USER UNFRIENDLY:
.
Kula od peska je postojala pre nego sto si je srusio.
Kad si je srusio onda je ona prestala postoji.
Ti ovde imas neke svoje nepravilne definicije postojanja.
Baš si uporan. Dobro, nek ti bude, priznajem, kula jeste postojala, alio kako? Da li apsolutno ili relativno, s obzirom da postoje dva oblika postojanja - apsolutno i relativno. Šta je apsolutno postojanje, a šta relativno i u čemu je razlika. Razlika je u tome što Apsolutno postojanje postoji samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, zato jer ne može nastati iz Ništa. A relativno postojanje ne postoji samo po sebi. Ono ne može da postoji bez Apsolutnog postojanja i uvek se pojavljuje kao geometrijski telesni fizički oblik ili stanje apsolutnog postojanja. Kao takvo, relativno postojanje uvek iznova može i da nastane i nestane. I još i ovo, apsolutno postojanje se prema relativnom uvek odnosi kao uzrok prema posledici. Na taj način što apsolutno postojanje svojim kretanjem i radom, od sebe samog uzrokuje relatino postojanje i na taj način sebi daje nekakav fizički oblik, pa sada samo izgleda da postoji nekakvo drugo, relativno postojanje. Mada, u stvarnosti uvek i samo apsolutno postojanje POSTOJI, ma u kom svom obliku ili stanju da se ono nalazi. Ovde je potrebno da se zna i to da, pošto relativnog postojanja ne može da bude bez kretanja i rada apsolutnog postojanja, to se apsolutno postojanje prema relativnom uvek odnosi kao kretač prema kretanju, gde opet imamo situaciju da uvek i samo postoji kretač koji se kreće, a nikako kretanje bez kretača, kao što to neki kvazi filozofi pokušavaju da da nas ubede da stvarnost jeste onakva kakva nije. U stvarnosti, zato materija, život i svemir, kao kretanje, rad i oblik apsolutnog postojanja i postoje samo relativno, a nikako apsolutno. Kad kretanje i rad apsolutnog postojanja stane, materija, život i svemir kao oblici kretanja i rada apsolutnog postojanja, nestaju.
To je istina i o apsolutnom i relativnom postojanju i to, kao što vidiš ne može se objasniti ni razumeti samo jednom rečenicom. Nije dovoljno samo reći "kula postoji" i tačka i budaletina je svako ko kaže da ne postoji. Ili istina je sve što može da se opazi, iako to nije tačno. Nije dovoljno samo opaziti stvarnost da bi se znala Istina o njoj, već pre svega razumeti stvarnost. Rasčlaniti stvarnost do njenih najsitnijih detalja, analizirati je i logički u umu, po sistemu "uzrok-posledica" ponovo posložiti.
Trebao bi malo da se spustis na zemlju i da pocnes da koristis pojmove koji se odnose na nesto konkretno.
Jedino konkretno o čemu istina može da se sazna je apsolutno postojanje, a to je onaj gradivni materijal od kojeg su materija, život i svemir sagrađeni. Problem je što apsolutno postopjanje, kad prestane da se kreće i radi ne može da se opazi. Niti može da se opazi kada se kreće i radi. Kad se kreće i radi mogu da se opaze samo njegove fizičke i psihičke radnje koje imaju značenje samo relativnog postojanja. A opažanjem relativnog postojanja, tj. opažanjem materije. života i svemira, istina o njihovom postojanju ne može da se sazna, sve dok se ne sazna istina ot om apsolutnom, nevidljivom postojanju, koje svojim kretanjem i radom uzrokuje relativno postojanje i čini ga vidljivim. Zato Istina o postojanju stvarnisti i nije samo u domeni čula i opažanja, već pre svega u domeni logičkog analiziranja, objašnjavanja i razumevanja stvarnosti. Zato svetski naučnici, filozofi, teolozi i drugi još uvek i ne znaju istinu o postojanju stvarnosti što se u svojim procenama oslanjaju isključivo na čula i što istinom smatraju samo ono što mogu da opaze. A manje se oslanjaju na logiku, razum i razuzmevanje stvarnosti.
Doduše, fundamentalna fizika se bavi pitanjem apsolutnog postojanja putem raščlanjavanja stvarnosti do najsitnijih detalja, do elementarnih čestuica koje na neki način još uvek mogu eksperimentalno da se dokazuju. Ali kad su došli do saznanja da elementarne čestice nastaju takoreći iz Ništa, tu su stali i ni makac dalje. I to je sada problem kojim se bavi kvantna fizika, Jer upravo to KVANTNO NIŠTA iz koje nastaju materija, život i svemir je istinsko i apsolutno postojanje. Pa im nije jasno kako iz tog Kvantnog Ništa može da nastane NEŠTO? Ne shvatajući da to nematerijalno Kvantno Ništa, nije uistinu Ništa, već Nešto, koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih može da se napregne, pokrene i postane materija, život i svemir, tj. da postane NEŠTO. Mada uopšte nije teško setiti se da upravo to Kvantno Ništa raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, jer kad se ono napregne i pokrene, sem sedam različitih fizičkih i psihičkih procesa i radnji ništa drugo čulno, od onoga što materija, život i svemir jesu, ne može da se opazi. Razlika je samo što je kvantni vakum polje unutar kojeg apsolutno postojanje te svoje fizičke i psihičke radnje ne koristi, a materija, život i svemir su to isto apsolutno postojanje u vreme kada ono te svoje fizičke i psihičke sposobnosti koristi.
Ti trebas da definises pojam "gradivnog elementa" i da dokazes da to na sta se taj pojam odnosi da to postoji. Ne kao oziman da deklarises da postoji. Nego lepo bato da definises pojam i da dokazes da to postoji.
Sve sam ja to već odavno uradio i objavio, ali niko na to ne obraća pažnju. Svi se uporno drže svojih ustaljenih navika, ubeđenja i verovanja, bez volje da u tome išta menjaju. Definicija apsolutnog postojanja, tj. tog gradivnog materijala je prostija da prostija ne može da bude i razumljiva, iskustveno proverljiva i dokažljiva da više od toga ne može da bude. i glasi: Da bi nešto postojalo nužno je da postoji samo po sebi, kao svoj razlog, uzrok, sveha i posledica, od uvek i zauvek, zato jer ne može nasti i Ništa. Da bi u tome uspelo, nužno mora da raspolaže sa saedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.
Ova definicija se očituje i dokazuje apsolutno u svemu, imajući na umu da se materija, život i svemir ne sastoje ni od čega drugog do od sedam raličitih fizičkih i psihičkih procesa i radnji: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Čovek kao jedan od oblika apsolutnog postojanja, koji se takođe sastoji od tih sedam vrsta fizičkih i psihičkih procesa i radnji, to koje u njemu ima sposobnost sve te fizičke i psihičke procese da vrši, zove imenom JASTVO ili SVEST. Što podrazumneva da je taj gradivni i apsolutni materijal od kojeg je sve sagrađeno, ustvari, SVEST. Tako da mi tek po načinu rešavaja problema postojanja Svesti kao apsolutnog postojanja, možemo da rešimo problem postojanja materije, života i svemira sa značenjem relativnog postojanja. Uz napomenu da do danas naučno nije rešen problem postojanja Svesti i da je tek ovo moje rešenje njeno prvo i istinsko rešenje.
Sve si rekao tj. nisi rekao apsolutno nista. Samo ponavljas svoje zakljucke i tupis o tome kako do njih mozemo doci samo postupno, vremenom i putem iskustva kao da to prethodno nismo znali.
Tebi je cilj samo da se naskrabas.
Nije mi cilj samo da naškrabam. Cilj mi je da do kraja objasnim apsolutno postojanje, tj. da ubjasnim ŠTA je Svest, KAKO ona postoji i ZAŠTO, zato jer sem Svesti nikakvog drugog postojanja nema. Bilo da je reč o kvantnom vakumu bez materije, života i svemira, bilo da je reč o materiji, životu i svemiru, uvek i samo postoji Svest. Kvantni vakum ili crna jama je Svest koja ne koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti i koja se ni na jedan mogući način fizički i objektivno ne manifestuje. A matrija, život i svemir je opet ta ista Svest, ali Svest koja koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti i koja se objektivno i fizički manifestuje.
