Класична генеалогија (порекло породица)

Pored njihovih Poljica, gde ih je bilo zabeleženih čak 179, "Leksik prezimena" iz 1976. ih navodi u Asanovcu (Zadar), Bolu (Brač, 178), Borovu (Vukovar), Bunić (Korenica), Čabinci (Orahovica), Dalj, Donje Kričke (Pakrac), Donji Rajić (Novska), Dračevo Polje (Vis), Drenovci (Županja), Grubišno Polje, Komiža (Vis, 133), Koransko (Vojnić, 84), Kozarac (Vrginmost, 37), Kričke (Pakrac, 59), Mali Grabičani (Koprivnica, 22), Mekinjar (Korenica, 54), Mlina (Brač, 22), Vojnić, Osijek, Plavno kod Knina, Podšpilje (Vis, 51), Podhumlje (Vis, 27), Kostajnica, Nova Graiška, Rijeka, Bjelovar, Brač, Šibuljina (Zadar, 15), Tovarnik, Korenica, Vis (27) i Zagreb (61).


U "Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije" R. Grujića, iz 1915, Marinkovići su zabeleženi u mestima Bunić, Mekinjar i Trnavac (Korenica). Za njih, kao i one na Baniji i Kordunu, u Gatskom i Kapelskom, M. Radeka, u "Karlovačkom vladičanstvu", kaže da su pravoslavni Srbi sa različitim slavama, uključujući Đurđevdan, slavu Marinkovića iz Poljica.


U susednim krajevima Bosanske Krajine, šematizam Dabro-bosanske arhidijeceze s kraja 19. veka, beleži Marinkoviće sa više slava, ali i sa slavom Đurđevdan u mnogim mestima od Srebrenice do Unca, Banjaluke, Dervente, Visokog, Dubice, Višegrada, Krupe i Varcar Vakufa, sada Mrkonjić Grada. Moguće da jedna od migracionih struja Marinkovića je išla preko Bosne, ali je bliže istini, da je u Bosansku Krajinu naseljavanje teklo iz Dalmacije, Like i Banije.
 
Kao što si mogao da primjetiš na početku posta u spisku prezimena po haplogrupama, postoji i jedan Marinković sa R1a haplogrupom. Čovjek koji se testirao navodi da je njegov otac koji je rođen 1909. bio usvojen u Pensilvaniji 1913. ali da je u papirima našao ime svog pravog dede i da se zove Thomas Marinkovish i da je rođen 1883. Našao je i jednu razglednicu upućenu u Srbiju istom Thomasu za vrijeme 1.svjetskog rata. Nije mi bilo teško da provjerim tog Thomasa na Ellis islandu i nadjem ga među još nekoliko Toma Marinkovića. Ovaj koji je odgovarao po opisu je ušao u Ameriku 1909. iste godine kada je rođen i otac čovjeka koji se testirao, kad je ušao imao je 26.godina što znači da mu je godina rođenja 1883. što se opet poklapa. Kao mjesto rođenja navodi se Kozarac, Hungary. 1909. samo je jedno mjesto moglo odgovarati opisu, a to je mjesto Kozarac u Baranji (bosanski Kozarac bi se upisao kao Austria, jer je po podjeli Austrougarske pripadao Austriji). Dakle čovjek koji je Marinković i koji je R1a je porijeklom iz mjesta Kozarac u Baranji. To mjesto je do Drugog Svjetskog rata bilo izrazito švapsko, sa nešto Srba. Nakon Drugog svjetskog rata kolonizirani su Hrvati iz Međimurja pa je ovaj poslednji rat dočekali kao uglavnom hrvatsko mjesto. Ne znam da li danas ima još Marinkovića u tom mjestu i da li su pravoslavni Srbi, ali ako ništa drugo imamo haplogrupu bar jedne grane Marinkovića.

U genetičkom smislu, blizak je Baltičko-Karpatskom modelu R1a1 haplogrupe, vezanom uglavnom za slovenske narode.

Bilo bi interesntno vidjeti da li Marinkovići iz Baranje imaju veze sa krajiškim Marinkovićima.
 
investigator:
1909. samo je jedno mjesto moglo odgovarati opisu, a to je mjesto Kozarac u Baranji (bosanski Kozarac bi se upisao kao Austria, jer je po podjeli Austrougarske pripadao Austriji). Dakle čovjek koji je Marinković i koji je R1a je porijeklom iz mjesta Kozarac u Baranji.
Kliknite za proširenje...

Moja greška. Previdio sam mjesto Kozarac kraj Vrginmosta koje takođe odgovara opisom i u kojem su bar do oluje živjeli Srbi Marinkovići. Dakle je ovaj Tomas prije iz ovog mjesta na Kordunu nego iz Baranje.
 
Krajiški Marinkovići koji slave Đurđevdan spadaju u stariji sloj srpskog krajiškog stanovništva. U spisku srpskih doseljenika u Žumberak iz polovine 16. vijeka pominje se poimence i nekoliko Marinkovića. Isto tako u knjizi Kninska Krajina od Save Nakićenovića Marinkovići su pomenuti kao ogranak plemena Zorića u Plavnom sa takođe slavom sv.Đorđa i tu se navodi da su u Plavno takođe doseljeni iz Bosne još u 16.vijeku. I sama crkva u Plavnom je iz 1618. i posvećena je sv. Đorđu. Marinkovići su dakle iz one grupe srpskog stanovništva za koju Milan Karanović navodi da su bili na području zapadne Bosne prilikom dolaska Turaka tj. bili su u onoj grupi Srba oko Glamoča, Unca i Srba koja se 1530. odselila u Žumberak. Interesantno je da Karanović tu grupu smatra originalnim ikavcima i bliskima po porijeklu katolicima i muslimanima starosjediocima. Evo šta kaže: "Izgleda kao da su pravoslavni starinci i rasno i etnički isto sa islamizovanim dijelom starinaca, i sa katoličkim starincima u srednjoj Bosni. Sudeći po mnogim ikavskim rečima kod pravoslavnog stanovništva u okolini Jajca, čini se da su i ovi pravoslavni starinci govorili ikavski, pa su ih nadjačali doseljenici iz Hercegovine i Raške..." Zatim Karanović nabraja ove starince po prezimenima, navodeći kasnije da se oni i fizički i karakterološki razlikuju od doseljenika iz Hercegovine i Raške. Isto tako navodi da je među Srbima Krajine bilo i podvajanja po ovoj čudnoj, gotovo rasnoj podjeli i da se dugo nisu ni bračno mješali. Karanović nije znao za haplogrupe, ali da li je moguće da je Karanović zapravo dijelio krajiške Srbe na one koji pripadaju I2a i R1a haplogrupi. Već sam pisao za Kljajiće koje je svrstao u doseljenike i koji su I2a haplogrupa, kao i Jerkoviće koji su takođe doseljenici i I2a haplogrupa, a evo sad vidimo Marinkoviće koje Karanović navodi kao starince i oni su R1a haplogrupa.

Kada govori o doseljenicima iz Raške i Hercegovine tj. onima za koje pretpostavljam da su većinom I2a (mada ne isključivo), kaže:

"Досељених родова с Ј. и Ј. И има загаситије комплексије (од црномањасте до смеђе у нијансама) и отвореније плаве. Изгледа да их је од свих тих родова 66% загаситије, а 33% отвореније комплексије. Више су загаситије комплексије групе родова: Гаковићи (најцрње масти) Богуновићи, Поповићи, Дмитровићи (по предању огранак рода Стојана Новаковића), Бероње, Радаковићи, Узелци, Добројевићи, Кондићи, Јеличићи, Срдићи, Рајилићи, Стојаковићи, Богдановићи и Качавенде. Отвореније су комплексије највећа група родова, који су пореклом с Ј.: Родић-Стојисављевић и Лалић-Прица. Поред њих су отвореније комплексије, али другог карактера, група родова: Мајсторовић-Ћулибрк и Бањац-Латиновић. Виолентност Крајишника установио је Цвијић упоређујући их са Црмничанима у Црној Гори. Она је најизразитија код родова, који су пореклом с Југа и загаситије комплексије. Код њих има највише смелости, борбености, експанзивности и епског заноса. На њима се даду пратити наступи плаховитости и убојитости. Дали су највећи број хајдука и војвода у устанцима. Најпопуларније су војводе у устанку 1875-78. из родова, који су старином с Ј. и Ј. И.: хајдук Пеција Поповић, Триво Амелица, Голуб Бабић, Триво Бундало, поп Вајан Ковачевић, Симо Давидовић и поп Јово Гак. Помињана је плодност групе родова Родић-Стојисављевић. Пада у очи њихова способност да се прилагоде свакој средини, опортуни су у политици и воле власт по сваку цену; добри су трговци"
 
Hvala na novim informacijama. Ovo sto sam do sada napisao su konkretni podatci . Pokusavam da otkrijem pravac
doseljavanja u Liku. Za sada "vodi" pretpostavka da je pravac Grahovo/Dalmacija zaledje Zadra Lika. U okolini Zadra jos ih ma u vecem broju.Gledajuci karte naisao sam na ttoponime Marinkovica stan/ Velebit/Mali Rujan i u okolini Grahova selo Marinkovci . U samom selu nema Marinkovica ali se nalaze ineka prezimena Trkulja,Serbedzija... kojih ima i u Bunicu od 18veka. U blizini je i selo Korita kao iime sela odakle je mojja grana Marinkovica. Po popisu iz 1712god. Marinkovici iz Bunica poseduju livade u delu Krbavice koji se zove Trnavac, koji vremenom deljenjem porodica postaje selo Trnavac ili Korita, cesto se pisu oba imena. U okolini Grahova je i Marinkovica vrh.Problem je sto ne znam vreme nastanka ovih toponima, kao i sto podudarnost prezimena moze biti plod iseljavanja stanovnistva iz Like prema Grahovu u kasnijem periodu.Tako da su ovo neka moja domisljanja. Prezime je cesto na Bracu i Visu i zna se da su doseljeni iz Bosne u 16 veku. Naravno da wvi nosioci prezimena Marinkovic nisu istog porekla, i da postoji mogucnost drugih pravaca doseljavanja ali prikupljanje podataka polako pruza sliku putovanja mojih predaka.
Ako imas jos podataka podeli ...z:poz:








z
 
Hayka:
Hvala Investigaor ! Mislio sam da knjiga 2 Cvijiceva, deo Levac i knjiga Levac Busetica su razlicite, odnosno da u Buseticevu ima vise detalja, ali verovatno ne.

Ovde pise da su moji dosli sa Kosova (bez vise detalja), ali u predanju stoji da smo iz Crne Gore (bez vise detalja). Neznam ko gresi, ili su mozda neki preci bili privremeno na Kosovu. Kako doci recimo do arhive manastira Kalenic, imaju valjda krstenice u arhivima ?
Kliknite za proširenje...

Како је јужна и стара Србија падала под турке...тако су се те породице повлачиле у данашњу Црну Гору...
тако да и код моје фамилије..порекло је из Пипера...тачније Братоножићи...а долазимо из Старе Србије..родом!
 
investigator:
To je otprilike sve što sam uspio sakupiti sa javnih baza, ako neko ima još neko prezime koje nije navedeno neka napiše. Ovdje je sad dato nekih tridesetak prezimena više nego na spisku koji sam kačio na temi gen. geneaologija.

Posebno su mi interesantna ova prezimena koja imaju N haplogrupu tj. prezimena
Šućur (nije navedeno odakle je) i Jokić iz Sivca u Vojvodini.

N haplogrupa je inače tipična haplogrupa ugrofinskih naroda. Kod Finaca je ima oko 70%. Kod Rusa i baltičkih naroda se kreće od 25-35%. Čudno da nije značajnije zastupljena kod Mađara iako su oni ugrofinski narod (bar jezički)

Dakle za početak dobro bi bilo ako neko zna šta o prezimenu Šućur da napiše. Mislim da je prezime karkterističnije od srodnog Jokića pa će biti lakše za analizu.
Kliknite za proširenje...

Rode ! Citajuci ovaj tvoj post,videh da nema prezimena "LAZIC" pa me bas zanima (ako imas) bas da vidim kojoj grupi pripadamo.
a uzgred,i ako mozes da kazes ista o prezimenu Lazic.
Unapred zahvalan
pozzz
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ice_cube:
Po cemu R1a? Cinilo mi se da se radi o crnoj kovrdzavoj kosi ?
Meni deluje kao R1b?:)
Mislim da se radi i o tamnim ocima , mozda gresim slika je crno bela pa se ne vidi dobro.
Kliknite za proširenje...

Po obliku nosa, brade, obrva... Jedino me ja malo bunio drug krajnji levo koji ima nos vise svojstven za E1b. Medjutim, kada se malo bolje proanalizira, ipak R1a dobija najvecu verovatnocu.
Jel' ti mislis da su R1a svetlokosi i svetlooki?
Daleko je to od istine.
Razliku izmedju R1a i R1b je ponekad tesko uociti ali u ovom slucaju stavljam 80% na R1a.
 
korkanj:
Rode ! Citajuci ovaj tvoj post,videh da nema prezimena "LAZIC" pa me bas zanima (ako imas) bas da vidim kojoj grupi pripadamo.
a uzgred,i ako mozes da kazes ista o prezimenu Lazic.
Unapred zahvalan
pozzz
Kliknite za proširenje...


Kako ti covek moze stvoriti nesto cega nema? Ne radi investigator testove na ulici i jos besplatno.
Neko kome nije zao 100 evrica iz tvoje porodice neka uradi test i resili smo problem.
 
Kor:
Kako ti covek moze stvoriti nesto cega nema? Ne radi investigator testove na ulici i jos besplatno.
Neko kome nije zao 100 evrica iz tvoje porodice neka uradi test i resili smo problem.
Kliknite za proširenje...

Pa tako reci. Danas nista nije dzaba, Nisam ni trazio za dzaba
Znas ti onu pricu kada je neki deda krenuo u grad,iz nekog malog zaseoka,svi ga zivi zasretali i govorili: aj mi kupi secera, ej ajde mi kupi konca za sivanje, dodje jedan mali i dade novac dedi i kaze mu: deda hajde mi negde usput kupi neku frulicu, tek ce njemu deda na to e momce ti ces i zasvirati.

Gde da nadjem to Investigatora?
Gde se pravi taj test?
Koliko se dugo ceka na njega?
Kako se placa? kes ili kartica?
Sta dobijam kao dokaz i koliko je tacan taj test?
jel moram da se podaperem :D
pozzz
 
korkanj:
Gde da nadjem to Investigatora?
Gde se pravi taj test?
Kliknite za proširenje...

Ljudi, ne radim ja testiranje, ova prezimena što sam kačio na temi su preuzeta sa interneta sa javnih baza. To su ljudi koji su se sami testirali i okačili svoje rezultate na internet. Ja sam samo probrao one koji su sa naših područja.
Neki su me preko privatnih poruka pitali za način testiranja. Pošto nemam vremena da pišem dva puta prenijeću šta sam već pisao ljudima na privatnim porukama. Dakle

"Mogu da ti preporučim one preko kojih sam i ja radio testiranje, a to je IGENEA. Igenea je u stvari evropski ogranak FTDNA (po meni definitivno najbolje kompanije što se tiče testiranja). Pretpostavljam da ćeš raditi Ydna testiranje tj. testiranje muških predaka. Oni u suštini testiraju STR markere, početak ti je sa 12 markera, na osnovu čega možeš prilično da utvrdiš svoju osnovnu haplogrupu i to ti košta koliko sam vidio oko 90 eura, ako želiš da preciznije utvrdiš haplogrupu kao i genetski bliske pojedince iz baze podataka onda ti je bolje da odmah testiraš 37 markera, a to mislim da košta 130 eura. Veći broj testiranih markera znači veću preciznost u određivanju haplogrupe ili podgrupe kao i preciznije podatke o podudaranju sa osobama sa kojima smo genetski slični, tako da možeš kod njih da testiraš i 67 i 111 markera. Ono što je dobro je da možeš i kasnije da doplatiš i testiraš dodatne markere, bez ponovnog slanja genetskog materijala, jer oni tvoj dna čuvaju u bazi. Ja sam tako prvo testirao 12 markera, pa sam tek poslije godinu doplatio dopreostalih 67 markera i oni su ih testirali.

Svu komunikaciju s njima uglavnom možeš obavljati preko mejla. Kad im poručiš test, naglasi kako hoćeš da plaćaš (to ti je dato kao izbor na njihovom sajtu) da li preko kartice ili preko invoice čeka. Ako je preko Invoice čeka, oni ti pošalju instrukcije, preko mejla najčešće i sa tim instrukcijama im možeš platiti devizama direktno na račun u bilo kojoj našoj banci. Ja sam recimo tako platio. Oni ti šalju malu epruvetu sa tečnošću i malu spužvicu. Sa tom spužvicom protrljaš unutrašnji dio obraza (faktički skidaš pljuvačku), ubaciš tu spužvicu u tu epruvetu, sve je prilično jednostavno i piše na uputstvima, spakuješ to u kovertu koju oni takođe pošalju , a koja je urađena sa onim vazdušnim mjehurićima i pošalješ našom poštom, najbolje preporučeno na njihovu adresu.

Kad oni registruju da je tvoja uplata prošla, šalju tvoj dna u labaratoriju i kroz 6-8 nedelja dobijaš rezultate. U međuvremenu ćeš na mejl dobiti nalog sa brojem tvog uzorka i lozinkom na osnovu kojeg ćeš moći da se uloguješ na svoj profil na IGenei i FTDNA. IGeneu u principu koristi samo za testiranje (njihove interpretacije rezultata ne treba ozbiljno shvatati) i poslije uglavnom idi nasvoj FTDNA profil, gdje će ti se redovno pojavljivati imena ljudi koji imaju podudaranja sa tobom kaoi sve ostale novosti. Kad ti budu slali kovertu i epruvetu poslaće ti i papir na kojim će te pitati da li želiš da tvoji podaci budu javni, ja sam dao saglasnost, jer onda i tvoje ime se pojavljuje na profilima tvojih genetskih rođaka. Ali to je tvoj izbor.

FTDNA je povezan sa najvećom bazom pojedinaca koji su se testirali , ato je y search , sem toga ima dosta formiranih projekata sa dobrim administratorima za razne haplogrupe. Sve u svemu jedan dosta dobro uvezan sistem.

Ljudi se testiraju i na SNP mutacije, a najbolja u tom poslu je 23andme kompanija. Ona testira tvoju autosomalnu dnk, određuje ti i mušku i žensku haplogrupu i daje ti recimo neke procentualne udjele, koliko si Evropljanin, koliko si Azijat i sl. Znači daje ti analizu svih tvojih gena ali ti ne daje pojedinačne markere, tako da za neku analizu bližih korijena nije toliko pogodna. Ja to nisam testirao, pa ti ne mogu pomoći sa procedurom.

ZNači moj savjet ti je FTDNA tj Igenea (ona je jeftinija za slanje pošiljki jer je u Švajcarskoj, a isto je kao da si se testirao u FTDNA) i da uzmeš odmah recimo ydna test za 37 markera mislim da se tamo zove Y-dna basic plus. Evo ti link za narudžbu testa
http://www.igenea.com/en/index.php?c=30&a=basic"

I ljudi, ne dijelim ja plate....
 
Samo da napomenem za 23 and me.....
Nije da ne mozes preko nje odrediti svoju haplogrupu vec to zahteva dodatni posao.
Oni testiraju/skeniraju SNP (to jeste, celi niz polinukleotida) dok FTDNA testira samo STR na pojedinim markerima. STR je u stvari kratki niz ponavljajuceg lanca nukleotidnih kiselina opet protkan ovim SNP (snipovima).

23andMe daje mnogo vise podataka ali onda isti trebaju da se sortiraju i filtriraju. Ogroman je taj posao a jos nije kompjuterizovan, koliko ja znam.
U tome pomazu tabele kao sto je ova:
http://isogg.org/tree/ISOGG_YDNA_SNP_Index.html

Preporucujem da se procita ovaj clanak , doduse na engleskom je

http://genealogy.about.com/b/2010/05/04/familytreedna-vs-23andme.htm

Buducnost ce da bude u projektima baziranim na 23andme posto daju mnogo vise podataka.

E sad, posto je ovo posao kojega ne moze svako da obavi, onda se ljudi odlucuju za FTDNA koja je jednostavnija i ima vec organizovanu bazu podataka sa desetinama hiljada ljudi.
 
Kor:
Po obliku nosa, brade, obrva... Jedino me ja malo bunio drug krajnji levo koji ima nos vise svojstven za E1b. Medjutim, kada se malo bolje proanalizira, ipak R1a dobija najvecu verovatnocu.
Jel' ti mislis da su R1a svetlokosi i svetlooki?
Daleko je to od istine.
Razliku izmedju R1a i R1b je ponekad tesko uociti ali u ovom slucaju stavljam 80% na R1a.
Kliknite za proširenje...

Pa mislio sam da su u najvecoj meri svetlokosi(smedjokosi) i svetlooki(zeleno,plavo) .Nesto slicno Poljacma na primer.
Moracu malo da prelistam to o fizionomiji lica , jos mi to nije sasvim jasno .
Mislio dam da crna kovrdzava kosa nema sanse da ide uz R1a .
Duzi odgovor i pitanje sam ti poslao na pp , da ne spamujem ovdez:)
 
investigator:
Ljudi, ne radim ja testiranje, ova prezimena što sam kačio na temi su preuzeta sa interneta sa javnih baza. To su ljudi koji su se sami testirali i okačili svoje rezultate na internet. Ja sam samo probrao one koji su sa naših područja.
Neki su me preko privatnih poruka pitali za način testiranja. Pošto nemam vremena da pišem dva puta prenijeću šta sam već pisao ljudima na privatnim porukama. Dakle

"Mogu da ti preporučim one preko kojih sam i ja radio testiranje, a to je IGENEA. Igenea je u stvari evropski ogranak FTDNA (po meni definitivno najbolje kompanije što se tiče testiranja). Pretpostavljam da ćeš raditi Ydna testiranje tj. testiranje muških predaka. Oni u suštini testiraju STR markere, početak ti je sa 12 markera, na osnovu čega možeš prilično da utvrdiš svoju osnovnu haplogrupu i to ti košta koliko sam vidio oko 90 eura, ako želiš da preciznije utvrdiš haplogrupu kao i genetski bliske pojedince iz baze podataka onda ti je bolje da odmah testiraš 37 markera, a to mislim da košta 130 eura. Veći broj testiranih markera znači veću preciznost u određivanju haplogrupe ili podgrupe kao i preciznije podatke o podudaranju sa osobama sa kojima smo genetski slični, tako da možeš kod njih da testiraš i 67 i 111 markera. Ono što je dobro je da možeš i kasnije da doplatiš i testiraš dodatne markere, bez ponovnog slanja genetskog materijala, jer oni tvoj dna čuvaju u bazi. Ja sam tako prvo testirao 12 markera, pa sam tek poslije godinu doplatio dopreostalih 67 markera i oni su ih testirali.

Svu komunikaciju s njima uglavnom možeš obavljati preko mejla. Kad im poručiš test, naglasi kako hoćeš da plaćaš (to ti je dato kao izbor na njihovom sajtu) da li preko kartice ili preko invoice čeka. Ako je preko Invoice čeka, oni ti pošalju instrukcije, preko mejla najčešće i sa tim instrukcijama im možeš platiti devizama direktno na račun u bilo kojoj našoj banci. Ja sam recimo tako platio. Oni ti šalju malu epruvetu sa tečnošću i malu spužvicu. Sa tom spužvicom protrljaš unutrašnji dio obraza (faktički skidaš pljuvačku), ubaciš tu spužvicu u tu epruvetu, sve je prilično jednostavno i piše na uputstvima, spakuješ to u kovertu koju oni takođe pošalju , a koja je urađena sa onim vazdušnim mjehurićima i pošalješ našom poštom, najbolje preporučeno na njihovu adresu.

Kad oni registruju da je tvoja uplata prošla, šalju tvoj dna u labaratoriju i kroz 6-8 nedelja dobijaš rezultate. U međuvremenu ćeš na mejl dobiti nalog sa brojem tvog uzorka i lozinkom na osnovu kojeg ćeš moći da se uloguješ na svoj profil na IGenei i FTDNA. IGeneu u principu koristi samo za testiranje (njihove interpretacije rezultata ne treba ozbiljno shvatati) i poslije uglavnom idi nasvoj FTDNA profil, gdje će ti se redovno pojavljivati imena ljudi koji imaju podudaranja sa tobom kaoi sve ostale novosti. Kad ti budu slali kovertu i epruvetu poslaće ti i papir na kojim će te pitati da li želiš da tvoji podaci budu javni, ja sam dao saglasnost, jer onda i tvoje ime se pojavljuje na profilima tvojih genetskih rođaka. Ali to je tvoj izbor.

FTDNA je povezan sa najvećom bazom pojedinaca koji su se testirali , ato je y search , sem toga ima dosta formiranih projekata sa dobrim administratorima za razne haplogrupe. Sve u svemu jedan dosta dobro uvezan sistem.

Ljudi se testiraju i na SNP mutacije, a najbolja u tom poslu je 23andme kompanija. Ona testira tvoju autosomalnu dnk, određuje ti i mušku i žensku haplogrupu i daje ti recimo neke procentualne udjele, koliko si Evropljanin, koliko si Azijat i sl. Znači daje ti analizu svih tvojih gena ali ti ne daje pojedinačne markere, tako da za neku analizu bližih korijena nije toliko pogodna. Ja to nisam testirao, pa ti ne mogu pomoći sa procedurom.

ZNači moj savjet ti je FTDNA tj Igenea (ona je jeftinija za slanje pošiljki jer je u Švajcarskoj, a isto je kao da si se testirao u FTDNA) i da uzmeš odmah recimo ydna test za 37 markera mislim da se tamo zove Y-dna basic plus. Evo ti link za narudžbu testa
http://www.igenea.com/en/index.php?c=30&a=basic"

I ljudi, ne dijelim ja plate....
Kliknite za proširenje...


Too rode !!! dobro si objasnio ovo,samo da te pitam ! KADA CE PLATA ???
Hvala na upustvu i gledacu da sto pre to obavim.
Pozz
 
Kor:
Samo da napomenem za 23 and me.....
Nije da ne mozes preko nje odrediti svoju haplogrupu vec to zahteva dodatni posao.
Oni testiraju/skeniraju SNP (to jeste, celi niz polinukleotida) dok FTDNA testira samo STR na pojedinim markerima. STR je u stvari kratki niz ponavljajuceg lanca nukleotidnih kiselina opet protkan ovim SNP (snipovima).

23andMe daje mnogo vise podataka ali onda isti trebaju da se sortiraju i filtriraju. Ogroman je taj posao a jos nije kompjuterizovan, koliko ja znam.
U tome pomazu tabele kao sto je ova:
http://isogg.org/tree/ISOGG_YDNA_SNP_Index.html

Preporucujem da se procita ovaj clanak , doduse na engleskom je

http://genealogy.about.com/b/2010/05/04/familytreedna-vs-23andme.htm

Buducnost ce da bude u projektima baziranim na 23andme posto daju mnogo vise podataka.

E sad, posto je ovo posao kojega ne moze svako da obavi, onda se ljudi odlucuju za FTDNA koja je jednostavnija i ima vec organizovanu bazu podataka sa desetinama hiljada ljudi.
Kliknite za proširenje...

Hvala i tebi Kor na dopunjavanju
pozzz
 
Pošto mi je dosta ljudi pisalo ovih dana sa pitanjima o pojedinim regionima, našao sam spisak oblasti koje su obrađivali Cvijićevi učenici i saradnici u okviru edicije Naselja Srpskih Zemalja

Насеља српских земаља (књига 1) - СЕЗ (књига IV)
Београд 1902., 80, CCXXXVI, страна 497, Атлас књ. 1.
- Д-р Јован Цвијић - Антропогеографски проблеми Балканског Полуострва
- Јован Ердељановић - Доње Драгачево
- Петар Мркоњић - Средње Полимље и Потарје
- Светозар Томић - Дробњак

Насеља српских земаља (књига 2) - СЕЗ (књига V)
Београд 1903., 80, III, страна 1927, Атлас књ. II
- Радомир М. Илић - О Љубићским селима
- Риста Т. Николић - Врањска Пчиња
- Љубомир Јовановић - Млава
- Тодор М. Бушетић - Левач
- Поп Богдан Лалевић и Иван Протић - Васојевићи у Црногорској граници
- Поп Стјепо Трифковић - Вишеградски Стари Влах
- Јефто Дедијер - Билећке Рудине
- Риста Т. Николић - Околина Београда
- Обрен Ђурић - Козлић, Шума, Површ и Зупци у Херцеговини

Насеља српских земаља (књига 3) - СЕЗ (књига VI)
Београд 1905., 80, VIII, страна 864, Атлас књ. III.
- Риста Т. Николић - Пољаница и Клисура
- Станоје М. Мијатовић - Темнић
- Светозар Томић - Скопска Црна Гора
- Радомир М. Илић - Ибар
- Поп Богдан Лалевић и Иван Протић - Васојевићи у Турској граници
- Милан Т. Ракић - Качер

Насеља српских земаља (књига 4) - СЕЗ (књига VIII)
Београд 1907., 80, IX, страна 1084 са (6+11 скица у тексту), Атлас књ. IV.
- Д-р Јова Ердељановић - Кучи, племе у Црној Гори
- Љубомир Павловић - Колубара и Подгорина

Насеља српских земаља (књига 5) - СЕЗ (књига XI)
Београд 1908., 80, VII, страна 538 (са 6 скица у тексту), Атлас књ. V.
- Поп Стјепо и Владимир Трифковић - Сарајевска околина
- Коста Јовановић - Горње Драгачево

Насеља српских земаља (књига 6) - СЕЗ (књига XII)
Београд 1909., 80, VII, страна 538 (са 6 скица у тексту), Атлас књ. VI.
- Јевто Дедијер - Херцеговина
- Д-р Јова Ердељановић - Братоножићи

Насеља српских земаља (књига 7) - СЕЗ (књига XV)
Београд 1911., 80, VI, страна 835 (са 40 скица и једном картом)
- Тодор Радивојевић - Лепеница
- Андрија Јовићевић - Ријечка нахија (у Црној Гори)

Насеља српских земаља (књига 8) - СЕЗ (књига XVIII)
Београд 1912., 80, VI, страна 677 (са 2 карте, 6 скица и 34 фотографије)
- Риста Николић - Крајиште и Власина
- Љубомир Павловић - Антропогеографија Ваљевске Тамнаве

Насеља српских земаља (књига 9) - СЕЗ (књига XX)
Београд 1913., 80, страна 936 (са 42 скице у тексту и 18 скица ван текста)
- Маринко Т. Станојевић - Заглавак (тимочки округ)
- Поп Саво Накићеновић - Бока
- Боривоје Ж. Милојевић - Рађевина и Јадар

Насеља и порекло становништва (књига 10) - СЕЗ (књига XXI)
Београд 1921., 80, II, страна 587 (са 7 скица у тексту и са 22 скице, 1 картом и 20 фотографија у прилогу)
- Боривоје Ж. Милојевић - Јужна Македонија
- Михајло Драгић - Гружа
- Андрија Јовићевић - Плавско-Гусињска Област, Полимље, Велика и Шекулар

Насеља и порекло становништва (књига 11) - СЕЗ (књига XXIII)
Београд 1922., 80, страна 284 (са 9 скица у тексту, 1 картом и 16 фотографија у прилогу)
- Андрија Јовановић - Црногорско Приморје и Крајина
- Д-р Никола Звонимир Бјеловучић - Полуострво Рат (Пељешац)

Насеља и порекло становништва (књига 12) - СЕЗ (књига XXIV)
Београд 1922., 80, страна 96 (са картом у прилогу)
- Јован Цвијић - Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице

Насеља и порекло становништва (књига 13) - СЕЗ (књига XXV)
Београд 1923., 80, страна 435 (са 8 скица у тексту и 6 фотографија у прилогу)
- Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље
- Петар Рађеновић - Села парохије Крњеуше у Босни (код Петровца)
- Боривоје М. Дробњаковић - Јасеница

Насеља и порекло становништва (књига 14) - СЕЗ (књига XXVI)
Београд 1924., 80 (са 1 картом)
- Д-р Мита Костић - Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија

Насеља и порекло становништва (књига 15) - СЕЗ (књига XXVII)
Београд 1923., 80, страна 366 (са 2 карте)
- Андрија Јовановић - Малесија
- Петар Шобајић - Бјелопавлићи и Пјешивци

Насеља и порекло становништва (књига 16) - СЕЗ (књига XXVIII)
Суботица 1923., 80, страна 158
- Д-р Алекса Ивић - Миграција Срба у Хрватску током 16, 17 и 18 столећа

Насеља и порекло становништва (књига 17) - СЕЗ (књига XXIX)
Земун 1924., 80, страна 560
- Д-р Петар С. Јовановић - Бања
- Војислав Радовановић - Тиквеш и Рајац

Насеља и порекло становништва (књига 18) - СЕЗ (књига XXX)
Љубљана 1924., 80, страна 213 (и 1 карта)
- Д-р Јосип Мал - Ускочке сеобе и Словеначке Покрајине. Повест насеобина с културно-историским приказом

Насеља и порекло становништва (књига 19) - СЕЗ (књига XXXIV)
Земун 1925., 80, страна 502 (са 21 скицом, 1 картом и 16 фотографија)
- Љубомир Павловић - Ужичка Црна Гора
- Д-р Боривоје Дробњаковић - Смедеревско Подунавље и Јасеница
- Љубомир Мићић - Златибор

Насеља и порекло становништва (књига 20) - СЕЗ (књига XXXV)
Београд 1925., 80, страна 724 (са 14 скица, 2 карте и 24 фотографије у прилогу)
- Тома Смиљанић - Мијаци, Горња Река и Мавровско Поље
- Петар Рађеновић - Бјеласко Поље и Бравско
- Милан Карановић - Поуње у Босанској Крајини

Насеља и порекло становништва (књига 21) - СЕЗ (књига XXXVI)
Суботица 1926., 80, страна 228
- Д-р Алекса Ивић - Миграција Срба у Славонију током 16, 17, и 18 столећа

Насеља и порекло становништва (књига 22) - СЕЗ (књига XXXVII)
Београд 1926., 80, VI, страна 656
- Д-р Тих. Р. Ђорђевић - Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе Књаза Милоша (1815-1839)

Насеља и порекло становништва (књига 23) - СЕЗ (књига XXXVIII)
Београд 1926., 80, страна 604
- Д-р Илија Синдик - Дубровник и околина
- Луцијан Марчић - Антропогеографска испитивања по северо-далматинским острвима (Раб, Паг и Вир)
- Андрија Јовичевић - Зета и Љешкопоље

Насеља и порекло становништва (књига 24) - СЕЗ (књига XXXIX)
Београд 1926., 80, страна 891 (са 7 фотографија и 5 карата у прилогу и са 3 скице у тексту)
- Д-р Јован Ердељановић - Стара Црна Гора. Етничка прошлост и формирање црногорских племена

Насеља и порекло становништва (књига 25) - СЕЗ (књига XLIII)
Београд 1928., 80, XI, страна 779 (са 14 фотографија и 2 карте у прилогу)
- Мих. Миладиновић - Пожаревачка Морава
- Д-р Миленко С. Филиповић - Височка Нахија

Насеља и порекло становништва (књига 26) - СЕЗ (књига XLVI)
Београд 1930., 80, XI, страна 835 (са 18 скица у тексту и са 18 фотографија, 18 планова и скица и 8 карата у прилогу)
- Д-р Боривоје Дробњаковић - Космај
- Станоје Мијатовић - Ресава
- Милан Карановић - Саничка Жупа
- Љубомир Павловић - Соколска Нахија
- Луцијан Марчић - Задарска и Шибенска Острва
- Д-р Миленко С. Филиповић - Боровица
- Д-р Миленко С. Филиповић - Вогошћа и Биоча у Босни

Насеља и порекло становништва (књига 27) - СЕЗ (књига XLVII)
Београд 1930., 80, XI, страна 312 (са картом испитиване области у прилогу)
- Тодор Радивојевић - Насеља у Лепеници

Насеља и порекло становништва (књига 28) - СЕЗ (књига LI)
1935.
- Урошевић Атанасије - Горња Морава и Изморник
- Јовановић Петар - Порече
- Смиљанић Тома - Кичевија
- Филиповић Миленко - Северна Велешка села

Насеља и порекло становништва (књига 29) - СЕЗ (књига LV)
1940.
- Јовановић Коста - Неготинска крајина и Кључ
- Станојевић Маринко - Тимок

Насеља и порекло становништва (књига 30) - СЕЗ (књига LVI)
1948.
- Мијатовић Станоје - Белица
- Павловић Радослав - Подибар и Гокчаница
- Рађеновић Петар - Унац

Насеља и порекло становништва (књига 31) - СЕЗ (књига LIX)
1949.
- Петровић Петар - Шумадиска Колубара
- Томић Светозар - Бањани
- Томић Светозар - Пива и Пивљани

Насеља и порекло становништва (књига 32) - СЕЗ (књига LX)
1951.
- Урошевић Атанасије - Новобрдска Крива Река
- Филиповић Миленко - Гласинац
- Трифуноски Јован - Качаничка клисура

Насеља и порекло становништва (књига 33) - СЕЗ (књига LXII)

- Трифуноски Јован - Кумановско-Прешевска Црна Гора

Насеља и порекло становништва (књига 34) - СЕЗ (књига LXVII)
1954.
- Шобајић Петар - Дабарско поље у Херцеговини
- Лутовац Милисав - Ибарски Колашин
- Костић Михајло - Коритница
- Трифуноски Јован - Скопски Дервен

Насеља и порекло становништва (књига 35) - СЕЗ (књига LXIX)
1955.
- Филиповић Миленко - Рама у Босни
- Лутовац Милисав - Гора и Опоље
- Трифуноски Јован - Сеоска насеља Скопског поља

Насеља и порекло становништва (књига 36) - СЕЗ (књига LXXIV)
1960.
- Рубић Иво - Подријетло становништва отока Шолте
- Барјактаровић Мирко - Ругова
- Ђурић Владимир - Промене у насељима у ФНР Југославији

Насеља и порекло становништва (књига 37) - СЕЗ (књига LXXV)
1960.
- Филиповић Миленко - Таково
- Лутовац Милисав - Рожаје и Штавица

Насеља и порекло становништва (књига 38) - СЕЗ (књига LXXVII)
1964.
- Трифуноски Јован - Горња Пчиња

Насеља и порекло становништва (књига 39) - СЕЗ (књига LXXVIII)
1964.
- Урошевић Атанасије - Косово

Насеља и порекло становништва (књига 40) - СЕЗ (књига LXXXI)
1967.
- Лутовац Милисав - Бихор и Корита

Насеља и порекло становништва (књига 41) - СЕЗ (књига LXXXVIII)
1975.
- Николић-Стојановић Видосава - Рађевина и Јадар у необрађеним рукописима Цвијићевих сарадника

Насеља и порекло становништва (књига 42) - СЕЗ (књига )


Насеља и порекло становништва (књига 43) - СЕЗ (књига XCIII)
1980.
- Лутовац Милисав - Жупа Александровачка
 
Sve ove studije su rađene po Cvijićevoj metodologiji, tj. u njima su popisana sva prezimena sa porijeklom stanovništva koje su pisci našli na terenu. Materijal je dobar jer je proizvod terenskog rada i tačno utvrđene šeme, i predstavlja izvor prvog reda za pojedine informacije.

Čuo sam da ih neko u Srbiji ponovo izdaje, mislim da se edicija zove Koreni, do pre par godina nisu uopšte bile pristupačne, uglavnom su se nalazile u čitaonicama biblioteka.

Mislim da nema naroda koji je svoju zemlju uspio ovako temeljno da istraži i opiše kao što su Cvijić i njegovi saradnici to uradili ovom edicijom. Fascinantna je tačno utvrđena šema koje su se svi držali i koja pruža mogućnost uporedne analize.

Nažalost dosta toga još uvijek nije pristupačno u elektronskom obliku.
 
gepard393:
А зна ли ико ишта о Јововићима. Одакле су они пореклом?
Kliknite za proširenje...

Poznato srpsko prezime .
Uglavnom su poreklom iz Vasojevica , ili eventualno Pipera.


Postoje jos Jovovici iz Pive , poreklom od Tadica iz Smrijesca(izgleda od Borisovihz:lol:)
Jovovici bratstvo u Gluhom Dolu
Jovovici grana Banjana
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top