1. Мај као празник сатанизма

Тихи

Starosedelac
Poruka
164.898
1.Maj…


Адам Вајсхаупт је рођен
1. маја 1748. године у јеврејској породици која је почетком
17. века покрштена од стране римокатолика у немачком граду Инголштат.

Био је римокатолички „свећеник“ и језуита који је одлучио да по сваку цену постане познат те је признао Луцифера за свог господара и почео да се бави вештичарењем и сатанизмом.

Запањио се када је сазнао да
је дан његовог рођења везан
за древно паганско веровање
и обичај празновања паганског празника Белтан у част природе и плодности, којег су пагани празновали 30. априла,
и сатанистичког празника Валпургијске ноћи, која је празнована у ноћи између 30. априла и 1. маја.

Тада је одлучио да на свој
28. рођендан, 1. маја 1776. године, оснује тајно сатанистичко братство Илуминати (просветљени)
или Перфекционисти.

Циљ тог братства био је и остао да једном светском револуцијом сруши досадашњи начин живота, поредак и моралне норме, те изазове стварање Новог светског поретка.

Колико су Илуминати успели
у својим циљевима, довољно је погледати симбол америчке империје амерички долар.

Пун је јудео-масонских
симбола као што су недовршена пирамида са свевидећим оком,
а у дну пирамиде римским бројевима написана година 1776.



На траци испод пирамиде
на латинском језику пише
„NOVUS ORDO SECLORUM“
што у преведеном смислу значи „нови светски поредак“, итд…

Тако је Адам Вајсхаупт са Илуминатима одлучио да целом свету наметне организовани „дочек 1. маја“
и празновање сатанистичког празника „Валпургијске ноћи“, чијим би се празновањем цели свет поклонио Луциферу.

Недостајала им је још само маска којом би сакрили право значење тог „празника“, те га тако под неком прихватљивијом маском наметнули целом човјечанству.

Илуминати су, користећи
свој велики утицај у Америци, подстакли и организовали демонстрације радника у Чикагу и сукоб радника са полицијом.

Све то су темпирали за 1. мај 1886. године.

Користећи утицај Карла Маркса, који је био члан тајног друштва „Лига праведних“ (један од огранака Илумината), који је
он имао на раднички покрет, Илуминати су успели да наметну да се 1. мај празнује
као „празник свих радника“.

1889. године у Паризу је одржан Први конгрес комунистичке Друге интернационале.

На конгресу je одлучено:
“Први мај је заједнички
празник свих земаља, на
којима радничка класа треба
да манифестује јединство
својих захтева и своју класну солидарност”.

У богоборном Совјетском Савезу одлучено је да се православни празници из народа истисну комунистичким празницима.

Главни идеолог те идеје био је бољшевик Јемељан Јарославски (право име било му је Минеј Израиљевич Гумељман).

Први мај је по њему требао бити замена за највећи хришћански празник Васкрсење Христово.

Први мај није само социјалистичко, комунистичко анархистички и антимонархистички празник
већ и празник Новог Светског Поретка који је у корену окултни па чак и сатанистички.

Нови Светски Поредак је подразумевао укидање свих Монархија и Религија.

На том конгресу нису били присутни само комунисти, него
и масони, разни спиритисти и друге сумњиве личности из Европе и свијета.

Дакле, Илуминати, масонски ред који је у служби Луцифера, и који су основани 1. маја 1776. године, одредили су да цели свет треба да слави 1. мај под маском „хуманизма и заштите права радника“.

Врло брзо су све владе света (а у свим владама главну реч воде масони) прихватиле овај „празник“ и увеле у својим државама празновање „1. маја празника рада“.

Тиме су Илуминати успели у својој намери да се сви народи света поклоне Луциферу празнујући „1. мај“, а мислећи
да га празнују у сврху обележавања борбе Чикашких радника за своја права.

Шта су „Белтан“ и „Валпургијска ноћ“…

„Белтан“ је древни пагански сатанистички празник у част природе и плодности, којег су пагани обележавали 30. априла.

Том приликом су палили ватре, играли и плесали око стуба око којег су везивали траке разних боја, а који симболизује мушки полни орган.

Када би пали у транс обузети демонима, оргијали су до зоре.

У продужетку „Белтан“-а пагани су настављали да празнују „Валпургијску ноћ“.



Древни европски пагани су веровали да се у ноћи са 30. априла на 1. мај сва нечиста сила света скупља у Немачкој, на гори Брокен, те да се демони скупљају на својеврсној смотри како би се у стројевом кораку поклонили сатани.

Овај пагански сатанистички празник је описао и Гете у свом делу „Фауст“.

Иначе, „Валпургијска ноћ“
је један од најважнијих сатанистичких празника и редовно подразумева ритуал приношења људских жртава Луциферу.

Сатаниста Антон Ла Веј је у „Валпургијској ноћи“ основао сатанистичку цркву.

Он је сматрао „Валпургијску ноћ“ најдемонскијим празником, када вештице и демони оргијама „славе“ долазак пролећа.

На жалост, комунизам је и нашем Православном српском народу подметнуо празновање ових сатанистичких празника под маском „празника рада
1. маја“.

Празновање „1. маја“ се толико усадило у свест народа да огромна већина Православних Срба, чак и целе породице, 1. маја одлазе у природу, пале ватре, роштиљају и празнују „празник рада“, углавном не знајући скривено значење овог „празника“…

ауторска
 
Савременик и добар познаваоц Марксовог дела, италијански мислилац и политичар Ђузепе Манцини (1805-1872) описао је Маркса као “деструктивни дух” и додао:

”Његово срце испуњено је пре мржњом него љубављу према човеку”.

Није без значаја ни околност да је Марксова ћерка Елеонора била удата за познатог активисту сатаниста, Едварда Евелинга и да су заједно извршили самоубиство. Друга његова ћерка Лаура такодје је извршила самоубиство, док је њен муж, социјалиста Пол Лафарг у последњем тренутку одустао од самоубиства. Деца тих људи су помрла услед лошег поступања и изгладњивања. Тамна страна Марксовог живота и његови породични односи вешто су прикривани, а његови текстови пред штампање су чишћени од шокантних детаља. Познати француски књижевник Алберт Ками је приметио да би се, када би се сва његова дела у оригиналу објавила, пред светом појавио један нови, другачији Маркс. Иначе се радило о неморалном човеку, порочном и злом до сржи, особењаку и намћору који није волео ни своју породицу, имао дете са служавком, био нерадник.


Протестантски пастор, румунски Немац Рихард Вурмбрант је, после истраживања традиције комунистичког покрета написао књигу “Карл Маркс и сатана”, а њу је писао користећи списе комуниста, књиге које су настале у комунистичком систему. Имао је за то времена јер је само зато што је хришћанин робијао око 20 година у румунским затворима. Те списе су пуне идеја које су водећи сатанисти својатали. У њој је бацио светло на невидљиву страну комунистичког идола и наводног оснивача идеје која је одвела у смрт преко 200 милиона људи и у прогонство бар 300 милиона, као и карактер врховних следбеника исте идеје, који су одреда били масовне убице, урбани олош, криминалци, разбојници, силоватељи и ниткови, од Лењина и Троцког, самог Маркса, па до идола младих Ернеста Че Геваре. И Маркс и Енгелс су, открива нам Вурмбрант, у раној младости били библијски хришћани, али су се окренули против својих идеала и постали заклети непријатељи хришћанства. Маркс је претио читавом свету да ће га гурнути у понор, писао сатанистичку поезију побуне. Исказивао је жељу да се обрачуна са Творцем. Највише је мрзео Христа, као и институцију породице. У комунистичком манифесту је навео је “укидање породице, као намере комуниста…” Енгелсу се, при сусрету са човеком који му је изменио живот, чинило да Маркса “за косу вуку ђаволи” како је говорио, али су убрзо заједно постали фанатични непријатељи Христове вере. Маркс је тврдио да су први хришћани јели децу. Идеја да је “религија опијум за народ” је управо Марксова. Заведени људи су говорили “Носим капу са три рога и ратујем против Бога”. Интересантно, ако су веровали да Бога нема, како да су толико против њега дизали песницу! Па кога нема нема га. Ипак, они су знали да га има али су стали на страну Божјег непријатеља.

Маркс је објавио класну борбу до истребљења као начело људске историје. Чувени руски анархиста Бакуњин је величао Луцифера као првог бунтовника у свемиру. (Р. Еперсон “Нови светски поредак”) За Маркса се знало да је припадник тајног култа илуминатског типа, који је “обожавао” демона Шилоха, а следбеници су били познати по неуредној коси и бради. Марксов пријатељ Пјер Прудон, соцјалиста је такође био припадник истог култа. Сам Прудон је називао Бога неправедним, ретроградним противником људског разума. Бога је оптужио за тиранију незнања и сиромаштва. Проклео је људе који се клањају Богу, краљевима и свештеницима. “Бог је антилибералан, нечовечан и антицивилизован” говорио је Прудон. (Ралф Еперсон “Нови светски поредак”)

Речи Пјера Прудона и Карла Маркса можемо чути и данас, од комуниста, социјалиста и од представника секуларне и либералне демократије, у којима многи виде наследнике комуниста, пресвучене комунисте. Либерални живот, назван још и “слобода”, са свим неморалностима и уништавањем породице, образовања, личног и друштвеног морала је такође творевина марксиста и просветитеља. Много се данас говори о људским правима, али људска права не постоје, осим за маргиналне групе (геј популација) и секте (углавном сатанистичке). Ако се толико труби о људским правима, па где су она за раднике, сељаке, инвалиде и пензионере. Превара. Поштени људи су гладни, без посла, опљачкани и понижени. То је сатанизам, марксизам. Понизити поштеног и убити му морал. На другу страну корупција и криминал, превара и насиље. Некажњено. Потплаћен судија, полицајац саучесник, пребија сиротињу, дели добит са мафијашем. Марксизам, станизам. Син комунисте, директора, мафијаш, из тренерке улази у одело, купује фирме које су грађене од пара радника, истерује раднике на улицу, његово обезбеђење их пребија, полиција их пребија. Марксизам сатанизам. То је бизнисмен који иде у Европу и у Америку код председника на “моливени доручак”. Права постоје на папиру, као она једнакост и бтарство у Француској и СССР. Поштен човек је гладан, понижен, осујећен, опљачкан, преварен..ако се побуни бију га, кажњавају, малтретирају, уцењују. То је сатанизам на делу.

Маркса је син звао “драгим ђаволом” а његова собарица из Лондона, са којом је имао и везу, сведочи о томе како је упражњавао магијске ритуале. У једном свом тексту Маркс најбољим пријатељем комуниста назива “стару кртицу Робина Гудфелоуа” а исти је у енглеском фолклоре синоним за демона.

Као и Маркс и већина комунистичких идеолога су били демонизовани и богомрсци. Флоренс је 1871 оставио запис : “Наш непријатељ је Бог. Мржња према Богу је почетак мудрости.” Лењин је изјављивао како је основа комунизма борба против религије. Злочинац Лењин је знао да постоји Бог и да је Он истина. И сам је говорио како ће “комунизам укинути вечне истине, сву религију и сву моралност.” Није крио да је циљ комунизма и рушење морала.



Цитирамо Вурмбранта, а треба рећи да се ради о човеку који је провео око 20 година у затворима због своје вере и нагледао се злочина полицијског апарата под комунистима. Совјетски и Чаушескуови затворски чувари су били гори од СС-оваца. Наследници Карла Маркса нису билиа теисти него антитеисти. Лењин је објавио рат Цркви, свештеници су убијани а цркве су рушене систематски. Комунисти су на сваки начин гледали да се наругају Богу (за кога су тврдли да не постоји). У једној цркви у Сергијевиом Посаду је био болнички комплекс, а капела је преправљена у гинеколошку амбуланту са столом за вршење абортуса. Сатанско жртвовање нерођених. Цар Николај Романов и његова породица су такође ритуално убијени, а њиховом крвљу су по зидовима исцртани сатанистички симболи. Комунисти су према свештеницима и верницима били окрутнији него према отвореним идеолошким непријатељима, и ратним заробљеницима, па су свештенике разапињали, мучили на посебан начин и разапињали на крст, па и клали. Обичне вернике су остављали да умру од глади, пуштали их да се смрзну, или нахушкавали псе на њих, док су жене и женску децу силовали, Иначе, Хитлер је идеје о логорима смрти преузео од Лењина, који их је изумео. Комунистички систем је у себи имао и елементе робовласничког, јер је свако могао бити натеран да ради џабе за урбани олош који је преузео власт…
 


Древни европски пагани су веровали да се у ноћи са 30. априла на 1. мај сва нечиста сила света скупља у Немачкој, на гори Брокен, те да се демони скупљају на својеврсној смотри како би се у стројевом кораку поклонили сатани.
Па сад "нечиста сила"...
и Хришћанство као такво је прозивано од Стране Пагана(који су много Старији),том "нечистом Силом".
Не заборавимо да је то исто Хришћанство у рукама оних Болесника из Ватикана 600 Година спаљивало Људе као Вештице,
као Последицу тога имамо те 100-годишње,па 30 годишње Ратове где су ти европски народи покушавали да се ишчупају из Канџи Ватикана да и они не би завршили на Ломачи...
Мартин Лутер 200 Година раније,онда ови Илуминати..
Сад ,које ту први започео срања? Хришћанство или пагани?
 
Kina plus radnica Jovana. :deda2:

informer-460x0-jpg.jpg
 
... огромна већина Православних Срба, чак и целе породице, 1. маја одлазе у природу, пале ватре, роштиљају и празнују „празник рада“, углавном не знајући скривено значење овог „празника“
A šta bi onda bilo ispravno da rade taj dan?

Tj. kako da se ljudi onda ponašaju?
 
Toм приликом су палили ватре, играли и плесали око стуба око којег су везивали траке разних боја, а који симболизује мушки полни орган.

Када би пали у транс обузети демонима, оргијали су до зоре.
Pa tako uvek počne priča, a kad dodjem kobaja party... zato više i ne idem.
 
1.Maj…


Адам Вајсхаупт је рођен
1. маја 1748. године у јеврејској породици која је почетком
17. века покрштена од стране римокатолика у немачком граду Инголштат.

Био је римокатолички „свећеник“ и језуита који је одлучио да по сваку цену постане познат те је признао Луцифера за свог господара и почео да се бави вештичарењем и сатанизмом.

Запањио се када је сазнао да
је дан његовог рођења везан
за древно паганско веровање
и обичај празновања паганског празника Белтан у част природе и плодности, којег су пагани празновали 30. априла,
и сатанистичког празника Валпургијске ноћи, која је празнована у ноћи између 30. априла и 1. маја.

Тада је одлучио да на свој
28. рођендан, 1. маја 1776. године, оснује тајно сатанистичко братство Илуминати (просветљени)
или Перфекционисти.

Циљ тог братства био је и остао да једном светском револуцијом сруши досадашњи начин живота, поредак и моралне норме, те изазове стварање Новог светског поретка.

Колико су Илуминати успели
у својим циљевима, довољно је погледати симбол америчке империје амерички долар.

Пун је јудео-масонских
симбола као што су недовршена пирамида са свевидећим оком,
а у дну пирамиде римским бројевима написана година 1776.



На траци испод пирамиде
на латинском језику пише
„NOVUS ORDO SECLORUM“
што у преведеном смислу значи „нови светски поредак“, итд…

Тако је Адам Вајсхаупт са Илуминатима одлучио да целом свету наметне организовани „дочек 1. маја“
и празновање сатанистичког празника „Валпургијске ноћи“, чијим би се празновањем цели свет поклонио Луциферу.

Недостајала им је још само маска којом би сакрили право значење тог „празника“, те га тако под неком прихватљивијом маском наметнули целом човјечанству.

Илуминати су, користећи
свој велики утицај у Америци, подстакли и организовали демонстрације радника у Чикагу и сукоб радника са полицијом.

Све то су темпирали за 1. мај 1886. године.

Користећи утицај Карла Маркса, који је био члан тајног друштва „Лига праведних“ (један од огранака Илумината), који је
он имао на раднички покрет, Илуминати су успели да наметну да се 1. мај празнује
као „празник свих радника“.

1889. године у Паризу је одржан Први конгрес комунистичке Друге интернационале.

На конгресу je одлучено:
“Први мај је заједнички
празник свих земаља, на
којима радничка класа треба
да манифестује јединство
својих захтева и своју класну солидарност”.

У богоборном Совјетском Савезу одлучено је да се православни празници из народа истисну комунистичким празницима.

Главни идеолог те идеје био је бољшевик Јемељан Јарославски (право име било му је Минеј Израиљевич Гумељман).

Први мај је по њему требао бити замена за највећи хришћански празник Васкрсење Христово.

Први мај није само социјалистичко, комунистичко анархистички и антимонархистички празник
већ и празник Новог Светског Поретка који је у корену окултни па чак и сатанистички.

Нови Светски Поредак је подразумевао укидање свих Монархија и Религија.

На том конгресу нису били присутни само комунисти, него
и масони, разни спиритисти и друге сумњиве личности из Европе и свијета.

Дакле, Илуминати, масонски ред који је у служби Луцифера, и који су основани 1. маја 1776. године, одредили су да цели свет треба да слави 1. мај под маском „хуманизма и заштите права радника“.

Врло брзо су све владе света (а у свим владама главну реч воде масони) прихватиле овај „празник“ и увеле у својим државама празновање „1. маја празника рада“.

Тиме су Илуминати успели у својој намери да се сви народи света поклоне Луциферу празнујући „1. мај“, а мислећи
да га празнују у сврху обележавања борбе Чикашких радника за своја права.

Шта су „Белтан“ и „Валпургијска ноћ“…

„Белтан“ је древни пагански сатанистички празник у част природе и плодности, којег су пагани обележавали 30. априла.

Том приликом су палили ватре, играли и плесали око стуба око којег су везивали траке разних боја, а који симболизује мушки полни орган.

Када би пали у транс обузети демонима, оргијали су до зоре.

У продужетку „Белтан“-а пагани су настављали да празнују „Валпургијску ноћ“.



Древни европски пагани су веровали да се у ноћи са 30. априла на 1. мај сва нечиста сила света скупља у Немачкој, на гори Брокен, те да се демони скупљају на својеврсној смотри како би се у стројевом кораку поклонили сатани.

Овај пагански сатанистички празник је описао и Гете у свом делу „Фауст“.

Иначе, „Валпургијска ноћ“
је један од најважнијих сатанистичких празника и редовно подразумева ритуал приношења људских жртава Луциферу.

Сатаниста Антон Ла Веј је у „Валпургијској ноћи“ основао сатанистичку цркву.

Он је сматрао „Валпургијску ноћ“ најдемонскијим празником, када вештице и демони оргијама „славе“ долазак пролећа.

На жалост, комунизам је и нашем Православном српском народу подметнуо празновање ових сатанистичких празника под маском „празника рада
1. маја“.

Празновање „1. маја“ се толико усадило у свест народа да огромна већина Православних Срба, чак и целе породице, 1. маја одлазе у природу, пале ватре, роштиљају и празнују „празник рада“, углавном не знајући скривено значење овог „празника“…

ауторска

Ne zaboravimo da je kod nas prosle godine izveden satanisticki MK Ultra programirani ritualni zlocin tik posle 1. Maja...tj 3. Maja u Ribnikaru...
A ove godine godisnjica pada na Veliki Petak...dakle slucajnosti nije bilo...satanisti koji su programirali Kecmanovica su birali datum

I zanimljivo...ove godine komemoracija za Dubonu tj drugi MK Ultra programirani zlocin (jer su tako programirani u paru...) je bila prekjuce... dakle ne na godisnjicu...


...
 

Back
Top