Smrt

[sanja*]

Svakom ko se pomirio sa prostom činjenicom da je smrtan i da se duša u telu gasi,
nije potrebna nikakva uteha, pa ni metafizička.
)

U stvari, imam prijatelja koga je zestoko sjebalo upravo ovakvo njegovo verovanje, da je smrt definitivan kraj nekoga i da dusa ne nastavlja dalje.

Sin, za koga je bio izuzetno emotivno vezan, mu je stradao u 16. godini.
I on je sad totalno sjeban, totalno, jer je on vlastitim verovanjem zavrsio svog sina, poslao ga, u vlastitoj svesti, u nepostojanje.
Sjebanijeg coveka nisam upoznala u zivotu.
Nikako ne moze da se pomiri s tim, a nikakva uteha ne pali.

Prosto je tako crvsto i dogmaticno izabrao da veruje da mu je sin zauvek zavrsen, da ga je to dotuklo. Psihicki, emotivno, finansijski - u svakom pogledu.

A osnovni problem je, u stvari, u tome sto ne kapira da je ta zavrsenost samo njegovo verovanje.
I ja sam mu rekla - mozes li da shvatis da se tu radi o verovanju, za koje nemas nikakve crvste dokaze?
kada bi uspeo da pojmi da je "ljudi umiru, i nema dalje" samo verovanje, sigurna sam da bi mu bilo malo lakse.

Jer tada bi mu, nadam se, postalo jasno da postoje i opcije drugacijih verovanja.
Onih s kojima se moze psihicki preziveti smrt vlastnitog deteta.

 

[sasasta]

tu je najjaca snaga religije

strah od prirodnih pojava je 10 posto a nada u nastavak postojanja 90

treba biti izuzetno jak kad ti neko mnogo bitan nestane

a i cemu biti jak

 

[hakim bej]

Ljudi čije su reči i misli mrtve ne mogu se smatrati živima.
Sve je više onih koji nemaju svoje misli, reči, ideje... Strasti. Ljubavi.
Žive u svetu informacija: primaju ih, skladište, obrađuju i dele.
Znaju sve.
Osim najvažnijeg: kako i zašto živeti. Svesni svog neznanja

Odreći se ljudskosti, pa i gluposti koja je neodvojiv deo ljudskosti, i pretvoriti sebe u informacionu mašinu, je jednako samoubistvu.
Proces je najčešće nepovratan, jer porastom količine podataka, oni to zovu sazrevanje i edukacija a u stvari je bubanje tuđih reči i citata, raste i budala u čoveku.
"Znanje" preuzima vođstvo i vodi čoveka ka daljem uvećavanju "znanja". Vraćanje u ljudskost, ljubav glupost i nesavršenost, smatraju degradacijom, porazom, dekadencijom, detinjarijom.

Istinsko i pravo znanje nisu nataložene informacije, citati i enciklopedijski podaci, nego sposobnost šta sa njima.
Ima ljudi koji su se po završetku detinjstva odrekli gluposti i mašte, dečjih ideja i talenata, i postali informisani ozbiljni strogi i pravični, uvek u skladu sa zakonom.
Umesto radosnog rajskog Adama postali su pali Adam, pametan, informisan, strog i pravičan, ali nikada radostan.
Samo je radostan čovek živ. Svi ostali nisu.
Da skratim:
može se biti živ a mrtav.

 

[sanja*]

sta je glupost?

Po meni je glupost ono sto danas nazivaju Daning-Krugerovim sindromom.
Sta je gluppost po tebi?

 

[hakim bej]

Odricanje od celine, od celog sebe.
Ljudi procene gde su dobri i gde nisu,
odreknu se onoga gde nisu, ignorišu pokušavajući da zaborave,
i prihvate i neguju samo onu dobru polovinu.

Glup čovek je pola čoveka.
Ma koja polovina.

Samo ceo može biti živ. Čovek. Biće.

Ceo će, svestan obe polovine, zauzdati drugu polovinu, ali je neće ubiti. Naći će i toj polovini dobar posao.

 

[hakim bej]

U sebi nosimo i dete i roditelja, i boga i đavola, i pretke i buduće.
I čoveka i zver.
Ne možemo se odreći zveri. Možemo dozvoliti čoveku da je ukroti. Ali ne pripitomi, to bi promenilo sve.
Ukroti.
Zver će i dalje postojati ali će imati gospodara.
To je red.

Neki su dozvolili da zver u njima pojede čoveka, ali zver nikada nije sita.
Neki ignorišu zver kao da ne postoji, i umesto da se bore da je ukrote, podižu ogradu prema njoj.
Ograda deli čoveka.
I kao što je pola sreće nesreća - jer sreća jedino može biti cela - tako i pola čoveka ne može biti čovek.

 

[sanja*]

Odricanje od celine, od celog sebe.
Ljudi procene gde su dobri i gde nisu,
odreknu se onoga gde nisu, ignorišu pokušavajući da zaborave,
i prihvate i neguju samo onu dobru polovinu.

.

Sta ako pogresno procene?
Sta ako ono gde nisu dobri neguju kao da je ono gde su dobri?
To bi bio Daning Kruger.

mislim da onaj ko dobro proceni svakako nalazi drugoj polovini dobar posao.

A svi nekad masimo u proceni, verovatno.

 

[hakim bej]

Kad pomenu daning-krugera: glup veruje, pametan proverava i sumnja. Čovek, recimo, ZNA da ne ume da vozi biciklu, i zato neće ni pokušavati, "nije Mirko budala".
Ali ako nema svest o tome pokušaće... ponovo... i opet... nesvestan da ne zna. I iz desetog puta će, krvavih kolena i laktova, krenuti da vozi.
Ljudi koji pominju daningkrugerov efekat govoreci o drugima, uvek i jedino govore o sebi.

Mašenje u proceni je moguće, zato služe izguljena kolena i laktovi.

- - - - - - - - - -

Radost koju donosi želja je pokretač čoveka, pokretač svake akcije. Obična radost. Radost koje su se "pametni" odrekli i postali ozbiljni.

- - - - - - - - - -

Radost čini ljude živima. Ljudi bez radosti nisu živi, postali su informacione mašine, roboti, digitroni. Sve znaju i ne greše.

"Nije čovjek drvo, mora neđe šejtan izać."

 

[sasasta]

niko ne zna da vozi biciklu

skoro svako nauci

kad onaj sto ne zna ne bi pokusao i ne bi se trudio , niko ne bi ni znao da vozi

 

[hakim bej]

Tako je. Istinu moraš pogledati u oči.

Dok pokušavaš okruže te budaletine i govore ti da ne znaš.
Govore sebi.
Znaju da nisu nikada skupili muda i pokušali.

 

[sanja*]

Covek koji ima potrebu da bilo sta nauci je vrlo svestan toga da ne zna.
Dakle, ja ucila da vozim bicikl jer sam bila svesna toga da to ne znam. Jednako je sa svakim koji nesto zeli da nauci. Uci jer zna da ne zna, a zeli da zna.
Sto se tice budala koje te okruze i govore ti da ne znas: jeste, okruzila su me, dok sam ucila, deca iz komsilka. "Kako ne znas?", govorili su kad su shvatili da ne znam. Pa su me poceli uveravati da mogu. I onda sam, okruzena njima, sela i pocela da ucim. Svesna da ne znam, i verujuci da mogu nauciti.
A oni su trcali oko mene i bodrili me.
Jednako sam od druge dece naucila i da plivam.


Prethodno su odrasli pokusavali da me nauce i jednom i drugom, i nisu uspeli.
Oni su, pri pokusajima da mi "objasne", imali u vidu samo svoje iskustvo. Ponasali su se glupavo, drugim recima.
Deca su egocentricna, i ona su, do odredjenog doba, centrirana samo na vlastita iskustva. Ali u obe situacije, i s plivanjem i s voznjom bicikla ih je bilo mnogo, pa sam, iz interakcije s njima, za razliku od interakcije s jednim odraslim, naucila da iskustva mogu biti razlicita.
Odrasli je davao uvek jedne iste instrukcije koje nisu palile.
Deca su davala mnostvo razlicitih instukcija, iz cega sam ucila da su mogucnosti brojne. Sto me je potaklo da istrazujem koje su moje mogucnosti.
Mogucnosti da sa pozicije onoga sto ne znam dodjem na poziciju na kojoj znam, ili umem.


Ako uzmemo siru definiciju ucenja, moze se uciti i nesvesno, dakle, nesvestan toga da nesto nisi znao ili umeo.
Ali uglavnom je odluka za ucenjem necega - kao, na primer, ucenjem voznje bicikla - svesna odluka o tome da se sa podrucja neznanja dodje na podrucje znanja.

"mogu"i "znam"nisu jednaki.
Ako ne verujem da mogu, necu nikada nauciti da vozim bicikl, ali jednako to nikada necu nauciti ako sam uverena da znam, a ne znam.
Ukoliko sam uverena da znam, a ne znam, pri svakom novom padu necu nista novo nauciti.
Uvek cu ponavljati iste greske zbog kojih sam prvi put pala.
Ukoliko sam svesna da ne znam da vozim, i da tek treba da naucim, a ujedno sam uverena da mogu nauciti, iz svakog novog pada cu ponesto nauciti i padacu sve manje.

No, hajde da umesto bicikla uzmemo voznju automobila za primer.
Jer glup covek se pre moze uporediti s onim koji je uveren da zna da vozi auto - a ne zna. On nije opasan samo ili uglavnom za sebe, kao ovaj koji vozi bicikl - on je, pre svega, opasnost za druge.

Naveo si gore glupost kao odliku detinjastosti.
Deca nisu glupa.
Deca su naivna, i deci nedostaju neka znanja.
Ali deca nisu glupa.

Naprotiv.
Deca su svesna da mnogo toga ne znaju.
Svet posmatraju u cudu, zeljni da nauce, zeljni da otkriju.

Kod glupaka toga nema.
Glupak je uveren da zna.
za njega nema cuda u svetu, nema onoga sto treba otkriti.
Samo odrasla osoba moze da bude glupa. Glupi se odrastanjem.

Svako nekada moze biti glup, svakome se nekada moze omaci glupost, ali glupak je dosledno glup.


Nego, odakle sad prica o gluposti odjednom?
Otud sto se neko ovde postavio iznad iskustava svih drugih svojim superiornim iskustvom koje se mora uzeti kao jedina i neupitna istina?
Pa se desilo da je neko doveo u pitanje neupitnost te istine, jer, ******, zasto bismo tek tako uzimali necije ograniceno iskustvo (jer sva su licna iskustva ogranicena samo na sebe) kao superiorno i jedino validno?

Oziman jeste bio grub, ali je ukazao na ono sto stoji: flaj se zaista u raspravi krece samo u okvirima vlastitog iskustva.
I ne zanima je da uci.
Ne zanima je da li, jebemusve, neko mozda ima iskustvo drugacije od njenog. Da ne pricamo o stvarima koje niko nije imao u iskustvu, a mozda su moguce.
Flaj upravo nista nije naucila o mogucnostima drugacijih iskustava, upravo jer je ne zanima da uci, jer ona" zna" - dovoljno je njeno iskustvo, jel.
Drugim recima, nema nista od voznje bicikla.
Bicikl vozi onaj koji dozvoli da se tockovi okrecu, ne onaj koji odbija da ih mrdne, jer, po njegovom iskustvu, bicikl je neto sto stoji naslonjeno uz zid u garazi i ne pomera se. A njemu lepo i bez bicikla.

Ovo sve gore jer pretpostavljam da su tvoji komentari vezani za glupost neko uskakanje radi odbrane damine casti.
Ako je pretpostavka promasena, slobodno me ispravi.

P.S.
Ne mislim da je flaj glupa. Citala sam ranije i neke njene kvalitetne komentare. Ali mislim da ti mislis da oziman misli i da si otud reagovao.
P.S.S. Recimo, za sasastu sam prilicno uverena da je glup, jer od njega nikad nista iole pametno nisam procitala. Mozda je samo trol, ali pre bih se kladila na to da je glup.

- - - - - - - - - -

I prilicno me iritira ovo "to sto kazes govori samo o tebi".

Da, u nekim slucajevima ljudi su toliko pogubljeni da je sve sto pricaju cista projekcija.
Ali u vecini slucajeva, ono o cemu pricaju govori i o stvarima van njih.

"Lopove, ukrao si toj starici tasnu!"
"Ha! Ja sam tasnu elegantno dohvatio u trku i poneo sa sobom, a to sto me nazivas lopovom govori samo o tebi!"

U ovom slucaju, "lopove"govori o onome ko je tasnu ukrao, a o onome koji izgovara to "lopove"govori samo toliko da mu lopovluk smeta.

 

[sanja*]

treba biti izuzetno jak kad ti neko mnogo bitan nestane

a i cemu biti jak

da. to je i njegov trip.

Mnogo ljudi nekad proklize u depresiju, ali za potpuni nihilizam moras biti ateista.

 

[sanja*]

Sto se tice licnog iskustva... a i teme

Prvi susret sa smrcu (u ovom zivotu, jel) sam imala s godinu i po dana. To je, ujedno, moje prvo secanje.
Moj brat je umro pokraj mene.
Smatram ovo iskustvo znacajnim, jer dete od godinu i po nema koncept smrti. Dozivljaj smrti je, otud, sasvim neposredan, intuitivan. Ali i snazan, pa se utiskuje u (pod)svest. I prilicno odredjuje kasniji odnos prema smti.

Kasnije sam, kao dete, vise puta bila u situacijama bliskim smrti, tacnije, u situacijama u kojima cistim cudom nisam poginula.
Uvek sam u takvim situacijama osecala ushicenje, ne strah.

Strah se javio tek kada sam postala roditelj. S roditeljstvom se budi gomila razlicitih strahova.
Ne verujem da postoji roditelj koji se ne plasi za svoje dete, koji je sasvim lisen tih strahova.

Ali...
prvi susret moje cerke sa smrcu bio je kada je imala 15. Obesio se decko u kog je bila zaljubljena.
Njen prvi dozivljaj smrti je daleko tezi od mog.
U procesu oporavljanja od soka i depresije, znacajno je bilo njeno kasnije druzenje s mamom tog decka.
Zena je pregurala smrt vlastitog deteta, sina jedinca, i nastavila da zivi. Nije ateista. Veoma vazna stavka.

Ovaj prijatelj kojeg sam ranije pomenula, imao je svoj prvi susret sa smrcu negde oko soje cetrdesete, kada mu je umro otac.
Dakle, izuzetno kasno.
Plus je ateista.
Ima i drugog, mladjeg sina, ali na njega nije sposoban vise ljudski da obraca paznju jer ga je smrt ovog starijeg potpuno dotukla.

Ogromna je razlika izmedju njega i majke ovog decka koji se obesio.
Ona nastavlja konstruktivno, on destruktivno (autodestruktivno, pre svega).
Tako da, ******, primeri iz tudjih zivota, koji se razlikuju od zivota flaj, prilicno opovrgavaju ono sto je flaj pisala.
Nema potrebe za utehom, kaze flaj. Pa nije da nema potrebe, izgleda kao da nema ni mogucnosti, kada je ovaj moj prijatelj u pitanju.

"pocetak je kad sam se ja rodio, a kraja nema".
Tako olovka pise srcem. To je decije.
Nema niceg decijeg u ideji o coveku kao bioloskoj masini. Tu imamo samo hladni racio na delu.

 

[hakim bej]

Primer dece sam dao da bih osporio na ovoj temi pominjanje daningkrugera. Onaj ko ima makar mrvu deteta u sebi je pun zelja, zivota i radosti.
Forumasi koji drugima, strogo i autoritativno, postavljaju ovu dijagnozu, a ima ih ohoho, su udavili dete u sebi i zavide drugima. Iako ne bioloski, mrtvi su i zaudaraju na lesinu.
Dakle, o deci govorimo isto, s tim sto sam, iz tvog pisanja vidim, ostao nedorecen.

Nisam napao Ozimana nego njegove reci. On kritikuje iz svog dubka i ogradice kojima se iz straha od neprihvatanja, straha od socijalne smrti, obraca svima.
Flaj je iznela svoj stav. Razume se da on moze biti stavljen na proveru i kritiku kao ispravan ili pogresan, ali se ne moze kritikovati covek zato sto ima stav.
I ja imam stav, i ti imas, i Ozi, i jedini nacin da normalno komuniciramo je da iznosimo SVOJE stavove. Ja ne mogu izneti ni tvoj ni Ozimanov stav, vice versa.
U nedostatku cvrstih dokaza svaki stav je jednako vredan, pa je i vlasnik tog stava jednako vredan.

Odrasli koji kritikuju decje ponasanje drugih pozivajuci se na daningkrugerovsko neznanje nikada ne govore "mogu", uvek govore "znam". To svedoci da su sakati jer su ubili najvrednije u sebi, dete, iz cistog straha i konformizma.

Samo odrasla osoba moze da bude glupa. Glupi se odrastanjem.

Glupi se odbacivanjem najboljeg u sebi, naivnog deteta koje umesto "znam" govori "umem". Glup uvek govori "znam", i to je lakmus.

To sto kazes govori samo o tebi. Sve sto kazes govori samo o tebi i uvek i jedino o tebi.
Drugi ljudi i njihovi stavovi strahovi i misljenja su samo nase ogledalo, koje ponekad prepoznamo kao krivo, prljavo ili slomljeno, i uporno pokusavamo da ga promenimo.
I deca znaju kako se menja lik u ogledalu - promenom sebe, prihvatanjem drugacijeg ne kao istinitog nego kao moguceg, a nikako brisanjem ogledala.
To sto kazes govori samo o tebi. Dokaz su svi koji kritikuju vlast a glasaju za nju. Oni su saucesnici, skoro kao "Lopove, ukrao si toj starici tasnu!" prazne reci.
"Po delima njihovim poznaces ih".
Svako ima glavu, samo neko ima lepšu.

 

[hakim bej]

Moje iskustvo smrti je razlicito od tvog. I moje iskustvo zivota. I svega ostalog. Uciti iz tudjih iskustava znaci biti pametan.
I bas uvek znaci biti dete.
Onaj ko nije sposoban da uci iz tudjih iskustava, narocito onaj ko ih kritikuje da su pogresna (kako iskustvo moze biti pogresno?) je ogradio sebe.
Pretvorio se u uplasenog glupog odraslog i govori sa pozicije znanja a nikada iskustva.
To znanje nije steceno, dakle nije doslo iz licnog iskustva nego iz memljivih knjiga, i stoga ne moze biti dovoljno da bi se zvalo znanjem. To je neznanje.

- - - - - - - - - -

Ateizam jeste zlo, da bi neko izbacio iz svog sveta deux ex machina mora prvo iz sebe izbaciti dete i postati polovina, postati mrtav.

- - - - - - - - - -

Mnogo je ovde napisanih stavova sa kojima se ne slazem. Stavova koji su proizvod iskustava.
To moje neslaganje govori samo i jedino o meni, o mojoj nesposobnosti da ih osetim, razumem, dozivim, opravdam.
Svestan toga ne kritikujem nicije stavove nego ih skupljam i cuvam, nadajuci se da ce me uciniti boljim i otvorenijim.

Samo potpuno ziv covek moze doneti odluku. Jer odluka je uvek tezak izbor izmedju. Mrtav nikada ne bira, on se uzda uvek u znanje.

 

[flaj]

Mislila sam da je tema smrt, a ne učesnici teme .
Ne razumem kome je potrebno oslikavanje njihovih psihioliških profila
u tiradama koje ovde nisu odavno viđene?
Ne razmem ni kome su potrebne lične ispovesti kao dokaz drugima na ovakvoj temi,
jer svako ima svoje pretpostavke, filozofiju, iskustvo i svoju istinu.

Pišem ono što mislim, bez namere da ikoga uveravam ili razuveravam.
Moj stil nije nikada bio japajainikokaoja
Kažem i odem.
Haug.

Da, Sanja, hoćeš li moći mirno da spavaš posle svega što si ovde izbljuvala?

 

[sanja*]

Odakle ti ideja da se nekome zavidi na daningkrugeru?
Daningkruger je surova realnost. OK, postavljanje dijagnoze na forumu je mahom puko hiperbolisanje, ali daningkruger je surova realnost, kuga savremenog sveta.
Ne vidim kako ukazivanje na daningkrugera moze da bude znak zavisti.

Na ovoj temi sam ga pomenula ja, i to ne deleci dijagnozu nikom posebnom, nego uzevsi to kao osnovu za definisanje glupog coveka (koga si prethodno pomenuo ti).
ne coveka koji je povremeno glup, jer to smo svi, nego onoga koji je glupak jer je nepopravljivo glup.

On kritikuje iz svog dubka i ogradice kojima se iz straha od neprihvatanja, straha od socijalne smrti, obraca svima.

Nije li i ovo dijagnostikovanje forumasa?

Flaj je iznela svoj stav. Razume se da on moze biti stavljen na proveru i kritiku kao ispravan ili pogresan, ali se ne moze kritikovati covek zato sto ima stav.

Niko nije kritikovao Flaj zato sto ima stav.
Flaj je kritikovana zato sto se prema tudjim stavovima postavlja kao poznavalac apsolutne istine, sto je prva potegnula pitanje cvrstih dokaza, a onda kada njoj trazis cvrste dokaze ispadne da svoje stavove bazira iskljucivo na vlastitom iskustvu i potpuno nezainteresovana za mogucnost da postoje i drugacija iskustva.
Na takav odnos je bila usmerena kritika, ne na sam stav.

I ja imam stav, i ti imas, i Ozi, i jedini nacin da normalno komuniciramo je da iznosimo SVOJE stavove. Ja ne mogu izneti ni tvoj ni Ozimanov stav, vice versa.
U nedostatku cvrstih dokaza svaki stav je jednako vredan, pa je i vlasnik tog stava jednako vredan.

Normalna komunikacija po meni ne znaci samo iznosenje stavova. Suceljavanje svojih stavova s tudjima, uz otvorenost za preispitivanje svojih stavova je veoma vazna.

Recimo da smo na pijaci. Pijaca ne funkcionise tako da svako prosto iznese ono sto ima na tezgu.
Treba robu pogledati, proceniti, dati parce voca da se proba; probati voce s vise tezgi, uporediti pa uzeti sta smatras najboljim.
Ako neko stoji na prvoj tezgi na ulasku na pijacu, i mami te da kupis jabuke, a ti mu kazes da bi radije kruske ili sljive, i onda ti on kaze: "aaa, nema ti sada krusaka ni sljiva", ti mozes da mu verujes i da kupis jabuke i vratis se kuci.
problem je ako dve tezge dalje neko prodaje kruske.
Hajde, recimo da oziman tri tezge dalje prodaje kruske, a ja prodajem sljive dve tezge dalje

I onda ja priupitam: Jelte, a kako znate da nema sljiva?
A ovaj s prve tezge odgovara: "Pa lepo, kod mene ih nema, a ako nema kod mene to znaci da nema nigde, jer ja se oslanjam na svoje iskustvo i na njemu gradim stav".

A oziman, kome je mnogo vise stalo da proda svoje kruske nego meni da prodam svoje sljive, pocinje da besni, psuje i dobacuje nesto tipa: sunce zarko a ne padne ti na pamet da prosetas po pijaci, a? sta smo mi koji prodajemo druge stvari sem jabuka mutavi

I onda naidje fini komsija hakim i osine po nevaspitanom prodavcu krusaka
plus pridoda da su mu kruske GMO, a ne domace, kao jabuke s prve tezge

 

[flaj]

Hakime, ne mislim da je ateizam veće zlo od bilo koje druge religije.
Kao indoktrinacija bile su uvek zloupotrebljavane u političke ciljeve i još uvek su
pogubne po čovečanstvo.
Neka se svako moli svom bogu, ili ne moli, ali neka ne maše svojom verom kao
borbenom zastavom.
I biće mir.

Ne pripadam nijednoj religiji, ali nisam ateista.
Moj bog je moj lični pirijatelj.

 

[sanja*]

Moje iskustvo smrti je razlicito od tvog. I moje iskustvo zivota. I svega ostalog. Uciti iz tudjih iskustava znaci biti pametan.

Da, ja samo na osnovu vlastitog iskustva ne mogu da znam sveukupnost mogucih iskustava.
Recimo, ja nemam iskustvo klinicke smrti tokom koje neki ljudi tvrde da su doziveli razlicite stvari.
ja na osnovu vlastotog pomanjkanja iskustva ne mogu da tvrdim da njihova iskustva ne postoje i da tu nema nicega.

S druge strane, ja imam iskustvo secanja na prethodne zivote. Moje verovanje u to da dusa nije puk nusproizvod nase bioloske masinerije takodje je utemeljeno u licnom iskustvu.
Ali moje ograniceno licno iskustvo moze me utvrdjivati samo u verovanju da necega ima.
Nikako me ne moze uciniti stoprocentno sigurnom u to da necega nema, jer ako nema kod mene, e ****** sve, onda nema nigde.

Onaj ko nije sposoban da uci iz tudjih iskustava, narocito onaj ko ih kritikuje da su pogresna (kako iskustvo moze biti pogresno?) je ogradio sebe.

Iskustva ne mogu biti pogresna, zakljucci izvedeni na osnovu licnih iskustava mogu biti pogresni. Logika koju gradimo na licnim iskustvima moze biti pogresna.
Kao sto gore navedoh u primeru: na osnovu licnog iskustva mozes pretpostaviti samo cega ima. Ne i cega nema.

Pretvorio se u uplasenog glupog odraslog i govori sa pozicije znanja a nikada iskustva.
To znanje nije steceno, dakle nije doslo iz licnog iskustva nego iz memljivih knjiga, i stoga ne moze biti dovoljno da bi se zvalo znanjem. To je neznanje.

Ja sam sigurna d se nikome ne moze dopasti neka knjiga ukoliko nije u stanju da je poveze s vlastitim iskustvom.
Dakle, to sto se ozimanu dopada Sopenhauer svakako ima veze s Ozimanovim iskustvima.
O kojima ne znamo nista, jer on ne pise s pozicije licnog iskustva, ali opet, to sto on ne pise s te pozicije ne znaci da tog iskustva nema.

- - - - - - - - - -

Ateizam jeste zlo, da bi neko izbacio iz svog sveta deux ex machina mora prvo iz sebe izbaciti dete i postati polovina, postati mrtav.

- - - - - - - - - -

Oziman nije u tom smislu upotrebio deux ex machina.
Dalje, ne verujem da je ateista. Cini mi se iz nekih nasih ranijih diskusija da on samo ima drugaciji naziv za ono sto bih ja nazvala bogom, i da odbija da se vezuje za religije. Nereligioznost i ateizam nisu isto.
Pogotovo se ne moze prebaciti ozimanu da je hladno racionalan, buduci da je vise puta pisao o zamkama upravo takve hladne racionalnosti.
Ne slazem se ja u dosta stvari s ozimanom, ali prosto ti ukazujem da si se zaleteo na prodavca krusaka samo zato sto je bio nepristojno bucan

 

[sanja*]

btw, jos jedan malo off topic a onda cu pokusati (: malav: ) da ne nastavim sa skretanjem s teme:
Nisam sigurna da je ispravno favorizovati vecno dete u nama.
Deca nisu savrsena bica. Da jesu, ne bi bilo potrebe zaa rastom i razvojem.
Iz detinjstva treba zadrzati ono sto je dobro i sto je, u osnovi, ono sto omogucava dalji rast i razvoj: radoznalost, otvorenost, zelju da se uci, da se otkriva kroz igru, da se stvara. Svest o tome da ima jako mnogo toga sto se jos ima i moze nauciti.

Ali svakako treba napustiti stvari koje jesu tipicne za decji uzrast a, ukoliko se ne prevazidju, koce rast i razvoj: egocentrizam je, recimo, jedna takva odlika decjeg. Proces odrastanja je proces decentracije.

 

[hakim bej]

Deus ex machina je bog. Nekome je to ideja, nekome mantija, nekome sopstvene misli, nekome lepota u koju gleda. Bez boga je covek mrtav.

Zavidi na daningkrugeru? Nismo se razumeli, ponovo.

Samo onaj ko je bez znanja je sposoban da uci.
Onaj ko je zatrpan informacijama, procitao je deset knjiga kako plivati, ce se udaviti. Zapusio je sebi filter glupostima i postao je nesposoban da uci. Mozes mu pricati sta god zelis, govoriti iz svog iskustva, dzaba, on ima "znanje".
Mrtav je.
Posle davljenja i bukvalno.

 

[sanja*]

jer svako ima svoje pretpostavke, filozofiju, iskustvo i svoju istinu.

Ima ljudi koji traze istinu koja je veca od njih, van granica vlastitog licnog iskustva.
uz nastojanje da je iskustveno dosegnes, naravno.

 

[sanja*]

Samo onaj ko je bez znanja je sposoban da uci.

Ako cemo da dovedemo to u vezu s Daning Krugerom, onda je nepotpuno to sto si rekao.
potpuno bi bilo ovako:
Samo onaj ko je svestan vlastitog neznanja je sposoban da uci.
bez obzira na to da li je procitao 100 knjiga ili nije procitao ama bas nista u zivotu.

To, je, recimo, jedan od razloga zasto

nikada nije naucila da peva.

 

[oziman]

Код матерјалиста и позитивиста, овај скуп слика наспрам нас кога зовемо "реалност" толико је чврсто уткан у темеље њиховог психолошког склопа да било каква мисао која се усуђује да исти доведе у питање код њих изазива револт. Једноставно, не могу схватити како неко може довести у сумњу питање реалности тог њиховог света.
Па стога закључују да се тај неко "теши", да се заварава пред "простом чињеницом" и слично. И то понављају опет и опет, по форумима, расправама. Омиљена фраза им је "То је само...".

Када им се објасни да је тај реалитет њиховог опажајног света не само давно доведен у питање, него да је реалитет у целости премештен у идеалитет, у то знање гледају ко телад у шарена врата враћајући се на њихов "доказ" и показивање прстом "То је само" а сви ти неки који нешто даље расправљају се једноставно "теше".

И шта неко да каже на то. Јел се са таквима може разговарати?

 

[hakim bej]

Kako se postaje svestan vlastitog neznanja? Samo decjom iskrenoscu.
Nikada citanjem Sopenhauera.
Nekritickim prihvatanjem tudjih reci um postaje tudj, neciji. I postaje gladan trazeci jos od tog istog. Vremenom se bafer prepuni, ulazni filter zapusi i postaje sposoban da samo slicne stvari prihvati.
Nauceno je filter koji oblikuje um ne dozvoljavajuci mu da prihvati bilo sta razlicito ili suprotno od naucenog. Nalik magnetima koji se odbijaju.
Covek koji nauci nema znanje, nego ima ogranicenje.

Covek koji zna da ne zna, zeli da uci. I prihvata nauceno, ali nastavlja da ne zna. Nauceno ne stavlja u centar kao jedino moguce. I luta trazeci i prihvatajuci razlicita i nemoguca iskustva.

Covek koji zna da zna, nema sta da nauci. On nastavlja potragu, nesposoban da uci, jedino sto trazi je potvrda naucenog. Sve razlicito od potvrde negira.