Jeste,bila je tad veca sloboda za sve,pa i za djecu.
Sjećam se jedno tata donio konzervu graha Droga Portorož, imala sam možda 5-6 godina i znam da sam dugo bila zabrinuta i mislila da se tata drogira.Sjecam se rijeci "droga".Nisam ni znala tacno sta je to,ali sam znala da nista ni od kog ne treba uzimati jer moze da bude "droga".
Inace,kao djeca smo imali veliku slobodu kretanja...ulica,prodavnica,skola..sve smo isli i znali sami.Govorim o uzrastu prvog,drugog osnovne.
Тако сам ја желе бомбоне утрљала у косу јер је тетка гел за косу звала желе.Sjećam se jedno tata donio konzervu graha Droga Portorož, imala sam možda 5-6 godina i znam da sam dugo bila zabrinuta i mislila da se tata drogira.
Nas su ostavljali same kao baš male, prije polaska u školu, brat i drugovi mu hodali po krovu, to je bila kao nadogradnja, pa kad otvoriš prozor ispod je krov, slali su nas u prodavnicu same, a prolazili smo i prugu bez rampe i dvije raskrsnice. Samo puka sreća da se ništa nije desilo. Ne znam da li je to što su bila druga vremena, što su oni bili mladi kad su nas dobili ili to jednostavno zavisi od osobe, ali znam da se ja sad ne bih usudila.
Što se tiče odlaska doktoru, ipak zavisi koliko godina dijete ima i šta je u pitanju, obično se idu kad su bolesni, tako da im ipak treba neko. Nije baš isto ako ima 16-17 godina, pa ide sam dermatologu ili ima 10 godina i temperaturu.
kretenuТако сам ја желе бомбоне утрљала у косу јер је тетка гел за косу звала желе.
А када је мама рекла да иде да купи перјану јакну била сам убеђена да ће доћи у јакни као кокошка
Замисли какав бих тек кретен била да су ме држали под стакленим звономkretenu
Vi ste još mladi . Mene sa 5 godina ostave samu upale radio i kažu da me čuvaju čike i tete što tu pričaju i da sve vide šta radim.Тако сам ја желе бомбоне утрљала у косу јер је тетка гел за косу звала желе.
А када је мама рекла да иде да купи перјану јакну била сам убеђена да ће доћи у јакни као кокошка
Као код АнтићаVi ste još mladi . Mene sa 5 godina ostave samu upale radio i kažu da me čuvaju čike i tete što tu pričaju i da sve vide šta radim.
)
)
Meni bas osamdesete djeluju kao godine ekstremnog lijenog roditeljstva kada su djeca zanemarivana i sklanjana da ne smetaju.8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive
Foto: Pedro Ribeiro Simões - CC BY 2.0
Puno roditelja reći će da je nekad detinjstvo bilo bezbrižnije i opuštenije. Ali, većina roditelja danas nikad ne bi dopustila deci stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj
Nije da su roditelji i deca pre četiri decenije bili neoprezni ili neodgovorni, već danas roditelji imaju veći pristup informacijama i najnovijim istraživanjima nego što su njihovi roditelji imali. Iako često izgleda da je tada detinjstvo bilo bezbrižno, većini današnjih roditelja diže se kosa na glavi od roditeljskog stila iz ’80-ih.
Ovo je 8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj deci, a kojih se današnji groze:
1. Puštali su decu da sama ostanu kod kuće
Pre nekoliko decenija bilo je prilično uobičajeno za roditelje da ostave decu samu kod kuće dok se ne vrate s posla. Puno dece došlo bi kući iz škole, obavljala su kućane poslove, i čak spremala sama sebi večeru ili užinu.
Ovih dana, većina roditelja maloj deci ne dopušta ni da sami budu u kupatilu, a kamoli da puste 6-godišnjake da se sami čuvaju.
2. Puštali su decu da voze bicikl bez kacige
Nije da kacige nisu postojale, nego ih „cool deca“ nikada nisu nosila, ali ni roditelji se nisu toliko zamarali hoće li dete dobiti koju ogrebotinu ili masnicu. Deca koja su nosila zaštitnu kacigu na glavi ili bilo kakve štitnike na kolenima i slično, definitivno su bila u manjini. Danas, pak, prema sada važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaju, deca mlađa od 12 godina ne mogu samostalno da učestvuju u javnom saobraćaju. U praksi to znači da dete mlađe od 12 godina ne može samo da vozi bicikl na putu, jer ukoliko, na primer, padne, zadobije neku povredu ili doživi nezgodu, odgovornost snosi roditelj koji može biti kažnjen novčano ili kaznom zatvora.
3. Vozili su decu u automobilu bez auto-sedišta
Da, auto-sedišta su postojala i tada, ali većina roditelja ih nije upotrebljavala, a i sigurno nisu bila tako moderna i funkcionalna kao današnji modeli. Roditelji su danas toliko uplašeni svih mogućih i nemogućih scenarija da su auto-sedišta jednostavno obavezna oprema u svakom automobilu, a i Zakon o bezbednost saobraćaja propisuje obavezu korištenja dečijeg sedišta za decu do 5. godine života, a za decu stariju od 4 godine i višu od 135 cm, obavezno je sedenje u busterima, odnosno podmetačima za sedenje u autu. Pre nekoliko decenija praksa je bila da se manje dete drži u krilu, a čim napuni dve godine, sedi samo. To je svakako bilo vrlo nebezbedno.
4. Puštali su decu da se igraju… bilo gde i po bilo čemu
Danas, ne da roditelji ne puštaju decu da se sama igraju, već i paze gde se deca igraju i s čim se igraju. Obične igre u parku postale su naučna fantastika. Roditelji ’80-ih ne bi videli decu po par sati dok bi se ona bezbrižno igrala po komšiluku.
5. Nisu se toliko zamarali onim šta deca jedu
U ’80-im, praktičnost je bila najvažnija, i to je bila cela umetnost oko hrane. Današnji roditelji proučavaju sastojke koje njihovi roditelji ne bi ni pogledali. Takođe, važno je šta se jede, koliko se jede i kad se jede. Jede li moje dete dovoljno ovoga i sme li da jede ovo i ima li u ovome dosta toga i toga, pitanja su koja bi roditelje u ’80-im toplo nasmejala. A čini se da je pre 40-ak godina bilo i mnogo manje alergija na hranu i veštačkih sastojaka koji su danas često na policama prodavnica.
6. Puštali su decu da piju vodu iz creva
Osamdesetih godina kada bi deca bila žedna, bez problema su pila vodu iz creva za vodu ili česme u dvorištu. To ipak, ispostavilo se, nije baš najsigurnija opcija zbog otrovnih hemikalija, ali danas roditelji posebno paze odakle njihova deca piju vodu, pa neki roditelji mališanima daju da piju samo flaširanu vodu ili koriste filtere za vodu i piju samo pročišćenu vodu iako je voda iz slavine najčešće sasvim dobra.
7. Puštali su stariju decu da čuvaju svoju mlađu braću
Pre su roditelji puštali svoju ne tako staru decu da čuvaju svoju mlađu braću. Danas, ne da roditelji ne puštaju 8-godišnjake da sami ostaju sa 3-godišnjacima, nego njihovu decu mogu čuvati samo odrasle i proverene osobe, a ponekad ni odrasli nisu dovoljno kvalifikovani. Uostalom, zakonom je zabranjeno da roditelji ostavljaju decu predškolskog uzrasta bez nadzora.
8. Puštali su decu da gledaju problematične programe na televiziji
Deca su nekada gledala apsolutno sve i svašta na televiziji pa se neretko događalo da su već u osnovnoj školi znala sve najpopularnije romantične ili horor filmove, a često imala i noćne more od istih. Danas postoje roditeljske kontrole. Pazi se šta se gleda i koliko se gleda, a mnogo roditelja ne želi ni da bebe budu u istoj prostoriji dok u pozadini ide neprimeren sadržaj, a kamoli starija deca
Da li su danas deca bezbednija nego pre 40 godina ili su ove zabrane izmišljene da nekim beskorisnim profesijama otvore nova radna mesta?
8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive
Foto: Pedro Ribeiro Simões - CC BY 2.0
Puno roditelja reći će da je nekad detinjstvo bilo bezbrižnije i opuštenije. Ali, većina roditelja danas nikad ne bi dopustila deci stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj
Nije da su roditelji i deca pre četiri decenije bili neoprezni ili neodgovorni, već danas roditelji imaju veći pristup informacijama i najnovijim istraživanjima nego što su njihovi roditelji imali. Iako često izgleda da je tada detinjstvo bilo bezbrižno, većini današnjih roditelja diže se kosa na glavi od roditeljskog stila iz ’80-ih.
Ovo je 8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj deci, a kojih se današnji groze:
1. Puštali su decu da sama ostanu kod kuće
Pre nekoliko decenija bilo je prilično uobičajeno za roditelje da ostave decu samu kod kuće dok se ne vrate s posla. Puno dece došlo bi kući iz škole, obavljala su kućane poslove, i čak spremala sama sebi večeru ili užinu.
Ovih dana, većina roditelja maloj deci ne dopušta ni da sami budu u kupatilu, a kamoli da puste 6-godišnjake da se sami čuvaju.
2. Puštali su decu da voze bicikl bez kacige
Nije da kacige nisu postojale, nego ih „cool deca“ nikada nisu nosila, ali ni roditelji se nisu toliko zamarali hoće li dete dobiti koju ogrebotinu ili masnicu. Deca koja su nosila zaštitnu kacigu na glavi ili bilo kakve štitnike na kolenima i slično, definitivno su bila u manjini. Danas, pak, prema sada važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaju, deca mlađa od 12 godina ne mogu samostalno da učestvuju u javnom saobraćaju. U praksi to znači da dete mlađe od 12 godina ne može samo da vozi bicikl na putu, jer ukoliko, na primer, padne, zadobije neku povredu ili doživi nezgodu, odgovornost snosi roditelj koji može biti kažnjen novčano ili kaznom zatvora.
3. Vozili su decu u automobilu bez auto-sedišta
Da, auto-sedišta su postojala i tada, ali većina roditelja ih nije upotrebljavala, a i sigurno nisu bila tako moderna i funkcionalna kao današnji modeli. Roditelji su danas toliko uplašeni svih mogućih i nemogućih scenarija da su auto-sedišta jednostavno obavezna oprema u svakom automobilu, a i Zakon o bezbednost saobraćaja propisuje obavezu korištenja dečijeg sedišta za decu do 5. godine života, a za decu stariju od 4 godine i višu od 135 cm, obavezno je sedenje u busterima, odnosno podmetačima za sedenje u autu. Pre nekoliko decenija praksa je bila da se manje dete drži u krilu, a čim napuni dve godine, sedi samo. To je svakako bilo vrlo nebezbedno.
4. Puštali su decu da se igraju… bilo gde i po bilo čemu
Danas, ne da roditelji ne puštaju decu da se sama igraju, već i paze gde se deca igraju i s čim se igraju. Obične igre u parku postale su naučna fantastika. Roditelji ’80-ih ne bi videli decu po par sati dok bi se ona bezbrižno igrala po komšiluku.
5. Nisu se toliko zamarali onim šta deca jedu
U ’80-im, praktičnost je bila najvažnija, i to je bila cela umetnost oko hrane. Današnji roditelji proučavaju sastojke koje njihovi roditelji ne bi ni pogledali. Takođe, važno je šta se jede, koliko se jede i kad se jede. Jede li moje dete dovoljno ovoga i sme li da jede ovo i ima li u ovome dosta toga i toga, pitanja su koja bi roditelje u ’80-im toplo nasmejala. A čini se da je pre 40-ak godina bilo i mnogo manje alergija na hranu i veštačkih sastojaka koji su danas često na policama prodavnica.
6. Puštali su decu da piju vodu iz creva
Osamdesetih godina kada bi deca bila žedna, bez problema su pila vodu iz creva za vodu ili česme u dvorištu. To ipak, ispostavilo se, nije baš najsigurnija opcija zbog otrovnih hemikalija, ali danas roditelji posebno paze odakle njihova deca piju vodu, pa neki roditelji mališanima daju da piju samo flaširanu vodu ili koriste filtere za vodu i piju samo pročišćenu vodu iako je voda iz slavine najčešće sasvim dobra.
7. Puštali su stariju decu da čuvaju svoju mlađu braću
Pre su roditelji puštali svoju ne tako staru decu da čuvaju svoju mlađu braću. Danas, ne da roditelji ne puštaju 8-godišnjake da sami ostaju sa 3-godišnjacima, nego njihovu decu mogu čuvati samo odrasle i proverene osobe, a ponekad ni odrasli nisu dovoljno kvalifikovani. Uostalom, zakonom je zabranjeno da roditelji ostavljaju decu predškolskog uzrasta bez nadzora.
8. Puštali su decu da gledaju problematične programe na televiziji
Deca su nekada gledala apsolutno sve i svašta na televiziji pa se neretko događalo da su već u osnovnoj školi znala sve najpopularnije romantične ili horor filmove, a često imala i noćne more od istih. Danas postoje roditeljske kontrole. Pazi se šta se gleda i koliko se gleda, a mnogo roditelja ne želi ni da bebe budu u istoj prostoriji dok u pozadini ide neprimeren sadržaj, a kamoli starija deca
Da li su danas deca bezbednija nego pre 40 godina ili su ove zabrane izmišljene da nekim beskorisnim profesijama otvore nova radna mesta?
Prakticne stvari.
Nikad ne znas kad moze zatrebati.
Isto tako,kao sto Mina navede primjer,jako je opasno ubacivati naftu da bi vatra brze planula.
To treba djeci objasnjavati.Djeca nisu glupa,nece ni ona bas srljati u opasnost,ako znaju da je nesto opasno.
Која тачно ће децу пазити до педесете?
Nisam iz tvojih a da napišem iz kojih ne bi ispalo dobro.
Није битно чак и да сам ја, овде има мајки баш мале деце, наравно да пишу из своје перспективе...
Mislim da nisi bas u pravu.Nisu djeca bila bas bez nadzora,znalo se i gdje su,i sta rade,i do kad se mora uci u kucu,samo se nije gledalo svaki sekund.A i djeca su se poznavala,igrala svakodnevno,nije tu bilo sad nekih iznenadjenja.
Da,i meni ponekad zvuci nevjerovatno.
Да, али тад је милиција прво разбијала бубреге, а онда тражила документа.
Ne znam zasto mi pade na um pjesma
:
Nije ni danas svako dijete vezano i pod staklenim zvonom. Uvijek ima raznih.Nisi u pravu (osim ako pricas za mesto gde si ti odrastala) niko nas nije sklanjao da ne smetamo, nisu mogli da nas nahvataju da udjemo u kucu ako su nam dali loptu, klikere ili lastis
A da ne pominjem koliko su ljudi bili "mobilniji" (porodicne ekskurzije sirom SFRJ) iz razloga vece ekonomske moci nego 90tih
Moj tata nije citao novine i leskario a bogami ni tate mojih drugara....mada iz tvog ugla sve deluje tako sivo iz mog je prepuno duginih boja
