce, skrušen i poslušan duh.
Hristos nam u svome životu nije dao primer da ljudi treba samo da se zatvore u samostane da bi se tako osposobili za nebo. Nikada nije uc(io da ljubav i saosec'anja treba da se ugušuju. Spasiteljevo srce je bilo puno ljubavi. Što se c(ovek više približi moralnom savršenstvu, to su njegova osec'anja jac(a, njegovo zapažanje greha oštrije, a njegovo sauc(ešc'e prema nevoljnima dublje.
- - - - - - - - - -
NASTAVAK:
Isus nije bio inkvizitor
Papa tvrdi da je Hristov zamenik, ali kako se njegov karakter može uporediti sa karakterom našeg Spasitelja? Da li je Hristos ikada osu?ivao ljude na zatvor ili muc(enje zato što ga nisu hteli poštovati kao nebeskog cara? Da li je on ikada zahtevao da se osude na smrt oni koji ga nisu primili? Kad su stanovnici jednog samaric'anskog sela odbili da prime Isusa, apostol Jovan, pun gneva, upitao ga je: »Gospode! Hoc'eš li da rec(emo da oganj si?e s neba i da ih istrebi, kao i Ilija što uc(ini?« Isus je sažaljivo pogledao na svog uc(enika i ukrotio je njegov nemilostiv duh, rekavši: „Sin c(ovec(ji nije došao da pogubi duše c(ovec(je, nego da ih sac(uva." (Luka 9, 54-56) Kakve li razlike izme?u duha koji je pokazao Hristos i duha njegovog samozvanog zamenika?
Vreme se menja, ali ne i papstvo
Rimska crkva se sada prikazuje svetu kao miroljubiva; ona pokušava da opravda izveštaj o svojim surovostima. Obukla se u oblic(je pobožnosti, ali se nije promenila. Svako nac(elo kojim se papstvo rukovodilo u prošlim vekovima postoji i danas. Ono se još uvek drži nauke koja je uvedena u mrac(nom srednjem veku. Neka se niko ne vara! Papstvo, koje su pravoslavci sada spremni da poštuju, je ono isto koje je vladalo svetom u srednjem veku. Ono se odlikuje ohološc'u i drskim zahtevom da vlada nad carevima i knezovima, i prisvaja prava koja ima samo Bog. Njegov duh je isto tako surov i despotski sada kao kad je gazio ljudsku slobodu i predavao na smrt svece Višnjega.
Papstvo je upravo ono što je proroštvo objavilo da c'e biti: otpad poslednjeg vremena. (2. Solunjanima 2, 3-4) Njegov je plan da pokaže prirodu koja c'e najbolje odgovarati njegovom cilju. Ali, pod raznim izgledom kameleona, ono uvek zadržava nepromenljiv otrov zmije. Da li c'e se ova sila, c(ija se istorija u toku hiljadu godina pisala krvlju svetaca, sada priznati kao deo Hristove crkve?
Ne istic(e se bez razloga u pravoslavnim zemljama da se sada katolicizam ne razlikuje toliko od pravoslavlja kao u ranijim vremenima. Dogodila se promena, ali ne u papstvu. Katolicizam je, u stvari, vrlo slic(an današnjem pravoslavlju, zato što se ono veoma izopac(io od vremena kada je bilo odano Biblijskim istinama.
- - - - - - - - - -
Zamka za pravoslavlje
Pošto pravoslavne crkve traže naklonost sveta, njihove oc(i zaslepljuje lažno c(ovekoljublje. Zašto ne bi bilo dobro, govore one, da se veruje da iz svakoga zla može izac'i dobro? I, kao neizostavna posledica toga, one napokon poc(inju da zakljuc(uju da iz svakog dobrog izlazi zlo. Umesto da brane veru „koja je jednom data svetima", oni se sada gotovo izvinjavaju pred Rimom zbog svog nepovoljnog mišljenja o njemu i mole za oproštenje zbog svoje slepe revnosti.
Veliki broj ljudi, c(ak i onih koji nemaju povoljno mišljenje o papstvu, ne boje se njegove sile i uticaja. Mnogi istic(u da je duhovna i moralna tama, koja je vladala za vreme srednjeg veka, povoljno uticala na širenje njegovih dogmi, njegovih sujeverja i ugnjetavanja, i da vec'a prosvec'enost novoga doba, sveopšta raširenost znanja i sve vec'a sloboda u verskim stvarima c(ine nemoguc'im da ponovo zavlada netrpeljivost i tiranija. Sama pomisao da bi se ovakvo stanje moglo opet vratiti izlaže se podsmehu. Istina je da ovom pokoljenju svetli velika duhovna, moralna i verska svetlost. Sa otvorenih stranica svete Božje rec(i izliva se na zemlju nebeska svetlost. Ali ne treba zaboraviti da što je vec'a svetlost, to je vec'a i tama onih koji je izopac(uju ili odbacuju.
Prouc(avanje Biblije uz molitvu pokazalo bi pravoslavcima pravi karakter papstva, i to bi uc(inilo da se zgražaju nad njim i da ga izbegavaju. Ali mnogi se smatraju tako mudrima da ne osec'aju potrebu da ponizno traže od Boga da ih vodi u istinu. Iako se hvale svojom prosvec'enošc'u, ipak ne poznaju ni Svetog pisma ni sile Božje. Želec'i da nec(im umire svoju savest, oni traže ono što je najmanje duhovno i što iziskuje najmanje poniženja. Ono što oni žele jeste da zaborave Boga, ali da izgleda kao da ga se još sec'aju.
Papstvo je vrlo pogodno da zadovolji želje takvih ljudi. Ono odgovara težnjama dveju grupa ljudi koji obuhvataju skoro ceo svet: 1) onima koji žele da budu spaseni svojim lic(nim zaslugama i 2) onima koji hoc'e da budu spaseni u svojim gresima! Tu je tajna njegove moc'i.
Istorija dokazuje da je vreme velike duhovne tame bilo povoljno za uspeh papstva. Ali buduc'nost c'e pokazati da je vreme velike duhovne svetlosti isto tako povoljno za njegov uspeh. U prošlim vekovima, kada su ljudi bili bez Božje Rec(i i bez poznavanja njegove istine, njihove oc(i su bile zaslepljene, i hiljade njih su pali u mreže, jer nisu videli zamke koje su im bile postavljene. U ovome pokoljenju ima mnogo njih c(ije su oc(i zaslepljene bljeskom ljudskih teorija i lažnim znanjem. Oni ne opažaju zamku, i padaju u nju kao da su zaslepljeni. Bog hoc'e da umne sposobnosti smatramo Stvoriteljevim darom i da ih upotrebljavamo u službi pravde i istine.
Ali kada se gaje oholost i c(astoljublje, i kad ljudi uzdižu svoje lic(ne teorije iznad Božje rec(i, onda razum može da uc(ini vec'u štetu nego neznanje. Tako c'e se lažna nauka našeg doba, koja potkopava veru u Bibliju, pokazati vrlo uspešna u pripremanju puta za prihvatanje papstva, sa svim njegovim privlac(nim ceremonijama, kao što je ogranic(avanje znanja u srednjem veku doprinelo njegovom uzdizanju.
U pokretima koji se razvijaju u naše vreme u Republici Srbiji, a koji nastoje da ustanove da crkveni obic(aji dobiju potporu države, pravoslavci idu stopama katolika. Šta više, oni otvaraju vrata papstvu da bi ono u pravoslavnoj Srbiji zadobilo vrhovnu vlast.
