8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive

otvaraj temu pa da se raspisemo ko ljudi kao "deca cveca" da se zna sta je bila prava generacija pionira
a ne ovi danas :D

Могу да кажем да сам била пажена и чувана до петог основне када стичем право да останем сама у кући и да шетам градом, што сам обилато користила. Кад идем поподне у школу, преподне у град у скитњу.
 
Није битно чак и да сам ја, овде има мајки баш мале деце, наравно да пишу из своје перспективе...
Јуче ћерку наговарам да изађе пола сата у шетњу, од прошле недеље нон стоп учи, мало да разбистри главу...не могу, после шетње не могу да учим, проверено...
А ја сам на факултету учила ноћу, па кад се преморим, изађем око 2, 3 да прошетам и наставим да учим.
Извини, не бих да звучим параноично, али на чему си ти била да сама ноћу шеташ Београдом?
И тада схватим колико је различито време мог и њеног одрастања :(
Из ове перспективе, и мени је невероватно да смо некада били толико безбедна земља.
Ne verujem da smo ništa bili bezbedniji od današnje dece, samo se stvari nazivaju svojim imenom, ne ćuti se o nekim temama, vesti su nam dostupnije.
 
Могу да кажем да сам била пажена и чувана до петог основне када стичем право да останем сама у кући и да шетам градом, што сам обилато користила. Кад идем поподне у школу, преподне у град у скитњу.
Baš onako kako sada zakon propisuje.
 
mi smo ziveli sa babom, ali sma isla u vrtic, jedino sto me je baba kasnije odvodila. umrla je kad mi je bilo 9 godina i od tad sam ostajala sama u kuci.

nego, ovo oko auto sedista...meni nije jasno zasto deca moraju da sede u auto sedistu, a sta je sa decom koju roditelji voze autobusom?

Моја баба је радила, зато је морала прабаба. У забавиште сам ушла у Белој Цркви, онда су моји добили стан па сам дошла а са мном и прабаба, да живи са нама и да ме чува.
 
Моја баба је радила, зато је морала прабаба. У забавиште сам ушла у Белој Цркви, онда су моји добили стан па сам дошла а са мном и прабаба, да живи са нама и да ме чува.


ja nisma imala prababe, a pradeda po mami je umro 12 dana pre mog rodjenja.:huh:
 
Ја сам имала и чукунбабу кад сам се родила. Следеће године је умрла. Тада су жене младе рађале.

pa i u vreme mojih prqababa i pradeda su se mladi vencavali, ali zavisi koje dete bude po redu.

mada je za moje nekako karakteristicno da su mahom ulazili u brak u drugoj polovini 20, sto je za to vreme pretpostavljam bilo kasno.
 
pa i u vreme mojih prqababa i pradeda su se mladi vencavali, ali zavisi koje dete bude po redu.

mada je za moje nekako karakteristicno da su mahom ulazili u brak u drugoj polovini 20, sto je za to vreme pretpostavljam bilo kasno.

Моја баба је имала 47 а прабаба 65 кад сам се ја родила.
 
mi smo ziveli sa babom, ali sma isla u vrtic, jedino sto me je baba kasnije odvodila. umrla je kad mi je bilo 9 godina i od tad sam ostajala sama u kuci.

nego, ovo oko auto sedista...meni nije jasno zasto deca moraju da sede u auto sedistu, a sta je sa decom koju roditelji voze autobusom?
Znači da ih ne zaštitiš u autu jer u autobusu ne postoji ta mogućnost?! Time uvećavaš broj nezaštićene dece i broj smrtni ishoda u slučaju nesreće. Sad mi glupo šta pišem, pa to je toliko logično.
 
Наравно. Манијака, убица и лопова је било и онда, ништа мање него данас.
Ништа мање него данас???
У малим градовима се знало ко је када кинуо, а камоли да ли се појавио манијак.
Нису нам биле потребни интернети за то.
Знало се ко се дрогира, могао си да их набројиш на прсте леве руке, знало се ко је клептоман, ко је лопов, ко туче жену, ко је силоватељ...
И тврдим да то није био ни промил овога данас.
У великим градовима можда нисте знали, а можда их заиста није било толико.
И још нешто, у то време би свако притрчао у помоћ, данас вероватно и би, али се плаши, јер свака будала носи нож и пиштољ...
 
Ништа мање него данас???
У малим градовима се знало ко је када кинуо, а камоли да ли се појавио манијак.
Нису нам биле потребни интернети за то.
Знало се ко се дрогира, могао си да их набројиш на прсте леве руке, знало се ко је клептоман, ко је лопов, ко туче жену, ко је силоватељ...
И тврдим да то није био ни промил овога данас.
У великим градовима можда нисте знали, а можда их заиста није било толико.
И још нешто, у то време би свако притрчао у помоћ, данас вероватно и би, али се плаши, јер свака будала носи нож и пиштољ...
Znalo se, ali se malo šta preduzimalo po tom pitanju. Porodične stvari, i svi se prave da ne vide, nije njihova briga, iako svi sve znaju.

Sećam se slučaja u maloj sredini kada je pregaženo dete, po danu, na relativno prometnom mestu, i nikad se nije našao krivac. Pobegao sa lica mesta. Zataškano, kao što se i danas ponekad radi.
 

Back
Top