Ova tema pripada najređima. Možda od njih čak ni jedan ne luta ovim forumima, još uvek; stoga bih hteo da se pomešam sa onima za koje tek rastu uši. Nove uši za novu muziku. Nove oči za ono najdalje. Nova savest za istine do sada prećutkivane. Kraj stare ere "oculorum caligo".
Na početku beše kraj. Svaka priča o kraju, sećanje je na njegov početak.
Smorile su me sve postojaće religije. Sve je nekako "ili ili". Ide se po fazonu dualizma, iz krajnosti u krajnost. Ili si nagrađen ili si na*ebo.
Ne znam za vas, ali mene je smorilo više da me sile svemira kažnjavaju i tlače, premda ne mogu da poreknem njihovo postojanje.
Iskreno, nekada mi odgovaraju i idu mi uz dlaku. Recimo, kada se probudim bez interneta, a sluša mi se neka pesma ja dobijem informaciju od svevišnjih sila da pustim radio i da će ta pesma tamo biti. Posle 2 do 3 pesme, nekad i posle samo jedne random pesme moja željena pesma počne. Takođe mi sile pomažu oko cura koje mi se sviđaju - tipa, mislim na neku komšiku i ona mi na četu napiše "BU!" baš tad! Ili razvedu neku dobru ribu na koju se ložim. Pomislim kako bih popio pivo, krenem do biblioteke i naiđem na komšiju ispred prodavnice koji je BAŠ tada odlučio SPONTANO da izađe na pivo.
Nekada se stvarno osećam kao da su ljudi poslali rovera na Mars samo zbog mene.
Međutim, ono što mi smeta je što su sile i nasumične, ne mogu da ih kontrolišem uvek.
E, to je ono što me U B I J A!
Neću random sile, neću da drugi ljudi takođe mogu da puštaju pesme i da upravljaju ženskim rodom i ostalim stvarima.
Mislim da bi se to moglo izbeći tako što bi se u religiju uvelo pravilo: jedan čovek - jedan univerzum.
Svi znamo da je "ako nešto dovoljno mnogo želiš, to će se i ostvariti" tačno. Desilo nam se xy puta.
Svedoci smo svakodnevnih konflikta želja u svetu. Prosto, sve je više ljudi i sve više želja i mnoge od njih ne mogu da se ispune.
Jevreji su pokušali da stvari reše tako što će ukinuti želje uvođenjem molitve "Oče naš", čija je poenta bila da ne treba da tražimo ništa, jer Bog već zna šta je za nas dobro.
Međutim, ako neko traži nešto što je suprotno mojim potrebama i, ako to želi dovoljno dugo to će mu se ostvariti i šta ja posle imam od toga što će njega da kazni Bog ili ko već, kad mi je odveo život na neku stranu na koju nisam želeo...
Zato mislim da bi trebalo izolovati ljude u posebne univerzume, teorija multiverzuma nam to već dopušta. Razvoj tehnologije takođe.
A i postavlja se prvo Sveto pitanje: Zašto da težimo da se celog života cimamo kako bismo se vratili tamo odakle smo već došli, tamo gde smo bili, gde nam je bilo "nja".
Treba nam nešto tipa; ako radiš kako treba postaćeš Tvorac sopstvenog univerzuma.
Prosto se stvoriš u ništavilu i kreneš od nule.
Mislim da je to skroz realna priča.
Mene lično vređa Pravoslavlje, Hrišćanstvo generalno, verovatno i druge religije ali do njih nisam došao tako duboko.
Pravoslavlje me postavlja u potlačen položaj.
Od rođenja se osećam neravnopravno u odnosu na druge ljude iz prošlosti.
Muči me to što je Isus sedeo sa 12 apostola, što im je bio tako blizu. Što je pokazivao sva ta čuda svima oko sebe, a meni se nudi da slepo verujem i govore mi se da je to poenta.
Da je poenta slepo verovati, onda Isus ne bi činio čuda pred drugim ljudima, jer bi onda njih lišio poente sopstvene religije i osudio ih na propast jer više ne mogu da veruju pošto su videli.
Molim vas, zašto je Isus vraćao ljude iz mrtvih i lečio bolesne ako mu je sada problem samo da se pojavi na nebu i kaže "Ćao, evo me, postojim, samo da se javim" i ode.
Pored mnogih stvari, nervira me i taj šovinizam. Zašto je došao baš kod Jevreja, što nije došo kod Asteka i njima pokazao ista ta čuda...
Znači da posotje neki prioriteti od samog rođenja i apsolutno smo svi neravnopravni.
Ako bismo mogli da postanemo tvorci sopstvenog univerzuma i dalje bismo bili neravnopravni u odnosu na sve ostalo u tom univerzumu, ali bismo bili ravnopravni sa ostalim tvorcima raznih univerzuma. Mogli bismo da dobijemo blanko univerzum tek sa nekoliko pravila u kome bismo gradili stvari baš onako kako mi želimo.
S obzirom na to da u našem svetu, svetu sinhroniciteta, ništa nije slučajno i da je sve isprogramirano, ne vidim ni jednu prepreku zašto tako ne bismo uredili i sopstvene univerzume?
Umesto ljudi, napisaćemo kod. Misliće da su ljudi, imaće svoju svest koja će biti kontrolisana iz nekoliko nivoa podsvesti. Iz područja kojima nemaju pristup. Radiće stvari jer misle da im se rade, ali će zapravo biti kontrolisani.
Ako ne trajno, bar bi privremeno moglo da se napravi simulacija univerzuma po glavi stanovnika i da se testira ko najbolje vodi univerzum. Ko se pokaže najbolje, može da postavlja pravila i ovde, kome se ne svidja neka se integriše potpuno u svest programa iz svog univerzuma i ćao zdravo.
Ne znam šta će biti sa svetom. Kažu da nam preti istrebljenje. Kažu da ćemo istrebiti sve organsko sa planete, da ćemo postati roboti, mašine.
Siguran sam da će se u tom novom svetu javiti potreba da se stvari ponovo osete kao nekada, da se pipnu. Toplota jutra na obrazima. Miris vetra na livadama. Vrela krv na dlanovima.
Jedan će depresivni kiborg sedeti jednoga dana na nekoj reljefnoj zakržljini i čitaće ovu temu. Pa neka mu ove ideje daju nadu da će ponovo biti čovek. Neka bar njemu koriste kad ja nemam ništa od njih. Meni treba neka nova religija jer se više ničemu ne nadam. Prosto ne želim da idem kod Boga jer mi se ne sviđa kakav je. Mislim da sam bolji čovek od njega, da sam više za jednakost i da sam dosta tolerantniji, manje sujetan i to, prosto ga ne volim, a nisam lud ni da oću u pakao. Na Zemlji mi je srednje-žalosno, ništa nije kako ja hoću na duže staze. Uopšte se ne pitam ni za šta, sem eto što pustim po neku pesmu sebi i izblejim sa komšinicom na kafi i toliko...
Ako neko ima neku ideju ili ako bi mogao da me uputi na neku religiju ili ako neko želi da napravimo i registrujemo neku našu religiju neka se javi da razmatramo sve opcije i da vidimo šta bi bilo najbolje. Ja već imam neke ideje i smernice.
Unapred hvala!
