SVETI OCI SVJEDOCE PROTIV JERETIKA
Stranice: (1/1)
Znakovnik:
Moderni jeretici kazu:
Engleski jezik:
4) The church recognizes the presence and activity of Christ and the Holy Spirit outside its own boundaries and prays for the gift of God's wisdom to all in the awareness that other member churches also believe in the Holy Trinity and the saving grace of God.
5) The church recognizes in the other member churches of the WCC elements of the true church, even if it does not regard them "as churches in the true and full sense of the word" (Toronto statement)."
Srbski jezik:
4. Crkva priznaje prisustvo i djelatnost Hrista i Svetog Duha van vlastitih granica i moli za dar Bozije mudrosti svima onima koji su u spoznavanju, te da i ostali clanovi crkava takodje vjeruju u Svetu Trojicu i spasonosnu slavu Boziju.
5. Crkva priznaje u ostalim clanovima SSC elemente istinite crkve, cak i ako ih i ne postuje 'kao crkve u istinitom i punom znacenju rijeci'." (Ustav Svjetskog Savjeta Crkava, cl. 4 -5)
Izvor:
http://www.oikoumene.org /en/resources/documents /assembly/porto-alegre-2006/1- statements-documents-adopted /institutional-issues /constitution-and-rules- as-adopted.html
"Tekstom Balamanda (1993) priznata je rimokatolička crkva kao crkva sa punim značenjem izraza: 'Sa obe strane se priznaje da ono što je Hristos poverio Njegovoj Crkvi – ispovedanje apostolske vere, učestvovanje u istim tajnama, pre svega u jedinstvenom sveštenstvu koje vrši jedinstvenu Hristovu žrtvu, apostolsko prejemstvo episkopa – nije moguće smatrati svojinom samo jedne od naših Crkava'."
Izvor:
http://www.pravoslavlje.org.yu /broj/985/tekst/ravenski- dokument-i-papski-primat /print/lat
Saglasni sa clanstvom Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) u Svjetskom savjetu crkava (SSC), saglasni sa Ustavom SSC i saglasni sa Balamandskim ugovorom jesu svi episkopi SPC*:
Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерчки МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД
---------------------- otaca Crkve:
"Од једне једине нераздељиве Цркве Христове у разна времена одвајали су се и отпадали јеретици и расколници, и тиме престајали бити чланови Цркве и сутелесници Богочовечанског тела њеног. Тако су најпре отпали гностици, па аријанци, па духоборци, па монофизити, па иконоборци, па римокатолици, па протестанти, па унијати, па... редом сви остали припадници јеретичко-расколничког легиона." (ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ, Црква, Светајна Христова - Својства Цркве, том III,)
Izvor:
http://svetosavlje.org /biblioteka/AvaJustin /DogmatikaPravoslavneCrkve /DogmatikaPravoslavneCrkve23 3.htm
Znakovnik:
"Iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokuciih uzroka, oni su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale. Tim ugovorom oni hoce da dovedu do trijumfa toga poglavara na Balkanu za kojim oni teze hiljadama godina. Protiv tog crnog poglavara i njegove jezuitske vojske borili su se najprije vizantijski patrijarsi i carevi.
Kad je njihovo oruzje malaksalo, borbu su prihvatili nasi slavni Nemanjici na celu sa Svetim Savom." (Patrijarh-mucenik Varnava, iz Poslanice prokletstva)
Преподобни Теодосије Печерски (†1074 г.): „Они (Латини), множином својих јереси, обесчастили су целу земљу... Они који живе у латинској вери неће задобити вечни живот".
Свети Григорије Палама († око 1360 г.): „Све док будете говорили да Дух Свети исходи и од Сина, ми вас нећемо прихватити нити општити са вама." (Дела Св. Григорија Паламе. Т1, Солун, 1962. стр. 26)
Свети Марко Ефески († 1457 г.): „Јасно је да су они (Латини) јеретици, јер су се потпуно одвојили, при чему је њихово учење о Светом Духу - хула на Њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике..."
„Оно што се тиче Цркве, никада се не може разрешити путем компромиса..."
„Ми смо одбацили Латине, ни због чега другог, него због чињенице да су јеретици. Зато је потпуно погрешно сједињавати се са њима..."
„Латини нису само расколници, него су и јеретици. Наша је Црква духо ћутала о томе, понајвише због тога што су њихови народи знатно већи и јачи од нашег."
Преподобни Ма ксим Грк († 1556 г.): „У својим делима, ја разобличавам сваку латинску јерес и сваку јудејску и многобожачку хулу." (Дела преп. Максима Грка, Твер. 1993. стр. 7)
Свети Филарет Московски (Дроздов): „Папизам је сличан плоду, чији се омотач хришћанске црквености, наслеђен од давнина, постепено распада, да би открио њихову антихришћанску срж."
Преп. Пајсије (Величковски) († 1794 г.). Пише да о Латинству, да се оно одвојило од Цркве и „пало у бездан јереси и заблуда... и лежи у њима без икакве наде да ће се подићи". И даље: Латини нису Хришћани.
Св. Игњатије (Брјанчанинов) († 1876 г.): „Папизам - тако се назива јерес која се појавила на западу и из које су, као гране из стабла, израсла различита протестантска учења. Папизам присваја и даје папи особине Христа и тиме одбацује Христа. Неки западни писци су то одбацивање готово јавно изрекли, говорећи да је далеко мањи грех одрицање од Христа, него одрицање од папе. папа је идол паписта - он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и сатани - творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма. У том стању помрачености они су искривили неке догмате и свете тајне, а Божанствену Литургију су лишили њеног суштинског значења избацивши из ње призивање Духа Светога и благосиљање принешеног хлеба и вина, који се претварају у Тело и Крв Христову..."„Ниједна јерес не изражава тако отворено и насилно своју претерану гордост и сурови презир и мржњу према људима. (О јереси и расколу - „Православно штиво" 1992. Бр. 5-6. стр. 476)