“Poslednji čovek na Zemlji sedeo je sam u sobi. Neko je pokucao na vrata.“
(Frederick Brown)
“Ljudi moj...“
”Nema više ljudi.“
”Znam.“
“Zemljina os pukla je uzduž i nije bilo spasa. Ovaj razgovor je poslednji odjek poslednjeg sna poslednjeg čoveka na Zemlji.“
“Onog što je sedeo sam u sobi?“
”Da, tog...“
”Kako je mogao sedeti i spavati?“
”Još uvek to čini. Nizak krvni pritisak, čak i dok traje ovakva jedna katastrofa...“
“Sedeo je, dakle. Pa je neko pokucao na vrata.“
”Nije niko pokucao, bilo je to potpuno bezrazložno buđenje nade u jednoj posve beznadežnoj situaciji.“
”Možda je nešto pokucalo na vrata.“
“Nešto ne kuca na vrata.“
”Možda kiša.“
”Možda vetar...“
”Oglašava svadbu, he he...“
”I evo ga: poslednji smeh!...“
“Uzdužno pukla, kažeš?“
”Da, da je poprečno, još bi bilo spasa, ovako je rotacioni momenat isuviše poremećen.,..“
”Nije li Zemljina os imaginarna?“
“Misliš?“
”Zamišljam...“
“Ako je to istina, ovaj bi dijalog mogao potrajati još neko vrijeme.“
”Trijalog!“
”Ko si sad, pak, pa ti!? Ovo bi trebao biti poslednji odjek poslednjeg sna poslednjeg čoveka na Zemlji, a, evo, već trojica razgovaraju!“
”Ja sam Farfan!“
”Farfan? Sad već imamo i imena, to definitivno znači da je kraj sveta omašio.“
”Da. I ovaj put.“
”Farfane, to si ti rekao?“
”Ne.“
”A ti, bezimeni?“
”Sad imam ime! Zovem se Hasejn... i ženio bih se!“
”Uh, množimo se neverovatnom brzinom. Još dve minute ranije bio sam sam, onda sam poveo mono-dijalog, a sad nas je petoro valjda, yebote, još, ovaj Hasejn bi se i ženio! Valjda ima i za koga... Moram priznati da me ovakav razvoj situacije prilično uzbuđuje. Mislim da ću potražiti neki modus spolnosti.“
”Moraš psovati, onako, sočno.“
”Ko je to rekao?“
”Ne znam, sad nas ima na stotine, pokušavam se prisetiti vlastitog imena. Uglavnom, moraš psovati, dok nam se ne razviju polni organi, atributi itd. A niko ne garantuje da ovoga puta na psovki neće i ostati.“
”Stvarno?“
”Da, samo bujica sočnih psovki, isprazno nabrajanje prostota bez podloge u nekoj seksualnosti koja bi bila koliko-toliko pouzdana i, u krajnjoj liniji, telesna.“
“Da psujem onda?”
”Psuj!“
”Aup...“
