- Poruka
- 74.523
Kolokvijalno, klimakterijum je doba zrelosti u onom smislu koji ne znači „zreo da otpadne“ nego onom drugom, koji se može nazvati „vernovskim“. Naime, jedva je mogućno pronaći čitaoca koji je na Žil Vernove romane naleteo baš u uzrastu kome je pomenuti bio preporučivan kao „omladinski pisac“, a da je potom hladnokrvno prešao preko opisa kapetana Nema kao „čoveka u punoj snazi“ i, malo, dalje, „tojest, oko pedesete godine“. Čast velikog pisca – manje poznatog po tome što je svoju jahtu prodao nekom od crnogorskih vladika, knjaževa i/ili kraljeva – spasava činjenica da su mu, inače, glavni junaci sasvim poželjnog uzrasta, petnaetogodišnjaci (kapetani) ili deca (kapetana Granta). Za razliku od dece čitalaca, njihovi roditelji lako su se slagali da se tu negde oko pedesete zasta nalazi ono „u punoj snazi“; utoliko pre ukoliko bi im „tu negde“ sledovalo tek za neku godinu.
Sredovečnost je, moglo bi se reći, neka vrsta čistilišta. I, dakako, nikakav nov izum: zahvaljujući tome što su poštovani (stari) Grci koji su se bavili drugim starim Grcima ljudski život određivali u odnosu na akme, danas bi se za mnoštvo slavnih jedva nagađalo kada su živeli. Akme je nešto kao sredina, vrhunac pojedinačnog života, a ne grupa kožnih oboljenja (akne), kako se može pročitati u jednom od mnogobrojnih izdanja Vujaklijinog Leksikona. Antički biografi su, ako bi ih to uopšte zanimalo, subjekte svog interesovanja vremenski određivali tako što bi napomenuli da je Taj i Taj na vrhuncu bio onda kada je, na primer, u tom i tom mestu bilo pomračenje Meseca. Uobičajeno je da se akme računa negde oko četrdesete godine, budući da je u ono doba jednako rašireno bilo uverenje da „prosečan“ ljudski vek čini deset sedmogodišnjih razdoblja.
Klimakterijumom se, mada je ova reč samo polatinjena grčka, nisu bavili. Što se reči same tiče, ona jednostavno znači „prečaga lestvica“, i to bi moglo biti utešno da se radi o merdevinama uz koje se čovek samo uspinje. Što se neizbežnog silaska tiče, evo jedne paralele koju je, baveći se starim Grcima, načinio jedan Englez, H.D.F. Kito. Nasumice je napravio listu po deset poznatih slavnih Evropljana XVIII odnosno XIX stoleća, i Grka iz V i IV veka stare ere. Koliko su živeli? Hajdn 77, Mocart 35, Betoven 57, Gete 83, Šubert 31, Mendelson 38, Vordsvort 80, Kolridž 62, Kits 26, a Šeli se nesretno udavio sa 30 godina. Spram njih, više od dva milenijuma stariji Grci izgledaju kao direktni Metuzalemovi potomci: Sofokle 91, Aristofan bar 60, Platon 87, Isokrat 98, Gorgija 95, Ksenofont 76, Protagora oko 70, Sokrat 70, Eshil 71, Euripid 78 godina. Pri tome, poslednjoj četvorici život je prekraćen – nasilno. Iz tog ugla posmatrano, možda je preterivanje dodati i relativno brojne primere u kojima starci odustaju od života jer im je dosadio: tako se Diogen Kinik ubio u devedesetoj godini zadržavajući dah, a stoik Kleant negde pred stotu, i to pošto mu se nakon dvodnevne dijete dopalo da ne jede.
https://vreme.com/projekat/klimakterijum/
Sredovečnost je, moglo bi se reći, neka vrsta čistilišta. I, dakako, nikakav nov izum: zahvaljujući tome što su poštovani (stari) Grci koji su se bavili drugim starim Grcima ljudski život određivali u odnosu na akme, danas bi se za mnoštvo slavnih jedva nagađalo kada su živeli. Akme je nešto kao sredina, vrhunac pojedinačnog života, a ne grupa kožnih oboljenja (akne), kako se može pročitati u jednom od mnogobrojnih izdanja Vujaklijinog Leksikona. Antički biografi su, ako bi ih to uopšte zanimalo, subjekte svog interesovanja vremenski određivali tako što bi napomenuli da je Taj i Taj na vrhuncu bio onda kada je, na primer, u tom i tom mestu bilo pomračenje Meseca. Uobičajeno je da se akme računa negde oko četrdesete godine, budući da je u ono doba jednako rašireno bilo uverenje da „prosečan“ ljudski vek čini deset sedmogodišnjih razdoblja.
Klimakterijumom se, mada je ova reč samo polatinjena grčka, nisu bavili. Što se reči same tiče, ona jednostavno znači „prečaga lestvica“, i to bi moglo biti utešno da se radi o merdevinama uz koje se čovek samo uspinje. Što se neizbežnog silaska tiče, evo jedne paralele koju je, baveći se starim Grcima, načinio jedan Englez, H.D.F. Kito. Nasumice je napravio listu po deset poznatih slavnih Evropljana XVIII odnosno XIX stoleća, i Grka iz V i IV veka stare ere. Koliko su živeli? Hajdn 77, Mocart 35, Betoven 57, Gete 83, Šubert 31, Mendelson 38, Vordsvort 80, Kolridž 62, Kits 26, a Šeli se nesretno udavio sa 30 godina. Spram njih, više od dva milenijuma stariji Grci izgledaju kao direktni Metuzalemovi potomci: Sofokle 91, Aristofan bar 60, Platon 87, Isokrat 98, Gorgija 95, Ksenofont 76, Protagora oko 70, Sokrat 70, Eshil 71, Euripid 78 godina. Pri tome, poslednjoj četvorici život je prekraćen – nasilno. Iz tog ugla posmatrano, možda je preterivanje dodati i relativno brojne primere u kojima starci odustaju od života jer im je dosadio: tako se Diogen Kinik ubio u devedesetoj godini zadržavajući dah, a stoik Kleant negde pred stotu, i to pošto mu se nakon dvodnevne dijete dopalo da ne jede.
https://vreme.com/projekat/klimakterijum/
Poslednja izmena:
