eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Уторак 29.08.2017.Д. Декић - Вести
Гашење пољопривредних института у Србији: Сељаку и семе затрли
Гашење Центра за стрна жита у Крагујевцу, најстарије научно-истраживачке установе на Балкану настале још 1898, још један је катанац на браву престижних установа, а стручњаци и пољопривредници тврде да је циљ уништење домаће пољопривреде зарад иностраних интереса
Жетва српске памети: Куповаћемо туђе са својих њива
Са крагујевачким Центром који је за 119 година произвео више од 100 лиценцираних и признатих сорти житарица на листи "отписаних" је и Ветеринарски завод у Земуну. Према речима пољопривредног стручњака Миладина Шеварлића, то чека и Завод за шећерну репу у Алексинцу, док остале установе дишу на шкрге.
Стечај уместо спаса
Судбину пољопривредних установа доживео је и Научно-истраживачки институт "Кирило Савић" који је отишао у стечај. Тај поступак је покренула је Рајфајзен банка због дугова. Имовина Института, зграда у Београду и две виле на Златибору, одлуком Скупштине Института 2009. пребачени су у власништво републичке Дирекције за имовину, иако запослени сматрају да је продајом дела имовине Институт могао да се извуче из кризе.
Центар за стрна жита је одобрењем Владе 2016. прешао у руке крагујевачке власти, а локални парламент недавно изгласао одлуку о гашењу. Стога у том Центру сматрају да ће се најплоднија земља огледних поља претворити у индустријску зону и понудити инвеститорима. Уместо 45 запослених, овом одлуком остао је само један. Да ни он није на радном месту уверили смо се јер на позиве телефоном нико није одговарао
.
Тржни центри на ораницама
Донедавни в. д. директора Центра Благоје Ковачевић сматра да ће у неповрат отићи 55 хектара најлепше земље, односно да ће се продати странцима, да граде тржне центре и ко зна шта још. Уверен је, како је рекао за медије, да иза свега стоји власт.
Партијске незналице
Благоје Ковачевић је објаснио да је власт у Крагујевцу већ основала нови центар како би запослила кадрове, али да не знају шта треба да ради.
- То је Центар за рурални развој и пољопривреду који организује сајмове. Не раде ништа, а примају плате. Стално запослених је четворо, а десет на одређено време и сви су партијски кадрови. Преузеће имовину Центра, материјалну и вреднију, створену умом и духом, лиценце за сорте стрних жита и научне радове, а верујем да неће знати шта с тим - каже Ковачевић.
Ковачевић је открио и да градоначелник Радомир Николић (син бившег председника Србије Томислава) није хтео да прими запослене и разговара са њима. Радомир Николић јавно је прокоментарисао да то предузеће не ради и да је "практично само себе угасило".
- Сваког месеца смо само за њихове плате издвајали око два и по милиона динара, али то више нисмо у могућности - казао је Николић.
Земунски Ветеринарски завод је приватизован пре 12 година, када је 70 одсто престижне установе преузео Драган Ђурић, власник Зекстре и бивши председник ФК Партизан.
Завод је пре годину дана отишао у стечај, а Ђурић је у мају ове године признао учешће у злоупотребама током приватизације у замену за годину дана кућног притвора.
Институти на шкргама: Миладин Шеварлић
Планско пустошење
Шеварлић подсећа да је и Завод за шећерну репу у Алексинцу ликвидиран.
- Принцип је исти, различите су финесе системског планског уништавања аграрне науке и пољопривреде, посебно у централној Србији - оценио је овај стручњак и републички посланик за "Вести".
Помор јуница
Миладин Шеварлић истиче да приватизацију ПК Београд види као уништавање највећег произвођачког центра приплодних јуница, што је огроман удар на српско млекарство.
- Ветеринарске станице у Србији су приватизоване и боре се на тржишту, а све кланице имају сопствену контролу меса, па инспекција може да их провери само по нечијој пријави - сагледава Шеварлић лоше стање.
Он истиче и да је Завод за кромпир у Гучи у незавидној позицији, јер се одржава на два пројекта у три године, затим, да је Завод за пољопривреду у Зајечару на издисају, а чачански за воћарство једва спасен од стечаја. При томе се, каже Шеварлић, од установа које су затворене узима плодно земљиште и претвара у индустријску зону.
Експерти позивају дијаспору у помоћ: ГМО масовно стиже на поља!
Економиста Бранко Драгаш је оценио да се зарад иностраних интереса уништава српска пољопривреда, али и да се гасе научно-истраживачке установе које се баве аграром.
Отварање врата Западу
Циљ оваквих потеза је према оцени етнолога и аналитичара Драгомира Антонића отварање врата странцима да дођу до српске земље и тржишта, као и да се уништи домаћа конкуренција страном капиталу.
- Излази се у сусрет странцима који хоће да нас учине зависним - тумачи Антонић за "Вести" актуелну аграрну политику.
- Све је постављено тако да се униште наш идентитет и наша наука. Ради се на томе да ГМО уђе масовно на наша поља у корист странаца. Знамо да пет породица контролише производњу хране у свету, па је јасно одакле модификована храна - каже Драгаш за "Вести" и додаје да је уверен да народ неће то дозволити, већ ће се вратити на домаће.
Помоћ ће, каже, матици пружити дијаспора, а уверен је да су наши људи у расејању спремни да раде и на обнови науке и научних института.
И Миладин Шеварлић каже да се уништава српско семе, ради уласка ГМО на наша поља.
Да се намерно гасе пољопривредне установе зарад иностраних интереса, сагласан је председник Уније пољопривредних произвођача из Сремске Митровице Златан Ђурић. Он каже да се то ради да би се Србија и пољопривредници учинили зависним од страних сорти.
- Зачуђен сам што се српска власт не одупире томе, већ спроводи њихову политику - каже Златан Ђурић за "Вести".
Нарочито је забринут за Војводину за коју тврди да ће се тек наћи на мети. На пољопривреднике упорно апелује да сеју домаће и верује да ће наше опстати јер српски сељак оставља семе за сетву.
Министар дели земљу странцима
Измене Закона о пољопривредном земљишту које су се по хитној процедури нашле у Скупштини Србије поделиле су власт и опозицију.
Банана држава на европском путу
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић тврди да измене закона поправљају неке ствари из Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, али да Србија мора да поштује своје обавезе јер би у супротном личила на банана државу.
- Покушавамо да одредимо услове под којима ће држављани ЕУ моћи да купују пољопривредну земљу - рекао је посланицима и нагласио да је Србија одабрала европски пут и тај пут неће мењати.
Владајуће партије тумаче да је реч о заштити српских ораница, а опозиција тврди да усвајање тих измена представља уништење српског пољопривредника и издају националних интереса.
Покрет Доста је било (ДЈБ) тврди да је реч о новој шареној лажи јер се изменама не дира члан у закону који је донео СНС да 30 одсто државних ораница министар може доделити страним инвеститорима на обраду.
Тиме се, тврде у ДЈБ, највреднији ресурс отима од српских пољопривредника.
У Демократској странци кажу да ће странац који оснује предузеће моћи да купи пољопривредно земљиште, а посланик Горан Јешић као још већи проблем види што је немачка компанија Тенис без лицитације добила 2.500 хектара.
Радикали кажу да измене нису по Уставу, јер он не дозвољава продају природних богатстава, а земљиште то јесте.
Бивши премијер Зоран Живковић је казао да пољопривредно земљиште може да купи и Рамуш Харадинај јер га власт третира као српског држављанина, а може и хрватски певач Томпсон, ако региструје предузеће у Србији.
Лидер Двери Бошко Обрадовић сматра да је реч о издаји српских националних интереса у сектору домаће привреде.
***************
Људиииииииии......... зауставимо СНС-кретене ДОК ЈОШ ИМАМО ВРЕМЕНА..... ИНАЧЕ СВЕ ОДЕ ДОЂАВОЛА..........
Гашење пољопривредних института у Србији: Сељаку и семе затрли
Гашење Центра за стрна жита у Крагујевцу, најстарије научно-истраживачке установе на Балкану настале још 1898, још један је катанац на браву престижних установа, а стручњаци и пољопривредници тврде да је циљ уништење домаће пољопривреде зарад иностраних интереса
Жетва српске памети: Куповаћемо туђе са својих њива
Са крагујевачким Центром који је за 119 година произвео више од 100 лиценцираних и признатих сорти житарица на листи "отписаних" је и Ветеринарски завод у Земуну. Према речима пољопривредног стручњака Миладина Шеварлића, то чека и Завод за шећерну репу у Алексинцу, док остале установе дишу на шкрге.
Стечај уместо спаса
Судбину пољопривредних установа доживео је и Научно-истраживачки институт "Кирило Савић" који је отишао у стечај. Тај поступак је покренула је Рајфајзен банка због дугова. Имовина Института, зграда у Београду и две виле на Златибору, одлуком Скупштине Института 2009. пребачени су у власништво републичке Дирекције за имовину, иако запослени сматрају да је продајом дела имовине Институт могао да се извуче из кризе.
Центар за стрна жита је одобрењем Владе 2016. прешао у руке крагујевачке власти, а локални парламент недавно изгласао одлуку о гашењу. Стога у том Центру сматрају да ће се најплоднија земља огледних поља претворити у индустријску зону и понудити инвеститорима. Уместо 45 запослених, овом одлуком остао је само један. Да ни он није на радном месту уверили смо се јер на позиве телефоном нико није одговарао
.
Тржни центри на ораницама
Донедавни в. д. директора Центра Благоје Ковачевић сматра да ће у неповрат отићи 55 хектара најлепше земље, односно да ће се продати странцима, да граде тржне центре и ко зна шта још. Уверен је, како је рекао за медије, да иза свега стоји власт.
Партијске незналице
Благоје Ковачевић је објаснио да је власт у Крагујевцу већ основала нови центар како би запослила кадрове, али да не знају шта треба да ради.
- То је Центар за рурални развој и пољопривреду који организује сајмове. Не раде ништа, а примају плате. Стално запослених је четворо, а десет на одређено време и сви су партијски кадрови. Преузеће имовину Центра, материјалну и вреднију, створену умом и духом, лиценце за сорте стрних жита и научне радове, а верујем да неће знати шта с тим - каже Ковачевић.
Ковачевић је открио и да градоначелник Радомир Николић (син бившег председника Србије Томислава) није хтео да прими запослене и разговара са њима. Радомир Николић јавно је прокоментарисао да то предузеће не ради и да је "практично само себе угасило".
- Сваког месеца смо само за њихове плате издвајали око два и по милиона динара, али то више нисмо у могућности - казао је Николић.
Земунски Ветеринарски завод је приватизован пре 12 година, када је 70 одсто престижне установе преузео Драган Ђурић, власник Зекстре и бивши председник ФК Партизан.
Завод је пре годину дана отишао у стечај, а Ђурић је у мају ове године признао учешће у злоупотребама током приватизације у замену за годину дана кућног притвора.
Институти на шкргама: Миладин Шеварлић
Планско пустошење
Шеварлић подсећа да је и Завод за шећерну репу у Алексинцу ликвидиран.
- Принцип је исти, различите су финесе системског планског уништавања аграрне науке и пољопривреде, посебно у централној Србији - оценио је овај стручњак и републички посланик за "Вести".
Помор јуница
Миладин Шеварлић истиче да приватизацију ПК Београд види као уништавање највећег произвођачког центра приплодних јуница, што је огроман удар на српско млекарство.
- Ветеринарске станице у Србији су приватизоване и боре се на тржишту, а све кланице имају сопствену контролу меса, па инспекција може да их провери само по нечијој пријави - сагледава Шеварлић лоше стање.
Он истиче и да је Завод за кромпир у Гучи у незавидној позицији, јер се одржава на два пројекта у три године, затим, да је Завод за пољопривреду у Зајечару на издисају, а чачански за воћарство једва спасен од стечаја. При томе се, каже Шеварлић, од установа које су затворене узима плодно земљиште и претвара у индустријску зону.
Експерти позивају дијаспору у помоћ: ГМО масовно стиже на поља!
Економиста Бранко Драгаш је оценио да се зарад иностраних интереса уништава српска пољопривреда, али и да се гасе научно-истраживачке установе које се баве аграром.
Отварање врата Западу
Циљ оваквих потеза је према оцени етнолога и аналитичара Драгомира Антонића отварање врата странцима да дођу до српске земље и тржишта, као и да се уништи домаћа конкуренција страном капиталу.
- Излази се у сусрет странцима који хоће да нас учине зависним - тумачи Антонић за "Вести" актуелну аграрну политику.
- Све је постављено тако да се униште наш идентитет и наша наука. Ради се на томе да ГМО уђе масовно на наша поља у корист странаца. Знамо да пет породица контролише производњу хране у свету, па је јасно одакле модификована храна - каже Драгаш за "Вести" и додаје да је уверен да народ неће то дозволити, већ ће се вратити на домаће.
Помоћ ће, каже, матици пружити дијаспора, а уверен је да су наши људи у расејању спремни да раде и на обнови науке и научних института.
И Миладин Шеварлић каже да се уништава српско семе, ради уласка ГМО на наша поља.
Да се намерно гасе пољопривредне установе зарад иностраних интереса, сагласан је председник Уније пољопривредних произвођача из Сремске Митровице Златан Ђурић. Он каже да се то ради да би се Србија и пољопривредници учинили зависним од страних сорти.
- Зачуђен сам што се српска власт не одупире томе, већ спроводи њихову политику - каже Златан Ђурић за "Вести".
Нарочито је забринут за Војводину за коју тврди да ће се тек наћи на мети. На пољопривреднике упорно апелује да сеју домаће и верује да ће наше опстати јер српски сељак оставља семе за сетву.
Министар дели земљу странцима
Измене Закона о пољопривредном земљишту које су се по хитној процедури нашле у Скупштини Србије поделиле су власт и опозицију.
Банана држава на европском путу
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић тврди да измене закона поправљају неке ствари из Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, али да Србија мора да поштује своје обавезе јер би у супротном личила на банана државу.
- Покушавамо да одредимо услове под којима ће држављани ЕУ моћи да купују пољопривредну земљу - рекао је посланицима и нагласио да је Србија одабрала европски пут и тај пут неће мењати.
Владајуће партије тумаче да је реч о заштити српских ораница, а опозиција тврди да усвајање тих измена представља уништење српског пољопривредника и издају националних интереса.
Покрет Доста је било (ДЈБ) тврди да је реч о новој шареној лажи јер се изменама не дира члан у закону који је донео СНС да 30 одсто државних ораница министар може доделити страним инвеститорима на обраду.
Тиме се, тврде у ДЈБ, највреднији ресурс отима од српских пољопривредника.
У Демократској странци кажу да ће странац који оснује предузеће моћи да купи пољопривредно земљиште, а посланик Горан Јешић као још већи проблем види што је немачка компанија Тенис без лицитације добила 2.500 хектара.
Радикали кажу да измене нису по Уставу, јер он не дозвољава продају природних богатстава, а земљиште то јесте.
Бивши премијер Зоран Живковић је казао да пољопривредно земљиште може да купи и Рамуш Харадинај јер га власт третира као српског држављанина, а може и хрватски певач Томпсон, ако региструје предузеће у Србији.
Лидер Двери Бошко Обрадовић сматра да је реч о издаји српских националних интереса у сектору домаће привреде.
***************
Људиииииииии......... зауставимо СНС-кретене ДОК ЈОШ ИМАМО ВРЕМЕНА..... ИНАЧЕ СВЕ ОДЕ ДОЂАВОЛА..........
