8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive

Ово је већ вређање. Реда је код мене било више него игде, на страну што сам била вуковац, чиме се заправо не хвалим.
Нити један дан без куване хране, нити један дан без урађеног домаћег. Улица је дивна, бар је за мене била.
Улица није глупирање нити порок, улица су радње, књижаре, продавнице плоча (тада), паркови, зграде.
Doživele ste i pisale isto, drugačije formulisano. Ti si se osetila napadnutom, bez ikakvog razloga.
 
И поверење родитеља. Одем са школом (3. основне) на Јакљан, практично пусто острво без телефона на три недеље и само једну карту пошаљем да сам добро.
Tako je bilo kod svih u to vreme, druge mogućnosti nisu postojale. Pošalješ razglednicu i stigneš pre nje.:lol:
 
Било је телефона. На том острву ни то.
Тада.
Letovala sam kao dete na ostrvu Silbi, mislim da je onda brod išao samo 2x nedeljno, a vožnja je od par sati. Tako se sećam, ko zna da li je tačno. Celo ostrvo smo mogli peške da obiđemo.:lol:

Sada ne bih otišla tamo. Nema hitne pomoći, ni bolnice u blizini. :rotf:
 
Letovala sam kao dete na ostrvu Silbi, mislim da je onda brod išao samo 2x nedeljno, a vožnja je od par sati. Celo ostrvo smo mogli peške da obiđemo.:lol:

Sada ne bih otišla tamo. Nema hitne pomoći ni bolnice u blizini. :rotf:
Ја бих отишла али само због фауне приобалног дна. Шкољке, јежеви разних боја, морски зекан (изгуглај)...
 
Što se tiče takvih putovanja moja deca su kao veća bila na mnogo mesta gde ih ja ne bih pustila, ali sam ćutala, i nadala se najboljem. Čak mislim da su zbog sigurne baze u detinjstvu imali/imaju mnogo manje strahova i kočnica.

Ja sam rano naučila da svet nije bezbedno mesto.

Неке ствари им нисам помињала. Они су заправо мале маце у односу на моју генерацију.
 
Било је телефона. На том острву ни то.
Тада.
И то зивкање сваки час, па паметни сатови... Као да се у сваком тренутку мора знати када је ко пишкио и какио.
Али то раде и одрасли људи. неки се са родитељима чују сваки дан, чак и више пута дневно.

Морам признати да сам ја сада према мами толерантнија након свега. Али је и она сада фино друштво од када је прихватила помоћ. Па су се те две ствари некако поклопиле. Више не преврћем очима када ми каже да се јавим када стигнем ако негде идем и то. Ако њој значи шта ми тешко. Али далеко од тога да смо везане пупчаном врпцом.
Ја сам тип особе који воли сигурност у другим људима и да они исто знају да имају сигурност у мени. Да се ту нико не либи да каже шта мисли или тражи шта му треба. Али ни да нико никога не смара ни не гуши претераном бригом. Поготово не страхом, то навлачи заиста негативну енергију иизазива ђавола. Оно, не дај Боже шта ти мати мисли... Јежим се од сумњи, страхова и стрепње. Ослободи и себе и друге тога.
 
Letovala sam kao dete na ostrvu Silbi, mislim da je onda brod išao samo 2x nedeljno, a vožnja je od par sati. Tako se sećam, ko zna da li je tačno. Celo ostrvo smo mogli peške da obiđemo.:lol:

Sada ne bih otišla tamo. Nema hitne pomoći, ni bolnice u blizini. :rotf:
Ja mislim da je i dan danas Silba polupusto ostrvo.Ja sam sa Losinja isla brodom na ostrvo Susak i pamtim ga kao ostrvo Robinzona Krusoa. 🙂
 
Мрзим звоњаву телефона, увек помислим - опет неко срање - па се изненадим кад видим да није.
А моја тетка је хит. Она је иначе мени одувек попут Соње Савић :lol: тако као полупана а паметна. И она када зове и јавим се прво ћути. Драмска пауза пола минута. Јбт, хоћеш ли бекнути!? Ниси звала да ћутиш:rotf:
Врло образована, толике књиге прочитала, два језика, а као мутава.
 
Ja mislim da je i dan danas Silba polupusto ostrvo.Ja sam sa Losinja isla brodom na ostrvo Susak i pamtim ga kao ostrvo Robinzona Krusoa. 🙂
Мали Лошињ је рај на Земљи. Буквално. Моје дете тамо проводи цео распуст сваке године.
 
Poslednja izmena:
Мали Лошињ је рај на земљи. Буквално. Моје дете тамо проводи цео распуст сваке године.
Jeste.I ja sam tamo cesto boravila,tamo mi zive stric i strina.
Moj pojam mora,cistoce,mirisa borova i Mediterana je Losinj.I sva druga mjesta poredim s njim.
 
P.s.Bogi,bas bi bilo zabavno da se sretnemo u Losinju.😃
Волела бих да опет одем тамо :)
Али избегавам једну особу па за сада тешко.
Иначе сам масу познатих тамо сретала, што наших што страних.
Једно лето су јурили Еву Лонгорију и оног њеног. Била општа помама :lol:
 
Волела бих да опет одем тамо :)
Али избегавам једну особу па за сада тешко.
Иначе сам масу познатих тамо сретала, што наших што страних.
Једно лето су јурили Еву Лонгорију и оног њеног. Била општа помама :lol:
Ja nisam nikad nikog.Samo smo jednom na trajektu sreli Radeta Serbedziju.
I ja bih voljela otici,sad bi mi bas trebao i taj vazduh,ali vidjecemo da li ce okolnosti dozvoliti.
 

Back
Top