21.12.2012

2012. dogodice se :

  • Nista posebno.

  • Vraca se Isus.

  • Vanzemaljci!

  • Globalna kataklizma.

  • Treci Svetski Rat.

  • Prelazak covecanstva na novi nivo svesti.

  • Nemoguce je predvideti.

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
fanstebre:
Pa ti bolesnici su u pravu sto se pripremaju za smak sveta (njihovog)....japanci samo cekaju kad ce da im se osvete za hirosimu i nagasaki, a muslimani odavno zele da prenesu rat i na njihovo tlo tako da bi i oni mogli da ih pocaste isto ko japanci.... :deda:z:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Alal im.
Nek svako sa gomile uzme koji mu kolač paše, bog nikad nije bio cicija, svakom je udelio šta mu pripada i ne prestaje.
Ja sam više onako za Sv. Nikolu, računam taj smer plete misli i želje u pravcu stvaranja, da se sad opet ne delimo na pozitivne i negativne,
Mi ne slavimo, a ovde nemam baš kod koga da banem, to na kraju nije ni važno računam.
Važno je biti sa nekim na slavi u mislima, kad već drugaćije ne ide.
Upravo mi je proradio jedan uređaj sa kojim se bavim skoro ceo mesec.
To znači nešto jako dobro u projektu u kome sam trenutno, to bi moglo značiti da smo napravili pomak ravan spasu od katastrofe.
U tim retkim trenucima, profesionalne radosti uvek sam želeo da je sa nekim podelim, a skoro (prekide me kolega baš u ovom trenutku da me opovrgne, obradovao se) uvek bejah sam, kako sa pobedom tako i sa porazima.
To je jedno te isto kažu mudri, ali neka njih, nekako mi ipak više prija kad nešto uspem nego kad zglajzam.
Radost je velka stvar, jer ako odbaciš ili straćiš i najmanji komad, bude ti posle žao.
Sad, nije šunka i crno vino sa edamerom, nisu sušene skuše sa maslinama i gorgonzolom
ali sla'ko je, ka cukar fini i prija
Još kako?
Živeli svi, u zdravlju i pameti, sutra je novi dan.
btw u međuvremenu sam uspeo da saznam o koj je slavi reč.
 
poodavno sam napisao kako će izgledati dan posle smaka...z:p

“Poslednji čovek na Zemlji sedeo je sam u sobi. Neko je pokucao na vrata.“
(Frederick Brown)


“Ljudi moj...“

”Nema više ljudi.“

”Znam.“

“Zemljina os pukla je uzduž i nije bilo spasa. Ovaj razgovor je poslednji odjek poslednjeg sna poslednjeg čoveka na Zemlji.“

“Onog što je sedeo sam u sobi?“

”Da, tog...“

”Kako je mogao sedeti i spavati?“

”Još uvek to čini. Nizak krvni pritisak, čak i dok traje ovakva jedna katastrofa...“

“Sedeo je, dakle. Pa je neko pokucao na vrata.“

”Nije niko pokucao, bilo je to potpuno bezrazložno buđenje nade u jednoj posve beznadežnoj situaciji.“

”Možda je nešto pokucalo na vrata.“

“Nešto ne kuca na vrata.“

”Možda kiša.“

”Možda vetar...“

”Oglašava svadbu, he he...“

”I evo ga: poslednji smeh!...“

“Uzdužno pukla, kažeš?“

”Da, da je poprečno, još bi bilo spasa, ovako je rotacioni momenat isuviše poremećen.,..“

”Nije li Zemljina os imaginarna?“

“Misliš?“

”Zamišljam...“

“Ako je to istina, ovaj bi dijalog mogao potrajati još neko vrijeme.“

”Trijalog!“

”Ko si sad, pak, pa ti!? Ovo bi trebao biti poslednji odjek poslednjeg sna poslednjeg čoveka na Zemlji, a, evo, već trojica razgovaraju!“

”Ja sam Farfan!“

”Farfan? Sad već imamo i imena, to definitivno znači da je kraj sveta omašio.“

”Da. I ovaj put.“

”Farfane, to si ti rekao?“

”Ne.“

”A ti, bezimeni?“

”Sad imam ime! Zovem se Hasejn... i ženio bih se!“

”Uh, množimo se neverovatnom brzinom. Još dve minute ranije bio sam sam, onda sam poveo mono-dijalog, a sad nas je petoro valjda, yebote, još, ovaj Hasejn bi se i ženio! Valjda ima i za koga... Moram priznati da me ovakav razvoj situacije prilično uzbuđuje. Mislim da ću potražiti neki modus spolnosti.“

”Moraš psovati, onako, sočno.“

”Ko je to rekao?“

”Ne znam, sad nas ima na stotine, pokušavam se prisetiti vlastitog imena. Uglavnom, moraš psovati, dok nam se ne razviju polni organi, atributi itd. A niko ne garantuje da ovoga puta na psovki neće i ostati.“

”Stvarno?“

”Da, samo bujica sočnih psovki, isprazno nabrajanje prostota bez podloge u nekoj seksualnosti koja bi bila koliko-toliko pouzdana i, u krajnjoj liniji, telesna.“

“Da psujem onda?”

”Psuj!“

”Aup...“



Evo i linka.
 
Vosayu:
odvalih se od smeha! ali na srecu ovo su samo glasine, nece biti nikakvog kraja sveta, bar ne sutra.
Kliknite za proširenje...

Evo ti da se još više odvališ od smeha...

U Okeaniji i dobrom delu Australije je već više sat vremena 21.12.2012. Znači počeo je i taj dan.- Šta vi radite? A šta sam ja malopre radio? Ojha...

A, a, a prozivaju me neke gološijanke da sam deda, samo da bih im napisao: „Je6o te ko te gleda“. Ma može da je6e deda. Ada ne znaju šta propuštaju. Ja kad je6em tresem se kao pas kad sere. Pa može da bude da (na makroplanu) je6em kao pas, a pošto se tu stvara ubrzanje da bude da (na mikroplanu) je6em kao komarac. E, sad, pas iz sebe izbacuje nešto, a ja u tebe ubacujem nešto. On isteruje, a ja uterujem. He he he. Ali ne obećavam sex unapred, on se dešava spontano... Pa, sad, nisam konj da je6em jednom godišnje; ili mačak , pa samo februaru (veljači); mi kerovi je6emo tokom cele godine, naročito kad je zima, da bismo se zagrejali...

Je6o te život koja zima vani... ma stani pani. A dve fufice sede na klupi iza katedrale. Kao mi smo lude, naše sise i guzice na klupi uz studen gude, sise gude a guzice i gude i prde... I prdnem ja pored njih, kad ustanu one i zajedno prdnu. I prdimo u duetu, prozori se tresu i prave susedima štetu.

Snega gotovo da i nema, a ono malo što je ostalo se topi. Odemo mi do Dunavskog parka, onako u duetu, opušteno prdeći na nervozne prolaznike. I prc... na zaleđeno jezero. Ja iskopam rupu u ledu, da ih impresioniram, da vide šta može deda od pevca i malo leda. I naguze se one, jedna sa jedne strane, a druga sa druge strane rupe. Pa ja zaperem pevca u ledenoj vodi, naravno kroz rupu, pa skontam da ih ima dve pa razbijem pevcem led i iskopam još jednu rupu; pa onda zaperem pevca u obe rupe, pa ih njime udarim u dupe. Hladno pevcu, ali zagreje ga njihovo dupe. Pa onda udri, pa udri, pa udri, prvo jednu, pa drugu, pa malo u jednu, pa u drugu rupu, pa onda malo u jednu, pa u drugu zimzelenu fuficu. Prvo ga zahladim u rupi, a onda zagrejem u njenoj rupici. Jado moj, tako se kali pevac. Napisaću roman „Kako se kalio pevac“.

I tako se mi udaramo, prolaznici nas gledaju, snimaju, pa naiđu policajci, legitimišu nas, i napišu nam prijave. E, sad, ja ne znam da li su nam napisali prijave zbog toga što smo bili na ledu ili zbog toga što smo se prčili u parku. Tek, mene oteraju, a oni nastave da ih udaraju... malo pevcem, malo pendrekom... Jado moj... policijski pevci-i i pendrek-dildo-i postadoše istorupići sa mojim pevcem. Eto ti ga sad.

Setim se da su bile zimzelene fufice. Hm. Ha. Nemoj da mi neko kaže da ne znam šta sam oprčio. Ne znam ni ja. Ha ha ha. Ojha.
 
duska.vodolija:
Ova rasprava je promasila temu no ajde da to za tren zanemarimo .“egocentrični, grabežljivi, skloni materijalizmu, pokvareni, sebični, itd...”
Ponavljas tri cetiri puta .Pitam se da li namjerno ili si ucinio gresku .Mozda sam i ja pod uticajem *teorije zavjere* koja me tesko napusta koliko je lako usla u moju sveru.
Kliknite za proširenje...

Ma ne beri brigu, ionako je sve ovo zabava...
 
Кад смо код бубица...
Био у Београдској хроници данас шег Горске службе спашавања.
Човјек моли лудаке који су платили хиљаду еврића кревет под Ртњем...
А шта их моли? ДА СЕ НЕ ПЕЊУ СУТРА НА ВРХ ПЛАНИНЕ ПО МАГЛИ НА МИНУС 5.
Земљо Индији, земљо крава...
Браћо моја, мили моји јањци...
 
fanstebre:
Pa ti bolesnici su u pravu sto se pripremaju za smak sveta (njihovog)....japanci samo cekaju kad ce da im se osvete za hirosimu i nagasaki, a muslimani odavno zele da prenesu rat i na njihovo tlo tako da bi i oni mogli da ih pocaste isto ko japanci.... :deda:z:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Japanci i Amerikanci su saveznici i imaju vrlo bliske odnose. Rastavila ih je Hirošima, ali ih je trgovina opet spojila više nego ikad. Muslimani su već druga priča, ali su mahom fanatični i ne naročito obučeni vojnici. Oni još dugo neće predstavljati nikakvu ozbiljnu pretnju za Ameriku sem sitnog terorizma za šta su jedino sposobni. Ameriku može uništiti samo sopstveni slom federacije ili ekonomski pad.
 
Počelo je!!!
Kod mene nestalo struje. Logično. Ona je nematerijalna (ili najmanje materijalna od materijalnih stvari) pa najlakše 'ispari'. Kad mi rikne baterija u lapu, neću moći da pratim šta se dešava u svijetu.
 
**Freya**:
Po mom misljenju najlogicnija je astronomsko-astroloska varijanta.

Usled precesije tacka preseka izmedju ekliptike i ekvatorijalnog pojasa se menja. Kako se duz ekliptike nalazi nasih 12 sazvezdja (obrnut redosled od kazaljke na satu) a svaki znak unutar koordinantog sistema ima 30' logicno je da 26000 podelimo sa brojem 30 i na taj nacin dobijemo broj 2600. Za nulti stepen uzimamo dan prolecne ravnodnevnice 21. mart. Taj 21. mart usled pomenute precesije pada u razlicit znak svakih 2600 godina. Kako smo mi trenutno u eri Riba, u koju smo usli negde u III veku p.n. ere, logicno je ocekivati da sada nekad izlazimo iz Pi i ulazimo u doba Aq. Dakle, 21. marta za nulti stepen ce biti uzet 0' Vodolije. Ne moze se tacno kazati kad dolazi do smene era (doba) jer su sazvezdja neretko preklopljena usled nejednake velicine ali mi sasvim logicno zvuci da su stari narodi bili odlicni poznavaoci astronomije.
Kliknite za proširenje...


Zanimljiva računica :lol:
 
MasterYoda:
Tvoj možda radi na prdež, zato ti postovi tako smrde.
Moj radi na ruski gas, a njega imam dovoljno. Radim u ruskoj firmi.
Kliknite za proširenje...

Ne časti mi, samo moj, no i moj i tvoj. Moj ovako -
smiley_fart.gif
- a tvoj ovako -
farting_smiley.gif
. Uostalom, ti se žališ da ti nestaje struje. Kod mene je energetski sistem stabilan. Ne osećam da mi postovi smrde, zato što ih vi svi skupa pošmrčete.

A ako ti radi na ruski gas, onda verovatno možeš da se napiješ od njega.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top