Ne bih da otvaram novu temu, a sad sam se setila da vam ovo nisam pričala
Bridžet Džouns ne bi bila to što jeste, odnosno agresivna udavača, kad bi sedela u kući kao svaka dobra devojka
Elem, pre desetak meseci sam se upoznala sa jednim tipom, nije iz Beograda. Dopisivali se mesecima, a onda razmenili brojeve telefona. Pozove me on, da mi čuje glas. Kaže da mu se svidja. (Ma, da! Mogla bih na hot-line da radim. Dobro, de.)
"Šta radiš?"
"Upravo sam skuvala kafu. Sačekaj tren, da zapalim cigaretu."
"Cigaretu? O, to ti je veeeeliki minus kod mene!"
(Keve ti, ko si ti da mi beležiš minus?)
"Minus? Zašto?"
"Nepušač sam, zato minus"
(A-ha. Doooobro.)
"Ma'ni taj minus, bolje mi pričaj kako si i šta radiš" – kažem ja da bih promenila temu. Nastavimo razgovor, dogovorimo se da popijemo kafu kad dodje u Beograd. Kaže da je naručio sto za PC, opisuje kakav. Smejem se i kažem da sam imala problem da pronadjem dovoljno mali računarski sto da bih ga udenula u svoju "kutiju šibica", kako od milja zovem svoj stančić. Čudi se što sam iznajmila stan, kad mogu lepo da uštedim novac od kirije i da budem kod roditelja. (Čoveče, plaćam svoj mir! Nema smisla da u ovim godinama živim sa roditeljima, ako već mogu da pokušam drugačije!) On živi sa majkom, a stan koji je dobio od firme je izdao. (Stipsa? Ziheraš? Keva kuva, pere, pegla, a on šteka parice za crne dančiće.)
Posle nekoliko dana, tip došao u Beograd. Spremam se pažljivo, da ne bude da sam se napirlitala baš za njega, ali nema šanse ni da idem kao Kalamiti Džejn. Stižem na vreme u kafić gde me on već čeka. Pozdravljamo se, sedam i naručujem dupli espresso, bez mleka, i čašu obične vode, bez leda.
"Wow! Kako to zvuči!"
"Kako?" – pitam.
"Kao da komanduješ vojskom! Jasno, odsečno."
Smejem se. Konobar donosi račun, a tip čita stavku po stavku i povremeno podiže obrve. (Da, moja kafa je skuplja od tvog sokića! Pa, šta?!)
"I, da li ti je stigao naručeni kompjuterski sto? Kakav je? Zadovoljan si?"
"Naravno da sam zadovoljan. Jeste, koštalo me je više nego što sam mislio, ali je to dobra investicija."
"Investicija? Pa, računar koristiš samo za chat i mail, čini mi se?"
"Da, ali je taj sto ipak investicija."
"Moram i ja tebi da se pohvalim" – kažem, smeškajući se zadovoljno – "Konačno sam kupila Chanel no.5! To je moja investicija"
"Za to se u mom rečniku kaže da je trošak. Dobila si još jedan minus kod mene! Sto za računar je investicija, a parfem je čist trošak."
(Stipso jedna!)
"Vidi, da ti objasnim nešto... Prvo, računar koristiš samo za zezanje, tako da ni sto za njega NIJE investicija. Drugo, kupovina parfema JESTE investicija, ali u moje dobro raspoloženje. Treće... Koji si ti faktor da mi beležiš minuse?!"
Ustajem, uz "drago mi je što sam te upoznala" (Srećom, imala sam prilike da upoznam jednu pravu stipsu!) i odlazim kući.
Sad se pitam da li je on stipsa ili sam ja raspikuća?
Super ego je nevezan za pol... Svašta... Mrzi me da elaboriram.
