Smrt

za moju nirvanu i ekstazu ne treba matematika i empirijsko sagledavanje dileme... pozitivizam koliko god bio zanimljiv nikada ne doprinosi pravom pokusaju razumevanja necega van naseg vidnog polja znanja... dzaba objektivnost kada svojim nestankom iza sebe ostavlja lavirinte...ali ko sto rekoh ne razumes ti to, jer si omedjen pa duh ne moze da ti se svesno samoodredi vec je zavistan od unetih poznatih... da bi makar naceo razumevanje nepoznatog zaboravi poznato

- - - - - - - - - -

a boga zavolis tek onda kad zagospodari u tebi... kao sto devica celog zivota pamti defloratora

oziman:

Није овде поента само у томе да не можемо замислити своје непостојање а што је чињеница коју свако са зрном разума може појмити и нису потребне те параде појмова да би се на то указало.

Ти у том твом посту заправо понављаш оно Епикурово. " Док постојимо ми, нема смрти, а кад дође смрт, тада више нема нас. Зато нас се смрт не тиче". Као да се овде ради о томе.

Не. То што не можемо замислити своје непостојање указује да њега буквално нема. Да је субјективно оно примарно и да оно не може нестати. Може се променити. Вероватно се у смрти наше субејктивно постојање мења на начин који нам је сада трансцендентан, али оно мора постојати.. јер нема супротности субјективној егзистенцији.
Непостојање је празан појам. Тако нечег нема.

Објектвни свет нестаје, субјективна свест мора остати јер је она примарна. Она је ствар по себи

Kliknite za proširenje...

Da, a sa čime se ti ne slažeš? Si čitao šta sam napisao?

marlon:

za moju nirvanu i ekstazu ne treba matematika i empirijsko sagledavanje dileme... pozitivizam koliko god bio zanimljiv nikada ne doprinosi pravom pokusaju razumevanja necega van naseg vidnog polja znanja... dzaba objektivnost kada svojim nestankom iza sebe ostavlja lavirinte...ali ko sto rekoh ne razumes ti to, jer si omedjen pa duh ne moze da ti se svesno samoodredi vec je zavistan od unetih poznatih... da bi makar naceo razumevanje nepoznatog zaboravi poznato

- - - - - - - - - -

a boga zavolis tek onda kad zagospodari u tebi... kao sto devica celog zivota pamti defloratora

Kliknite za proširenje...

Dakle smrt.... Lepo receno...

marlon:

objektivni svet ne nestaje tvojim odlaskom ako ti odes... menja se shodno tome da ti nisi tu... zato u popularnoj sf terminologiji o hodnicima vremena postavljaju klauzulu o menjanju objektivnog ako ne ides napr tad nego drugi put.., znaci da odlazenje i dolazenje nisu stvar objektivnog nego virtuelnog, majstora koji sedi i tke nase sudbine... admin nasih bitova koje algiritmom podesava za ovo ili ono

neki to zovu bogom

Kliknite za proširenje...

Kad smo vec kod Sf, da razbijemo ovu filozofsku tegobu.
Neki, porede ljudski mozak sa kvantnim racunarom, meni, koja volim logiku i fiziku to poredjenje daje odgovor na mnoga pitanja.

U embrionalnoj celiji se nalazi sav genetski kod za razvoj ljudskog bica, da li je covjek u tom slucaju svoj stvaratelj ili se to bog koristi kvantnom fizikom ?

tamna noc:

Kad smo vec kod Sf, da razbijemo ovu filozofsku tegobu.
Neki, porede ljudski mozak sa kvantnim racunarom, meni, koja volim logiku i fiziku to poredjenje daje odgovor na mnoga pitanja.

U embrionalnoj celiji se nalazi sav genetski kod za razvoj ljudskog bica, da li je covjek u tom slucaju svoj stvaratelj ili se to bog koristi kvantnom fizikom ?

Kliknite za proširenje...

niti je sunce simbol zivota niti mrak simbol smrti... ljudi imaju cesto visoko misljenje o sebi ne razumevajuci da su ipak crvi na planeti... tako treba posmatrati i steceno znanje koje po meni nije mnogo odmaklo od prvih ljudi koji su poceli traziti korene svega... mozak mozda jeste neka vrsta racunara ali zapitaj se zasto smo i pored njega robovi a ne gospodari planete... dakle kompjuter nije, pre zakrzljali atavizam koji treba da nam da iluziju moci da nesto znamo... sve dok nas nesto drugo ne zbuni i pomuti nam steceno znanje.
cisto sumnjam da delovanje pomenutog ima ikakve veze sa nasim poimanjima bilo cega

marlon:

niti je sunce simbol zivota niti mrak simbol smrti... ljudi imaju cesto visoko misljenje o sebi ne razumevajuci da su ipak crvi na planeti... tako treba posmatrati i steceno znanje koje po meni nije mnogo odmaklo od prvih ljudi koji su poceli traziti korene svega... mozak mozda jeste neka vrsta racunara ali zapitaj se zasto smo i pored njega robovi a ne gospodari planete... dakle kompjuter nije, pre zakrzljali atavizam koji treba da nam da iluziju moci da nesto znamo... sve dok nas nesto drugo ne zbuni i pomuti nam steceno znanje.
cisto sumnjam da delovanje pomenutog ima ikakve veze sa nasim poimanjima bilo cega

Kliknite za proširenje...

Da, dostignuca danasnjeg covjeka nisu daleko odmakla. Planetom vlada universum, covjekom njegov mozak, a ja bih rekla atavizam koji radi na principima kvantne fizike.
Sa ovom pamecu, sreca pa nismo gopsodari planete, vec sitna marva ko i sva ostala bica.

Najbitnije stvari u životu

Možda vam samo treba da malo ili više odspavate, ako ste umorni...

„Majstorija životne mudrosti jeste umeti spavanje svake vrste umetnuti u pravi trenutak.”

Fridrih Niče

Ne treba spavati, treba promeniti ugao posmatranja,
najbolje je sesti u najširi tup ugao, izbečiti se i posmatrati.
Nikad širih vidika, a za smrt prosto nema mesta.

oziman:

Ма немој. А ко оно беху Декарт, Лок, Баркли, Шопенхауер, Бергсон? Никад чуо, јел тако?

Ово је темељ твог мишљења о свету и животу како га је Бергсон описао код таквих сличних теби:



Ово су за тебе и за камару осталих акисоми, које сте утувили и нема те силе која ће вас померити из њих.

Али шта ћеш. Не може вам се пробити до разума али то да је...

Kliknite za proširenje...

ne zamerite sto vam se mesam u divan samo bik da velim da cu ja (i mnogi drugi) nastaviti da postojim i posle tvoje smrti ozika, pa tako sasvim opusteno mozemo reci da bergson i sopenhauer prave budalu od tebe

Docta:

ne zamerite sto vam se mesam u divan samo bik da velim da cu ja (i mnogi drugi) nastaviti da postojim i posle tvoje smrti ozika, pa tako sasvim opusteno mozemo reci da bergson i sopenhauer prave budalu od tebe

Kliknite za proširenje...

Слика твог тела која постоји у мојој представи. Ево да ти нацртам на шта мислим:

Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш.

Kliknite za proširenje...

Дакле, та слика у мојој сазнајућој свести, на мом менталном платну. Та слика која се мења обликом и величином како се померам, слика коју је створила МОЈА свест. Та слика, дакле, коју ти зовеш "ЈА" и са којом се идентификујеш, нестанком моје сазнајуће свести, нестаје. Нема је нигде више, јер је она била мој продукт, састављен из мојих субјективних осећаја боје, чврстоће итд.

Сада, ако ме ти надживиш остаће та слика у твојој свести. Остаће слика коју је твоја свест креирала и коју зовеш "ЈА" . Али када и ти коначно умреш нестаће и та твоја слика која је била продукт твоје свести.

Коначно, када нестану и сва сазнајућа бића нестаће и све слике које су биле у њиховим свестима. Самим тим нестаће СЛИКА уопште, нестаће објективног света.

Оно што тада остаје, не знамо шта јесте, то зовемо трансцендента "ствар по себи", али дефинитивно знамо да то није скуп слика које опажамо. Да то није објективан свет.

ne mogu postojati dve 'saznajuce svesti'. to prkosi logici.

Docta:

ne mogu postojati dve 'saznajuce svesti'. to prkosi logici.

Kliknite za proširenje...

Хајде уместо изношења глупих приговора а зарад одбране твог ега, како каже Шопенхаеур:

Урођена сујета која је изузетно раздражљива када је у питању интелект, не допушта да се оно што смо првобитно рекли покаже као погрешно,а оно што је рекао противник као правилно"

Kliknite za proširenje...

Дакле, уместо бављења над твојим егом, прочитај опет тај мој пост. Ту се не ради о некаквим хипотезама, о некавим теоријама, већ о неједноставнијој аподиктичкој чињеници.

Тако да можеш бар посредно разумети фрустрације које осећају и које су осећали они малобројни међу људима у ових неколико векова од Декарта до данас, а који то могу да појме, пред свима вама који у та знања гледате бело ко телад у шарена врата.

oziman:

Хајде уместо изношења глупих приговора а зарад одбране твог ега, како каже Шопенхаеур:



Дакле, уместо бављења над твојим егом, прочитај опет тај мој пост. Ту се не ради о некаквим хипотезама, о некавим теоријама, већ о неједноставнијој аподиктичкој чињеници.

Тако да можеш бар посредно разумети фрустрације које осећају и које су осећали они малобројни међу људима у ових неколико векова од Декарта до данас, а који то могу да појме, пред свима вама који у та знања гледате бело ко телад у шарена врата.

Kliknite za proširenje...

ne, apodikticka cinjenica je da subjekat ne moze biti slika u 'saznajucoj svesti' drugog subjekta jer onda ne bi bio subjekat

Oziman

Imaš ti taman toliko dokaza za tvoju priču koliko i Ljubo2 za njegovu. Zato se tako lako međusobno pobijate.

ristob:

Oziman

Imaš ti taman toliko dokaza za tvoju priču koliko i Ljubo2 za njegovu. Zato se tako lako međusobno pobijate.

Kliknite za proširenje...

Немој да ову филозофију упоређујеш са тиме. Какав Љуба, какве трице и кучине.

И нисам ја овде дошао да теби доказујем да је 2+2=4. Опет да ти поновим. Ово знање нису хипотезе, нису теорије.... јер

Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

Kliknite za proširenje...

Не може се доказивати аподиктичка чињеница. Она се или непосредно увиђа или се у њу гледа бело.
То што твој ментални склоп гледа бело, није мој проблем, нити ја ту ишта могу да учиним.

Ја се овде не појављујем да расправљам са вама богомољцима и умишљеним месијама о аподиктичким чињеницама, већ због самог себе. Да се подсетим на ова знања. Људски интелект није им од природе наклоњен, постоји механизам који човека одвраћа од таквих размишљања усмеравајући га ка појавности. Зато се стално морам подсећати на та знања да их не би склонио на страну, увучен у брлог баналног.

ozi, ne cusmo kako to subjekat moze biti slika u svesti drugog subjekta

ono jeste da necemo ni cuti ali bi bilo zabavno videti tvoj pokusaj da se iskobeljas

baš mi deluje jaka ta volja na podsećanje sebe da se negira volja..

Docta:

ozi, ne cusmo kako to subjekat moze biti slika u svesti drugog subjekta

ono jeste da necemo ni cuti ali bi bilo zabavno videti tvoj pokusaj da se iskobeljas

Kliknite za proširenje...

Ти изгледа твоје тело, са којим се идентификујеш, које зовеш "ЈА" и које је слика креирана у твојој, или туђим свестима, зовеш "субјекат". Јел тако?

oziman:

Ти изгледа твоје тело, са којим се идентификујеш, које зовеш "ЈА" и које је слика креирана у твојој, или туђим свестима, зовеш "субјекат". Јел тако?

Kliknite za proširenje...

ne, ja svoju svest nazivam subjekat

s druge strane imamo tebe koji si prilicno uporan u tome da je i tvoja svest subjekat

obzirom da jedan mora biti objekat i obzirom da ja to ocigledno nisam, zakljucak je da pod a - oziman je slika na zidu pecine, ili b - oziman veruje u ocigledan nonsens

Docta:

ne, ja svoju svest nazivam subjekat

s druge strane imamo tebe koji si prilicno uporan u tome da je i tvoja svest subjekat

obzirom da jedan mora biti objekat i obzirom da ja to ocigledno nisam, zakljucak je da pod a - oziman je slika na zidu pecine, ili b - oziman veruje u ocigledan nonsens

Kliknite za proširenje...

Кажеш "Своју свест називаш субјекат". И све је као јасно.

И сада ја попут оног ЈА КОЈИ ЈЕСАМ треба да млатарам празним апстракцијама овде.

Сачувај такве дискусије за себе и њега, а ја ти конкретно одговарам.

Ево ти опет нацртано да научиш шта је субјекат, а шта свест а да се при томе не изгубиш у празним апстркцијама.

bangg:

Sta za tebe Ozi predstavlja apstraktni pojam-Svest ?

Kliknite za proširenje...

Свест није апстрактан појам већ се он односи на оно у чему си управо сада. На несазнатљив субјекат наспрам кога су слике, опажаји.

Ради се о основној шеми субјекта и објекта испред њега.

Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш.

То је свест. То је представа. То није неки апстрактан појам него твоја реалност. И то је сав свет који сазнајеш и који можеш сазнати.

Изван тога, изван свести, је ткз. "ствар по себи".

Kliknite za proširenje...

Дакле, субјекат је несазнајан. Он је део свести али изван домена сазнања, он није објекат. Сваки објекат је наспрам њега. Обадвоје сачињавају представу или једноставно свест. Они су корелати, не постоје један без другог.

Тако да не можеш назвати своју свест, субјекат.

kada sam rekao 'moja svest', mislio sam upravo na to sto ti nazivas subjektom. potrosio si post na semanticko cepidlacenje, odgovor na pitanje si ponovo izvrdao

hajde da ponovim

objasni kako mogu postojati dva subjekta u jednoj svesti

"slobodan si za večnost...
šta ćeš učiniti sa sobom u pustom vrtu..."

Docta:

kada sam rekao 'moja svest', mislio sam upravo na to sto ti nazivas subjektom. potrosio si post na semanticko cepidlacenje, odgovor na pitanje si ponovo izvrdao

hajde da ponovim

objasni kako mogu postojati dva subjekta u jednoj svesti

Kliknite za proširenje...

Никако не могу да постоје. У мојој свести постоји један трансцедентни несазнаји субјекат наспрам кога су објекти. И то је то што се тиче мог искуства.
Сада, ако хоћу ићи изван тога и говорити о некој другој свести, другом субјекту, то чиним само на основу аналогије, то јест претпостављам да си и ти свесно биће попут мене и да у себи налазиш исто што и ја, иако у то не могу бити апсолутно сигуран.

Као што каже Бергсон:

Izazivam vas da dokažete, iskustveno ili racionalnim zaključivanjem, da sam ja - osoba koja vam se ovoga trenutka obraća - svesno biće. Mogao bih da budem genijalno konstruisani automat koji je napravila priroda, da odlazim i dolazim, da raspravljam i da upravo reči s kojima se predstavljam kao svesno biće budu izgovorene nesvesno. U svakom slučaju, ukoliko stvar nije nemoguća, priznaćete da nije ni neverovatna. Između vas i mene postoji očigledna spoljašnja sličnost. I na osnovu te spoljašnje sličnosti, zaključićete, po analogiji, da postoji i unutrašnje nalikovanje. Zaključivanje po analogiji nikad ne pruža ništa drugo nego verovatnoću. "

Bergson

Kliknite za proširenje...

Оно што сигурно знам јесте да ја у себи налазим сазнајући субјекат наспрам кога су слике објекти. И да на основу њихове кореалативности могу изводити закључке о природи света и живота.

А да ли су остали свесна бића или не, друго је питање које остаје нерешено за мене и за свакога и које нема везе са тим закључцима.