27. март 1941. побуна слободољубивих против зла

Poruka
9.288
*****Протести су почели још 26. марта увече у Крагујевцу, Краљеву и Чачку, и гнусна је лаж да су их организовали Енглези, да Срби нису способни сами да бране своју част, већ да то морају да чине англо-саксонци, који истина су у даљем току протеста нашли своје место и улогу и трудили се да их преко својих посредника и ухода, окрену на страну на коју ону желе, али, зар није то била и страна на коју је Србски народ и сам хтео?! не хитлеру и нацизму, једини у Европи, баш као и сада што смо једини!***

ЈЕДИНИ НАРОД КОЈЕ ЈЕ ЗДУШНО И ЗАЈЕДНО РЕКАО НЕ! прво хитлеру, а сада и ЕУ!


https://www.politika.rs/scc/clanak/544905/27-mart-1941-pobuna-slobodoljubivih-protiv-zla

27. март 1941. – побуна слободољубивих против зла​

Колико је вредела Хитлерова реч? Потписали или не потписали, судбина Југославије је била унапред одређена
677z381_27-mart.jpg

Др Милан Гавриловић, Кнез Павле и Милан Стојадиновић, Адолф Хитлер, портрет из 1938. (Фотографије „Википедија” и документација „Политике”)



Догађаји од 27. марта 1941. године сврстали су Краљевину Југославију на победничку страну историје Другог светског рата. Била је и остала део антифашистичке коалиције и један од оснивача Организације Уједињених нација у пролеће 1945.
Употребом старих клишеа често се понавља да је Југославија потписом Тројног пакта могла да сачува своју егзистенцију, а да српски народ буде поштеђен жртава, да не би победио комунизам, да је пуч био британска акција. Да ли баш? Шта нам казују извори о стварним плановима врховника сила Осовине, а шта они други?


Према италијанским белешкама о разговору са Хитлером 7. јула 1940, стоји да „Југославија каква је сада неће моћи да има право грађанства у новој од Осовине створеној Европи”. У немачким белешкама стоји да се због тренутних околности коначно решење за Југославију (мало) одлаже: „Важно је нотирати да Југославија није пријатељски наклоњена Осовини и да у Новој Европи после рата неће имати право да задржи било какву данашњу форму” и да ће Фирер „који држи све ствари у својим рукама”, одлучити о тренутку кад ће се то спровести. Хитлер је говорио о разграничењу зона утицаја и нагласио да ће, када дође време, „југословенски проблем бити разрешен према италијанским смерницама”, помињући и остале претензије. О намерама су обавештавани сателитски, ревизионистички режими: Далмација се предвиђа у италијанској зони, Словенија и већи део Хрватске у немачкој, Мађарској следује добар део од садашње границе до Земуна. У бугарској престоници се чуло да им је у Берлину саопштено да ће се „Југославија” свести на границе Старе Србије, а Грчка, која је савезник Енглеске, биће подвргнута „третману какав заслужује”.
У исто време, појачавајући притисак, Хитлер убеђује кнеза 4. марта да се „Југославији пружа јединствена прилика, која се неће поновити, да заснује и обезбеди свој положај у реорганизованој Европи. Стајући на страну сила Осовине, Југославија може за себе обезбедити трајну гаранцију Немачке за територијални интегритет”.
Слично је 1938. убеђивао Француску и Британију – да су његове намере према Чехословачкој везане само за Судете. У исто време имао је у тајности планове за комадање те земље. Савезници су му тако олако поклонили наоружање за 30 дивизија и чешку војну индустрију.


У сред драме са осовинским притисцима и понуде САД да се Југославија не приклони фашистичким земљама и тако остане на „правој и победничкој страни”, мада привремено и подлегла, посланик Краљевине у Москви, Милан Гавриловић јавља свом министру Цинцар-Марковићу 18. фебруара 1941, телеграмом Пов. бр. 145: „Примила Југославија захтеве Фирера или не, њена судбина је запечаћена. Ако прими, она још може спасити за Србију статус Словачке, ако не прими, биће потпуно уништена. На питање шта је с осталом Југославијом, рекао је: Босна иде Хрватској и тако улази у саставни део Италијанског царства са статусом протектората. Словеначка иде Немцима. Остало се дели међу Мађаре, Бугаре и опет Италијане.”
Гавриловићев извор је био њему пријатељски наклоњен представник једне осовинске државе који му је пренео своје разговоре са немачким дипломатама у Москви.
Историја је показала да су ове информације биле тачне: по тим линијама извршено је комадање у априлу 1941. Једнако се потврдила тачност извештаја југословенског војног аташеа у Берлину од 28. децембра 1940. да је план за рат против Југославије био довршен у октобру. Када је у јануару 1941. предат кнезу Павлу, он просто није желео да верује у њега, сматрајући да је можда реч о британском подметању.
Да ли је 27. март био британски пуч? Скренимо пажњу да сви извештаји из Београда до касних сати 26. марта указују да пуч још није известан. Они које су Британци финансијски подржавали (не и стварне извршиоце) обећавају да ће можда доћи до њега за неколико дана јер се још тражи личност из редова пензионисаних (!) генерала која би стала на чело. Када је све успешно завршено, а Черчил био одушевљен, британски представници у Београду су у својим рапортима и исказима почели да се отимају о заслуге. Да, Британци су га желели, њихова СОЕ је имала агентуру и спремала диверзије на Дунаву и комуникацијама, али војници који су га извели, своју акцију су планирали још од 1937, како против Милана Стојадиновића, тако и против кнеза Павла. Британци нису могли организовати онакве манифестације у Србији које су избиле по сазнању за пуч, а да то није био одушак нације у складу са њеним осећањем за правду и слободу.
Не само у Британији, пуч је био дочекан и слављен као побуна слободољубивих против зла на многим странама, па и у окупираном и неокупираном делу Француске, где су људи изашли на спонтане манифестације.
 
*****Протести су почели још 26. марта увече у Крагујевцу, Краљеву и Чачку, и гнусна је лаж да су их организовали Енглези, да Срби нису способни сами да бране своју част, већ да то морају да чине англо-саксонци, који истина су у даљем току протеста нашли своје место и улогу и трудили се да их преко својих посредника и ухода, окрену на страну на коју ону желе, али, зар није то била и страна на коју је Србски народ и сам хтео?! не хитлеру и нацизму, једини у Европи, баш као и сада што смо једини!***
Ustvari nije laž, Englezi su svakako pomogli organizaciju, ali se naravno bez angažovanja domaćeg stanovništva ništa od toga ne bi desilo.
Gnusno je pre svega poistovećivati EU sa Hitlerom. Od EU mnogi ovde žive, što posredno, što neposredno. U Rusiju se dosta njih kune, ali ne odlazi skoro niko. Tipično licemerje.
 
Ustvari nije laž, Englezi su svakako pomogli organizaciju, ali se naravno bez angažovanja domaćeg stanovništva ništa od toga ne bi desilo.
Gnusno je pre svega poistovećivati EU sa Hitlerom. Od EU mnogi ovde žive, što posredno, što neposredno. U Rusiju se dosta njih kune, ali ne odlazi skoro niko. Tipično licemerje.
Samo lud ili neobrazovan čovek može da poredi današnju EU sa Hitlerovom Nemačkom.
 
Samo lud ili neobrazovan čovek može da poredi današnju EU sa Hitlerovom Nemačkom.

само покварен или луд то не види да је ЕУ заправо 4. немачки рајх

Čerčil i masoni su gurnuli srpski narod u veliko stradanje.

а хитлер би нас гурнуо у велико блаженство?
издао је уговора са стаљином а не би са нама?!

Ustvari nije laž, Englezi su svakako pomogli organizaciju, ali se naravno bez angažovanja domaćeg stanovništva ništa od toga ne bi desilo.
Gnusno je pre svega poistovećivati EU sa Hitlerom. Od EU mnogi ovde žive, što posredno, što neposredno. U Rusiju se dosta njih kune, ali ne odlazi skoro niko. Tipično licemerje.

да, иду да робују, не у ланцима као 1941, већ "својом вољом"
пошто је ЕУ уништила целу привреду источне европе
смишљено и плански, и подмукло!
типично нацистички!
 
само покварен или луд то не види да је ЕУ заправо 4. немачки рајх



а хитлер би нас гурнуо у велико блаженство?
издао је уговора са стаљином а не би са нама?!



да, иду да робују, не у ланцима као 1941, већ "својом вољом"
пошто је ЕУ уништила целу привреду источне европе
смишљено и плански, и подмукло!
типично нацистички!
Onda si ti ili lud ili neobrazovan.
Saradnja sa Hitlerom bi nam omogućila da ostvarimo naše nacionalne interese i ne bi smo imali posledice kakve smo imali.
Upravo je to velika razlika između današnje EU i Trećeg Rajha. U Trećem Rajhu ekonomija je cvetala i radila u interesu njenih građana.
 
Као што знамо из историје, на данашњи дан 27. марта 1941. године, изведен је пуч (овдје) који је извела завјереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића, Владу Драгише Цветковића и Влатка Мачека, која је два дана раније, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Војни завјереници су предали власт малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног ваздухопловства армијски генерал Душан Симовић, а за потпредсједника владе академик Слободан Јовановић.

Војни завјереници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антињемачких политичких опозиционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства, која се тада налазила у рату са Њемачком.
Сам пуч је праћен демонстрацијама на улицама више српских градова.

Мартовски пуч​

Мартовски пуч
представља војни пуч од 27. марта 1941. године, који је извела завереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића, Владу Драгише Цветковића и Влатка Мачека, која је два дана раније, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Војни завереници су предали власт малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног ваздухопловства армијски генерал Душан Симовић, а за потпредседника владе академик Слободан Јовановић.

Војни завереници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антинемачких политичких опозиционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства, која се тада налазила у рату са Немачком. Подстицај завереницима за пуч је дат и од стране Москве која је тиме желела да одложи немачки напад на СССР, који се увелико припремао.

Стицајем околности се овај догађај десио на 32. годишњицу абдикације краљевића Ђорђа Карађорђевића у корист свог млађег брата Александра.

Британска улога
Пошто су Британци закључили да се од кнеза Павла Карађорђевића „ништа више не може очекивати“, британска влада издала је налог да се „предузму мере за промену владе у Београду, чак и путем државног удара“. Главни посао око подстицања „државног удара“ имала је да обави Управа за специјалне операције — СОЕ, која је од лета 1940. стварала своје упориште углавном у моравској Србији. Играјући на савезништво са Србима из Првог светског рата и на новац, агенти СОЕ везали су за себе један већи број виђенијих људи у националним удружењима и у Земљорадничкој и Самосталној демократској странци.

Британци су прво покушали да, преко СОЕ, изазову кризу владе и тако спрече или одложе потписивање пакта. Под утицајем њихових људи, министри Бранко Чубриловић, Срђан Будисављевић и Михаило Константиновић поднели су оставке 20. марта. Константиновић је сутрадан повукао оставку. Али онда пред њим појавио се Милош Тупањанин са упозорењем да је „слабић и кукавица“ и да ће му се о „судбини одлучити на крају рата“, па је трећа одлука постала дефинитивна. За Тупањанина се тврдило да је „примио од британског Интелиџенс сервиса 500.000 фунти стерлинга, чиме је подмићивао и остале пучисте“. Уз агенте СОЕ, на подстицању пуча радили су и ваздухопловни аташеи британског посланства у Београду. Један од њих, Меплебек, био је близак пријатељ југословенског генерала ваздухопловства Боривоја Мирковића, организатора пуча. Под његовим утицајем, вишегодишњи завереник Мирковић решио је да пуч изведе у првим сатима 27. марта. Сам Мирковић пронашао је политичког вођу пуча у команданту ваздухопловства армијском генералу Душану Симовићу. Вече пред полазак југословенске делегације за Беч, Симовић је упозорио кнеза Павла да потписивање Пакта може изазвати побуну његових официра против Намесништва. То упозорење није схваћено озбиљно. Влатко Мачек је приметио да никад није чуо да је неки пуч најављен па онда извршен. Повод за војни удар био је догађај који се догодио 25. марта 1941. године. Тог дана, председник Владе Краљевине Југославије, Драгиша Цветковић је заједно са министром иностраних послова Александром Цинцар-Марковићем и немачким министром иностраних послова фон Рибентропом, у бечком дворцу Белведере потписао протокол о приступању Југославије Тројном пакту.

Британска употреба српског патриотизма
У изазивању пуча, Британци су рачунали и са представом коју је у својој историји о Србима, првој на енглеском језику, оставио Херолд Темпрели. По тој представи, Срби су у стању да свом владару опросте многе недостатке, али не и недостатак патриотизма. Владар кога Срби оптуже за непатриотизам, пре или касније, бива натеран на абдикацију или убијен. Британци су добро знали да је „прећутна оптужба“ за непатриотизам Павла већ пратила неко време. Од 24. марта СОЕ је радила свим силама да се пресуда што пре изврши.
У циљу усијавања епске димензије српског патриотизма, преко, у Југославији веома слушаног, „радија слободних нација“ емитован је 26. марта запаљив говор Леополда Емерија, министра за Индију, који је важио за давнашњег пријатеља Срба. Емери је народима Југославије поручио да југословенска влада не може полагати право на то да једним својим потписом „отпише част и независност 16 милиона Југословена“

Пуч​


Ваздухопловни армијски генерал Душан Симовић, који је 27. марта 1941. државним ударом збацио владу кнеза Павла Карађорђевића и постао председник владе Краљевине Југославије.
За заверенике било је изузетно важно то што су се, почетком марта, британске трупе искрцале у Грчкој. Ујутро 26. марта, Душан Симовић је разговарао са британским војним аташеом о детаљима помоћи у случају рата Југославије са Осовином, до кога је по његовом мишљењу морало доћи ако пуч успе. По подне, Боривоје Мирковић је Симовићу саопштио одлуку да током ноћи „уклони издајнике“. Пред одсудним кораком, Симовић се препао и затражио да се пуч одложи. Мирковић се није поколебао. Одмах је почео да припрема пуч као да се ради о војној вежби. Пред поноћ 26-тог на 27-ми издао је наређење да се почне. Ваздухопловни пуковник Драгутин Савић је преузео контролу над земунским аеродромом, армијски пуковник Димић над савским мостовима. У центар Београда, за тенковима дошла је пешадија; ваздухопловни пуковник Стјепан Буразовић преузео је градску управу, управу полиције и београдску радио-станицу; гардијски мајор Живан Кнежевић преузео је део града у којем су била смештена разна министарства и Главни ђенералштаб и ухапсио Цветковића, његове министре и генерала Петра Косића, гардијски пуковник Стојан Здравковић преузео је краљевски двор; потпуковник Миодраг Лозић преузео је контролу главне поште у Београду, а неки други официри преузели су контролу гардијске касарне и аутокоманде. Око 3 сата све је било готово и власт кнеза Павла окончана. Изгубљен је само један живот и то несретним случајем.
Мирковић је онда позвао Симовића, који је из кревета дошао у Главни генералштаб и преузео политичко вођство после извршеног преврата. За њим су убрзо стигли министарски кандидати. За једног од њих, Милана Грола, причало се да није „знао да ли га хапсе или воде у владу“ када су га официри подигли из постеље. Присутним министарским кандидатима, Симовић се обратио речима: „Господо, дајем вам пола сата времена, да се договорите ко ће које министарство да прими, а ако се не сложите ја ћу вам прочитати.“ Пошто је погађање око распореда по страначком кључу потрајало, у једном тренутку је Слободан Јовановић ушао код Симовића и предложио му да изађе са својом листом министара, јер се „ови политичари неће никад споразумети“. Потом, Симовић је „прочитао“ ко које место добија у његовој влади.

Промена извршена пучом покривена је Краљевом прокламацијом, којом је Петар II, пет и по месеци пре пунолетства, преузео краљевску власт. У прокламацији је наглашено да је војска свргнувши Намесништво и дотадашњу владу „извршила свој задатак према Краљу и Отаџбини“, и да је мандат за нову владу поверен генералу Душану Симовићу. Током 27. марта, та прокламација је неколико пута читана на радију, гласом младог краља. Али он је тај свој први акт видео и потписао тек увече. Прокламација, коју је Симовићу на редакцији поднео Радоје Кнежевић, а коју је изгледа саставио Слободан Јовановић, није се могла доставити младом краљу, па је однета у радио, где ју је најављен као краљ, прочитао капетан корвете Јаков Јововић.[3] У 10 сати преко радија, „у име свих владика српских, сакупљених на Светом Архијерејском Сабору“ и у своје име, патријарх Гаврило Дожић је благословио пуч.

Демонстрације​


Демонстрације 27. марта 1941. Београд

Демонстрације 27. марта 1941. Панчево
Мартовски пуч ће бити увод у драматичне догађаје који ће услиједити, агресију Њемачке на краљевину Југославију која ће имати епилог у априлском слому, окупацији и комадању краљевине Југославије, а на простору успостављене монструм творевине ендехазије над српским народом спроведен је геноцид у којем је од око 2,2 милона Срба који су битисали на том простору 700.000 Срба и Српкиња смрт нашло у неком од бројних стратишта те монструм творевине. И геноцид по монструозности егзекуција никад забиљежен у свјетској историји.

Када је пак маровскуи пуч у питању, два су важна питања.
Да ли би да није било мартовског пуча, Југославија била поштеђена њемачке експанзије и неминовног комадања?
По ономе што знамо, што знамо и из свједочанстава важних актера тог времена, нацисти и тако предани својој доктрини "крви и тла" нису били нимамо благонаклони према Србима, напротив, у њиховим пројекцијама уопште према Словенима као нижој раси, Срби су могли очекивати временом само два наставка, поробљавање или истребљење. И ту очекивати да нацисти првом приликом неће погазити све потписане споразуме, као што су уосталом погазили и онај са Совјетским Савезом, је инфантилно.

И друго. Да није било мартовског пуча, да ли би наставак те приче био мање трагичан за српски корпус?
Сада улазимо у оно шбкб: Иако су претходних година учињене бројне грешке, српски лидери, и кнез намјесник и водећи политичари, нису били дорасли изазовима и мало шта је учињено да српска нација спремније дочека велики вртлог свјетских промјена, како знамо да су већ од краја априла 1941-е почели масовни покољи Срба, прије свега на простору ендехазије, свако одлагање надолазеће катастрофе, сваки добијени дан би значио мање хиљаде изгубљених српских живота. Тако да је одговор по мом мишљењу, вјероватно би био мање трагичан наставак те приче.
Мада би и он и са овим расплетом након априлске катастрофе био много мање трагичан да међу српским устаницима на простору ендехазије није дошло до раздора и погубних идеолошких деоба, но то је већ друга тема.
 
Poslednja izmena:
Onda si ti ili lud ili neobrazovan.
Saradnja sa Hitlerom bi nam omogućila da ostvarimo naše nacionalne interese i ne bi smo imali posledice kakve smo imali.
Upravo je to velika razlika između današnje EU i Trećeg Rajha. U Trećem Rajhu ekonomija je cvetala i radila u interesu njenih građana.

Jugoslavija, tj Srbi, su ostavljeni za kraj, posle SSSR-a, ako misliš da nacisti ne bi počinili pokolj Srba
kao što su izvrši pokolj Jevreja, varaš se, ti sličiš onim jevrejima koji su i u vagonima za aušvic
tvrdili da je hitler dobar i da ih neće izdati, a samo je izvršio genocid nad Slovenima, Jevrejima i Ciganima.

A posledice bi bile JOŠ STRAŠNIJE posle rata jer bi englezi jedva čekali da nas stave na listu
zemalja gubitnika. dakle

1. prvo bi nemci izvršili genocid nad srbima
2. posle rata bi nam se englezi ameri i SSSR najebali majke.

uostalom tebi je saradnja sa nekim ko je sproveo HOLOKAUST u redu?!
u redu su ti GASNE KOMORE? očigledno jesu, onda se spremi i ti za jednu...
....
Мада би и он и са овим расплетом након априлске катастрофе био много мање трагичан да међу српским устаницима на простору ендехазије није дошло до раздора и погубних идеолошких деоба, но то је већ друга тема.

to je zapravo pravo pitanje...a britanska uloga je PREUVELIČANA
kao i uvek kada su britanci u pitanju, vole da se kite tudjim perjem.
 
Jugoslavija, tj Srbi, su ostavljeni za kraj, posle SSSR-a, ako misliš da nacisti ne bi počinili pokolj Srba
kao što su izvrši pokolj Jevreja, varaš se, ti sličiš onim jevrejima koji su i u vagonima za aušvic
tvrdili da je hitler dobar i da ih neće izdati, a samo je izvršio genocid nad Slovenima, Jevrejima i Ciganima.

A posledice bi bile JOŠ STRAŠNIJE posle rata jer bi englezi jedva čekali da nas stave na listu
zemalja gubitnika. dakle

1. prvo bi nemci izvršili genocid nad srbima
2. posle rata bi nam se englezi ameri i SSSR najebali majke.

uostalom tebi je saradnja sa nekim ko je sproveo HOLOKAUST u redu?!
u redu su ti GASNE KOMORE? očigledno jesu, onda se spremi i ti za jednu...


to je zapravo pravo pitanje...a britanska uloga je PREUVELIČANA
kao i uvek kada su britanci u pitanju, vole da se kite tudjim perjem.
Naravno da ne bi. Hitler nije imao šanse da pobedi, a mi bi smo kao narod mnogo bolje prošli, a i da je pobedio bili bi integrisani u Nemački Rajh i ne bi bili istrabljeni. Te priče da bi bili istrebljeni su nebuloze.

A ovako smo se baš usrećili. Orni okreni opet smo poraženi. Milion i po poginulih Srba, komunistička diktatura za pola veka to je kao neka pobeda?

Baš me briga za tu listu. I opet bi bolje prošli nego da se išlo u ovoliko stradanje.
 
Sramotan dan u srpskoj istoriji. Dan kada je počelo naše veliko nepotrebno stradanje.
Vala istina, umesto da ginu na ruskom frontu, ginuli kod kuce braneci svoje porodice....uzas jedan, a mogli smo tako lepo da slusamo nemce i marsiramo po ukrajini i rusiji kao topovsko meso....englesko....mada je verovatnije da bi omirisali gasne instalacije ustaskih domoljubaca....
 
Naravno da ne bi. Hitler nije imao šanse da pobedi, a mi bi smo kao narod mnogo bolje prošli, a i da je pobedio bili bi integrisani u Nemački Rajh i ne bi bili istrabljeni. Te priče da bi bili istrebljeni su nebuloze.

A ovako smo se baš usrećili. Orni okreni opet smo poraženi. Milion i po poginulih Srba, komunistička diktatura za pola veka to je kao neka pobeda?

Baš me briga za tu listu. I opet bi bolje prošli nego da se išlo u ovoliko stradanje.

ne, prvo bi hitler počinio genocid a onda bi posle rata ostali bez države za vjek vjekova.
misli malo.
 
Vala istina, umesto da ginu na ruskom frontu, ginuli kod kuce braneci svoje porodice....uzas jedan, a mogli smo tako lepo da slusamo nemce i marsiramo po ukrajini i rusiji kao topovsko meso....englesko....
Trebali smo da pustimo druge da se ubijaju, a mi da mirno sedimo dok ne prođe oluja.
 
Trebali smo da pustimo druge da se ubijaju, a mi da mirno sedimo dok ne prođe oluja.
To kod vas strucnjaka, kod nas to ne vazi, jer nas pokoravaju da bi nas ubijali ili slali da nas ubijaju.
Ne racunam one koji su pobegli u englesku i Ameriku, njima je jos najbolje, neko im pripremi teren da se vrate i vladaju, bez potrebe da se izlazu odlukama.
 
Da ovi Kraisnici nisu mozda krivi sto su se smetali ustasama? Da nisu mozda rusi izmislili da trecinu srba treba pobiti , trecinu pokrstiti, a trecinu preseliti? Glup je svako ko misli da moze da bude Srbin i kosmopolita.....ako ne pljacka da bi mogao da podmicuje.....to su bas vernici i pravoslavci.
 
Da ovi Kraisnici nisu mozda krivi sto su se smetali ustasama? Da nisu mozda rusi izmislili da trecinu srba treba pobiti , trecinu pokrstiti, a trecinu preseliti? Glup je svako ko misli da moze da bude Srbin i kosmopolita.....ako ne pljacka da bi mogao da podmicuje.....to su bas vernici i pravoslavci.
Ustaše su posledica rušenja trojnog pakta.
 
Ustvari nije laž, Englezi su svakako pomogli organizaciju, ali se naravno bez angažovanja domaćeg stanovništva ništa od toga ne bi desilo.
Gnusno je pre svega poistovećivati EU sa Hitlerom. Od EU mnogi ovde žive, što posredno, što neposredno. U Rusiju se dosta njih kune, ali ne odlazi skoro niko. Tipično licemerje.

I od naci nemačke su mnogi i pre rata živeli, doduše neposredno
Jer je i tada nemačka bila "strani investitor br1"
Svi direktori tih predstavništava i preduzeća odmah su postali naci oficiri čim su ušle nemačke trupe

Što nam govori da sa njima dogovor nije moguć nikad, uvek će zloupotrebiti i nikad im ne verovati

Posledice tog njihovog investiranja trpimo i danas, njihovi saradnici mnogo su nam zla naneli ogrezli u svoje oduševljenje i taj stav da ih oni kao "hrane"
 
Samo da te podsetim da smo zbog toga dobili građanski rat, jasenovac, milion i po pobijenih Srba, i komunističku diktaturu za pola veka.

Nama je rat i pre toga visio
1. NDH bila već spremna
2. 800k folksdojčera koji su svakog momenta mogli postati " ugroženi"

Nisu puč izveli glupi ljudi, znali su da je ono što je puč donosio bilo gore
 

Back
Top