Nataša Rostova
Buduća legenda
- Poruka
- 43.124
Rat počeo 6 aprila, NDH formirana 10.aprila
27 marta bile demonstracije, 6 aprila ujutro napad
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Razgovor o prespavljivanju
- Koliko piva biste morali da popijete da...
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Шеик: Геноцид је оно што су Американци...
- Horoskopski znaci sa najjačom intuicijom
- Zajednički život pre braka
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Paralelni odnosi
27. март 1941. побуна слободољубивих против зла
- Začetnik teme Барышников
- Datum pokretanja
Rat počeo 6 aprila, NDH formirana 10.aprila
27 marta bile demonstracije, 6 aprila ujutro napad
Nataša Rostova
Buduća legenda
- Poruka
- 43.124
Mnogo manje nego ti
Vidiš da su Nemci poznati da uvlače propagandom i kontrolom štampe naivne u zamke
Pre 6 aprila 1941 oni su uveliko kontrolisali mnogo toga u Kraljevini Jugoslaviji
Mislim da su im Ribnikari bili vrlo bliski
Gle čuda oni prihvataju Josipa Broza koji iz Zagreba dolazi u Beograd da diže ustanak
Dobro ima i toga da tadašnja NDH nemam nikakav strateški položaj sem resursne baze Bosne
Zanimljivo da kada nam je vizijonar ponovo doveo nemačku čizmu mnoge institucije su dobile nazive nemačkih saradnika pa tako i Ogledna OŠ Vladislav Ribnikar
Od tih ljudi samo nam je zlo dolazilo
- Poruka
- 35.823
27 март је дјело британске копилади
са немцима смо имали јасан споразум 25 марта
знали су немци да им не треба рат са србима.
Nataša Rostova
Buduća legenda
- Poruka
- 43.124
I Staljin je imao jasan sporazum sa Nemcima, pa ...
Rat sa Srbima usled premreženosti agenturom dobili su za 10 dana
Britanci su im popuštaki sve do Poljske .. naterali su nas da damo Banovinu Hrvatsku da bi ih odobrovoljili ..
Nije nas Britanac napao nego Nemac .. zato ne ke.nj...aj tu nemačku propagandu
- Poruka
- 35.823
Nataša Rostova
Buduća legenda
- Poruka
- 43.124
Ne nego Nemaca
Odmah je nakon puča potvrđeno da pakt ostaje pa opet dobili bombe
zato su Švaburde iskusno 90-tih prvo razbucale Jugoslaviju a ne poslednju kao 1941
- Poruka
- 69.818
Parole koje su najčešće izvikivane 27. marta 1941. godine bile su „Bolje rat, nego pakt!“ i „Bolje grob, nego rob!“. Želje su nam se ispunile: dobili smo rat, dobili smo grobove, ali nam je zato Čerčil u ime slobodnog sveta odao priznanje da smo spasili dušu
U jednom beogradskom predgrađu majka je razmišljala je da li da pusti sina da se ispava. Tek je pre neki dan bio pušten iz zatvora. Shvatila je da bi se naljutio ako ga ne probudi i ne kaže mu da se napolju nešto dešava, gužva je, vika…
Mladić je skočio, na brzinu se umio, potrčao pravo u štampariju u kojoj je radio do hapšenja, ušao kroz prozor da ga gazda ne bi video, bio je uveren da grafički radnici sve znaju. Znali su. U toku noći vojska je izvela puč zbog toga što je vlast privela Jugoslaviju Trojnom paktu. Knez Pavle je pre neki dan bio lično kod Hitlera, predsednik vlade Cvetković potpisao je dokument kojim je Jugoslavija pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana koji je vodio rat protiv Velike Britanije, Francuske, zapadnoevropskih zemalja, celog demokratskog sveta, zauzeo Poljsku, Francusku i sve ostale zapadnoevropske i skandinavske zemlje. Jugoslovenska vojska je munjevito reagovala i uhapsila kraljevske namesnike, predsednika vlade i ministre.
„A mi, drugovi? Jesmo li dobili neke direktive?“
„Nismo… Ne znamo… Pa šta da radimo?“
„Da štampamo letak!“
„Ne smemo, za cenzuru bismo lako, ali tekst mora da odobri CK…“
„Ili će naknadno odobriti ili će nas partijski kazniti…“
Mladi skojevci su u rano jutro 27. marta 1941. štampali letak: pozivali su narod na manifestacije, demonstracije, pobunu, iako su ljudi zapravo već bili na ulici. Ispalo je tako da su komunisti pokrenuli bunt, iako njihov Centralni komitet nije imao pojma o planu vazduhoplovnih oficira na čelu sa generalom Borivojem Mirkovićem da obori vlast pod regenstvom na čelu sa knezom Pavlom Karađorđevićem. Čerčil će kasnije reći da su spasili dušu Jugoslavije.
Nije mislio na beogradske skojevce koji su radili na svoju ruku. Mnogi komunisti su bez direktiva i uputstava delovali spontano.
Kako su komunisti preuzeli pobunu
U rano jutro tog 27. marta vojska je izvela tenkove na ulicu, po unapred tačno utvrđenom planu zauzela sve strateške tačke, pojedini oficiri imali su konkretne zadatke i planove u ruci. Već su u zoru osvojeni železnička stanica, radio, pošta, zgrade vlade, kraljev dvor, sve institucije vlasti bez i jednog ispaljenog metka.
image(122)Vazduhoplovni armijski general Dušan Simović / Foto: Wikipedia.org
Na radiju je poručnik bojnog broda Jakov Jovović počitao proglas maloletnog kralja da preuzima vlast, a da je mandat za sastavljanje vlade poverio armijskom generalu Dušanu Simoviću. Jovović je savršeno umeo da imitira kraljev govor, uvežbao ga na šaljivim večerima u oficirskim kasinima.
Istovremeno je sa balkona patrijaršijskog dvora govor u prilog puča održao je patrijarh Gavrilo Dožić.
Međutim, oko 10 sati pre podne su mase na ulicama mislile da ih predvode komunisti. Pučisti, generalštabni oficiri, nisu znali na koji način da priđu masama.
image(124)Major Kraljeve garde Živan Knežević tokom vojnog puča hapsi predsednika vlade Dragišu Cvetkovića / Foto: Wikipedia.org
ADVERTISEMENT
Na ulicama, na svim trgovima, na pijacama, izašavši iz ilegale i neposredno se obraćajući narodu, govorili su funkcioneri zabranjene Komunističke partije Milovan Đilas, Svetozar Vukmanović Tempo, Cana Babović, Rade Končar i drugi. Ni jedan forum stranke o tome nije doneo odluku, ali svi su znali šta treba da učine. Generalni sekretar KP Josip Broz je baš bio u Zagreb i, smesta krenuo u Beograd. Pohvalio je štamparske radnike koji su, zanemarujući partijsku disciplinu, delili letke. Većina njih će poginuti u narodnooslobodilačkoj borbi.
Osvrt sedamdeset godina unazad
Ja sam pre sedamdeset godina, 1954, dobio zadatak da za list „Omladina“ napišem „nešto“ povodom 27. marta. Đavolski posao. Nije bila okrugla godišnjica, svi važni ljudi su već bili govorili ili pisali „nešto“ o tom datumu, prvi sam Tito 27. marta 1945. u tek oslobođenom Beogradu.
Snašao sam se. Pronašao sam onog radnika koji je inicirao štampanje letka. To je bilo pre sedam decenija, njegovo ime sam zaboravio, sada nisam uspeo da ga nađem. Pitam se da li su u Narodnoj biblioteci sačuvani kompleti „Omladin“ u kojoj je objavljeno ono čega se sada prisećam.
ADVERTISEMENT
Imao sam, naravno, i druge sagovornike o martovskim demonstracijama.
Bezobrazno sam se obratio kabinetu Moše Pijade sa molbom da mi on „da nešto“. Prijatno sam se iznenadio što me je primio, a neprijatno što mi je kratko rekao da nema šta novo da kaže o 27. martu, ali, eto, hteo je da vidi jednog mladog novinara.
Više sreće sam imao sa Milutinom Doroslovcem koji se mnogo kasnije kao Milo Dor na polju književnosti postao jedan od vodećih pisaca na nemačkom jeziku. On je kao skojevac bio prisutan i potvrdio što mi je rekao pomenuti grafički radnik: skojevci su neplanirano, gotovo stihijski pokušali i donekle uspevali da upravljaju masama. Slično mi je rekao i Oskar Davičo.
Osvrt 83 godine unazad
Išao sam u drugi razredu gimnazije u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. U školu sam 27. marta krenuo normalno, nešto pre osam ujutru, i saznao da nećemo imati nastavu, naravno da sam kao i moji drugovi pomislio da je to divno. Dobili smo trobojne mašnice, stavili ih na rever, pa izašli na ulicu da vičemo „Bolje rat, nego Pakt!“, „Bolje grob nego Rob!“ „Živeo kralj Petar!“
image(125)Foto: Wikipedia.org
Kada imaš dvanaest godina lako te zaraze. Vikao sam iz sveg glasa ne razmišljajući o ratu i grobu. Treštala je vojna muzika, projahala neka četa vojnika na konjima, stariji su pili pivo i rakiju i nazdravljali, mi klinci smo bili opijeni od događaja.
Prvi put u životu sam zakasnio na ručak, ali otac me nije izgrdio, kao što ni CK nije izgrdio skojevce koji nisu sačekali direktive.
Za manje od godinu dana moji su roditelji bili mrtvi, grobove im ne znam, ja tri godine kasnije u logoru, znači rob. Obistinilo se što smo prizivali.
https://vreme.com/mozaik/trazili-smo-i-dobili-rat-i-grobove-a-da-li-smo-spasili-dusu/
U jednom beogradskom predgrađu majka je razmišljala je da li da pusti sina da se ispava. Tek je pre neki dan bio pušten iz zatvora. Shvatila je da bi se naljutio ako ga ne probudi i ne kaže mu da se napolju nešto dešava, gužva je, vika…
Mladić je skočio, na brzinu se umio, potrčao pravo u štampariju u kojoj je radio do hapšenja, ušao kroz prozor da ga gazda ne bi video, bio je uveren da grafički radnici sve znaju. Znali su. U toku noći vojska je izvela puč zbog toga što je vlast privela Jugoslaviju Trojnom paktu. Knez Pavle je pre neki dan bio lično kod Hitlera, predsednik vlade Cvetković potpisao je dokument kojim je Jugoslavija pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana koji je vodio rat protiv Velike Britanije, Francuske, zapadnoevropskih zemalja, celog demokratskog sveta, zauzeo Poljsku, Francusku i sve ostale zapadnoevropske i skandinavske zemlje. Jugoslovenska vojska je munjevito reagovala i uhapsila kraljevske namesnike, predsednika vlade i ministre.
„A mi, drugovi? Jesmo li dobili neke direktive?“
„Nismo… Ne znamo… Pa šta da radimo?“
„Da štampamo letak!“
„Ne smemo, za cenzuru bismo lako, ali tekst mora da odobri CK…“
„Ili će naknadno odobriti ili će nas partijski kazniti…“
Mladi skojevci su u rano jutro 27. marta 1941. štampali letak: pozivali su narod na manifestacije, demonstracije, pobunu, iako su ljudi zapravo već bili na ulici. Ispalo je tako da su komunisti pokrenuli bunt, iako njihov Centralni komitet nije imao pojma o planu vazduhoplovnih oficira na čelu sa generalom Borivojem Mirkovićem da obori vlast pod regenstvom na čelu sa knezom Pavlom Karađorđevićem. Čerčil će kasnije reći da su spasili dušu Jugoslavije.
Nije mislio na beogradske skojevce koji su radili na svoju ruku. Mnogi komunisti su bez direktiva i uputstava delovali spontano.
Kako su komunisti preuzeli pobunu
U rano jutro tog 27. marta vojska je izvela tenkove na ulicu, po unapred tačno utvrđenom planu zauzela sve strateške tačke, pojedini oficiri imali su konkretne zadatke i planove u ruci. Već su u zoru osvojeni železnička stanica, radio, pošta, zgrade vlade, kraljev dvor, sve institucije vlasti bez i jednog ispaljenog metka.
image(122)Vazduhoplovni armijski general Dušan Simović / Foto: Wikipedia.org
Na radiju je poručnik bojnog broda Jakov Jovović počitao proglas maloletnog kralja da preuzima vlast, a da je mandat za sastavljanje vlade poverio armijskom generalu Dušanu Simoviću. Jovović je savršeno umeo da imitira kraljev govor, uvežbao ga na šaljivim večerima u oficirskim kasinima.
Istovremeno je sa balkona patrijaršijskog dvora govor u prilog puča održao je patrijarh Gavrilo Dožić.
Međutim, oko 10 sati pre podne su mase na ulicama mislile da ih predvode komunisti. Pučisti, generalštabni oficiri, nisu znali na koji način da priđu masama.
image(124)Major Kraljeve garde Živan Knežević tokom vojnog puča hapsi predsednika vlade Dragišu Cvetkovića / Foto: Wikipedia.org
ADVERTISEMENT
Na ulicama, na svim trgovima, na pijacama, izašavši iz ilegale i neposredno se obraćajući narodu, govorili su funkcioneri zabranjene Komunističke partije Milovan Đilas, Svetozar Vukmanović Tempo, Cana Babović, Rade Končar i drugi. Ni jedan forum stranke o tome nije doneo odluku, ali svi su znali šta treba da učine. Generalni sekretar KP Josip Broz je baš bio u Zagreb i, smesta krenuo u Beograd. Pohvalio je štamparske radnike koji su, zanemarujući partijsku disciplinu, delili letke. Većina njih će poginuti u narodnooslobodilačkoj borbi.
Osvrt sedamdeset godina unazad
Ja sam pre sedamdeset godina, 1954, dobio zadatak da za list „Omladina“ napišem „nešto“ povodom 27. marta. Đavolski posao. Nije bila okrugla godišnjica, svi važni ljudi su već bili govorili ili pisali „nešto“ o tom datumu, prvi sam Tito 27. marta 1945. u tek oslobođenom Beogradu.
Snašao sam se. Pronašao sam onog radnika koji je inicirao štampanje letka. To je bilo pre sedam decenija, njegovo ime sam zaboravio, sada nisam uspeo da ga nađem. Pitam se da li su u Narodnoj biblioteci sačuvani kompleti „Omladin“ u kojoj je objavljeno ono čega se sada prisećam.
ADVERTISEMENT
Imao sam, naravno, i druge sagovornike o martovskim demonstracijama.
Bezobrazno sam se obratio kabinetu Moše Pijade sa molbom da mi on „da nešto“. Prijatno sam se iznenadio što me je primio, a neprijatno što mi je kratko rekao da nema šta novo da kaže o 27. martu, ali, eto, hteo je da vidi jednog mladog novinara.
Više sreće sam imao sa Milutinom Doroslovcem koji se mnogo kasnije kao Milo Dor na polju književnosti postao jedan od vodećih pisaca na nemačkom jeziku. On je kao skojevac bio prisutan i potvrdio što mi je rekao pomenuti grafički radnik: skojevci su neplanirano, gotovo stihijski pokušali i donekle uspevali da upravljaju masama. Slično mi je rekao i Oskar Davičo.
Osvrt 83 godine unazad
Išao sam u drugi razredu gimnazije u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. U školu sam 27. marta krenuo normalno, nešto pre osam ujutru, i saznao da nećemo imati nastavu, naravno da sam kao i moji drugovi pomislio da je to divno. Dobili smo trobojne mašnice, stavili ih na rever, pa izašli na ulicu da vičemo „Bolje rat, nego Pakt!“, „Bolje grob nego Rob!“ „Živeo kralj Petar!“
image(125)Foto: Wikipedia.org
Kada imaš dvanaest godina lako te zaraze. Vikao sam iz sveg glasa ne razmišljajući o ratu i grobu. Treštala je vojna muzika, projahala neka četa vojnika na konjima, stariji su pili pivo i rakiju i nazdravljali, mi klinci smo bili opijeni od događaja.
Prvi put u životu sam zakasnio na ručak, ali otac me nije izgrdio, kao što ni CK nije izgrdio skojevce koji nisu sačekali direktive.
Za manje od godinu dana moji su roditelji bili mrtvi, grobove im ne znam, ja tri godine kasnije u logoru, znači rob. Obistinilo se što smo prizivali.
https://vreme.com/mozaik/trazili-smo-i-dobili-rat-i-grobove-a-da-li-smo-spasili-dusu/
- Poruka
- 69.818
ima li istine u dešavanja od 27 Marta , ko je istinski organizator i vođa demonstracije koje su rezultirale raskidanjem pakta između Srbije i Nemačke
dali i kao tada , i sada još traje ista politika Engleske prema Srbiji
dali i kao tada , i sada još traje ista politika Engleske prema Srbiji
argumentovano
Ističe se
- Poruka
- 2.170
Cek, onda su cetnici krivi za 27-i a ne komunisti.
Inace cesto mesamo hrabrost i ludost.
Inace cesto mesamo hrabrost i ludost.
- Poruka
- 69.818
msm da su još tada komunisti šurovali sa Englezima , zato je i prva strana vojna misija kod partizana bila Engleska
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.695
У чланку којим је отворена тема има подоста пропаганде из неких минулих времена што се коси са сазнањима о тим догађајима.
Не постоје факти који нам говоре да је КП имала било какву улогу у тим дешавањима, такође немамо нити једне фотоградије на којима би биле пароле "боље рат него пакт" и "боље гроб него роб", углавном је кроз револт била присутна подршка краљу Петру и озлојеђеност издајом намјесника и тадашње владе.
Није упитно, Енглези су кроз пропаганду подстрекавали демонстрације и имали важну улоху у пучу, помогли и логистиком и финаснсијски, забиљежени су контакти коловођа пуча са британским посланствима, што је уосталом и разумљиво имајући у виду тадашње околности. Енглези су гледали себи корист, а остала је и забиљежена изјава 27.марта британскког премијера Винстона Черчила на вијест о успјешно изведеном пучу "Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу".
Опет, КПЈ тада није имала ни снагу ни утицај да креира догађаје, бјеше само испостава Коминтерне чије директиве је и тих дана и наредних година слијепо пратила. Да ли је Коминтерна имала улогу и у пучу и у демонстрацијама, тешко је рећи, немамо сззнања да јесте. Они су имали одлична оперативна сазнања, знали су већ много прије пуча, да крајем јуна слиједи напад Њемачке на Совјетски Савез. Који се и десио. Са те стране би било разумљиво да пораде на пучу и демонстрацијама те испровоцирају њемачки улазак у рат против краљевине Југославије.
Но и није лако увијек разумјети тадашње одлуке Стаљина и врха коминтерне, ту је код закључака потребан опрез.
Мада реално ни њемачки напад на Грчку који је планиран 6.априла ни изнуђени напад на Југославију истог дана нити је утицао на ток догађаја, нити је ослабио њемачки војни потенцијал, напротив. И поред храбрости југословенске војске, њемачки губици су занемарљиви у односу да су добили бољи "војни материјал" у смислу да је додатних 337.000 војника ангажованих током напада на Југославију (од око 4 милиона колико је Њемачка имала за офензивне операције, и које ће употребити током напада на Совјетски Савез) прекаљено у ратним операцијама.
Када је пак маровски пуч у питању, два су важна питања.
Да ли би да није било мартовског пуча и демонстрација, Југославија била поштеђена њемачке експанзије и неминовног комадања?
По ономе што знамо, што знамо и из свједочанстава важних актера тог времена, нацисти и тако предани својој доктрини "крви и тла" нису били нимамо благонаклони према Србима, напротив, у њиховим пројекцијама уопште према Словенима као нижој раси, Срби су могли очекивати временом само два наставка, поробљавање или истребљење. И ту очекивати да нацисти првом приликом неће погазити све потписане споразуме, као што су уосталом погазили и онај са Совјетским Савезом, је инфантилно.
И друго. Да није било мартовског пуча, да ли би наставак те приче био мање трагичан за српски корпус?
Сада улазимо у оно шбкб: Иако су претходних година учињене бројне грешке, српски лидери, и кнез намјесник и водећи политичари, нису били дорасли изазовима и мало шта је учињено да српска нација спремније дочека велики вртлог свјетских промјена, како знамо да су већ од краја априла 1941-е почели масовни покољи Срба, прије свега на простору ендехазије, свако одлагање надолазеће катастрофе, сваки добијени дан би значио мање хиљаде изгубљених српских живота. Тако да је одговор по мом мишљењу, вјероватно би био мање трагичан наставак те приче.
Мада би и он и са овим расплетом након априлске катастрофе био много мање трагичан да међу српским устаницима на простору ендехазије није дошло до раздора и погубних идеолошких деоба, но то је већ друга тема.
Не постоје факти који нам говоре да је КП имала било какву улогу у тим дешавањима, такође немамо нити једне фотоградије на којима би биле пароле "боље рат него пакт" и "боље гроб него роб", углавном је кроз револт била присутна подршка краљу Петру и озлојеђеност издајом намјесника и тадашње владе.
Није упитно, Енглези су кроз пропаганду подстрекавали демонстрације и имали важну улоху у пучу, помогли и логистиком и финаснсијски, забиљежени су контакти коловођа пуча са британским посланствима, што је уосталом и разумљиво имајући у виду тадашње околности. Енглези су гледали себи корист, а остала је и забиљежена изјава 27.марта британскког премијера Винстона Черчила на вијест о успјешно изведеном пучу "Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу".
Опет, КПЈ тада није имала ни снагу ни утицај да креира догађаје, бјеше само испостава Коминтерне чије директиве је и тих дана и наредних година слијепо пратила. Да ли је Коминтерна имала улогу и у пучу и у демонстрацијама, тешко је рећи, немамо сззнања да јесте. Они су имали одлична оперативна сазнања, знали су већ много прије пуча, да крајем јуна слиједи напад Њемачке на Совјетски Савез. Који се и десио. Са те стране би било разумљиво да пораде на пучу и демонстрацијама те испровоцирају њемачки улазак у рат против краљевине Југославије.
Но и није лако увијек разумјети тадашње одлуке Стаљина и врха коминтерне, ту је код закључака потребан опрез.
Мада реално ни њемачки напад на Грчку који је планиран 6.априла ни изнуђени напад на Југославију истог дана нити је утицао на ток догађаја, нити је ослабио њемачки војни потенцијал, напротив. И поред храбрости југословенске војске, њемачки губици су занемарљиви у односу да су добили бољи "војни материјал" у смислу да је додатних 337.000 војника ангажованих током напада на Југославију (од око 4 милиона колико је Њемачка имала за офензивне операције, и које ће употребити током напада на Совјетски Савез) прекаљено у ратним операцијама.
Када је пак маровски пуч у питању, два су важна питања.
Да ли би да није било мартовског пуча и демонстрација, Југославија била поштеђена њемачке експанзије и неминовног комадања?
По ономе што знамо, што знамо и из свједочанстава важних актера тог времена, нацисти и тако предани својој доктрини "крви и тла" нису били нимамо благонаклони према Србима, напротив, у њиховим пројекцијама уопште према Словенима као нижој раси, Срби су могли очекивати временом само два наставка, поробљавање или истребљење. И ту очекивати да нацисти првом приликом неће погазити све потписане споразуме, као што су уосталом погазили и онај са Совјетским Савезом, је инфантилно.
И друго. Да није било мартовског пуча, да ли би наставак те приче био мање трагичан за српски корпус?
Сада улазимо у оно шбкб: Иако су претходних година учињене бројне грешке, српски лидери, и кнез намјесник и водећи политичари, нису били дорасли изазовима и мало шта је учињено да српска нација спремније дочека велики вртлог свјетских промјена, како знамо да су већ од краја априла 1941-е почели масовни покољи Срба, прије свега на простору ендехазије, свако одлагање надолазеће катастрофе, сваки добијени дан би значио мање хиљаде изгубљених српских живота. Тако да је одговор по мом мишљењу, вјероватно би био мање трагичан наставак те приче.
Мада би и он и са овим расплетом након априлске катастрофе био много мање трагичан да међу српским устаницима на простору ендехазије није дошло до раздора и погубних идеолошких деоба, но то је већ друга тема.
Poslednja izmena:
sad ce nikita ni mozga da nam se javi da objasni neke stvari 
- Poruka
- 69.818
prvo su demonstracije počele , s naknadno su se uključili komunisti i posle toga prikazali događaj kao da je u njihovoj organizaciji
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.695
На данашеи дан прије 83 године, 27.марта 1941.године десио се пуч (овдје) који је извела завјереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намјесништво, праћено великим народним демонстрацијама против потписавања пакта два дана раније,.
У неким минулим временима пласирана је пропаганда о важној улози КПЈ у тим дешавањима, међутим не постоје факти који нам говоре да је КП имала било какву улогу у тим дешавањима. Такође немамо нити једне фотоградије на којима би биле пароле "боље рат него пакт" и "боље гроб него роб", углавном је кроз револт била присутна подршка краљу Петру и озлојеђеност издајом намјесника и тадашње владе.
Када су у питању спољни инспиратори пуча, Енглези су кроз пропаганду подстрекавали демонстрације и имали важну улоху у пучу, помогли и логистиком и финаснсијски, забиљежени су контакти коловођа пуча са британским посланствима, што је уосталом и разумљиво имајући у виду тадашње околности. Енглези су гледали себи корист, а остала је и забиљежена изјава 27.марта британскког премијера Винстона Черчила на вијест о успјешно изведеном пучу "Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу".
Опет, КПЈ у тим временима није имала ни снагу ни утицај да утиче на догађаје, бјеше само испостава Коминтерне чије директиве је и тих дана и наредних година слијепо пратила. Да ли је Коминтерна имала улогу и у пучу и у демонстрацијама, тешко је рећи, немамо сззнања да јесте. Они су имали одлична оперативна сазнања, знали су већ много прије пуча, да крајем јуна слиједи напад Њемачке на Совјетски Савез. Који се и десио. Са те стране би било разумљиво да пораде на пучу и демонстрацијама те испровоцирају њемачки улазак у рат против краљевине Југославије.
Но и није лако увијек разумјети тадашње одлуке Стаљина и врха коминтерне, ту је код закључака потребан опрез.
Мада реално ни њемачки напад на Грчку који је планиран 6.априла ни изнуђени напад на Југославију истог дана нити је утицао на ток догађаја, нити је ослабио њемачки војни потенцијал, напротив. И поред храбрости југословенске војске, њемачки губици су занемарљиви у односу да су добили бољи "војни материјал" у смислу да је додатних 337.000 војника ангажованих током напада на Југославију (од око 4 милиона колико је Њемачка имала за офензивне операције, и које ће употребити током напада на Совјетски Савез) прекаљено у ратним операцијама.
Када је пак мартовски пуч у питању, два су важна питања.
Да ли би да није било мартовског пуча и демонстрација, Југославија била поштеђена њемачке експанзије и неминовног комадања?
По ономе што знамо, што знамо и из свједочанстава важних актера тог времена, нацисти и тако предани својој доктрини "крви и тла" нису били нимамо благонаклони према Србима, напротив, у њиховим пројекцијама уопште према Словенима као нижој раси, Срби су могли очекивати временом само два наставка, поробљавање или истребљење. И ту очекивати да нацисти првом приликом неће погазити све потписане споразуме, као што су уосталом погазили и онај са Совјетским Савезом, је инфантилно.
И друго. Да није било мартовског пуча, да ли би наставак те приче био мање трагичан за српски корпус?
Сада улазимо у оно шбкб: Иако су претходних година учињене бројне грешке, српски лидери, и кнез намјесник и водећи политичари, нису били дорасли изазовима и мало шта је учињено да српска нација спремније дочека велики вртлог свјетских промјена, како знамо да су већ од краја априла 1941-е почели масовни покољи Срба, прије свега на простору ендехазије, свако одлагање надолазеће катастрофе, сваки добијени дан би значио мање хиљаде изгубљених српских живота. Тако да је одговор по мом мишљењу, вјероватно би био мање трагичан наставак те приче.
У неким минулим временима пласирана је пропаганда о важној улози КПЈ у тим дешавањима, међутим не постоје факти који нам говоре да је КП имала било какву улогу у тим дешавањима. Такође немамо нити једне фотоградије на којима би биле пароле "боље рат него пакт" и "боље гроб него роб", углавном је кроз револт била присутна подршка краљу Петру и озлојеђеност издајом намјесника и тадашње владе.
Када су у питању спољни инспиратори пуча, Енглези су кроз пропаганду подстрекавали демонстрације и имали важну улоху у пучу, помогли и логистиком и финаснсијски, забиљежени су контакти коловођа пуча са британским посланствима, што је уосталом и разумљиво имајући у виду тадашње околности. Енглези су гледали себи корист, а остала је и забиљежена изјава 27.марта британскког премијера Винстона Черчила на вијест о успјешно изведеном пучу "Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу".
Опет, КПЈ у тим временима није имала ни снагу ни утицај да утиче на догађаје, бјеше само испостава Коминтерне чије директиве је и тих дана и наредних година слијепо пратила. Да ли је Коминтерна имала улогу и у пучу и у демонстрацијама, тешко је рећи, немамо сззнања да јесте. Они су имали одлична оперативна сазнања, знали су већ много прије пуча, да крајем јуна слиједи напад Њемачке на Совјетски Савез. Који се и десио. Са те стране би било разумљиво да пораде на пучу и демонстрацијама те испровоцирају њемачки улазак у рат против краљевине Југославије.
Но и није лако увијек разумјети тадашње одлуке Стаљина и врха коминтерне, ту је код закључака потребан опрез.
Мада реално ни њемачки напад на Грчку који је планиран 6.априла ни изнуђени напад на Југославију истог дана нити је утицао на ток догађаја, нити је ослабио њемачки војни потенцијал, напротив. И поред храбрости југословенске војске, њемачки губици су занемарљиви у односу да су добили бољи "војни материјал" у смислу да је додатних 337.000 војника ангажованих током напада на Југославију (од око 4 милиона колико је Њемачка имала за офензивне операције, и које ће употребити током напада на Совјетски Савез) прекаљено у ратним операцијама.
Када је пак мартовски пуч у питању, два су важна питања.
Да ли би да није било мартовског пуча и демонстрација, Југославија била поштеђена њемачке експанзије и неминовног комадања?
По ономе што знамо, што знамо и из свједочанстава важних актера тог времена, нацисти и тако предани својој доктрини "крви и тла" нису били нимамо благонаклони према Србима, напротив, у њиховим пројекцијама уопште према Словенима као нижој раси, Срби су могли очекивати временом само два наставка, поробљавање или истребљење. И ту очекивати да нацисти првом приликом неће погазити све потписане споразуме, као што су уосталом погазили и онај са Совјетским Савезом, је инфантилно.
И друго. Да није било мартовског пуча, да ли би наставак те приче био мање трагичан за српски корпус?
Сада улазимо у оно шбкб: Иако су претходних година учињене бројне грешке, српски лидери, и кнез намјесник и водећи политичари, нису били дорасли изазовима и мало шта је учињено да српска нација спремније дочека велики вртлог свјетских промјена, како знамо да су већ од краја априла 1941-е почели масовни покољи Срба, прије свега на простору ендехазије, свако одлагање надолазеће катастрофе, сваки добијени дан би значио мање хиљаде изгубљених српских живота. Тако да је одговор по мом мишљењу, вјероватно би био мање трагичан наставак те приче.
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.695
Demonstracije 27. marta jesu bile samoubilački čin ali koji je bio prouzrokovan nepromišljenim pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu. Da nije bilo toga ne bi bilo ni 27. marta. Čerčil je apsolutno u pravu kada kaže da je Jugoslavija sačuvala dušu 27. marta. Današnji dan bi trebao da bude proglašen za državni praznik, dan kada je srpski narod rekao da ne želi da se svrsta na stranu zla iako je političko vođstvo bilo za takvu soluciju. Demonstracije 27. marta su čin za ponos i diku srpskog naroda.
- Poruka
- 26.326
- Poruka
- 69.818
spojio si dve teme , praviš kafanu 
pa posle ti đavo kriv za slabu posećenost
pa posle ti đavo kriv za slabu posećenost
903
Ističe se
- Poruka
- 2.536
Protesti protiv potpisivanja pakta, a nova vlast ostala pri paktu .
- Poruka
- 26.326
Не него ћемо да пишемо једно исто на две различите тема са истом тематиком!Није ово политика.spojio si dve teme , praviš kafanu
pa posle ti đavo kriv za slabu posećenost
Увек ми је квалитет био испред квантитета.
Nataša Rostova
Buduća legenda
- Poruka
- 43.124
Da nije te Engleske teško da bi Srbija opstala 90-tih pred podivljalom Nemačkom koja je imala svoj lobi u Americi ( kada kažu albanski lobi, čitaj to kao nemački) i razvaljenom Rusijom
Nataša Rostova
Buduća legenda
- Poruka
- 43.124
Izgleda da je problem bio u tajnom anex-u koji ne da nije ličio na potpisani javni dokument
Tako to Nemci rade
Jedno potpiše za javnost, drugo za njih
I onda te decenijama drže u obmanu
I onda oni čisto a svi drugi prljavi
"Da nije Nemaca Englezi bi bili najgori" lepo reče naš Čiča Draža
dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 50.656
Сад слободно може да се ревидира та изјава и да се каже да су Енглези дефинитивно гори.
Nataša Rostova
Buduća legenda
- Poruka
- 43.124
Сад слободно може да се ревидира та изјава и да се каже да су Енглези дефинитивно гори.
Još nisu pretekli Švabe, veruj imi
Oni samo igraju njihovu igru da izvuku zver na čistinu
dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 50.656
Тиме што су подмуклији, значи да су гори.
